Правда, 18. 07. 1928., стр. 2

Г-ГР1НА 1

ПРАВДА". 18- ЈУЛА 1928 ГОДИПЕ

ћРГ)1 19)

Све вишш има изгледа т ће се образовати неутра лна

~ за 031 генера- н< стишам|у нису иа лиевиом релу. Ман иашег Југа. Мећутим ие видим иикога. | ре ш ен.а кризе у Београау. Нзрсгчито ]е ^,,?иЛТГХ~о ВЗ »,у неутралн. латор рече и то. ла 6,. ралио иа буџе- Данн пролазе. жета уби кукуруз и има- би .та ааж«а кст. ла су радиКеваи сами " Г '. „ Јшки ске,,тиии.,ач миотих ту и поправии администраииЈе; па како мо то чудо, ла Је кукуруз сад скупл.и од решили дуалнза« и иерол«.иу уннју, пп,итич ^,Т ко и 1ош инкако не могу да Је то парламентарна функииЈа. зиачи да пшениие. Нека се водн рачуиа. да ће ие- 1 што г. РадиИ није деи^тцвЈо, али сјо«« у Г у ла ће Коутш манлатор успети да 6в радио с парламеитом. НаЈважвиЈе ми задовољство од привредие кризе бити писшием у„)ЛуЈе да <е верује у ту оластави см)у маду. Али с друте стране „ Ч1) „„ оно , што он и мећу неутралиима теже него незадовољство Хрвата. Ја иогло се лаиас вилети ла се повећала | тражи љ уде истих поглела на државу. бих због тота кризу решавао на тоЈ бавеоа V редовима оних коЈи сиатрају да 1 То ћг ре ћ„, оа би иеутрална његова вла- зи. То Је Јелино паметно и разумно. ће посигурно лоћи ло образовања г. Ха- да 6ила чувар устава. Једииства држав-| Што се тиче парламентаризма. меии се иићеве плзде. в то се ппле»мл* миото иог „ „ аро д„ 0 г. То Је наЈболе. а чуо чини да Је ои утрожен. Ми у СрбиЈи нитако да се данас у њиховнм круго- сам дз су „ так о у томе изЈаснили и г.! смо имали оваквих тешкоћа. Ово Је низ вима говорило да се „сигурнии, војии - ш тамП ар. и г. лр. Јакша Рачић и г. др. брдииа, а браћа Хрвати нек^ ие траже да Плнверић. Рекоше ми исто тако. ла са ми ту светињу уиизимо". тим неутралиима ниЈе ии разговарано ој рддиКАЛИ О Г. ДР. ШТАМПАРУ евснтуалпим изборима, — али да су сс . } алп у Ј у па р ламснта пл ИМ крУГОВИМЗ СС ВО ЛО они за то интсресовали. Многи су за из- у ' г оии Ј- ■> иного разговара о личностима кандила боре, али рекоше: и.ча их коЈи он се при г г иили и у рад»гу иеутралну влалу Ми

Генерал Г. Хаџић <иги корапича", како нам Јв то казао

ХГ)г<у. За г. Прибићети+13 се Јота вср/је, да неће никад гфистаги иа измену држа«ног уређе«»а и у том погледу се иисли, да он представл ^а регулатора г. Радићевих залтова Каж*) аа о« га*о и пост>'па. Јер за г I Јрибићевића у двојству држа. ве с« сабором у 3л -реоу Је јасг #г>, дј 5и остао у пчлложа/у иан»и«е, коју г. Радић не би иИ'ЈГо респектовао кз-о шго је то зећ и пжазаоРе®изиЈа устава Је у тчжу оче криз« постала једна крилагитЈа. коЈа у Хрвзтско; личи већ на из6<4»«у паро-т>', а у београду иа једаи (»олнгичси захтев. ко ји изгоеда гооподври *ад сачич раше-

јта за неутралну владу. Могло се приме.„„пшта ! тити. да приговори не падају на г. г Рахо^.емо да се ради са скупшти- . к ' ЈЈ -г . и ппипИ , чића и Пливернћа. али су радикали даном То нам 1е главна ггвар и помоћи к Ј ,,, ћемо ту владу у свему томе. Радић бн,."" п Р" иећ ' зали - да г - Д Р и »° . тао бити заловол.ан, што долази ие- г0 олржава везе са појединим првацима њеи криз«. Он је услоа з. изЛ ,ре. за ...Ч..П...1.ПИИОТ. """"""" з-таду која |с'*>ве1нира се.м<«о .демок1рат лој коа.тиии]и. Та«о је ревизиЈа \ттава аошла на Јнев т ред и ако иије рашчишћема. рзсгет

