Полицијски гласник

ВРОЈ 10. ГРАНИЧНЕ МЕЂЕ УМИШЈБАЈА И НЕХАТА

(НАСТАВАК) У комплексу престава које опредељују акцију воље, које су мотиви за њезин постанак, могу се по интензивности свога утпцаја на одлуку, разликовати три врсте: преставе које дпректно изазивају одлуку, преставе које потпомажу одлуку и преставе које не спречавају одлуку. Има последица које су битне за одлуку воље. Кад не бисмо били уверени да ће баш те последице бити резултат наше радње, ми не бисмо ни делали. Оне су наш непосредни циљ, престава шихова је била главни мотив за постанак воље. Да није ње било воља се не би Формирала. Има, пак, последица чије очекивање припомажо да се ми одлучимо на делање, одобровољава нас на радњу. Али непосредно њих ради ми не бисмо делали. Отуда преставе таквих последица потпомажу креацију воље, али би се она могла створити и тада кад таквих престава у свести не би било. Пошто такве преставе ипак доприносе постанку воље, називају се оне позитивни мотори. На Иример : полазак на пут ради проналаска севернога пола. при чему се још може упознати живот нецивилизованога света, или уживати у вечитој поларној светлости. Оно што је изазвало одлуку воље, јесте проналазак пола, али упознавање живота Ескима, или уживање у поларној светлости помагало је само одлуку воље. Ради Ескима и ради поларне светлости само, ми се не би смо одлучивали на опасну експедицију. Отуда је проналазак пола главни мотив. а ови други споредни циљеви позитивни мотори за постанак воље. Међу ауторима је општа сагласност, да ов-е две групе престава улазе у садржину воље. Разлика у мишљењу наступа код треће групе : престава, које не спречавају одлуку воље. Има последица које су нам равнодушне или које су нам немиле, т. ј. њихово остварење нема ии позитивнога ни негативнога дејства на наше осећање, или оно има само негативнога дејства. Преставе таквих последица саме за себе никад не би биле у стању да изазову једну нашу вољну акцију, пошто ми за њихово остварење нисмо нимало заинтересовани. Не осећамо никакве потребе за њима. те отуда нема силе која би пореметила инерцију као природно стање и целокупнога људскога живота. Али, ако су такве равнодушне или нежељене последице везане за жељене, хотене, ако се без једних по нашем сватању не може доћи до других; или, ако су преставе нежељених последица у свести у нераздвојноме коплексу са преставама које саме собом изазивају одлуку воље, онда на постанак воље дела тај комплекс као целина а не оделито поједини његови саставци. Како су у моторном комплексу и преставе равнодушних или нежељених последица то онда и оне могу чинити садржину воље.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

За последице чије су преставе изазвале одлуку воље, те оне чине садржину воље, велимо да су хотење, да се хоће. Ова се терминологија са свим слаже са појимањем у практичкоме животу. Лист пак има донекле права кад тврди да је то насиље нрема обичноме смислу речи кад се каже да се >,хоће" и оне последице које ми не би смо желели произвести. Оне се саме за себе не&е, али се узгред, уз друге хоће. Логика је прнморала да се за два различита појма створе и две речи: за главне мотиве и позитивне моторе воље: хотење (\Уо11еп), за неспречавајуће преставе : сахотење (Ш1;1\уо1Јеп). 9 ) Ову је терминологију усвојио и Хипел, који је мисао Листову врло оштро напао (Огепге 95.). Ради практичних конзеквенаца морају се ближе упознати све ове Форме хотења. Али воља каоЈПОЈам јесте једна филозофска апстракција. Ми смо вољом назвали резултат многобројиих стварних чињеница у њихову међусобном деловању. Стварно је то, да ми имамо њихову конституцију, чија се хармонија (названа задовољством) одржава постојаним нашим додиром са спољашњим светом, из кога ми добијамо оно што нам је за хармоничан живот нужно. Извесни Факти у спољашњем свету јављају се као наш« потребе. Ти су Факти жељени. Други Факти не тангирају хармонију нашега живота и они су нам равнодушни, а трећи ту хармонију ремете и они су нам нежељени. Факти спољнога света су такође реална чињеница. До тачних закључака можемо доћи расматрањем међусобнога дејства те две реалне чињенице: хармоничнога живота и Факата у спољњем свету. Из њих ће се увек резултирати наша воља. Воља управо и није ништа друго него моменат конгруенције ове две реалне чињенице. I. Жељене последице радње. Нреставе оних последица чије се остварење жели, чијем остварењу ми тежимо, које су циљ нашега делања, за цело су најактивније утицале на Формирање наше воље. Позитивно се хо&е све оне последице којима смо тежили при раду и чије смо поверење желели у моменту предузимања радње. Кад смо год остварили једну такву последицу, ми смо је безусловно остварили умишљено. Као карактеристична црта за умишљај, овде је од важности онај интимни каузални однос између воље и последице. Без важности је са колико смо ми извесности очекивали наступање последице 10 ). Ми смо могли сматрати за сигурно да ће последица наступити. Било

