Правда, 05. 11. 1927., стр. 8

СТРАНА 6

„ПРАВДА" 5. НОВЕМБРА 1927. ГОД.

Т!рпт 301

Човвм именађује када •дадђе аа отваIII које н1гј» очекивао. А још вшпе може га изнетада кад му несметаио н нетра-

преко баре, не бнрајућн. Дете босо, помодрело од хладноће, певупш: „Камбана баје нане, камбана бнје." П заболн, тешко заболн груба реалност овот тетког жнвота. Мале, оне мале девој чице које би могле бнтн н дооре н лепе, губе се... Једна по једна, као п нжовп

»ено и-зађе пуста и гола реалноот јадннка којп по ризнвм Јсрајсвимаи пернфсрпјц Бесграда жнес сд данас до сугра, зарађу}у1ш ксру хлеба без жеље за нечпм другам. без каквог одређшог жнвотног днља. Пред г-ече. кад похрле читаве гошг:№ радаика па разне крајеве Београда да поеле лрексдневвсг л-шког посла, одморс се у каквсм мрачном подрумчету, раз луланој шупи мл« Гавалу. — треба ироћн н видегн. Дл би их сошгаао што јефтшшје становање преко лета, док раде, они узвмају мале и загЈШЉВВС просторије и ту станују по десет, дванаеот шгх. Али, по н«ну п шајтсжвх жргава, погребво је да сс нешго >тиЋлди :1 за оне јаднпке, код куће оу мајка жена. деца која једпно чекају нешто од в>ега. брата, оца, спла. којп јс отвшао да -заради што, па да ш иреч'ранп нреко зиме. Нвје цотребно аа се много лута. Ту у А.шссантрсљој улпди, код Трамвајоких Штала, имаге чвтаву једну Јдалоннју бед лика „са дна" којц издаЈу влажне п разлупане бараке овим мучснлциаш. Нарочпто пада у очк једна. барака са улице, где може човек ■сваке вечерл да вндл читаву бед>\ шта се радп шрод тим људвма, којв 1гмају жуну и децу. За свој рођени новац морају да гледају жиЕотввл ке гроаотс и прљавштаио псследњс врсте . Бараку држн једна .раслуштедица, са једнлм ма.шм жедсквм детето(м. Узела је бара-ку под закуп да с нлм п собом тргује. Гојазна, оалађа жена, са прћасшм носом, којл је помодрсо од ажохола, са веобвчно јако дс1уреним трудша напред; са прним кратким чарапама л агоцепанпм па пучама, тако да кад нт; водо п бздто на свв страае штрца. — Тако Жввка, тако!... таише је по којн пролагдик ло дстуреним л подвезашгм прсима. Она се само педбочд, мегне руке на леђа, па се само смешка подрутљлво п очпма дозива. Тако по це.ш дан са флашом ракнје у џеду црестоји дред бара/ком. А кад настане воче онда пастане и урнебесна пијаака до које доба ноћн. — Зашго нмам да ждвим? Дадас јеси с)"гра дисн! Овако ћу да пијем па бар знам зашта жнвнм. — гет\'ра се д вучо се пијаиа лреко улвце. Газда јој олишао бараку једнога дана, она ова бесна, онако пнјана, појурл у вварт да се жали ца нецравду што јој се чиди. Сусреће првсг жандарма д почпље да му се жалл. Ја сдротдц.1 јгдва, иа да немам ирава да нздајем бараку. Од газда, па иашао моне да пстерује. Сра^ та било! Море. дск ]е ЛкИвка жив.1 деће м дотератл. ЛСдва дзи мргва!! — Добро, ајде да иођемо, видећемо у чему је отвар, — кдже јој жаддарм. — Знаш лд ко је Живка? Ја д ово моје деге вшпе вредимо него ово оно његаво лмаље. Оћу да цдем и код министра да се жалим, — вуче оно аево деге по блату и

сгаријп, одла-зи сгра.ннутицом. А живот стихијскп обара и узднже нз дава у дан, бесконачно н вечно...

