Полицијски гласник

СТРАНА 94

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ПРОЈ 12.

отрово, из разлога у н.ому изложених, правилио и на закону основано, па јс с тога одлуком својом од 18. дсцембра 1909. год. № 8127, одбацио жалбу као неумесну.

Сечење и отуђење дрва у општинским и сеоским шумама може се вршити само путем оферталне лкцитације. Збор општине вел. лукањске на дан 20. децембра 1909. год. донео је одлуку, да се из шуме села Паклешнице посече извесан број дрвета и прода К. Т. за 420 динара, ради подмирења сеоских потреба. Окружна шумска управа дала је поводом овога мишљење, да, с погледом на положај и каквоћу горе, нема никаквих законских сметњи противу продаје ове шуме са гледишта шумско-техничког. Шумароко одељење Министарства Народне Прпвреде актом од 27, јануара 1910год. ШБр. 2400, известило је Државни Савет, да ие постоје иикакве законске сметње за пеодобрење отуђења ове шуме; али је сама одлука противпа чл. 69. закона о шумама, по коме се ова шума не може уступити К. Т. испод руке за 420 дин., већ је претходно треба жигосати, извршити процену, па изложити продаји путем оФерталне лицитације. Усвајајући ове разлоге шумарског одељења, Државни је Савет, на основу чл. 33. зак. о општинама, решио, да се зборска одлука о отуђењу ове шуме не одобри. Одлука Државног Савета од 12. Фебруара 1910. год. № 1936.

Када сопственик изгубљених, односно нађених ствари, оспорн нахођачу истих право на награду, наводећи да овај није савестан, полицнјска власт дужна је упутити га, да то путем спора код суда докаже. Младен М., земљоделац из Мојсиња, предао је начелству округа рудничког једну ташну са накитом, коју је нашао, и тражио, да се преда сопственику, пошто му се претходно исилати награда. На објављени оглас преко »Српских Новина" јавио се Обрен И., трговац из Мрчајевца, тврдећи, да је поменути накит његове жене, али је оспорио награду нахођачу, пошто сумња да је савестан. Како је Обрен и доказао, да је поменути накит заиста његове жене, то је начелство окружно донело решеи.е од 29. септембра 1908. год. Бр. 7815, да се нађене ствари предаду њему као сопственику, и да се упути на спор, да у року од_15дана, од дана пријема решења, путем парнице докаже, да је нахо1)ач несавесан у праву на награду, а у противном да ће начелство депоновану награду издати нахођачу. Ово решење одобрио је и Министар унутрашњих дела својим решењем од 22. децембра 1908. год. Бр. 24804, с том изменом, да је парницу код суда дужан повести у року од 15 дана од дана извршности горњег решења, а не од дана пријема истог. По изјављеној жалби, Државни Савет пашао је, да јс ожалбсно рсшсње Мшшстрово, из разлога у њему изложених,

правилно и на закону основано, па је с тога одлуком од 9. Фебруара 1910. год. № 901, одбацпо жалбу као пеумесну. Мишљење опште седнице Касац. Суда од 6 феб. 1910. Држава има арава и даље у смислу уредбе о државним скелама (збор. VIII. с'/'(>. 53.) наилаИивати таксе за ирево.з скелама и исте давати иод закуи. Па захтев господина Министра Правде од 5. Фебруара 1910. г. Л» 1930, да Касационн Суд по тражењу г. Министра Финансија од 29. јануара 1910. г. № 670, да своје мишљењс о томе: „да ли је законом о слободном прелазу на мостовима (збор. 51. стр. 1.) замењена и уредба о државним скелама (збор. VIII. стр. 53.) или није, и има ли држава нрава и даље наплаћивати таксе горњом уредбом предвнђене за превоз скелама, илн је та такса укпнута поменутим законом о слободном прелазу на мостовима", — Касацпони Суд је на основу тач. 2. § 16 свога устројства, у својој ошнтој седницн ово питање проучио, на је нашао: Уредба о државним скелама постоји још од 17. Фебруара 1855 год. Она је тада изазвана потребом регулиоања прелаза скелама, давања истнх под закуп и наплаћивања таксе на тај прелаз. Њу је затекао у важности и закон од 8. априла 1881 год. о допупи тач. 7. § 9. закона о сувоземним јавним друмовима, ко.јом је допуном наређено, да држава п мостове издаје под закуп и наплаћује таксу за прелаз преко истих, онако како је то прописано и за скелеуредбом о државним скелама од 17. Фебруара 1855 год. Као ште се види, овим законом поменута уредба није замењена, већ су само њена наређења проширена, да важе и за мостове у погледу њиховог давања иод закуп и наплаћивања таксе за прелаз преко истих. Она је од тада, дакле, примењивана не само на скеле него и на мостове. И онда је изван сумње да, кад је доцније законом о слободном ирелазу преко мостова од 18. јануара 1896 год. укинуто давање мостова под закун и наплаћивање таксе за прелаз иреко истих да је онда и поменута уредба о државним скелама престала важити само у толико, у колико је важила и за мостове, а да је и даље остала у оиој важности у којој је била до закона о допуни тач. 7. § 9. закона о сувоземннм јавним друмовима, дакле да је остала да и даље важи само за скеле, јер кад ова уредба поменутом допуном није била замењена већ само проширена и за мостове, онда и престанак те допуне не може имати за последицу укидање целе речене уредбе, која је засебно постојала као закон. То се нарочито види и из чл. 8. закона о слободном прелазу преко мостова, где се изреком вели, да престаје важити одељак III и IV. допуне тач. 7. § 9. од 8. априла 1881. год. закона о сувоземним јавним друмовнма, а то су баш они одељци, којн проппсе уредбе о државним скелама пропшрују н на мостове. За то Касациони Суд налази, да поменута уредба о државним скелама није замењена законом о слободном прелазу

