Полицијски гласник

БРОЈ 6.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 45.

КРИМИНАЛИТЕТ У СРБИЈИ (1905—1909 год.) (нАСТАВАк) После округа пиротоког, у погледу убистава најбоље етоји Београд (једно

Најбољи

и т. д, и т. д. 1Ц.то. се т.иче узрока, због којих су ова убиства извршена, ствар овако стоји: Свађа. • 996 Освега 619 Користољубље 2'51 Нужна одбр.чна 79 У вршењу званичпе дужности 68 Душевно растројство • • • • 11 Неиознати 276 Није без интереса позабавим се мало. овим узроцима наших убистава. Оно што иа први погл&д код њих пада у очи, и што је веома карактеристично за криминалитет у Србији, то је сразмерно веома мали број убистав.а ко.ји имају за мотив користољубље. Ово је још карактеристичније с обзиром на познати Факт: да тешке злочинк из користољубља вршв ио?лавито ирофесијонал^и злпчинци. Из

убиство на 3229 стаиавника), па округ ваљевски (једно убиство на 1941 становника), затим нишки (једно убиство на 1767 становника), иодрински (једно убиство на 1703 становника итд. Од срезова најгори су:

овога, опет, излази, да проФесијонални злочини, најопаснији и најтежи за сузбијање, још нису узели маха у нашој земљи, као што је то елучај готово у свима осталим земљама. Наш криминалитет, према овоме, више је специјалног и локалног карактера, и с тога га је много лакше сузбити но проФесијонални криминалитет. Јер, док сепоследњи може сузби.јати ноглавито акцијом власти, дотле је за сузбијање првог много важније и корисније утврдити и отклонити његове специјалне узроке. Опширније о овоме говорићемо на завршетку овог рада. Тада ћемо се осврнути на овај огроман број убистава која имају за мотив свађе од којих, бар половина потиче због распри око имања — међа. Што се тиче освсте она је, као што је познато, болесно. иаслеђе из ранијих

времена, које постепеоо ишчезава з.ахваљујући данашњој кудтури, и кога, за да,нас, највише има у округу томлџчком. Убиства у вршењу званичне дужно.сти и у душевном растројству не треба, строго узев, ни рачунати у криминалитет, јер с њим имају везе с.амо у толико, у колико се морају оквалиФиковати као убиства. Ово, у главноме, вреди и за убиства изврвдена у нужној одбрани. * * * Од целокупног броја извршених убистава (2300), пронађено је 2075, или 90.2%. После процента пронађених покушај.а убистава, овај проценат највећи ј.е, што је за велику утеху с обзиром на важност и многобројност ових дела. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

П0УКЕ И 0БАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине бувске, актом својим Вр. 179, пита: »Суд ово општински, још 1908. год. казнио је два лица са по 15 дана затвора, због кривице из § 357. тач. 1. и 3. кривичног закона. По изреченој пресуди осуђени су одмах стављени у затвор, пошто. се, по |§ 1-5. и 16. полиц. уредбе, пресуда за дело из § 357. тал. 3. може одмах извршивати, а дато је, право о„суђеним да се из затвора жале противу пресуде. Но поднетој жалби противу ове пресуде, лесковачки нрвостепени суд по-г ништио је ову пресуду само са тих разлога, што осуђени нису требали бити одмах лишени сдободе, пошто дело из | 357. тач. 1, не повлачи одмах извршење, прелазећи преко тога, што се иресуда иозива и на т. 3„ исте законске одредбе. Пресуда еа жалбом и актима благовремеио је послата суду на раоматрање, и суд је благовремено решење донео, али су а-кта задржата у суду првостепеном више од 20 дана, и то задржавање види се по картирању код државне поште у Леековцу и Лебану. Осуђени су издржали затвор ових 15 дава, пошто пресуда и решење судско, са актима, нису добивени у том року но после рока, а пуштени су на време. јер )е суд и без акта водио рачуна о дану кад их треба пуштити. Сада ова лица туже само председника општинског суда за бесправно лишење слободе, а првостепени суд поред председника, по свом рСФерату, узима на одговор и остале судије, дакле два кмета и деловођу општинског суда, ма да ова лица приватни тужиоци нису тужили. Суд ово општински, »ао претплатник гласника, моли уредништво за објашњење у првом наредном броју: може ли постојати кривична одговорност до општинских часника, који су ову пресуду огласили одмах за извршну по §§ 15. и 16. полицијске уредбе, кад су судили у кругу своје власти; може ли постојати одго-

косанички са једним

убиством на

262

јабланички » »

)) ))

428

хомољски » »

» ))

486

десиот&вачки » »

» ))

525

моравички » »

» ))

548

љубиКски » »

))■• »

562

ирокуиачки » })

)> ))

568

звишки » »

» а

660

ужички » })

» »

701

трнавски » )х

» ))

714

јасенички окр.

753

крагујевачки » })

» »,

расински » »

» »

776

грочански » »

» »

783

иодунавски | »

» »

796

иосавски окр.

800

београдски » »

» »

рамски » »

» »

849

ресавски » »

» »

865

ариљски » »

» »

882

качерски » »

» »

885

крдгујевачки » »

» »

900

С У : з белоиаланачки лужнички заглавски иодгорски власотиначки нишавски рађевски иосавски окр. ваљевски нишки сврљииши темни!\ски бриоцаланпчки иољанички ражањски жуаски тимочки ваљевски моравски окр. нишког

— нема ни једног убиства за 5 годииа са једним убиством на 3964 становника , 3330 „ 3088 » 2995 » 296.9 » 2815 „ 2794 » 2732 >, 2584 » 2580 » 2575 ,, » 2420 » 2362 » 2320 » 2296 » 2279 » 2236