Правда, 18. 07. 1928., стр. 1

оРОЈ 191

Омсм т П0ииа|> у •лимммсго»цм|и| Нмв» Мм«»|лс»8 VI. «9 Чвковмм овчум иол Поип. Штадмоммцв вр. 83.220 ТЕЛЕФОНИ- РЕ0АН1ЈИЈР ?в?4 АЛМИММСТРД1ЈИ 1Е в«

БЕОГРАД СРЕДА, Т8, ЈУЛА 1928. ГОДИНЕ

Уовдииштвв! Кмм Мм!*|пов| II. Мосочио протппвтшјј м Кра*мииу С.Х.С, 28 дмн. м ииострвиство го амв Ц ГОДИНА XXIV ГелвФом оввакин<» V штзмпапи)и 4*38. штампвом (в « 1 ч зЦ

ДАНАШЊИ ПРОБЛЕМ

НА Д0БР0М ПУТУ

Загреб. 17. Држање хрватомих шовена никако се не може одобрити. НзјвеКеи од свих у моментима кзда се почне да таласа у својој партијокој води, г. Радићу сала изглела није ни до чега другог стало но до тога да слави Хрвагски народ, Хрват ск>' прош.тост, и да, ако хоћете, распаЂује хрватскн шотнииза«. Ја сам га ааао и раније, добро Сзм га змао, и ни мало ми сада ие изгледа чудно, ако г. Р здј Љ гаворн овојим блиским прнјателАмз ЦЂП1МН0 о персона.тној унији, сво јим дал.им прнјатељнма о захтевимз ко ји тех нмз дз се формнрајл'Загреб је био парадоксалаа V својим национа.ткнм манифесгзсгијзла: наш лепи глатш град хрватски за који је »е-

Смрт италијанског државника Ђованиа Ђолитиа

Г. Стј. Ралић зана н ве.1нкз југослођенаха идеологија, дсмазио је у те <0'дне положаје дз је био само хрзатски и то само шовешжи хрватски. Када сам ја пре двадесет и пет годона дошао овамо, ја сам се готово осећао исто онако као што се оСсћам у Крагујезиу. Подјелнак осећај н озамо и онамо- Данас исто тако. Тешке протесте, увреде чујем често, али ми. ко ја смо рође:ги на србијанском тлу, том делу нашег јчтословеетслаг тла које је окупамо V крви натих Пијемонтеза. умемо да гледамо ширсжо и када не би смо трвбали, и да волимо и кадз не би смо требали да во-тамо.... Но ми овзмо само не мислима да данашЈћа ситуација иије на добром путу. Сасвим је нз добром путо, када се нде ка неутралној владн- Л1ог>' да рззумем нзше србијанске стрлнке. Н нј година учеструјуки у држазном животу, развија1>-ћи своје илеологије, водећи нзрод, нзше србијаноке странке налазе се у је.тној нормалној илн, ако је боље, у нормални јој сит/ацији него ^рвзтска,- и пречанске странке. Г. Радић није исто што је једаи старији србијаиоки по.титички лидер. Нзма данас у Сроији — то је моје Јцгшл>еље формирано и у Загребу, нису потребни грибуни. Србијачском де лу нашега народз нису потреони трибуни. Он је прекаље«, јел'те? Затим <ун "Ј е У друтом стзву. Он је пшуо, умирзо, Убијао се као ослободилац, као доносилац слободе југословенскс. Г. Радић је трибун. Ја га гледам. Сада се он усхићава као и рашје-.Ои је вечито у ставу да к")3<а и да се бори против неког угшетавања. То је нарзено ие«адз било логично. Дзнас не. Али навикз је део жмвотз. Ззтим то прелази у пагологиЈу. Г. Ргјдићу ие треба одрицаги зрзк који га зрачи као виртуозног трибуна. Он је тЗкав, и зато је овако и иеачран. Но ие мора зато да буде и земл>. чемирна или да имамо немира у земљи. Покушај са образовањем неутра.тне владе треба да се рствари. Ми гз желигго. Видимо да је то одблесзк ве-тике мудросги којз дрки јутос.к>веиокг>' земљу Јз еаи убеђеи да би н лримсн^иг сил? дала с-гичио добре ргау-ттате који се оче