ЈЕДНА НОЋНА АВАНТУРА ИЗВАН БЕОГРАДА Јоуви ноподнуте девојие №2 тојанственом оутомобилу — ЖАНДАРМЕРИЈСКА ПАТРОЛА СРЕЗА ВРАЧАРСКОГ УХВАТИЛА ЈЕ НОЋАС НА ПУТУ ИЗА ЈАЈИНАЦА ЈЕДАН АУТО У КОМЕ УМАЛО НИЈЕ ИЗВРШЕН ЈЕДАН ТЕЖАК.ЗЛОЧИН. — КОЈЕ НАПАДНУТ И КО СУ НАПАДАЧИ. Жандармеријска патрола среза врзчарског, коју су сачишавали даплари Велисав МарковиИ и Милета Божичковић, спречила је ноћас на пугу између села Јајинаца и Ресника један гнусан злочии који умало није извршен на једном аутомобилу. Вратоломна брзина тајанственог аутомобила Била је већ поноћ кад се на равном и пустом путу за Авалу појавио један аутомобил који је долазио из Београда и јурио страховитом брзином ка селу Јајинцима. Ноћ је била тамна и магловита те се две светиљке на захукталом аутомоби.те нису могле видети са веће даљ»не. Али страховито брујање мотора разлегало се далеко по ноћној тишиии н допрло до два путника чија је спољзшност у глухој ноћи могла охрабрити усамљеног п\тн!жа. То су би.ти жандарми, ка-плари Ве.тисав Марковић и Милета Божичковић, који су са ножевима на пушкама ишли лаганим ходом путем ка Београду. Чувши брујање аутомобилског мотора, жандарми су почели међу собом да разговарају. — Иде неки аутомобил, који ли су то? рекао је један од њих. — Јес, чује се Иотор, мора бити од Београда долази, одговарио је други. За то време захуктали аутомобил био је све ближе н жандарми су ускоро могли да виде две светиљке које су се невероватном брзином пробијале кроз таЈгау ноћ и час стрмоглаво час пењући се јуриле по невид .Ђивом путу. Јауин нападнуте жене на тајанственом аутомобнлу Неколнко тренутака доцније, пошто је прешао велики део пута, ауто се нагло

Рзд ђе изгледати ново пијоцо но Цветнои Тргу

Ирвпх дзна иДућег цролећа сшптпиа намсрава да псрушп садашљу плјацу на Цвесном Тргу п да подигне на пстом месгу једну модерву п лепу пијацу. Поводом тога архигекта комитета за нлвршење генералнот плана г. Јан Дубови дао нам је следећд свој напвс: Плјада — грг са жввотди.м намлрнпда ма у уређењу данашљег модерног града је једна од пајважнијк чивенпца, 11ијаца у првоме реду првдставлл, као архитектонско дело, украс града а својом дпопоодпрјом једно потпуно хпгпјенокп уређе по место. Пошто је плјаца једна од најакутвтгјлх потреба са хнгпјенске стране како за људе још впше за жпвогне нампрннпе; са економоке стране треба да је основана на економском ждвоту потрошача. Положај Беотрада је према броју становника сувпше простран: насељава се периферија а центар је деспгмнчно насел>ен. Сваколвка наша насе.-ва подељена оу на крајеве, којо траже свој центар за про дају жпвотндх налгернлца — своју локал ну гшЈацу. Локална пијапа треба да је што бллжо дриродном центру краја, како би грађанн трошнли што мање времена доласком п одласком са пијапе. Локална ппјаца на Пветпом Тргу пројектована јс у внду ротоиде на раскршћу улипа: Краља Милапа, Студенлчке и Њ гушеве. Об.тек земљншта је стрмп троутао којп се днопозицпјом ппјаце у оредпнп иокошпићава окрутлом основом са прпла знма на трп важне саобраћајне тдчке: чвор Краља Мчлана н Његушеве. Краља Милана п Студенпчтсе, Студенпчке п Његушеве. Ппјаца пма: подрум, приземље п један спрат и место за тезге сељака. За полазну тачку узета је највпша тачка герена — раокршће Студеннчке п Његушеве. Подрум има стоваришта за поједпне ет ћане; даље биће омештене радње: месарнице, са рибама п остале с-а намнрнплама лако покварљивпм, те ће свакп дућан имати своју лезенилу везану са одводомтажо да ћо подрум са хигијеноке стране потпуно одговаратд својој намелл. (трндесет седам подрума л трндесет седам ду ћана 1 ). Приземље служиће за све доуге намнр нице. Около прпземља предвпђене су покрввонв тезге за сел>аке. (педесет п трп дућана п двадесет и четерп тезге). Стграт ће служитп за занатлиЈске пропзводе. (двадесет п девет дућана).

Ппјапа нма један 1 и. афадни степоник н улазнл отепеник за подрум. Промена ваздуха у ппјацв вршпће се: а) црпродним путем: пролазним ходницима п прозорпма којп се отварају у горњој половвнп; б) вештачкпм путом: елетрпчппм погоном за одвод н довод чнстог ваздуха; машпне ће бптп смештене у подруму. Комбднацијом прпродпе п вештачке вентплацпје добнја се промаја пспод плафона на впснпл од 1.2о мет. тако да ће мувама бнтп онемогућен прилаз; а муве со уништавају поглавпто промајом. Сав саобраћај пнјачнп распоређен је гако да се избегне гужва и то у впду чвора са трн пола-зне гачке. Прнлазна у.тлда за уговар п истовар бпће Његушева улица/Роба за подрум транспортоваће се дп залпдом са електричном струјом. Подрум ,ће бнти озпдан цпглом; прнзем.ље н спрат као и све плафоноке конструкдпје, од армчраног бетона. Прочорн н врата од гвожђа. Целокупна конгтрунцнја биће лака п одговараће свнма потребама пијаие: с®етлост, ваздух, хпгнјена, економлја. Пнјана ће битп онабдевена водом и потпуно канализЈграна. Пмаће свлје пужнике за мушке п женоке са прпла-зом из приаемлл п подрума. Архнтекта Јан Дубови