из се.гачко демократске коа.тиције. Г. ШТАМПАРЕВИ УСЛОВИ

Бота мн нећемо ни ти. Ми ћеио оида поставити услов: да Хрвати даду другог воћу, Јер с Радићеиј нећеио. ПРИВРЕДНИК ПОНОВО УКАЗУЈЕ НА ПРИВРЕДНУ КРИЗУ Угледнн привредник, који је пре неко лико дана изложио у „Правди" своје гле диште о крнзи, дао нам је данас ову изЈаву: — „Ја посматрам како се диктира. Једаи од оних који сматраЈу да треба у Први диктат Је прнмљен и иде се у неовом тренутку иа сваки »ачин форми- { утралну владу. Само бих желео да се рати иеутралну владу, — нде ка стваран>у неутралие владе У исто време истакло се да Ј« наЈбол>а гарангија да се прочишл>еио иле ка иеутралној влади г. Хаџнће« рад, коЈи ии иало иије ии иервозаи, ни ие плаиски. Ба*и због овога и осећа се нзвесаи несимизам у политичким редовима коЈн би желели да се ситуациЈа опет врати у Народну Скупштину, пасичизам којн долази у везу са њиковом свешћу да

утрална влала. А вал>ла и сам зна, да ми иећемо капитулнрати. ако он и дал.е тра] жи неутралну изборну владу. Ои |е сад, Дана( . се „олитичким круговича задовол>ан колпко мотло чути, да Је г. др. А. Штампар стао ј љена У политичхим хрчтоеииа се на »о Срби не сиемо из о а 1 " на гледиште. да би се иогао примити са ттање гледа овбнљније и зато је врлЛ вољни. Иде ли ои опет у краЈно , о изборној влали и да је тражио да карактерлсгичан апел „Самоупраае" да Бота ми иећсмо ни ии с н>ии разговара- буд > ^ унутрашњих Ј де ^. I —'

I Међутнм те вести ни**у тачне. Г. Штам пар Је дао само начелнн прнстанак да

е то разЈасии „Саж/упра^а" дл'лс гтише у члаасу Играље са уставом": уђе у Г. Хаџићеву ВЛаду. Он ННЈе НИ раз- -За пралилмо дага^« и и Јасно говарао о радноЈ нлн изборноЈ злади, а ?Р и )« нт ирањ« 1 в*ч»шн*>ј см и*оп*одно Ј« потребнс ДЈ С4 ж* и П« 14 « пмлкквм равсто тако ни о располели портфе.м. | слуШ1алЈ с,, пијГ „„ , Г. Штампар Је у жел>и да се не мешз бора исц^>/»в»« »™> шт< > оелЈчло-деиоу политику једино поставио услов, ла »рз'«* «>»п»ч«|. тр^.кл«. понеутрална влала буле лоиста неутр.лиа. 7^ Д10ГЛ0 се КОД кандидата за МИНЧС1ре става, «ао и нмм с« лроиеи« Устам *&ли. Про приметнти; да на њих акннје парламен- исна Устава г>редви»>она ј« ■ ииии Уставом иао тарапа утнчу неповољно и да им се чи- № на *У гућио ? > _' > _ м * ** а VI* ж

ни, да се праве ннтрпге како би они оили растурени

чуЈу и привреднипи Босне, Словеначке, Четворна хошмциЈо тргбо ш се одржи и зо случој изборз