кују и од неутралие владе. Али боља ]е неутрзлна влзда. Излази св у суср^г чисто пзртијским захтевима и покззује се да не сгоје на сграни србнјаиској ни хегемоиизам. ни тиранија. Та ми Србијанцн ззистЈ можемо исто то.тико да во- : ли.40 Загорје колико и ШумадиЈу! Зар г. Радић није видео напђ' стварЛу психологнју, која је достојна див,т>ен.а. 0на је чиста и сгварнз- Србијанао може сзмо да ч\'вн, и он чува ову земљу Југослазиј-у. И када се сзда све чинн да се образује неутралнз владз, оида генерм г. Хаџић симбол је националне србијаноке широкогр;, дости. Хоће се да б>'ду односи срећаи и ми овзмо сзмо гжо разумамо све оно што долази из Бчотрада ради образовања неутралне влзде. Када човек не би елиминисао све моменте који изазивају н србнјагнски шови визам, било би заиста тешко: нитага лр го србнјанске душе не би мссле дз пожеле до остајаље на парламентарном терену. Да се образује парламентарна влада, да ради и да одожи нормално стаље- А онда г. Радић шта хс^ће. Но зар мора да лође до тога? Показује се као нудро ово цгго се рзди на сасгављању неутралче владе. Г. Радић влтн да каже да је скло«ост ка гиранији лз србијанској стрзни. Л\еђутич, прво, показује се то кзо нетачно; др>уго, то бч се могло са исто толико тачности рећи и за г- Разићев-.- страну. Али на сграну г. Ралићови греси и његовз фатггастнчност. Ја мис1и м ла мн из Загребз ие гле.дамо бат под »сгим \тлом са ррбиЈаискнм лодитичармма. С>ни нису пропж ие>—рал не владе. То је н>нхов туб(.»; начиоил.тизам. Лли иису много ни за њу. Ми пак мис-тимо да је иајмудрнје обрззовати че\трали;. втаду. Њенз мнсија је значајнз: стншати духове, то је важно, јер нзм нн мзло не треба да партиј.тга борба овако шнроко захвата и овако иного зпсорст.^је Ог. V.

РИМ, (7, П>ое У Г*3 час. уиро Ђолитн, поела дуж§ н твшмв балвстм. Лвмари су ввћ сииоћ иагуОили сааку иаду, а агонија Јв почвлз здк аио 8 чаеова у мчв. Даи логрева (ош ни|в утсрНеи.

ИзвештоЈ_г. Раннћо Сазнајемо да је наш посланик у Риму г. Милан Ракић позват у Београд рали реферисања о односима са Италијом. а не ради канлилаииЈе ча иеутралну владу. Г. Ракић ће сиецијално имати да реферише о нетунским конвениијама, јер | су оне у вези са питањем продужења нли обнове пакта пријател»ства са Италијом. У тим питањнма г. Ракнћев реферат се очекује рали крајње одлуке, кад да се ставе конвенпије на дневни ред.

