Полицијски гласник

СТРАНА 118.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 15.

Извршпим буротом срсским за ову годину прсдвиђсн јс кродит од 120 динара „па нме награде за рад у среском одбору и среској скупшутини за 1912. п 1913. годипу". У среској скупштини био је на раду н један среки практикант, и с тога јс овај тражио од пореског оделења, да му исплати сразмерну награду опредељену ср» ским буџетом ; али пореско одељење га је решењем својим одбило од тражења сматрајући, да је тај практикант био деловођа у среској скупштини и да нема у општо права на награду ; ме!)у тим практикант доказује Јвсрењем среско власти, да је деловођа срсске скупштино био срески писар, према чему је практикант радпо спомоћне послово у среској скупштини. Пита се: пма ли овај практикапт право на награду, и да ли је радња пороског одолења правилна? Одговор: Према члану 138., 139., и 142. закона о уређењу округа и срезова у вези са чланом 156. истог закона, сумо одобрено у среском буџету расхода могу се употребити само на оне потребо, на којо су изрично и одобрене; наредбодавац је за издатко по буџету срескц одбор, а рачунополагач је благајник одиосно чпновник, који рукује среоким новцсм чпнећи издатке само по упутницама, које издаје срески одбор. — Из овога се види, да је пореско одељење нзашло из круга овојо надлежности, кад се упустило у расправу и решавање питања, да ли практикант има право на награду или не. Пореско одељсње јс јсдино требало да молиочево потраживањс одбије, што се обратио ненадлежној власти, јер је срески одбор надложан по члану 150. закона о урсђењу округа и срезова да извршује одауке сроске скупштине, да чини расходе по одобреном среском буџету, и да издајо упутнгце благајни за исплату, пошто благајник без упутнице несме издатак чинити. — Да ли ће пак надлежпа самоуправна срсска власт признати овоме практиканту право на награду за рад у ереској скупштини, и колике ће величине та наградабитп, то јествар оценс тс самоуправнс власти; у сваком случају, разлог за одбијањс практикапта од траже ?Ба не може бнти у томе, да је он био деловођа среске скупштино, кад то нс одговара стању ствари и кад ио трсћсм ставу члана 147. закона о уређењу округа п срезова деловођа у среској скупштинн увск мора бити један од срсских писара.За правилну оцсну ово ствари треба проучити: какву су намеру имали среска скупштинаи надзорнс власти, кад су одобравале кредит »на име награде за рад у среском одбору и среској скупштини (( ... * * * Суд општино прокопуцке актом №255. од 15. Фебруара ове године упутио је питање овакве садржипе: Једно лице треба да даје за комору два вола и кола, и јодног коња. Али то лице своју стоку прода пре мобилизацнје, тако, да за вроме мобилпзације нијо

