Полицијски гласник

ВРОЛ 28.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

СТРАНА 223

■у обзир вредност целокупне штете, коју је за последицу имала кривична радња према имовини приват. тужиоца, а не само вредвост предмета до кога је кривац крађом дошао, без обзира на везу тога предмета са ствари за коју је био скопчан, и према томе без обзира на вредност коју он има у односу на ту ствар за коју је везан. Према томе, када при овом делу нма да се, ради квалиФикацијс, узме у обзир величина штете, онда сс при оцени љегтој не може зауставити само на вредност осечених и украдених резница као таквих, веК се мора узети у обзир и она нераздвојна штета причињена сечељем те лозе, услед чега је наступила неспособност чокоћа за род и тиме већа штета за приватног тужиоца, дакле она вредност коју те резнице имају у везаности својој за чокоће. У обим штете крађом причињене не долази, дакле, у овом случају само вредност одсечене и однете лозе, које могу само ирема извршиоцу крађе престављати једну вредност, веК и количина оштећења чокоћа, које је услед аече лозе са њега постало неопособно за трогодишњи род према вепггачењу на протоколу № 13501." Ове примедбе првостеп. исготин. суд нијс усвојио, већ је дао следеће противразлоге: »Што примедбе постављајући принцип, да се дело крађе, квалиФикује ио величини штете у оаште која је из дела крађе ироизишла, а не са мо ао вредности украденог иредмета , — утврђују — износе нешто нјто у закону не стоји, проширују смисао закона ван онога оквира, који би на себи носио карактер тумачеља закона. Текст принципа законског гласи: да се крађа казни по § 221. или по § 391. крив. зак. ирема вредности, коју иокрадени иредмет, односно укриђена туђа иокретна ствар има. Вредност покра!)0 то је у ноццу изражени еквнваленат, коју једна ствар, у промету има, и оеш — врсдност — ограничава се на суштину или супстанцију саме ствари као економског добра, дакле у овом случају у вредност иокрађе не можс се урачунати ништа др*уго, него само вредиост покрађених лоза. Стоји то да у многд случај,ева сопственик украђсиог добра није оштећен само тиме, што је лишеи вредности, дотичног објекта, већ иридолази и даља штета изгубљена добит и друге користн, које бп крадена ствар, као скономско добро, сопственпку давала. Али о тој даљој користи однос.ио. штете закоподавац не водн рачупа у погледу квалиФиковања дела; оц се задржапа само на вредност крадене ствари и ирема њој дело квалификује, а што се даље лосреДие или непосрдне штете тиче, она се узима у обзир само у виду досуђпвања накнаде, ако је штета опредељива или изводљива, односно § 296 кр. с. пост. ствар за ову даљу штету иродаје грађанском суду. Противним тврђењем, које примедбе заступају, ствар оцене квалиФикације дела била би поставл.ена на такву једну особену — несигурну основу, да би се у правосуђу направио безизлазни хаос.

