Полицијски гласник

СТРАНА 14.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 2.

пијаичења, окружују јсдан празан нростор останљен за „играче". На дну ове заразне пегатере подиже сс на четири дирека, сва изедена црвоточином, нека врста позорнице направљена од олупина са лађа; на њој завеса састављена од дроњавих комада неког старог ћиллма. У томс кафсзу за кокошке свира музика: два кларинета, једно олупано ћемане, једна крештава труба, велики, да уши пробијс, бубањ и пет других инструмената, којима је такт давао штапићем кривоноги г. Дубл Крош, који има титулу каполник оркестра. Овде јо свс у складу : лица, одела, јела, која се спремају; у опште, све је строго ао псравилу; нема одаје где се о тављају штапови, кишобрани и огртачи; може се ући и својим калаузом, алп се пртљаг мора оставити пред вратима; жене имају исећу фризуру. тојгст, коса стоји како је њој воља, а глава со иовезује џенном марамом, везаном спреда у чвор ; њени крајеви предстапљају ружу, иди, ако вишс волито, кокарду која пада у очи као што падају и ушн Провансалских магаради. За људе је „тоалета®: кратак капут са путничком капом иобореном крагиом, ако имају кошуљу која није обавезна; панталоне такође нису нужне. Најбоље је обучен ко има службену топџиску капу, хусарску доламу, коњаничке панталоне и ловачке чизме; најзад макар и оно што су и војницн расходовали, само нека је војничко. Нема младића који би био тако обучсн а да не буде љубимац ових дама, толпко оне воле „војну струку". Али, ништа им се опст не допада толико као бркови и црвене коњпчке панталоне опшивенс међ ногама кожом. У овом отмсном друштву шешир се у опште ретко појављивао сем ако није без обода или бар са исквареним ободом. Не памти со да је ту виђен кад дугачки капут, а ака би се ко од познатих усудио да дође у реденготу био је сигуран да ће отићи као у прсиику и узалуд би тражио накнаду за скутове који сметају очима отмсних гостпју. Срећан је тај, ако после, пошто буде изгрђен и једногласно проглашен за модерног, остави само један скут у рукама ове красне младежи, која у бес.у расположен.а урличе ове тако карактерпетичне речи: „Пустите ме да идем тако ошепурен У Куртиј. »Пустите ме да идем тако бедан Десноаје-у сс . Десноаје је још н за ову риту цвеће, али каз пређе праг Гилотинове крчме и сама се рита добро чува јер се у овом зборишту виђају само јавно жепскиње са сутнерима, крадљивци свију врста, кесарогпи последње сорте и велики број ноћних „тица", неустрашивих малчана, чији се живот увек састоји издвадола: јодан проводе у сваЈ)И други у крађи. Арго јо ј. дини језик којим се служи љубазно лруштво; он јо готјво увек француски али тако промењен да ниједан члан Акадеашје Наука не би могао себи поласкати да ће реч разумети, а међутим Гилотинови гости имају такође своје ,,иуристе «, који сматрају да је арго по-