(Иав. „Праади*). — Ју-1 тичку историју Италије и Средње Евро' је оацв Ђовани [ пс ИТАЛИЈАНСКА ШТАМПА О ЂОЛИТИУ РИМ, 17. — (Б. Изв. „Правди"). — Цела италијаиска штампа у дугим члакциЂованн Ђолити рођен је 27. октобра I ма пише о пок. Ђолитиу. „Пополо л' 1842. годнне у Мондови, школске науке! Италија" оргаи г. Мусолинија завршује свршко је у разним италијанским варо ' свој чланак овим речима: „Појава Дучеа учинила Је од најстаријег и најЈачег пар I ламентарца ИталиЈе добровољног изгнаника, који Је после дугогодишњих борЈ би доживео наЈзад праву и коначну обно ! ву своје расе". ОДАСВУД Трагичне ствари... ЗабОЈео много цеЈу нашу )авност м, у исто време, изненазио атентат на г. Жину Јазика, аЈи ипак нико с ове стране ни )е ни речи хтео ј а каже против београЈСне појици)е. Јер пакЈену намеру атентатора не иожо често и најбоља поЈиција Ја открије и спре чи. Но' цеЈа ствар приказује се трагично кала схвате, салт/ посЈе некоЈико д ана, наши поЈица)ци Ја су постигји успех, ако тврхе Ја ]е некаха кох њнх био атентатор у сј ужбн и да о њему нма)у јо вољно по&атака. И онла се )ош СЈикају! Наравно ово ни)е чу* јно с обзнрон на то ла се саха у општо) пониијн V Управи Граза паЈази некл ЂорђеАе Ђовани Ђолити

шима, па се већ као веоиа млад човек упустио у вртлог политичког живота. Одликовао се великим политичким знањем и говорничким дароч, па је још прилнчно млад изабран за вођу лнбералне партнје у Италији. По завршеним студијама, он је убрзој на* )е ои ј оОро поЗШ. постао генсра ши и .кпектор пореза. Шкорпијон 2877. годиш: им^ш.ван-.је за генералног К , шки је ант.ггониз.гч обузео и саму задиректора главне контроле. ПрвТ! ~п\т -/ребатлт ш?амп$, не-бп се ни д о ланас мо■

вић, а и сам г. шеф Аћимовчћ није ћеко, јер

изабран је Ђолитн за народног постаника либералне партије 1882. годнне. 1889. постао је министар ризннце, а 1890. министар финансија. Мннистар председник био је Ђолити од маја 1892. до новембра 1893.; од фебруара 1901. до јула 1903. био је министар унутрашњих дела, а од новембра 1903. до марта 1905., од маја 1906. до новембра 1909. и од марта 1911. до марта 1914. био је

гјо утврлитн Ја нн)е Јелан случа) то' јасно показао. Случа), ко)н вас потсећа на шкорпи)она који сам себе језе ој пакостн. Повојом пој Л циског комуникеа о атентату на г Јазића, који су као ОеограЈСке и загребачке новине лонеЈе, „Народпи ВаЈ" )е окренуо жаоке на „Јутарњи јист ", тврлећи ла /е „ гЈасиЈо људи око Оивше вЈаде". На то данас )азикује и ва)ка се „Јутарњи Лист" у ЧЈанку „ Про цомо": ,... Читатељи „Јутар-

председник владе. После рата био је; \\>ет Лнста" врзо Јобро знају, ха )е т Јутарњи председник владе од јуна 1920. до јуна!.7кст" оду вн)ек побијао најжешће полпику

1921. године. После Криспиа, Ђолити је. био најјачн и најизразитиЈи парла 'ентарац уједиње не Италије. Као полнтнчар је био уме рен, смишл»ен. Он је повео триполитан

београдскнх хегемониста уопће, а Вукићевићеве вЈаде напосе, а увјеренн смо, да то врЈО Јобро знаде н вјзсник и издавач „На ромног Вала", ч који се сигурно не може идентифипирати с тим напала )ем, ко )и врдо

ски рат нротив Турске. По свршеном ра-, нпјичи на кукавичи)е )а)е у туђем гнезлу"■

ту и анекснји Триполиса он је одбио титулу војводе. коју иу је краљ пон>'дио. 1913. године Ђолити Је спречно инва -ј

зију Аустро-Угарске на Србију. Аустро- * а противу себе.

