Правда, 05. 11. 1927., стр. 7
Т !РГИ 301
„ПРДИДА" 5, НОВНМВРА 1927. ГОЛ.
СТРАИА 5
Већ је неколвко мвсешг каи;о је оонована Женака Опранка... Неколико се месеци у јавности говори (иутем штлмапе и јкптом речју) о начелима Женоке Странне и о спровођењу њене организације. Го1ово сви београдски дневни листови објавигш су.ових дана последњу манифесгацшју ИСеноке Странке, објавили су аетицију која ,је 28 сжтобра о. г. дрочитана у Народној Скупштини и по којој ће се у Окуишхини говорити и донети једно решење. Зато ће 28 октобар 1927. г. остати, за увек, један историјош датум у борби за политичку равноиравност човека и жене у нашој држа.ви. Без обзвра на то камо поједине личносгн, мушке или женоке, схватају акцију женске странке, — само то да је чланак г, Лазаревића штампан у моменту кад ааконодавни факторн имају да донесу једно решење о женсвим изборннм правима, само тај значајан моменат довол>ан је да скрене пажњу не само Женоке Отранке већ и целе .јавности на начшгн војим г. Лазаревић гтише о акцији једне политичке оргаиизаиије, о њеним оснивачима и; у ошлте, о политичким правима жене у нашој држави. : Сваки јавни акт, учињеН, бива учињен у некој намери; да се постигне неки циљ. — А ко се узме као целина чланак г. Лаза ревнћа ила намеру да убеди јавност да нашој жени, таквој какв^. је сад, нису потре<5на политичка права и да њен правни •положај у друштву није такав да захтева ма какво побољшање. Цнљ поменутог ч.инка несумњиво је да се негапгвно делује на мишљење врло многих политичара и јавних радника, мзЈшљење да је за једну демократску државу, каква је наша потреба и дужносг да се политички и цравни положај жене нзједначи са човеК0Ш1М. Ако се доомагра у појединостима члапак. г. Лазаревнћа иша још већлх мана. У чланку се говори о. крнзи парлал1еитаризма у нас, о паргизашЈкој затроааности, о политичком и јаеном поретку у Сгарој Србији н Македонији о свему,томе у чланку се пише црном, врло црном бо,јом. Да ли г. Лазаревнћ има право да о свему томе пише на овака.в на.чин то ј? сгвар.ц^гава,- Он амагр»,,каа чов№и.к; 1;о,је влада у друштву или у држави, било оно дббро илл рђаво, везује за акцију Женоке Странке, акцију која има јеДан је дини циљ, у врајњој линијм политичку и правнц јеОнакост човека и жене. Г. Лазаревик нпје се огрешно само о једну организацију као целину, он се је још више огрешио, мо јаван 1 раденик, о рад миогнх II многих чланица Женоке Стран^е.као јавних и 1 кулгурних раденица. Не мои;е г. Ла-заревић да се за такав поступа>к, правда тнме што није познавао, сем политичког и културни рад жена којима се обраћа са речима: „Но разједињ.ујеге већ..." Зато г. Лазаревић чинн још једи.у »ного већу неправду кад говори с Једне сгране о „нашој старој родољубивој орпокој жени" н с друте стране о „женама које оснивају Женску Странву." Зашто је г. Ла,заревић учшнио ову поделу то је од м&ње вредностн, алн како ће н.у да схЕата јавносг, то је врло значајно. /Кенока Огранка у овоме програму, и у оввм овојим јавним манифестацијама, до;;ољнб је јабно истакла уставни национа.1 ни м културни карактер своје акције. То јавност и зна, али г. Лазаревић би требао исто тако. Кад г. Лазаревић пнше о хигијенн села и варошп, о омрмости новоро)/?нчади, о номору од туберкулозе, о школ ској хигијени, о моралу данашње омладине н кад се обраћа оонивачицама Женоке Сгранке, — нека зна да се обраћа женама које ове то познају врло добро, женама поје, по евојој сгруци и позиву, већ годннама раде на хнгнјенском н културном но диоању наше нације. Г. Лазаревнћ је врло до<5|;о вндео велику важиост жоне н као мајко н као ку.