преко мостова од 1896. год., нити се овај закон на њу односи, те је према томе мишљења: да држава има ирава и даље !/ сМислхЈ речене уредбе наилаИивати таксе за иревоз скелама и исте давати иод закуа. Мишљеље опште седнице Касационог Суда ЈКалба уиуАена ирвосгеа. суду на иресуду или решење ио истуиним делима како оиштинских Стло варошких или, сеоских тако и аолиц. власти, има се иредати и у аразничан дан, ако је овај иоследњи дан р>ока за жалбу, а да се на те жалбе не може да иримени § 15. крив. суд. иост. т.ј. да се такве жалбе не могу иоднети и ирвог дана ио аразнику. Поводом захтева Господина Министра Правде од 22. Фебруара 1910. Бр. 3043. да Касациони Суд на основу тач. 2. § 16. свога устројства да своје мишљење о томе, да ли се с погледом на чл. 90. закона о општинама, жалба првостеп. суду на пресуду или решење општинског суда у вароши или варошици има поднети и у празничан дан, ако је овај последњи дан рока за жалбу, или се жалба може поднети првог дана по празнику у смислу §15. крив. суд. пост., — Касациони Суд проучио је ово питање у својој општој седници и на основу тач. 2. § 16. свога устројства поднео је г. Министру следеће мишљење: „По § 15. и 16. Полицис. Уредбе, противу сваке нресуде или решења по иступним делима, за која закон припрећује казном већом од три дана, односно трндесет динара, имају ирано стране жалити се првостеи. суду, а жалба се изјављује за три дана од саопштења пресуде или решења, и предаје се оној власти, која је пресуду или решење изредла". »Кад, дакла, поменути прописи законски Полицијске Уредбе а која је кривични ноступак за извиђање по иступним кривицама, не предвиђа случај како ће се предавати жалба кад дан рока падне у празничан дан, и кад полиц. власти, како среске тако и опшгинске било у варошима, вароншцама или селима — чл. 90. зак. о општинама — раде и у нразничне дане, онда је јасно да се на предавање жалби изјављених иа пресуде или решења по иступима, не може применити § 15. крив. суд. пост., који предвиђа да се за дан рока, кад овај падне у дане кад суд не ради — празничан дан, има узети први дан по иразнику. Ово још и зато, што законик о кривич. суд. поступку поставља правпла по којима ће се злочинетва и преступања ислеђивати и пресуђиваги, а не и кривице по иступним делима — § 1. крив. суд. поступка. „Према овоме Касациони суд налази: да се жалба уиу&ена ирвостеаеном суду на иресуду или решење о истуиним делима, како оаштинских било варошких или сеоских, тако и иолиц. власти, има иредати и у иразничан дан, ако је овај иоследнш дан рока за жалбу, а да се на те жалбе не може да иримени § 15. крив. суд. иост. т.ј. да се такве жалбе не могу аоднети и арвог дана ио аразнику.