Полицијски гласник

ВРОЈ 18.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 141.

ристи назови иометњу. Ако се СоФија успротиви звек новца може при борби одати циљ њсне иосете... а ако попусти опасност је још већа. . Шта да ради? За сваког другог прилика би била врло незгодна, али за Софију није; лажју она се извуче и чииовник је пусти да изиђе; он је овом приликом изгубио само новчаник, сат, и гпест пари сребрног посуђа. СоФија је била неустрашљива; два пута је падала у моје мреже; а после издржане казне узалуд сам пробао да је увучем у клопку: ма шта продузимао увек би успела да се извуче, толико је се чувала. И, што нисам вишо морао да се мучим да је хватам на делу, имам да захвалим једној врло срећној околности. Изишав из куће у прозорје ишао сам преко пијаце Шатле и сретнем се лице у лице са Софијом ; она ме заустави радосно. — Добро јутро, Шиле; куда тако рано ? Сигурна сам да ћеш уиеглати каквог гармјагела? — Може бити... али извесно нећу тебе; него, куда ти идеш? — Идем у Корбеј сестри, да ми нађе место у каквој кући; досадило ми се ићи у шатроиџу (затвор), хоћу да будем готивна (поштена), Хоћеш да попијемо коју? — Драге воље, али ја да платим; хајдмо код Лепретра. — Добро, како ти рекнеш, само да пожуримо да ми не измакне пошта; ти ћеш ме отпратити, јел'? до улице ДоФен. Не могу, имам носла у Шапели, већ сам се одоцнио; све што могу то је да попијемо по једну, онако с ногу. Уђемо код Лепретра. Пијући измењасмо неколико речи и рекнем јој збогом. »Збогом, Жиле, желим ти да успеш", одговори ми она. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Екстрадиција лСалолетникау Белгији. У белгијском кривичном законодавству учишена је промепа законом од 15. маја прошле године о заштити деце. Тај закон у последицама својим учинио је извесне промене и у погледу на екстрадицију малолетника до шеснајесте године

старости. — Члан 16. номенутогзакона гласи: Ако малолетник, коме је мање од шеснајест година, учини какво дело, које се квалиФикује као кривично дело, он ће бити предат нарочитом судији за децу на поступак, а казна ће му бити замењене специјалном мером за његову заштиту, образовање или чување. — Речеии закон ослобођава дакле малолетнике испод шеснајест година старости свакеправе кривичне одговорности, и њихова дела, ма какве природе да су, неће се у будуће у Белгији сматрати ни за праве злочине, ни за праве преступе или иступе. — Из овога нзлази, да за те малолетнике неће више важити белгијски закон од 15. марта 1874. године, па ни уговори међународни у колико се односе на малолетнике и на њихово чињење недопуштених дела и у колико би ти уговори били у супротности са белгијским законом о заштити деце од 15. маја црошле године а у складу са законом од 15. марта 1874. године. Према томе Белгија неће моћи тражити да јој се екстрадира малолетник испод шеснајест година стар, јер разлог за тражење такве екстрадиције отпада, пошто не може да буде речи о примени праве казне. Дакле као што белгијска влада неће моћи тражити од неке стране владе екстрадицију малолетника испод шеснајест година старости, тако исто неће моћи ни одобравати у будуће екстрадицију таквих малолетника.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд ошптине сјеничке актом № 1283. од 6. маја ове године упутио је питање овакве садржине: — У Уредби о Уређењу Ослобођених Крајева од 14. децембра прошле године предвиђено је, да кметови села суде све спорове о покретности и непокретности и потрице у општини у вредности до двадесет динара а општински преседници од двадесет до педесет динара; међу тим у поменутој уредби ништа није предвиђено, да ли општински суд, састављен од преседника, два кмета и деловоће, може судити веће спорове од педесет динара, како је то предвиђено § 6. грађанског поступка, јер у члану 53. исте уредбе изрично је казано,

да окружни судове суде све грађанске парнице, које прелазе круг општинског суда (не помиње се преседника). С тога је општински суд у недоумици, да ли има нрава суђења већих спорова од педесет динара, као и о томе да ли варошки кметови имају право суђења по поменутој уредби, пошто уредба предвиђа суђење за кметове села, па моли да му се по овоме да што скорије обавештење. Како је ово прво питање, које добијамо од једне онштине из новозаузетих крајева, то ћемо на исто одговорнти, али уједно молимо полицијске и општинске власти из тих крајева, да се за потребна им обавештења обраћају, у циљу што једнообразније примене уредбе о уређењу ослобођених крајева и у циљу што једнообразнијег рада, Полицијском Одељењу Штаба Врховне Команде и то прописним путем. По уредби о уређењу ослобођених крајева у свакој оиштини постоји ошнтинска власт, а органи општинске власти јесу: председници општински, кметови, одборници (који сачињавају општински одбор), писари општински, и оружаии општински служитељи. Ова уредба не предвиђа устапову општинског суда онако, како он постоји ио закону о општинама, састављеног од преседника, два кмета и општинског деловође; према томе такав суд у ново - заузетим крајевима и не постоји. Оудску власт у општини врше оделито председници општински а оделито кметови. По члану 7. ове уредбе општински предсееник суди све грађанске спорове о покретности и непокретности и потрице у општини у вредности од двадесет до педесет динара, а кметови до двадесег динара; по члану 9. ове уредбе сва иступна кривична дела, која су предвиђена у трећој части кривичнога закона, суде општински председници, али не могу изрицати већу казну од десет даназатвора или од стодинара ни код оних дела где је предвиђена и већа максимална казна. — За све остале грађанске спорове надлежни су окружни судови без обзира на прописе о надлежности ив § 6. грађанског судског поступка. Истина по тексту члана 53. поменуте уредбе могло би се извести, да у ново-заузетим крајевима постоје прави оп-