Принцип тај за квалиФикацију дела, који заступају примедбе примењен п. пр. на крађу стоке довео би дотле, да би се свако дело крађе стоке из § 391. крив. зак. могло казнити за преступно из § 221 а кр. зак. или злочино ио § 223 б. кр. зак. Да ово и примером објаснимо: украђена овца у времену дела вреди 99 гроша, а када се према тој вредности квалиФикује дело оно би се подвело под § 391. кр. зак. Али ако идемо даље онда долази штета за сопственика, што н. пр. није музао овцу за десетак дана или док се дело иследи, која би могла износити 5 —10 гроша и онда би у времену.суђења дело дошло под § 221 а кр. зак., па најзад ако би се дело при стављаљу иод суд задржало непресуђено мало више, могла би та штета, при најсавеснијој оцеии вештака да до дана претреса или на нретресу, изађе и преко 200 гроша, па према томе да дело дође под поротни суд, као дело из § 223 6. кр. зак. Из овога примера види се, како би се произволлш кретала квалиФикација дела када би се усвојио приицип за квалиФикацију онај, који примедбе заступају, а да би се на тај начин стварао хаос у правосуђу није иотребно ништа више износити. Накратко, увођењем овога прииципа, који у закону не стоји, могла би се квалиФикација дела сасвим произвољно сваког часа мењати за она дела , где се квалиФикација одређује према вредности. Што се тиче ове врсте крађе — крађе лозе — које су се у овом крају, који има доста вниограда, дегнавале и дешавају. суд не може да стане на гледиште, које заступају иримедбе Касационог Суда, поред раније наведеног јогн п с тога, што је и до сада, нестална судска пракса у томе, јер док је у јсдном ранијсм случају квалиФикација утврђена сау.о нрема вреднооти украдених чокота, где је утврђена вредност од украденог чокота по 1 динар, коју вредност обично утврђују и по чл. 5. зак. о чуваљу пол.ског имања оигатински одбори у почетку године без обзира на вредност пзгубљенс добити —. штете — што је дотичном лицу украдеггнм чокотнма униг.птен виноград, дотле у другом пак случају, где је извршена крађа резнице — лоза сечена са чокота — као шт .9 је бвде случај квалификацпја ј.е утврђивана према врелности исечеиих и украдених лоза — резница — и изгубљеној добпти — гптетн — за две гедине а овде се према примедбама тражи, да се утврђује квалификација према вредностн покрађених резница — лозе — и изгубљеној добмти — штети за три године, нгто би нас одвело до оног закључка, до кога смо донгли износећн за пример крађу стоке, одиосно да се и крађа лозе не бгг могла никада казнити као иступно дело, а то законодавац нггје хтео. Јер рецимо да је вештачком прогденом утврђено да је некоме исечена лоза у вредности 50 п. дин. (какав случај такође постоји у пракси) и да су са свим због тога уништена два чокота, онда би се ова крађа лозе без сумње морала подвести под одредбу § 391. кр. зак., ако се за квалиФикацију дела узима само вредност

покрађе, али ако се према примедбама Касац, Суда узима у оцену изгубљена добит — штета — онда би се ова крађа могла нодвести и иод одредбу § 391. н под одредбу § 221. крив. зак. Дакле, ако се квалиФикација утвр^ује само по вредности покрађе, онда би дело дошло под § 391. крив. зак. као што је овде случај у пресуди овог суда од 22. децембра 1909. № 27409 1 1 2 , а ако се води рачуна и о изгубљеној добити — гггтети — оида се она може ценити са свим нроизвољно за 1. 2, 3. ..... . и т. д. година, докле се дотера до вредности, да би се дело могло подвести под § 221. крпвичног зак. <( Касациони Суд у општој седници нашао је да су примедбе одељења на закону основане, а да противразлози првостепеног неготинског суда не стоје. м. л. г.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

Т Р А Ж Е С Е Тихомир, сил Уротпа Ђалића из Ражковца, отумаро јо 12. нрогадог месеца из Александровца. Он јо отар 1 3 година, илав, у сељачком оделу. — Денеша наче.шика среза жупског Бр. 7124. Драга, деветогодишња кћи Иносаве Милошевић, из Текије среза расинског, нестала је 7 овог меоеца. Она је црномањаота, на нози има белегу од уједа беоног пса, у сељачком оделу, повезана шамијом. — Денеша начелника среза расииског Бр. 1 3764, Љубомир Ракиџић, чинов. ооигуравајућег друштва (( Њу-Јорк в у Београду, 23. прошлог месеца отишао је од своје куће и до данас ое иије вратио. Он је стар 5 9 година, средљег раСта, просед, од одела на оеби је имао: жакет затворене боје, црн иберцигер и на глави црн полуцилпндер. — Акт кварта варошког Бр. 8400. Милоје Ђурић, бакалски гаегрт код свог брата Живка Ћурића, бакалина из Београда, отумарао је прошлог меоеца од свог брага и до данас се није вратио. Милоје је стар 12 година, омален, плав, у оделу отворене боје са качкетом на глави и сарачким опанцима на ногама. — Акт кварта дорћолоког Бр. 3 406. Милорад Ристић, обућарскп шегрт, који је још пре 1 1 меоеца отумарао из Београда, није ое до данас јавио овојој Фамидији. Он је Јртар 14 година, омеђ. — Акт кварта иалилулоког Бр. 5064. • • П О Т Е Р Е Петар Новаковић — Дрехер звапи ,,Треер" осуђеник казненог завода у Митровици (А.-Угарока) побегао је из завода пре две године и до сад није ухваћен. Он се издаје п за Милоша Веоковића. Петар је раста средњег. бледа лица, косе и бркова кестењавих, очију зелених, олабе конструкције, туберкуло зан. Од оообених знакова има на левој оиои вигпе рана од убода нозкем. Не говори добро орпоки. — Акт антропометријског одељења Бр. 1 336.