имало волово и коња; власт је међу тим од купаца узела ту продату стоку. Пита се: у каквом се положају сада налазе купцп и продавац, и шта треба радити? Одговор: Пз слсдеКег излагања моћи ће општински суд добити обавештсња поовоме предмету: — Војска се снабдева са потребном стоком (коњима, воловима, и т. д.) и комором са опрсмом на два начина: 1. пописом у народу све стоке и возова способних за војну службу, и 2. среством сталнога приреза од пет од сто нопосродне годишње порезе, чији ће разрез вршити војно власти на општпне, које су дужне новац предавати непосредно нуковским окружним командама прн кунљењу порезе. — На овај начин обвоза свију грађана и имања у земљи двојака је: давање стоке и коморе у натури, п плаћање приреза. — Коњаницп и сви остали, који службу врше на коњима уписују се и рекрутују првенствено од оних, који имају и могу имати у свако доба прописне коњо са исправним и потпуним јахаћим и коњским прибором. У колико се при самом упису и рекрутовању не може попунити потребан број, било што таквих имућних људи нема, било с тога, што се за ову службу тражи извесна нарочита подобност, уписиваће се за ову службу и сиромашнији, а потребни коњи са прибором набавиће се пописом у народу, где се нађу на лицу од оних, који коње пмају а нису обвезници или им служба у војсци није на коњу, у ком случају ови даваоци коња ослобођавају се приреза по нарочитим одредбама. - И за артиљериј V со коњи овако набављају пописом. — Сву потрсбну комору за војску свију нозива дају она лица и имања у земљи, која одговарајућу стоку н возове имају на лицу, па било да она подлеже служењу ма ког нозива или послодње одбрано у војсцн или не. — Ко прописним начином буде уписан, било лично да са својом стоком и комором служи, било да је иначе даје за војску, дужан ће бити да уписану стоку или комору чува и одржава свагда у исправном стању, тако, да се на одређену војну службу можо у свако доба употребити. Кад коме од ових уписана стока угине, или постане неспособна, или се прода, дужан јс одмах о томе да извести своју општинску власт и у року од дга мессца набавити и привести јој другу стоку, а по том и војној власти, те да се ова прегледа и у спискове уведе, Ко ово не учини било што не може другу стоку да купи или што внше не намерава да исту држи (што не ван^н за коњаиике — р;.зсрвисто првога позива народне војске), дужан је опот у овом року да о томе извести своју општинску власт, а ова војну и пореску, то да се дотични обвезник од ослобођења прнреза избрише и у војску на одговарајуће место распоредп.— Кадсе нареди мобилизлција или скуп и вежбање дотичне јединице војско, нико но сме своју стоку отуђити, што вреди за сво време мобилисаног стања и вежбе. — Они, који ма у чему не одговоре својој дужности у погледу чу-

вања и давање стоке и коморе, или који покушају да избегну тс своје дужности, кажњавају се по закону о устројству војске од стране команданта дотичне дивизијско области са сто до три стотино динара а у поновном случају са пет стотина до хиљаду динара. * * Г. А. Костић полициски писар упутио је актом од 4. априла ове године овакво питање: Пресудом среске власти од 13. августа прошло годино кажњени су за разие кривице по закону о општинама часници двеју општина са десет динара сваки у корист државно касе. Часници једие оиштине жалили су се па ову пресуду Државном Савоту и Државни Савет је просуду одобрио решсњем својим од 16. марта ове годино. Часници друге онштине ннсу се никако жалили противу ове пресуде. Пнта се: да ли јс прссуда наспрам часника ове друге општине, који се пису жалили, застарсла, или ћо се сматрати, да јо пресуда као ожалбена била на раду тс тако да није застарела ? Одговор: Овде је реч о застарелости казне. 0 застарелости казне може се говорити тек на основу извршне пресудс, којом је казна досуђена. Поменута пресуда полициске власти према часницима једне општине, који су се жалили на њу, постала је пзвршном онога дана, када је њу одобрио Државни Савет прома члану 170 закона о општинама, а према часницима друге општине постала је извршном онога дана, када јс надзорна власт на основу члана 167. о. закона о општинама пресуду донела, јер су ти кажњени часници њоме били задовољни па се нису ни жалили. — Застарелост казне почиње тећи од дана извршности пресуде; дакле прома часницима друге општино застарелост тече од 13. августа прошле године. По члану 167. н. закона о општинама, дела, која по овоме закону суде по званичној дужности надлежне надзорие власти, а које се не казне више од шест месеци затвора или новчано више од пет гтотина динара застаревају за шест месеци; кад се иак ово законско наређење доведе у везу са прописом из § 79. и 396. кривичног законика, излази, да казна, изречена од надзорне државне власти по закону о општинама, застарева за исто врсме, т. ј. за шест месеци рачунајући од дана извршиости пресуде. Према томе, казне, изречене поменутом пресудом од 13. августа прошле године, према часницима друге општинс, којн нису изјавили жалбу противу те прссуде, застареле су, јер је од дана извршностп пресуде прошло више од шсст месеци. К. -е>5;5<3-«