9 ) Ја не могу у нашем језику да нађем згодан израз за ову мисао. Оно што се директно хоћб, Немци изражавају са УкоИеп, а оно што се тек посредно, у комплексу других последица, узгред, са њима, али самостално не, хоће, изражавају са ггШ1у»о11еп. 10 ) Да се ово не би рђаво разумело, нужно је да одмах приметимо, да се о кривичном делу може го» ворити само тада, ако је остварење вол>е било у једној радњи, која је створила бар опасност за повреду правнога добра. Нема ли тога, виновникова је воља кривичноправно индиФерентна.

СТРАНА 75.

то наше држање тачно или нетачно, ипак је оно карактеристично за т. зв. с1о1из (1Јгес1;и8. Али ми смо могли држати настунање последице и само за могућио или вероватно, па чак и више невероватно. У такоме случају не може се одрећи могућност постојања воље. Људи могу хтети, желети и старати се да постигну и оно што им изгледа невероватно. И баш у колико је невероватније наступање жељење последице, у толико је већа еиергија воље да се она постигне. За остварење последице за коју смо сигурни да ће наступити, никад не вршимо толики напон интелектуалне и Физичке снаге, колико за остварење последице у чије наступање нисмо сигурни. Може се, дакле, хтети она жељена последица чије се настуаа.ње држи само за могу&е. (НАСТАВИЋЕ СВ) Живко ТопаловиЂ.

КРИМИНАЛИТЕТ У СРБИЈИ (1905—1909 год.) (НАСТАВАК) Већи број крађа у Београду има се приписати свакојаким елементима који се у њега, као престоницу, стичу из иностранства и унутрашњости. Остале престонице у овом погледу, као и у погледу целокупног криминалитета у опште, стоје још горе, и ако имају многобројнију и боље организовану полицију. Користимо и ову прилику да изјавимо, да је већ крајње време да се донесе нов закон о организацији Управе града Београда, јер она још и данас дејствује по »устројенију« од 11. јула 1860. год. * * * 4. Изјавили смо, у почетку овог рада, да ми у погледу општег криминалитета не стојимо тако рђаво као што се верује, већ да су то свега 10 до 12 срезова који са својим ненормалним локалним криминалитетом погоршавају знатно цифру општег криминалитета, и у овом погледу целу земљу представљају много горе него што је у истини. Ево нас да ово и докажемо: У току аналисања података о најтежим кривичним делима, која су извршена у Србији за последњих 5 година, видели смо, да у погледу њиховог извршења најгоре стоје ови срезови: 1. косанички (убиства, пок. убиства, опасне крађе); 2. јабланички (убиства, пок. убиства); 3. хомољсг.и (убиства, пок. убиства, разбојништва, опасне крађе); 4. десаотовачки (убиства, пок. убиства, разбојништва, опасне крађе); 5. звишки (убиства, детоубиства, пок. убиства, разбојништва, опасне крађе); 6. рамски (убиства, пок. убиства, разбојништва, опасне крађе); 7. љубићски (убиства, пок. убиства, разбојништва);