Полицијски гласник

СТРАНА 76.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 10

8. моравички (убиства, детоубиства, пок. убиства, опасне крађ.е); 9. иоречки (разбојништва, опасне крађе); 10. ресавски (убпства, опасне крађе); 11. качерски (убиства, разбојништва); и 12. трстенцчки- (шуБввинјв, злонам. поништаји). За петогодишњу периоду, о којој је реч, пзвршено је. у целој земљи 4800 убистава, пок. убистава и разбојништава, од кога броја на.ових 12 срезова долази 1200, а на осталих 69 срезова 3600. Према овоме, само на ових 12 срезова долази 1 / 4 ових дела, и ако они представљају тек х /, срезова. На овој једној седмини земље извршује се, дакле, цела једна четвртина најтежих п најопаснијих кривичних дела, а то је двапут више сразмерно остадим оедминама. Ова огромна раз.чика у погледу криминалитета између ових 12 срезова с једне, и осталих 69 с друге стране, још је уочљивија кад се посматра однос између броја становника и броја извршених кривичних дела и код једних п код других. Док се у 69 срезова извршује за целу периоду од 5 годпна: једно јбиство на 1320 становника један иок. убиства » 1560 „ једно разбојништво » 5000 . » дотле у означених 12 срезова имамо: једно убиство на 537 становника један иок. убиства 805 „ једио разбојништво » 1736 ,, * * * 5. Поменули смо још, да се за наш криминалитет може блободно рећи, да је пре сиецијалци, локални него ирофесијонални. Ово нарочито важи за најтежа кривична дела — убиства — која се, као што смо видели, највише извршују у свађама, којима, опет> главни повод ваља тражити у самом темиераменту нашег народа. Да би се, дакле, убиства у ећађама свела на што мању меру, треба спречавати и отклањати све оно, што на овај темперамент може рђаво утицати, што га може дражити и изазивати. Један велики број убистава извршује се у свађама због распри око имања, дакле због непрецизираних граничних међа. а овога, на сваки начин. не би било — бар не у оволико.ј мери — кад би ми имали уређени катастар. Убиства и остали злочини, извршени у пијанству — којих је знатан број — несумњиво би били сведени на минимум кад би код нас била ограничена употреба алкохола, и кад би се пијанство на јавним местима строго кажњавало, као што је то у већини напредних држава. Исто тако несумњиво је, да би и ограпичење у продаји и ношењу оружја — које већ одавно иостоји у многим државама — онемогућило велики број злочина из аФекта. Специјално обелеЈкје нашег криминалитета још се више истиче код покушаја убистава, који се врло ретко врше из користољубља,, већ иоглавито у свађи и освети. Освета је, такође, скоро искључиви мотив свима паљевинама и злонамерним лоннштаји.ча туђих ствари, а страх

