Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 325.

Она није могла викати, ми смо јој прво угурали у уста једну крпу, па смо је онда оборили на земљу. — Предс.: Шта сте Ви радили, док је Фриц секао Еми врат ? Дора: Ја сам јој чврсто држала главу, јер је хтела да се брани. Предс.: Онда сте ви обоје морали бити јако попрскани крвљу? Дора: Јесмо. Предс.: То је било у мају 1890 а у августу 1890 ви сте тачно на исти начин заклали у шуми код Ешеде и седамнаестогодишњу Ану Клагес? Дора: Јесте. Предс.: Па ви сте клање девојака управо изабрали као занат, јер то није ваша заслуга, што нисте поубијали још више девојака? У Дортмунду две девојке одбиле су, да са Вама иду кроз шуму, јер сте им изгледали и сувише наметљиви. Једна друга девојка избегла је смрт само тако, што је баба није на време пробудила. Да се више девојака користило Вашим посредништвом, онда би Ви можда много више убистава починили? Дора:

пристојну награду и добру плату. Ема је одмах писала под назначеном шифром уредништву дотичног листа. После неколико часова бпла је позваиа од једне посредиице за службу у једну посластнчарннцу. Та посредница рекла је девојци: да замак гроФовске породнце, која тражи сапутницу, лежи на ивици најханденслебенске шуме. Доцкан у вече 21. маја кренула се посредница са девојком ка тој шуми, да бајаги стигну у гроФовски замак. Нећака госпођице Каотен срдачно се опростила са својом тетком и од тога доба нестало је госпођице Кастен без трага и гласа. Лисице су нема сумње нањушиле леш закопан у шуми, пошто је био прешао у трулеж, па га откриле јер је месо са појединих делова тела било оглодано. Поједини људи сећали су се тобожње иосреднице, која се неко време вукла по Магдбургу и често се виђала у друштву једнога човока. Већ после кратког времена полиција је успела утврдити: да је та носредница била Дорн Бунтрок, рођена 185(5. у Холцмнндену. коЈа се била настанида у Оснабрику као учитељица за кројење рубља. Дора је одмах била ухапшена. Она је у почетку све одрицала најодлучније. Али кад јој је доказано, да она носи на себи одело убијене Еме, она јс напослетку признала, да је она убица. Али она није то учинила сама, већ у друштву са агентом Фрицом Ербе, рођеним 1855. Из писама. која су нађена код Доре, иесумњиво се утврђивало саучешће Фрицово. Из тих писама се видело и то, да се Фриц налази у евангелистичкој друштвеној кући у БилеФелду. Још истог вечера Фриц је ухваћен. Он је некада био стаклар и ожењен, али је већ неколико година одвојен од своје жене. Он је живео већ подуже време са Дором у дивљем браку, а из тога брака имали су и једно дете. Али Фриц се опирао, да то дете призна за своје; он је тврдио, да је детету отац један други Дорин љубавник, неки Карло Беренс. Бићс да је тај учествовао и у убиству, а он је потиуно невин. Друго убиство у шуми. Кад се дознало за убиство у најхалденслебенскоЈ шуми, хотелијер Клагес, из Хамелна, поново је доставио полицији, да је његову седамнаестогодишњу кћер Ану у августу 1890. под готово истоветним обећањима одвукла нека тобожња носредница у Хановер, и од тога доба је нестало без икаква трага. Па један оглас у новинама, који је изашао у Хановеру, како једна грофовска породица тражи сапутницу, пријавило се четири младе даме. Од њих Је она претпоставила Ану за то, што Је она била најелегантније одевена. Ана се прво још једном вратила у Хамелн, да се опрости са родитељима. (Она се за навек опростила). Кад се Ана вратила у Хановер, Дора је с њоме отпутовала у Ешеде. Фриц је истим возом путовао, али није оио у истом купеу. Кад су стигли у Ешеде, она је с младом девојком отишла у једну гостионицу, да попију ка®у. Ускоро затим наишао је и Фриц у гостионицу. Али он је сео за други сто и правио се,