А онда, жаЈи: „И то се збива у часу кад сјо жно туца )у по нама, мобиЈизнг >а )ући протиа нас чак н ., Обзнану". Шкорпијон )е окренуо жаоке ЗЈобе и је-

Ваа врућине ; Евпопн ПАРИЗ, 17. — (Б. изв. „Правди"). ВруЈ.ина, која Је у недел>у изиосилн 35 степенн, Јуче Је пала на 31. Вероватно ће н да .Ђе падати, Јер су у разиим деловима Француске биле велике олује. У околини НансиЈа провала облака Јс изазвала поплаву. Велики број улииа у НанснЈу Је под водом. МАКСИМУМ 38 У ХЛАДУ БЕРЛИН, 17. — (Б. изв. „Правди"). Максимум врућине Је био Јуче 38 у хладу и преко 50 на сунцу. Становници су јуришали на купатила. Овом приликом су се 15 лица удавила. Било Је и већи броЈ ауто несрећа, у којима су 2 лица погинула и 15 тешко рањено. НЕСРЕЋНИ СЛУЧАЈЕВИ Б. ПЕШТА, 17. — (Б. изв. „Правди 44 ). — Синоћ термометар Је показао у хладу 39 степени С. То Је највећа врућинз ј од 1892. год. У ужасноЈ врућини Је многи.ма позлило на улицн. АмоуланчиЈа Је у 83 случаја звата у помоћ. 24 лица су чорала бити однета у болницу због суг чаплце.

Угарска Је те године, под изговором да жели да ревидира букурештански мир, хтела да нападне СрбиЈу. Ђолити је у име ТроЈног Савеза — коме су прнпадале Италија, Немачка и Аустро-Угарска — протестовао против о в е намере Аустро-Угарске и он је успео. Под Ђолитијевом владом потписан је рапалабРуговор. Он је имао у виду ]угословенске захтеве и показао велику помирљивост и умеоеност. Ђолити Је био велика присталица Тројног Савеза н није одобравао улазак Италије у светски рат, алн он то ипак иије могао спречити. За време рата њега су националисти оптужнвали. да је пријатељ Немачке. Према фашнзму Ђолиги није заузео опозициони став, али је као посматрач пратио догађаје и често пута се обраћао Краљу са својим примедбама, указујући на извесне недостатке и погрешке режнма г. Мусолинија. Ђолитиу се може приписатн у заслугу, што се Крал> одупнрао све до данас укидању изабра* ог парламента, као последњег остатка Усгавног живота у Италији. Ђолнти, и ако всома сгар. увек се осећао крепким и спремним за рад: био је огромне телесне конструкције и волео је спорт.

У Загребу се н л>уто шале" Пише нам један читадац из Затреба: — „Овде нас Србе зову сваког посебицв Пуниша Рачић. Синоћ сам чуо, како Једну угл-дну даму из Бсограда н$ке Загребчан&а нозваше тим истим именоп". Г. Радић н страна штампа Пнше нам један читадац: *

Многе најугЈедније јичности % из шрес гШгна

стој ничког друштва, које — већ дуго гШгна ' прате свакодневно енгдеску штампу а нарочито њене водеће дистове, са чуђењем прате писање г. Радићевих Јистова о некаквоч нарочитом држању штампе гордог Адбиона. Тако те јичиости тврде, да г. Радић правећи цитате из енгдеских дистова — про сто домеће ставове, којн ну више конвеиираЈу. То дометање се дако утврђу)е и зато би „вођа хрватског народа", паметније урадио, ако би потражио дистове које друге наиије, и ко)и се у Београду и нашо) земљи не читају, јер бн му се тада могјо и поверовати, да )е истнна оно, што у „Цому" н „На родном Ваду" износи. Што се иак тнче посЈем>ег писаља Тајмса јо потребн Хом Руда за Хрватску, г. Радић I Ои добро урадио, кад бн својим верним а нај рочито г. Прибићевићу, об)аснно да )е то гамо јеЈан допис, пуштен са резервом уредништва. , Зато би г. РаЈићу требадо препоручити, . ј а у будућс цитира само пнсање, сијамске

1у22 године Ђолити је издао своје ме|«Јн ајначтак :ке штампе, дз ег/ се не би ►шаре у којима је описао новију поли- д сшавалЈ озаквн маЈСрн