тгурне раденице; ои тражи од жене да дужносги и даље врше, а.чн он није нашао за потребно да каже ма и једну печ о беоправном ао-тожају наше жене и као мајке и као грађанке н као фнзичке н умне радемице. Ношго је набацио женама да их је „поратни вихор нездравнх амбиција коснуо" ои препоручује „озбиљннм женама и озбнљним људнма" да стану нред оне жене које, нслуњавајући све дужносги, траже своја права, да стаиу н рекну:" „0, ви иаше добре жене и сеогре, ви којв рођев>ем нооите на себн традиције ко совко девојко и оне класичпе српске жене и мајке, оставнте се тога носла којим ћете иауднти и себи, и народу свом, децн овојој. У нашој земљи су још нространа поља за ваш благотворни-рад. Пођите оним трагом, шро су га до сада у јавном
мените жене, које су се до сада већ поовегиле томе јавном раду. Не рмједињујте, већ својом сестриноком љу«ављу с.јед1!њујете оно што је поратна паргизанока загроваиост разједиљавала. Преко овију неотравди и увреда које су Женској Стравди као целан« и њеним члаш)цама понаособ нааете члавком г. Лаваревића, севретаријат ?Кен<?ке Стралке још би прешао и задовољио би се.са гор њвм иоправкама; али због последњах ци тараних речи из чланка г. Лазаревића ми протестујемо најоштрије, протестујвмо пред. јавношћу. протестоваћемо, ако аам. ое не да сатисфакција, -у- крајњем случају и пред правдом. Да.ли г. Лазаревић може да докаже да ће наш посао науди-ги и нама и нашем народу и нашој деци? Да ли г. Лазаревић може да докаже да ми нашам радом разједињујемо још више оно што ,је поратна партизанска затрованогт разјединила? Р. Пет. М. Лазаревић не познавајући начела и рад Женоке Огравке, не само никако већ саоввм рђаво обавештен о нацио налном и културном раду жена оснавачи ца Женоке Странке, учинио - је својвм члааком грубе грешке, и као новвнар и као човек. Секретари.јат Жен. Странке
Морис Декобпа долази у Београд
-1
Лопулараи ф)>анцуски романсиер Мо.рис Декобра није непознат нашој публици, 1и>ја је његов роман „Мадона опаваћих кола" имала нри.тик да чита н за се упозна са отменим стилом и занимљивим прачањем овог даровитог фра.науског писца. "Мадона снаваћих кола" продата је 'само у Франауокој пола милиона примерака, а прввелена је скоро на све језике, па' се оматра за најпопуларније дело норагне француоке белетристике. Његово најновије дело „У отсјају велура", које је недавно изашло њз штамле, поздрав љено је оудшевљено од стране целокупне кригнке. М. Декобра се оада налааи на путу по Европи, па је з. о. м. у пештанској музи^академнј^ адр^^З^^^-посећетв^ ДО »н«глчб! м»)Бе, за -КојгЧ^ 1^л&реЧито женв« интересовале. М.Декобра је овојом силгпатичном појавом и љубазношћу аа мах задобио своје слушаопе. У овоме говору, он је описао овоје дОсадашње путоваше, у зАнимЉивој форми, а затим је говорИо о 1;ечвтој теми његових романа, о љубави. Он се у више махова послужио фином франпуском пикантеријом, али је до враја био дистингвиран и отмен. На крају, присутне даме бурно су пљескале г. Декобра. У вези са.овим предавањем, сазнајемо. да ће г. Морнс. Декобра вроз пеколвко да на доћи V Београл, где ће. на позвв београдоке француске колоније, отржати јед но предавање, слично ономе у Будимпешти. Сасвнм је извеоно, да ће- београдока' публака, а' иароЧито љубатељн његових ро.мана. ордачно и одушевљено дочекати г. Декобра, ко.ји заслужује ту пажњу, јер је не само од.тичан романсиер, него н при јатан и љубазан човек.