Један радикалии бивши иинистар ланас нам је о ситуаиији дао ову изЈаву: — ЗнаЈте, да ет иеутрална влада хоће Иова ситуаиија коЈа ће наступити са до- н ла ће се оиа образовати. Њен ииљ Је ласком иеутралие владе нећв бити у пу-, стишаван>е, и наше |рупе су се за то изноЈ тармониЈи са илховим партнЈским Јасниле. Ми пуштаио неутралну владу интересима, бар и« у оноЈ мери у коли- абог зажтева С. Д. К., али ми четвориа кој Је то било до сада. коалиинЈа треба ла се одржимо као иеКрунин иаллатор, теиерал г- Хаџић, о- лина и ла ие напуштамо своЈе позиииЈе. бЈаснио Ј« своЈ рал и, вз тога, полити- и за случаЈ избора треба ла смо пелнна, чари виде да би неутрална влааа ичала ј ер ми положаЈ већине нећемо ии изгуда обави значајне послоае поред тога што оити треба да упустимо. Приметио има и велику иисиЈу у.поглсду смирења сам да у чвТ ворноЈ коалиииЈн понеки духова у оелоЈ земљи. Према точе да- хоће да се излваЈа и да са лругом тру-

вас се рекло да Је тиме геикрал г. Хаџић сасвим ловољНо дефннисао предстоЈећу улогу и рад саоЈе владе. која 6и имала, По свом саставу са.мо да то Још аише утвр ди, Г. Хаџић, дакас пре подне, причао Је иаЈвише реферате у своме ресору од ше фова оделења. Долазак г. г. др Ђурића и Милана Ракића чека се са доста интересовања. Првога, као што се з га, што

пом врши неки обрачуи. Нека зиаЈу ти да то све иде у прилог г. Ралићу. Зар они ие виде, да г. Прибићевић баш сад чека, ла се четворна коалиииЈа посваћа и растури. Кад би се то логодило, онда би г. Радић био иаЈЈачи. Што ои |ош ие износи јавно тешке услове, то Је само збот тога што види пред собои четворј ну коалиинју као иелину и иипозаитну|

су скептиии н изражавају суињу у то. Од њнх се иогло данас сазнати, да и г. Вукићевкћ изражава слнчне суиње. Радикале иеђутим највише ннтересује интање избора и они не крију своју ве лику зебњу, да би на изборима под иеу тралнои владои у њиховој средини иа ступио највећи хаос и прегањање око каидндација и истицања листа. Г. Вукићевићеви пријатељи особито Изражава ју бојазаи, да би за њих била једиа не прсмостива тешкоћа, јер би у том случају пашићевски главни одбор спречавао њихове кандидацнје. Из тих разлогл у њиној средини се највише и говор!Г да не би трсбало изборе дати неутралној влади. Што се тиче исхода евентуалних из бора готово сви политичари из четвор не коалиције ииају исто посиатрање Оно се своди иа то, да резултати ие би | ииого нзменили општи изглед парламента. Једнно што би се могло претпо

ће он ммати по своЈ прилици Јвлиу °л I "^"^'»"зиа .7Те "иал'1ачати "н"е"може ."и ставити ' њин " и "ишљењу, то Је да значаЈнијих улога у неутрално.м кабине- . л С. Д. К. порасте од 81 на 100 мандата ту Хаџића Другога због тога штс, (« т. кол нас Р ал, "< а - 1а их ииа ' ко ' и 6и " елн И Ракић подлети реферат о иовим фазача " '* н » |,,а " '»"иииЈа растурп: неки од њих би чак хтели да врше изооре за

У иашим односима са ИталиЈом у вези

тениира све ве!»е огорчен»е против њега и, такође и данас, могло се запазити ла политички прваци сматрају да Је г. Радић постао неурачунл>ив са своји.м де структивним изЈавама. Г. ПрибиКевић сала гик нефто више Кути. Ћути у толико, Азало се дамас у рлловима четвор оалиг •*'

са иашом жељом да доиесемо Нетужие! |ели0 са г Ра " и ^»- То Ј« неиогућиост КонвенииЈе. и то би била издаЈа раликалие странке. Г. Радићево лржање, игиче, сталио по I Таквг Раачкале би сам -арол на избор«ма осулио. У осталои резолу-Ја раликалиог клуба захтева олржање четворие коалиииЈе и иањииа клуба има да се покори већиии. Четворна коалипија Је већина и оиа би по парлаиеитариом релу требала ла нма изборни манлат. Може се и мањини паие коИициЈе, у колико је ових ,ана ви- ј ти, али само у том случаЈу. ако се претше говорио. Но г. Прибићееићево ћута- [ поставља да би оиа постала већииом. ,а>е значи у ствари чекање да се види да Мећутим С. Д. К. то никаи ие може лоли ћ« г. Хаџић успетн д а образуЈе своЈу бити и онла би било непарламентарно иеутралиу владу. | давати њима изборни иаилат. Зато треНЕУТРАЛЦИ МОРАЈУ БИТИ ЗА ОВУ Ла апеловати и » свест политичара из чет ДРЖАВУ ] в °рне коалиииЈе, да Је одрже по сваку V пен У и лз се спреме чак и *а то, да нза..и .г РНИИ Р едови , иа иогло " ћу иа изборе зајелнички. Ја сам бно ои , фннисати каквог је карактера В их дана у народу и могу рећи. да Је так —_ ии!» ЏИ * а П Р В0М мест > внлн во расположење и код радикала и код ол Р е ^ ен НИ као изборни ни деиократа. Чак се таио почиње говорикао коначно радни Г ХиииК^н млнпат « I. лаципев иандат ти и о потреби груписања. Је окарактерисан ралом. ко<ни би се к.е-