СВЕТСКА МАРКА СЕИпВЕОЕ ВП5Е «75 8011ВЕ МАНОАНШЕ В0ЏКЈ018 - РАК18

Из Трговачхог Суда СТЕЧАЈ Г. МИЛОРАДУ САВИЋУ На тражење г. Павла Павловића, овдашњег адвоката, а за меничнп дуг од 6 хиљада динара, отворен је стечај над имовнном г. Мнлорада Савића, кафеџије из Рипња. За браниоца масе одређен је г. Лука Пешић, овдашњи адвокат. Рокови су утврћени: за пријаве 2., а за равнање 7. децембра. РОЧИШТЕ ЗА РАВНАЊЕ М. ВАПИ А.Д. Данас пре подне одржаће се рочиште за равнање по стецишној маси Милан Вала А. Д„ за које влада веома ведико интересовање.

дармеријске патроле. Чим је стао, на ау. томбилу су светиљке погашене и најед. ном је завладала мртва тишина. — Мора бити да му се нешто поквзри. ло рекао је једа« жандарм своме другу. Стаде ко укопан, можда се још што де. сило, виде ли да скрете с пута? Ауто је заиста био схренуо у леву страну пута и изгубио се V мраку. Радознали жанларми пошли су убрзаним корацима да виде шта се догодило, али тек што су преш.ти десетак метара из ау. томобила се зачуо јаук иеке жене који разлегао кроз ноћ болно и ужасно. — Јао, јао, чули су се узвици један за другим. — Стави! рекао је нагло али тихо жанларм свом другу, чујеш ли запомагање го је из аутомбила... Оба жандарма одмах су схватили да се одиграва нешто озбиљно и појурили су спре51ни на све. Али нису успели да се.приближе ни двеста метара од аутомобила, кад се опет зачуло брујање мотора. Светиљке су се улалиле и ауто је нагло пошао ка жандармима. Они су бнли примећени. „СтоЈ, стој! пуцаћу!" — Не дај да прође, заустављај га, викнуо је старији жандарм свом другу, пушку на готовс! Оба жандарма устремили су своје пушке на светиљке аутомобила и повикали: — Стој, стој! пуцаћу! Аутомобил меНуткм није стао, већ зе. тиком брзином прој>т)ио поред жандар. ма умало да их погази. Јаук из аутсгмобила нагло прохуја сз лзрмом мотора. — Стој, пуцаћу! понови.та су жандарии кад је ауто прошао. И на њихов поновни позив ауто се заустзвио. Онај ко]и је шофирао вероватно је приметно да су ти људи били жандарми и поплашио се да не пуцају. Трчећим кораком жандарми су стиг.ти до аутомобила. Ко сте ви, ко је кукао, пнтали су жандарми четири путника, две жене и два човека који су били у аутомобнлу. Аутомобил број 606 — Мене су нападали, заштитите ме, викала је плачевним гласом једна млада жена видегши жаадарме. — Ко вас је нападао? питао је жад. дарм. Ево овај овде. ооговорила ]е она пока. зујући на шофера. Жаадарми су одмах прешли на детаљ. но испитивање. Тајанственн ауто носио је број 606, са ознаком београдскнх аутомобилз 33. За воланом је седео господин којн је шофирао н за кога је доцније утврђено да се зове Трифун Шнплић. И.ме схнога госдодина н госпође који су се налазили поред нападнуте у аутомоби.ту за сада остаје необјављено. Нападнута госпоћица зове се Нели Томазео. Кад је видела жзндарме гђицз Томазео се охрабрила и почела да оптужује нападача. — Преварно ме је, хтео је да ме упропасти, довезао ме чак овде на аутомобилу. После ових иопита, жалдарми су наредили шоферу аутомобила бр. 606 да вратн ауто у Београд. Алц ауто ннје имао внше бензина због чега су жандарми били принуђени да поведу гђицу и остале пешице. Тако су ститли до Београда где су предалн шофера и гђицу Томазео врачарском кварту. Кварт је јутрос спровео шофера и гћицу срез\ врачарском. који је надлежан за извићање овог догаћаја. Бегство г. Шип.ччћа и саслушање гђице Томазео Приликом спровођења. међутим, дого дно се спроводнику једаи малер. Оптужени г. Трифун Шиплић искористио је моменат, заварао спроводника и побегао. Тако је у срез дошла само г-ћица Томазео, која је на саслушању изјавила да тужи Шиплића за напастовзње. Поред овог сас.тушања и оптужбе противу Шиплића написао је реферат и вођ жандармеријске патроле. Истрага по овом још је у току и за сада догаћај на аутомобилу остаје оволико познат.

Досетљнв одговор Два трговца, који се дуго нису виде, ли случајно се срећу у тућем граду. — 0 здраво, ве.тн један, од кад се нас двојица нисмо видели. — Бога мн дуго, вели другн хладно, толико дуго да је неплаћ'ни интерес гвога дуга достигао 70 долаоа