Полицијски гласник

СТРАНА 142.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

№ОЈ 18.

штински судови као по закону о општинама, јер у томе члану уредбе стоји да »окружни суд судн све грађанске иарнице које прелазе надлежност општинских судова« и т. д., али такав би закључак бно погрешан, пошто се овде нису имали на уму колегијални судови из закона о општинама већ судови састављени од једног судије како је то предвиђено чланом 7. уредбе. — Наше је дакле мишљење. да општински судови могу бити састављени једино од председника или од једнога кмета,. и да њихова надлежносг у грађанским споровима престаје чим вредност спора прелази педесет динара. Што се тиче тога, да ли варошки кметови имају права суђења ио поменутој уредби, пошто уредба предвиђа само суђење од стране кметова села, објашњивамо, да су и варошки кметови надлежни за суђење грађанских спорова до двадесет динара. Ово се изводи по томе, што уредба и не предвиђа нарочите варошке кметове већ су они исто што и сеоски кметови, и што уредба не прави разлику између преседника сеоских и иреседника варошких општина, већ сваком преседнику додаљује надлежност расправљање грађанских спорова у вредности од двадесет до педесет динара, не предвиђајући изрично ко ће у варошким општинама судити спорове испод двадесет динара (члан 4. и 7. уредбе). Кмет, било варошки било сеоски, кад заступа председника општинског, суди и грађанске спорове од двадесет до педесе г динара, али не у својству кмета већ у својству заступника председника општинског (члан 4. уредбе). * * * Суд општине ландолске актом № 76. од 28. јануара ове године упутио је овакво питање: Приликом израде азбучног гласачког списка за 1913. годину уведен је у исти и А. Б. Ово лице је као деловођа општински у 1910. години учинило утају државне порезе и општинског приреза од неколико хиљада динара. Утаја је констатована, и окривљени је стављен у притвор, који је одобрио и првостепени суд. Нредмет његове кривице још није расправљен, али је окривљени иуштен из притвора на погхравку здравл^а, пошто је болестан, и тако се већ одавно налази

у слободи. Пита се: треба ли ово лице да остане уписано у азбучни гласачки списак, и треба ли општинска власт да спречи, да не гласа на општинском збору? Одговор: Немају право гласања на оппшшском збору они грађани, који су у затвору или притвору због злочиних дела или због преступних дела, која повлаче губитак грађанске части — члан 32. тачка II. 2. закона о општинама. Ирема томе означено лице, ако је стављено у притвор због утаје државне порезе и општинског приреза и ако то решење није доцније поништено, не може имати право гласа на оптнтинском збору, па по томе није га требало ни уводити у гласачки општински списак. Како је пак исто лице већ уведено и за ову годину у гласачки списак, то се њему не може бранити право гласа све док из гласачког списка по прогшсима о томе из закона о опгатинама не буде избрисан. У сваком случају опгатински суд би добро урадио, кад би претходно извидео, да није кривица овога лица деФинитивно расправљена. Ако се то лице налази и сад под истрагом или под судом па је из притвора пуштено на јемство према 131. в. кривичног судског поступка, на њега се ипак односи наређење из члана 32. закона о општииама, по коме не може уживати активно право гласа у општини. к.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САБЕТА, КАСАДИОНОГ СУДА, И ВИШИХ ВЛАСТИ

Купац не може држати имање купљено на јавној лицитацији пре него што положи куповну цену или документа по § 483. грађ. поступка, на основу чега му се тапија издаје. Д. П. преставио је среској власти, како је иста још пре неколико година. по гласу протокола лицитације изложила продаји непокретно имање његовог оца за нанлату разних дугова, и да је ово имање уступљено на лицитацији М. Л-ићу као интабулисаном повериоцу, који се од тада населио на овом имању, али који никако није положио власти куповну цену нити јој поднео оправдајућа документа, која би му се од стране извршне власти при-

мила у место готовог новца, — па је молио да среска власт силом закона истисне овог купца из имања неплаћеног. Купац Л-ић изјавио је, да он ово имање држи по нраву куповине. Срески начелник расмотривши односна акта продаје уверио се, да је ово имање по протоколу извршене лицитације уступљено Л-ићу, и да овај купац није извршној власти положио куповну цену нити поднео оправдајућа документа, која би му могла послужити у место готовог новца, па да према томе и није добио тапију на купљено имање. С тога је среска власт својим решењем наредила купцу, да се са овог имања као незаконити и несавесан држалац уклони, јер ће га иначе власт силом закона са имања уклонити. — Решење ово одобрило је окружно начелство, али је по изреченој жалби купчевој Министар Унутрашњих дела то решење поништио нашавши, да није на закону основано са ових разлога: Полицијска је власт у року одређеном у § 483. грађанског судског поступка требала да позове жалиоца као купца да положи куповну цену или, ако то не би било потребно услед узрока, које поменути законски пропис предвиђа, онда месго гововог новца да поднесе потребан одговарајући докуменат. Тек по томе је извршна власт требала да оцени доказе и наводе заинтересованих лица и одлуку донесе придржавајући се § 306. грађанског судског поступка. Овако међутим није поступљено. Поступајући по овим примедбама Министровим, извршна је власт позвала куица да у прописном року положи куповну цену, па кад овај то није учинио нити поднео признаницу или докуменат који бу му се имао примити у место готовог новца, изговарајући се, да је он исплатио извесне неинтабулисане дугове свога дужника, чије је имање продавато, извршна је власт на основу § 200. и 201. грађанског закона и § 483. грађаноког судског поступка решила: да се купац уклони из овога имавва, за које није положио куповну цену. — Ово решење постало је извршно, јер је и Државни Савет одлуком № 1047./13. утврдио, да је решење на закону основано.