гова влад« неминовно морала ла бави као неопходио потребним за земљу. У толико би он изгледао радни. Једна ианлаторова изјава синоћ је појитичким круговима дала -ише иатериЈма аа процену свега. па нам Је о тоие к „ а „ =к , „ }елан стариЈи радикални посланик данас група, Код пашићеваца и иентрумаша „ |преовлађује уверење, као и код демоХаџић има Јелини пиљ да стиша крата, да ће се неутралка влада саставиприлике То бв ааачило, да избори коЈи ти Међутии, пријатељи г. Вукићевнћа

потреби груписања. РАДИКАЛИ СУ ПРОТИВ ИЗБОРА У круговима радикалних посланика ипак се највише претреса састав иеутралне владе. Радикални посланици су у пуној акцији да са свакои групои одр же додир да сазнаду намере и кретања

Иначе сви радикали веле: — С Д. К. би била и лаље у положаЈу иањине и не би иогла поткрепити ни предлог о ревизнЈи устава. Али што је најглавниЈе, у парламент би ушли опет и Корошец и ДавидовиН и Маринковнћ и Спахо и свн прваци радикални. Шта би онда С. Д. К. радила? Би ли опет рекла да неће с њима да разговара и локле би то тако иогло ићи? Они лореКи не могу да је право иарода да пошље исте људе, као што и онн претендују да поново дођу и Ралић и Прибићевић и Предавеи и други. Све су то ствари за размишл>ање и изгледа, да би сами избори били сувишни. кад не могу променнти општу структуру парламента. ДОЛАЗАК Г. ДР. Ђ. ЂУРИЋА ЛОНДОН, 17.— (Б. Изв. „Правди").Југословенски послаиик г. др. Ђурић Је грев> — ш «елог»ли«. Оиа. к, лу*н*т» боуш отпутовао синоћ за Београд Лчстови су "»м о». и.ш> ар У и. ; , »..иист ■)«. мишљења, да ће он бити "озват од ман- имем. г. » оитој * ил датора да уђе у нову владу. ' « свршит* зва «ри»г „ФинаисиЈал Н>ус" коистатуЈе. да сеј Г. лр. крствл ј, »дговори« ситуаииЈа у зајму за ЈугзславиЈу није ~ 00,1 променила.

