Полицијски гласник

СТРАНА 190.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 24.

знаш шта то значи... трањци без оклевања!". Нисам га више ни чуо добро... видео сам се веК оптужеи... лишеног имања, које сам имао, воде ме у казнени завод.. И, избројим четири стотине динара! (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине јарменовачке, актом својим Бр. 1491, пита: „Председник овога суда, лично јс иозвао једног грађанина да дође општинском суду 3. маја овс год. ради саслушања по извесном предмету извршења трећега лица, и упозорио га да ће бити кажњен ако не дође. Позвани грађанин ни после 6 дана од тога рока није дошао на позив председников, и тиме иоред неиослушности осујећавао и извесно извршење. Председник га је рефсрисао овомесуду, и он је На саслушању признао, да на позив није дошао, те га је суд на основу § 327. каз. зак., пресудом од 12. маја т. г. Бр. 1148, казнио са пет дана затвора или 25 дин. у новцу. На жалбу осуђеног првостепени Гор. Милановачки Суд решењем од 22. маја тек. год. Бр. 14241, поништио је пресуду овога суда овим речима: »јер овди не постоји дело из § 327. кривич. закона нити у опште како казнимо дело, јер према оитуженом није вођена никаква кривична истрага' 1 . Моли се уредништво за објашњење: Је ли довољан реФерат заклетог председника и признање окривљеног, па да сс неко може осудити, и је ли правилпа лрссуда овогсуда, или решење првостепеног суда. Ако је правилно решење ирвостепеног суда, онда зашто постоји § 327. каз. закона и у њему реченица: „кога полицајни чиновник или кмет, или ко други у име власти позове, па не би томе позиву без довољног узрока следовао®. Шта треба суд да ради, па да му грађани на позив долазе, и кад у томе не постоји казнимо дело по мишљоњу првостепоног суда, онда шта суд у опште може да ради и како да управља свој посао. Суд овај на против налази, да баш онда кад бн се каква кривична истрага водила против ког лица, па на позив ие дође, да га треба стражарно дотерати а не и казнити ако само по позиву не дође. Нанослеткту шта у опште по овоме даље може овај суд радити, кад јо решење првостепонОг суда потписао цео суд, а оно је по песреКи обавезио за општинске судове?® — На ово питањо одговарамо: Ако првостепени суд није изнео никакве друге разлоге, пз којих ништи пре-

суду, него само оне, што су у предњем питању изнесени, онда је његов рад незаконит до очигледности. Незаконит, велимо, јер се апсолутно не сме стати на то гледишто, да кривица за недолазак по позиву стоји само онда, кад неко или одговара кривично, ипи лично има какав грађаиски спор. Према развоју друштвених прилика, појединци мпого пута бивају позиваии од страпе власти више по ту^им стварима, него но својим, и они су дужни да тим позивима следују. Многи, даље, бивају позивани за своје нослове, који немају ничега заједничког са кривицом. Тако, могу бити нозвати да плате порез, да им се саопшти војни распоред нтд. и у свима тим случајевима они су дужни да одмах следују позиву, и чим то но учине, они су криви за дело из § 327. тач. 1. крив. закона. Једино но могу бити кажњени кад се зову да одговарају за какво иступно кривично дело, јер у том случају власт има право на другу врсту принуд ■ да их силом дотера по § 21. Полицијске Уредбе. Кад је, дакле, оитужени признао да је зват, па изостанак није могао оправдати, онда је по § 327. т. 1. било мсста осуди. Како јо, међутим, првостопени суд поништио просуду, и како је та његова одлука обавезна за општински суд по §15. и 16. Полицијске Уредбе, то суд мора поступити по судским примедбама. Али, како је оваквом одлуком првостепеног суда отворено широко поље нспослушности; како Ке посло овога многи поћи трагом осуђеног, то је неопходно потребно да се службено расправи питање: сме ли и даље остати гледиште првостепеног суда као тачно. То може бити само на тај начин, што ће општински суд, преко своје надлежне власти, доставити сва акта г. Министру Унутрашњих Дола, а он ће наћи начина и пута, да со погрешно гледиште суда поправи. Дотле, пак, општинскн суд нека и даље осуђује свакога оног, који му на позив нс дође а не оправда со. На тај начин или ће сам првостепени суд поправити своју погрешку, или ће се ова још више утврдити. 11 Деловођа општине аранђеловачке пита: »Један грађанин ове општине, противно рогулационој линији, подигао је једну шупу — зграду, не покоравајући се реше,њу суда да је на оном месту не смо подизати док му инжпњср не оболежи линију, те га је суд пресудом казнио са три дана затвора за дело из § 329. тач. 18. и наређано му да у року од осам дана поруши и уклони подигнуту зграду, што ако он сам не учини, да суд посчо тога рока на његов трошак то учини. Пресудује одобрио и првостепони суд, и она је извршна, али осуђони ноће да зграду поруши. Да би суд општински извршио исту пресуду, моли се уредништво, за оба-

вештење: на који ће начин суд да изврши ову пресуду, како би било што мање штето за осуђеног и што не би извршиоце навело на одговорност«. — На ово питање одговарамо: Кад постоји извршна пресуда општинског суда, да осуђени сруши подигнуту грађовину у року од осам дана, што ако не би учииио, онда да ће то сам суд учинити, онда за суд нома никакво бојазни, што ћо ту грађевину порушити, јер он тимо само извршује једпу пресуду. Да се пе би пребацивало суду, да је рушењем ове зграде у рожији, чинио воћо издатке него што треб, он нека одржи кратку лицитацију, и рушење уступи ономе, који буде јевтинији. 0 свему овоме, што буде радио, иека направи потребан записник, и придружи га актима осудо. III Суд општине владимирачке, актомсвојим Бр. 2908. пита: „Суд овај, нресудом својом од 24. маја ово године Бр. 2498, казнио је два своја грађанина, од којих јо један сооски кмет, што су играли карте у кафани, п ако је то забрањено и законом и нарочитом наредбом суда, издатом у смислу § 326. кр. закона, а кафеџију опет, што је дао карте. По жалби двојице окривљених нрвостеп. суд поништио је пресуду општинског суда са ових разлога: »Првостеп. Суд Шабачки расмотрио јо акта иступне кривице окривљених за дело из | З61.кривич. законика, заједно са пресудом Бр. 2498. па је нашао: да горња пресуда не одговара закону са ових разлога: Ни сам реферат не тврди да су окривљени играли карата у новац, — а ова околност није ислеђењем утврђена. Кад није утвр^епо да су окривљени играли карата у новац, — за добит, суд налазн да но стоји ни продстављено дело. Са изложеног и §§ 15. и 16. полиц. уведбе првостеп. Суд Шабачкн преиначујс пресуду Бр. 2498 и Пресуђује ; Да се Р. Ј. и М. С. ослободе казне за престављено дело исто тако да се ослободе и плаћања. Акта се шаљу. 7. јуна 1912. г. Бр. 25969. Шабац". Према оваком стању ствари суд овај учтиво моли Уродништво за објашњење у првом свом наредном лнсту о томе: Да ли је радња — одлука Шабачког Ирвостепеног Суда Бр. 25969, правилна или не ? Па ако Уредништво нађе да је правилна, онда моли се за објашњење о томе : 1.. Какве су и које су игре карата дозвољене. а какве и које су игро забрањене и казнимо? 2., Да ли се може узети и вероватн, да играње карата по механама и јавним местима може у опште бити без ма какве добити ? А узев строго по закону, играње ма и за какву добит, казнимо је". — На ово питање одговарамо: Наш кривичии закон предвиђа двојако картање — оних, што ово чине у виду