Н5Ј. (0 •Ј'. а,.оП"С " и « |<ма«х амсп П Л^врвплд.1 /
Када ће се преселити Железничка Дирекција у Нови Сад? НОВИ САД, 4. — Подизање.ч иоштанске зграде v Новом Саду наш гоад добија још једну лепу тековину. Досадашња зграда у којој је била смештена пошта постала је мала, јер се град у последње време у трговачком н индустријском погледу толико проширио, да збиља та стара поштанска зграда није могла д^а прими тај цео овакодневнн про Мет. Са једне стране поднгнута је нова зграда а на стару зграду назидач је још један спрат, тако да то сада представља једну од најлепшнх зграда V главној улици. У нову поштанску зграду поред новосадске поште, телеграфа и аутоматске централе сместиће се н Днрекцнја Пошта за Војводџну, која ,је до сада била у јсдној тесној градској згради, удаљена прилично од сргдннс грата. Ходник дасадашње поште у коме су смештени чиновницн којн раде са публиком затвориће се н преудезати за канцеларнје, а днгвни промет преселиће се у део нове зграде у којој је н.». ср_единн подигиут једаи леп н великн зестибил по узору осталих велеградоких пошта. Сад јојп остаје да се град V споравуму са државом постара да се у Ноно.м Саду подигне још једна велика зграда, у-коју би се сместила' Железни-тка Днрекција, која ће се у кратко.м пре.мену
* I
Прекрасне руке нежне попут пахуљица, как Ј 1 &&& ^о. а/Јабастер.нЈЈОо Је успех дневне употреое
ИДЕАЛ САПУНА. СОГССКЕАМА
I
И
ТЕЛЕГРАФСКА К0РЕСГ10НДЕНЦИЈА ФРАНЦА ЈОСИФА СА КАТАРИНОМ ШРАТ — . ,
Др. Ото Ернест аустријски публицнста објавио је ових дана' у Лоадот' књи Г У» У којој се детаљмо бави приватним животом цара Франца Јосифа н износи његову кореспонденцију са глумицом Катарином Киш-Шрат, која је дуго времена била у царевој милости, а за њихове интимне везе сазнала је ускоро и шира јавност, па чак и сама царица "Једисавета. У почегку, Фра^нц Јосиф је у својој ко респо«денцији, коју је обављао веНином телеграфски, употребљавао песудони г м Регалиотис, а ово име стављао је уместо потписа често н у пнемима, која је улу1швао царици.'Доцније, цар је стављао на телеграме, упућене госиођн Шрат, своје пуно име и нијс од тога правио никакву тајну. . Царица Јелисавета ннје показивала своје незадовол>ство због иигимних веза њеног мужа са госпођом Шрат, шта више, она је чинила све могуће, да ову везу учини још интимнијом и тнме упр вом ред>' приреди задовољство Фрарцу Јосифу. Чудно пожргвовање од једне царице, која је била жеца пуна нежности н љубави према своме мужу и својој деци! Да ли је ово пожртвовање бн ло нскрено, не може се знатн, али они, који су цлрицу -добро познавали, описа.ти су је као ретко племеннгу и толерантну жену. Једнога дана, царици се прохтело да се улозна са царевом иријатељицом и зато је предложнла Францу Јооифу, да приреди доручак, коме 1»е присуствоватн она, Франц Јоонф и гоопођа : Шрат. ;
животу нашега варода обележило онс плспреселити из Суботице у Но1Ш Сад. п о 1е овај предлог примио са устеза
њем, али се поред тога ипак пожурио, да гоопођн Шрат пошал>е телег,рам сле. сдеће садржине: . „Госпођн Катарини Киш-Шрат, ' / ј Беч — Хицинг Царица вас позива за сутра, у 3 сата, к нама у вилу на доручак. Молим одмах телегр&фскн одговор, да .-ш пристајете или не. Срдачна хвала на вашем гаи. сму. Франц Јосиф." Госпођа Шрат је, дакако, пристала на овај познв н две жене, две супарнице разговарале су као две нај6о;ве прнјатељице, а царица Јелисавета се живо интересовала за глу-мачми рад поапође Шрат. У току разговора развила се ингнмност, која није била нзвештачена, нити је убачена ма и најмања пакоона или злонамерна илузија. Фра«ц Јосиф ]е уживао, искрено се радовао и ствар удесио тако, да овај састанак траје што дуже. М За једног цара изгледа по ма.чо вулгарно, — а и сам случај .је јединствен — што је он в.рло често коресповдирао пост рестанте! Прн томе се рз^аооводно практнчним потребама. Царнци је када је она боравила у Алжиру, Ннцн или другом граду, ван Аустрије, мвек Слао пиема пост рестанте, па се тиме с.тужио п у својој препнсци са гоопођом Шрат. Фрашд Јосиф био је и сувнше пажљив пг>ема њој,. а.ти свакако н сувишс докон, јер је за • овадоу ситннцу слао телеграме. Царска пријатељица остала је своме мокно-м поиител>у до краја верна, па се ни доцни-је, када је цар бацао оно и на друге жене и њу зднемарио, иије те верности о^зрекл^