ни издаЈничког гоеодити • проивг*« Устдвг. Али ј« саи Устав прописао пут нојин с« то моме постиК« и Устаа и»ричи« мв«« м сваии предлог о промвии Устааа иор« и>м»м<м садрма&ати свв ганив Устам ној « би ос ииал« иамаиити или допуиити. Оао устаамо чзрв»>«»%« « чд. 12«. Устава трсОапо 6и да имају иа /мј полигичаои ноји гоеор« • рвви1и>и Устава ■ да с« прем* гом« изЈаси«, иоју и *а*ву р«ви»и|у Устам грам« и да пи иогу рачунати са Ка «а гаиву ровизију добити лристанаи сА* уставна фамтора. Круи« и једив мвалифииоваи* већии« иародмог представииштва. Према томв иад с* у хрватсиоЈ јавиосги гооори о роеизир« Устава, над с« /асио и адр«1>ено трами изиои^ лосто]«ћег дрмавизг уре1>е««а и иад и саии одговорни представиици ое*ачко-д»мократснс чоалици)« ооакојаинм и провпдиии и ааси]»> иии алуаијама гоеор« • проиаии Устаеа. р«д би био ва с« |асно и одрвђено чаи« шта о« упраао 1оК«. Оеако јадно нрупн« дриавжз питан:« ив иом« с« понриаати фра »<з «м ■ ко}«наивии уви/ањем иого г« грвва отворвио иаиети иа диввни р«д ако с« инсли што азби^но са тим. .Ми дакл« сиатрамо да 6* опа страив питањ« или тробала Јасио да с« иан«са или лак, што 6и још бо<** било. ако с« рвално посиатрају чин>»иице, да са прествне са гии сталиии чепркал>с11 ло Устаеу и по дртавизм ур«1у«)»у кој« иијв ииквиеа сиетг»а за иоиоолидоеа*«« иаши« уиутарк.и1 лрилика. Нити |« Устав ирив м сас оир што & лрвтходипо повиатои алочииу у Сиупштини. иити |« Устав крив м алонии иити с« играк>ви речи е пром«ни Устаеа ■ са лотрааев«ем питак.з • самии осиоеоиа иаш« дрмаое. Уотав чаш )• иајсло<Јодзуиии|и и ои у луној мери гараитује једиаиост и равноправиост гра^ана м појодиииз иародии* аелова ■ ло]едиии1 квајева. Ано ј« вдиииистрачи)а лоша оиа с« м попра вити и б«а промзис Устјм Та пигат* ис рвслрзалају се иикада иучно ■ страснз иего *ладно и објоитивио са позпаеак>ом фвиата и сгвар ии* одиоса. .Према тои« аа расплвт оитуациј« ииого № боље сости ав Јвдаи сто ■ раагоеарати о св«иу. иего отварзти |вдиу борОу оа иоје иикои« иеке бити добрз. 0 овои« требало би аа о«»качко-двмократсиа коалици|а Још (адком рпиисли". ИНТЕРВЈУ Г. КРСТЕЉА ЗАГРЕБ, 17. — (Изв. „Праали"). Овд „ЈЛ.вости" донцсе иеттеувЈу :а г. др. Иааном Крстељом, &и». иинисгрим. Г. Крстељ је изјавио: .Сигуација кристално [асна. Влада квЈа долази бит ћс саио иабзриа. Иајурити куршуми« ма из Скулштин« Јвдиу втотниу послаичка и оивиогуКити ии долазаи у Скупштииу, па оида сазивати ту Сиупштииу и радити без чхј то је ловреда првога члана Устава да }« оеа дрм^ва парламентариа. — Али г. иииистр«. ано ум со« то влада буд« радна тв иза^с лрвд Скупштииу? — Нв верујеи. У тои случају оиа би била радиа, али и« би билв иеутралиа алада. То оча доивкл* и ИИЈ6. јвр греба иије^ати н« само луд« иего и иетоде. Ано влалв буд« радиа, и»г|Т Кемо јвдаи парлаиеит у Б / >_'ду и јецаи у За-

РАДИКАЛИ ТРАЖЕ РА3.1АШЊЕЊЕ О РЕВИЗИЈИ УСТАВА

|е иорапа аа услиЈеди риога истсга дана иао иемииовиа и ивлосредиа реперкусија зло*«ина. а иовв иеу т ралие алада иорапа се састаеити кроз осаи даиа Дуга криа« уиирају тако да јавизст прима иа крв|у ■ иезпоаве солуције, спетиа што је иапоиои све сершеио. — Сада с« гако1>ер иамвКв. г. аоиторе зашто до лази наш посланик г. Ђурић иа Лоиа*иа? Тко обрзасзан>«м ноее вла-

Од даиа кризе кружило Је иного вер зија о захтевима и држ9н>'.' г. Радика и ] >н,. ца лм ј, г 0 у љегиве паргије Нз)више су се те вср чи!» на п »вичиК- \чтаа1 И чи. 1 - Бог би га »». Ј ад ,н! А «с №л> «а си|« ЗИЈе ода^силе НЗ р«<визиг> >ставз. г\ I внглески парламеитаоизам иа иаи»ем камеиу, го јеЛЈ»у Г. РаДИТ1 није ДемаДтгувао. I При- М у ј € нао аа Ради палме на Сјсеериом Полу. бићеви^ је дааао дема -нтије. али ]е и ј — 0 услјвху г. Хаџи»»а разна су мишлвнл он подвлз«жо да то све ипак ззвиси о л (Настивпх на 3. сграчи)