стао у Лоријону и, непомишљајућп да им сс може спорити способност „Оријенталиста", они со томе одају без устручавања, као и Аргонаути, јер и они довршавају своје студије под руководством аргусена радећи у луци у 'Гулону на једној лађи без катарки. Као гато се код Гилотина пило тако се и јело, и тајне кујне овога места заслужују да буду приказане. Ча-Гилотин није имао касапина, али је имао дерача, и у његовим кастролама, које не трују рђом, месо бангавих коња претвара ее у говеђе печење, псећи бутови постају јагњећи, а помоћу сосова телад мртвоотељена постају телад-сисанчићи. Уверавају да су ту зими, кад буде поледица, изврсне гозбе, а за време г. Дешово-а, ако каткад у лето поскупи хлеб, човек је био сигуран да ће ту наћи јевтиио и овнујског меса. У овоме пределу иреображаја зец нлје имао право грађанства, он јо својо место уступио домаћем зецу, а домаћи зец... Нок Бог ноживи пацовс !.. 0, ГогЈипаИ шппит ај... попп1;... Ову ми је пзреку позај.чио сеоски учитол. из Сен-Мандс. Он ми је рекао да је латинска, можда јгрчка, свеједно, али тачно је, да су пацови видели оно, што сам ја видео, отворен упис за подизање спомоника ослободиоцу Гилотину. (наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Суд општине јабуковачке упутио нам је ово питање: „По § 463 грађ. .суд. постушса за извршоње нресуда надлежиа је полициска влает оног округа, у коме осуђени стално живи, а по § 466 истог поступка, ако је имовина дужника, која се има узети у попис, у месту где је седиште полициске власти, онда ће у таквом случају полициска власт увек сама попис чинити. Међутим, начелник среза брзоналаначког наредбама својим наређује суду општине јабуковачко, где јо и седиште полициске властп, да по разним кривичним и грађанским пресудама врши наплату и попис имовине појединих осуђених лица. Како нијодним законом општински судови нису иозвани, да извршују прссудо и решења, за која су надлежне полициско власти, то се моли уредништво за објашњење : Може ли и на који начин општински суд вршитп наплату по грађанским и крпвичним пр^судама првостепоногсуда или полициске власти од појединих осуђоних лица. кад је полициска власт у месту, где осуђени стално живи, и кад дужник нећо драговољно осуду да плати ?" На ово пптањо одговарамо: Према § 466 грађ. суд. поступка општински суд моота, у комо је седиште и полицискс власти, није надлежан за вршење поииса ради наплато по извршним пресудама од осуђених лица, која

станују у пстом месту. Такви пописи у случају жалбо протпв продаја непокретности чине ништавном саму продају према § 501 истог поступка. С тога општински суд не може вршити принудну наплату по грађанским и кривичним пресуда од лица, која живе у месту, где је седиште полициске власти.

На литањо Драг. Матића, деловође општине горњо-топличке, извештавамо га, да на прво евоје питање може наћи одговора у 42. броју, а на друго питањо у 46. броју Полициског Гласника. Тако исто на питања Васе Јовановића, деловође општине речичко, суда општине адранске, Бран. М. општ. деловође, суда општине суводолске и суда општино коњувске, извештавамо их, да ће на своја питања наћп опширан одговор у 47. броју Полициског Гласпика.

II. Ј. деловођа онштине рачанске упутио нам је ово питаљо: »По условима о датој касапници под аренду наплаћује се по 10 п. дин. од једног килограмау корист арендаторазакупца аронде, који је дужан општини плаћати аренду. По истим условима предвиђено јо, да приход од крча ења меса о панађуру, који општина држи, наплаћује општина у корист општ. касе. По закону о панађурима ннгде није прописано, како ће се, овај приход наплаћивати на панађуришту, јер тамо стоји, да се на заузета места плаћа по 1 динар, то неки општински часници мисле, да треба наплаћивати само ту таксу од 1 динара, док ја мислим, да треба наплаћивати поСМОдин. одједног килограма као што и услови гласе и колико и арендатор наплаћујо. За то се моли уредништво за об.јашњење, да ли од лица, која крчме месо на панађуру и искрчме по 300—500 килограма, треба наплаћивати 1 дин. за место, или по 0*10 дин. од килограма, како и арендатор у варошици наплаћује?« На ово питање одговарамо : У закону о панађурима није прописана никаква нарочига такса за лица, која о панађуру крчме месо, те се према томе од њих не може наплаћивати никаква друга такса сем оно од 1 дин., која је чланом 10 тач. 5. предвиђена за место. Ирема овоме, условима о датој касапници под аренду није се могло нашта особено ни иредвиђати за саму општину, нити би пак вредели штоуслови, по којима би се признадо то право наплате од по 0 - 10 дин. за самог арендатора. По нашем, дакле, мишљењу за време панађура немају права на ту таксу од по 0-10 дин. на килограм ни општина ни арендатор. То своје мишљење заснивамо на тој околпости, што со из самог закона о панађурима као и уредбо о каФанама (чл. 29 и 30) види, да је законодавац имао неких специјалних разлога, да нарочито повласти сваки допуштени рад на панађурима, неоптерећујући их ни великим таксама, нитп их огранича-