као да их не познаје. После 26 минута она је са младом девојком пошла у грофовски замак, који је како је казала, лежао на ивици шуме. Али оне су у шуми залутале. Тада је она рекла младој девојци, да седну мало да се одморе. Наићи ће можда ко, којн ће им показати пут. Мало потом наишао је Фриц. »Овај страни господив« иоказао је с највећом готовошћу пут за замак и повео је даме кроз јодну јаругу. Ту су Дора и Фриц напали Ану и оборили је на земљу. Фриц је прво над девојком извршио иасиље, на јој је нотом, клечећи на њој пресекао врат једним великим оштрим ножем. Затим је Фриц ископао једну руиу лопатом, коју је увек носио собом. За то време Дора је скинула одело са убијене н одузела јој прстење и минђуше. Пошто је прстење п сувише чврсто стојало на прстима, она је убијеној отсекла нрсте. Затим је она, у друштву са Фрицом, искомадала леш на га у парчадима закопала у шуми. На саовим слнчан начин они су убили и Ему Кастен у најхалденслебенској шуми. Судски иретрес. Крајем јуна 1892 одговарали су Фриц и Дора нред магдебуршким поротним судом. Фриц је најодлучније одрицао, да ма шта зна о овим убиствима. Дора, која је извршила ова убиства свакако са својим другим љубавником, неким Карлом Беренс, терети га за то, што хоће да му се освети. На претресу појавила се као сведок једна млада девојка, госпођица Герехт (гостионичарева кћи из Ешеде). Она је изјавила: Она се сећа сасвим тачно, да је Дора једио ире подне у августу 1890. свратила у гостионицу њенога оца са једном младом, врло лепом девојком. Кратко време затим у гостионицу је ушао један човек и сео за други сто. Дора и млада девојка пиле су кафу, а човек, за кога са највећом поузданошћу тврди да је био Фриц, нио је пиво. Фриц је изашао из гостионице за Дором и младом девојком отприлике после 10 минута. Она је дуго време гледала за Фрицом и том приликом пао јој је у очи његов нарочити ход. На захтев председаиков сведок је подражавао тај ход. Затим је председник нареДио Фрицу, да пређе неколнко пута преко сале. »То је тај човек, свака је сумња искључена®, узвикнула је девојка. — Предс.: Н1та Вам је дало повода, да тога човека тако тачно загледате и да посматрате његов ход ? — Сведок: Човек па и Дора учинили су на мене непријатан утисак. Мени се чинило, као да Фриц и Дора имају нечега заједничког и ја се нисам могла отрести помисли, да њих двоје хоће да убију и опљачкају ону лепу младу девојку. (У сали велика и свеопшта узбу1)вност). — Дора је изјавила на питање председниково: да је Ема Кастен била велика и снажна и да се страшно бранила. Пошто јој Фриц није могао дуго тражити главну жилу на врату, то је морао девојци брзо пресећи врат. Предс.: Па да ли је Ема, пошто јој је пресечен врат, била одмах мртва ? Дора: Није, она се копрцала још неких 10 минута. Предс.: Па зар она није викала ? Дора:

То ја не могу рећи. — Предс.: Да ли се и Ана бранила? Дора: Јесте, али је Ана била далеко слабија од Еме и за то смо је могли брже савладати. — Предс.: Па зар она није викала? Дора: Она је покушала то, и ако смо и њој угурали у уста једну крну, али кад је она почела да виче ја сам јој бацила преко лица мој огртач. — Предс.: Је ли Ана умрла брзо? Дора: Ана се још врло дуго копрцала и за то смо јој отсекли ноге. (Узвици у;каса у сали.) — Предс.: Ви сте Еми Кастен опљачкали осем одела. златан сат, ланац, прстење и 60 марака у готову ? Дора: Јесте. — Предс.: Је ли и Ана Клагес имала новаца при себи? Дора: Ни једног пфенига. — Предс.: То Вам је било раније познато? Дора: Ја сам је питалн у Ешеде, да ли има новаца и она ми је тада одговорила, да нема ниједног пфенига. — Предс.: Јесте ли Ви платили за девојку иут од Хановера до Ешеде и кафу у Ешеде? Дора: Јесте. Предс.: Ви сте знали да Ана нема при себи ни мало новаца, па сте је и поред тога убили? Дора: Али Ана је имала врло лепе ствари. ■— Предс.: Па зар сте Ви само због тричавих ствари заклали девојку као говече? Дора: Она је имала врло лену хаљину. — Предс.: Ваша газдарица у Оснабрику причала је, да сте ноћу често иута плакали? Дора: То је било због многог убиства. — Гушећи се у плачу, ступио је у судску салу као сведок хотелијер Кнагес из Хамелна. Он Је изјавио јецајући: да је Ана била његово љубимче. Кад је она дошла из Хановера у Хамелн, да се још једном опрости, он није био код куће и тако он више није могао видети своје дете. Одкада је нестало његове миле и добре Ане, од тада он нема више среће. — И брат оптужене Доре, један имућан столар, појавио се као сведок. Кад је Дора спазила брата, бризнула је у грчевит плач. Њен брат плакао је такође горко. На Фрица све то није чинило ни најмањи утисак. Он је упорно одрицао, да је учествовао у убиствима и стално је био мишљења, да је убица ранији Дорин љубавник, Карло Беренс, који је пре неколико месеца отишао у Америку. Дока-