од поруге и срама, као гато смо видели, мотив је детоубиствима. Према овоме, остају свега две врсте најтежих кривичних дела: разбојништва н крађе, која се врше из користољубља, и чији су извршиоци махом проФесијонални злочинци и повратници. Из њихових редова поничу, у највише случајева, и убице из користољубља. Из доста велине групе проФесијоналних крадљиваца издвајају се нарочито коцкари, у којима је оличен потпун тип лравих професијоналних преступника. * * * 6. ОппЈте је мишљење, и у јавности и код полицијских чиновника, да је за сузбијање криминалитета неопходно потребна иољска иолиција, и да у њој управо лежи, једини спас. Разуме се већ да је ово претерано, јер се криминалитет не сузбија само акцијом власти, већ и многим другим средствима и установама, од којих су најважније: иоиравка криминалног иодмлатка и лечење иоврата. Али, И ако акција власти пе може излечити друштво од криминалитета, она га може ограничити и, тако рећи, свести на најмању меру. Посматрана са овог гледишта, пољска полиција, добро организована и постепено у живот увођона, била би несумњиво корисна кад противу ње не би стојало ово: а) што би била врло скупа (по првобитном пројекту данашњег закона о општинама она је стајала око 3,000.000 динара); б) што би била врло непопуларна. јер су у народу још свеже успомене о старим „сејменима", и в) што би могла бити опасна, с обзиром на изопачене појмове већине општинских часника о партијској борби и партијским интересима. Јасно је, да према оваквом стању ствари, не може бити ни говора, бар за данас, о пољској полицији као о некој новој организацији, и онда остаје да се потражи какав нов пут и начин за заштиту јавне безбедности. Овај пак пут и начин постоји и њиме се, по нашем мишљењу, може постићи скоро онолико исто колико и са пољском полицијом, а са куд и камо мање жртава и без икакве опасности. Мислимо на данашњи Закон о Јавној Безбедности, односно на његов чл. 6., који даје право Влади да неограничено увећава окружну жандармерију у местима, у којима се » јави хајдучија или учестају друга злочина дела 11 . Од овог законског овлашћења чињена је и до сада употреба, али само на случај појављене хајдучије, и увек за краће време. Ништа, међутим, не стоји на путу, са гледишта овог законског прописа, да се окружна жандармерија увећава и због других кривичних дела (а не само због хајдучије), и да се »учесталост« ових дела у свако доба констатује у оним местима, која се у погледу криминалитета издвајају од осталих. Другим речима: ништа данас не би сметало Влади да увећа окружну жандармерију за срезове: десиотовачки, косанички, моравички, љубиКски, хомољски, звишки, качерски, ио-

речки итд. пошто су ови срезови, као што смо видели, најгори у погледу криминалитета. У место да се чека, да се у овим местима појавн хајдучија, или да још више учестају кривична дела, треба похитати и то спречити на овај начин. Ако с.е овако буде радило постепено и стално за дуже време, и ако се једном буде ирестало са иомиловавањем окорелих зликоваца и разбојника, несумњиво је да ће бити успеха. (СВРШИЋЕ СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕМОАРИ.

(НАСТАВАк) Једно вече кад моја мати беше сама код куће, дође један, кога је био послао Поајан, да јој јави да сам у некој ни- ' јанци са девојкама тукао људе, да сам хтео поразбијати све у кући и да сам већ направио штету за 100 динара, коју сад треба платити. У том моменту моја је мати седела у наслоњачи и ллела, а кад ово чу, чарапа јој испаде из руку, и она скочивши нагло потрча као ван себе на место које јој је означено на једном од крајева вароши. Ми се пожуримо да искористимо њено одсуство. Кључ који сам ја још увече био сакрио послужи нам да уђемо у дућан. Чекмеџе беше затворено и био сам готово с тога задовољан и у глави ми сину љубав материна, не да ми обећа опроштај, него да мп изазове кајање, и хтео сам да се вратнм, али ме Поајаи задржа. Његова безгранична речитост натера ме да црвеним од онога што он називаше мојом слабошћу, и кад ми он додаде једно гвож1)в, које је био понео, ја га шчепах готово са одушевљењем и разбих чекмеџе. У њему на1 )Осмо без мало 2000 динара, поделимо их и по сата доцније путовао сам сам за Лиљ. У узбуђењу испрва сам ишао тако брзо да сам до Лана већ био изнурен и ту стадох. Ту наиђоше нека кола која погодим да ме повезу и тако после три сата стигнем у главни град Француске Фландрије, а одатле продужим пут за Дикерк желећи да се што више удаљим и да утекнем потери. Имао сам намеру да видим Нови Свет, али судбина ми поквари план. Како пристаниште у Дикерку беше пусто, упутим се у Кале да се одмах укрцам, али ту су ми тражили више него што сам ја имао. Мислио сам да ће у Остенди због конкуренције подвоз бити јевтинији и за то одем тамо, али ни тамо капетан не беше љубазнији. Силом прилика био сам дошао у онај положај, где се оберучке прихваћа прво што дође на намет, и, не знам зашто, тек сам очекивао да ће ме неко на лађу примити бесплатно или бар да учини знатан попуст због мог доброг изгле^а, на име користи коју увек обећава млад човек. Док сам се удубљен у ове мисли шетао приђе ми један човек,