Правда, 18. 07. 1928., стр. 12

9

СТРАНА 10

<&ељт он „П рааде" Мала светица игре — Фридрих Лоренц. —

, ПРАВДА", 18 ЈУЛА 1923 ГОДИНЕ

^РО.1 191

Саетноиици сс ризе већином са-лч иј хлЈ.ине. Оии се ие иалазе на ивиии некот лру ча: оии имај\ нешто замишљено, меланхошчно у сеОи, ш го никако није у складу са модерним телпом путооања. Светионкк подсе!« на бролоое који се налазе у опасмости и на све оне чале трагелиЈе на чору, чији каприси су неразумљиви и скроз та јансшени. Плава дискреција мора оати чноге мале и оелике драме, ;

Данас Сантина игра са сграшћу јеже учепшце, шармантао, елегантно, у дивној, Оесттрекорној линији, бнрајући 6ри'мљив<) соакн корак сооје нежче, мале ножице. Она се толико олаоала ритму, ла је изгледало, као аа јој је урођен. А ипак она је веома чало знала о Црнпима. а још мање о Америпи и џаз-течпу нашега до<5а. сакри-I о Саитани, аакле, локална кроника уме тек по | 0е |, да п рича неку историју, премда је она

од н.их сазнаЈу усачл.ени светиониии | ј ош так0 члада. А то треба много да значи. Свегионицн се налазе на чесгича, где би Ј ер онде се рачуна на деценије; а једној лемог.ш бити и гроб.л,а; они су исто гако ба- генди је за постанак потребан скоро и чичеии у слрану као и гроб.т>а. да не подсе-1 тав век

НаЈу љузе на жалосне стоари. Али светионик влала. Као шго је у раоии ци неки спахилук. један господски замак цешар сс.оачких ^штереса, сеоске кронмке, расадник лсген.ди, таква је на мо<ру н с1 -:тионикова улога. Ко њега служи, засту *ује плечство, његову историју уче леца, његова усам1 .еност значи карактер напушлених људи, Ко сиој жиоот проЈ^де под соетионико.м, точе је чного .1акше схоатити, да је свет велики, земља округла и да је све зечаљско пролазно. Свегионик, о коме је реч. уздиже се на једној тачци Јадранског Мора, коју странци далеко заобилазе. Усамљено честанце, плодно и благословено. где дивља лоза бујно расге, а где су житна зрна необично кру пна и пуна. Људи, међутим, који овде живе иеумиру. Нова генерација не ступа на месго старе, него поред ње. Ако се пред кућама деца играју, онда су ро.тите.«! на по1,цча или на мору, а дед и мајка у кујни. Али у шупи, која је намењена одгајивању свилених буба, а која личи на фантастичну башту из бајке, налазе се у највећем послу прадед и прамајка, а ако се баш потрудимо, иаићиНемо негде у неком хладном куту и прародитеље, који се неуморно моле Богу, мичућн својим смежуранич уснама. Старии и старице не умиру. Они престају само, на иавесиој тачци, да бузу људи, они постају сенке. И светионик има своје становнике. Ту се ди прастари човек, који је био млад, када се светионик градио. Ту седи он и стално, неуморно посматра стару и познату игру: како се чењају дан и жЖ, како се смењују сунце и месец. А горе на торњу седи унук — или је можда праунук? — и ради. Они мало гоооре један са лругам, члади са стари.м, А.та се зато тим боље разумеју. Јер локрети, које чини младић, покрети су стар ца, а постаКе покрети још неког млађег. традиција чувара соетионика су таЈна кнлга малих догађаја, искуства и успомена, које се наслеђуЈу од оца на сина. У традицију чу«ара светионика спада и то, да се они, када нису у служби, спуштају чеђу г,уде и постају најлуђи играчи, највеселији козери, најраспотоженији бонвивани Тада се виде на њима испеглане панталоне, добро намештене кравате. Коса је пристојно очешљања и дотерана у ред. Играчице излазе из куће, која се налази V сенци светиошжа, у великој, модерној тоалетн, а сви они, ту окупљени, родбина су. Даме носе варошке сеилене хаљине, а украшене су прстењем и другим накитом; на рамену носе шал, који целој тоалета даје неку нарочиту зоаж. Мајке воде собом своју децу. Мглншанн, који су можда већ и спавали, морају да напуштају меке јастуке, а зашто? Њих не мо жете оставита без надзора одраслих, а одрасли сои полазе на забаву. Но ова деца радо долазе. А ако се уморе, родитељи им на столицама у балској дворани импровизују постељу. — Игра почиње. Оркестар се састоји, истина, само из једног јединог, бедног грамо фона, али главно је расположење и задовољстио. Даме су пресрећне, када их неки од чувара, светионика позове на танго, бостон, шими или блек-ботом. Игра тече на нарочи то свечан пачин. Један љупки покрет, један згодан корак изазива праву сензацнју и долази до дуготра)не и живе дискуснје. То је права шко.та модерних игара, у сенци светионика. Тако је научила Сантана, мала сзетица, да игра. И она спада некако у породицу чувара сеетионика, она је унука и праунука оних који пазе да се сзетлост шжада не угаси. Девојка, пола дете, која је необично лела, витког стаса, н.еие ноге заносе и исти чу се као грациозношНу, коју појачава бела хаљина. Сантана је учила да игра као и сва деца у њеном крају. Она )е, још веома мхтена, посматрала како одрасли играЈу, пратила је њихове по крете, сањиво. али ипак пажљиво. Код куНе је она те покрете лодржавала, пробала, скакутала по цео дан и научила је.

О Сантини се ипак п]>ича следеНе: она је била за годину дана млађа иего што је данас. И један млади пустолов, који је туда лети пропутовао, заљубио се у њу. У ствари он је хтео да остане онде само један дан, али млалиН остаде и други даи и тада је већ заборавио да броји дане. Он је био из богате куНе, студент, сањало, и, наравно, хтео се одмах на лицу места венчата са Сантино.м. Писао је оцу и до био је традииионални одговор свију богатих родитеља: „Прво научи нешто. Нађи иеки частан по зив! У осталом: Ко је та Саитана? Кратко: Глупост и гледај да се што пре враташ кући!" А Ливио и иије био довољио глуп, да сво ме свемоћном оцу одмах објави рат. Али он је волео Сантину, а Сантина је волела њега. Они су опучили да заједно умру. У једној од старих барки, са дивним једрилима, хтели су се извести на пучину — и удавита се. Једиога дана они су креиули. Али тада се десило следеНе: Ливио је изјавио Сантини. када су се веН иалазили на отвореном мору, да му она једном мора сва припасти. Пошто они и тако веН мораЈу у.мрети, ништа није у ствари. Она врта глаеом , не лристаје, он почиње да наваљује, прети. е Када није успео, он је покушао са днрљизим речича. Дакле, то је њена велика љу бав! Сантина још увек тресе главом, а чело јој се набрало. Она Не радо да докаже Ливиу да га во.ти, а.ти на лрута начин. И одЈедно.ч она се подиже и рече своче пријатељу: — Хбли, Ливио, да играмо овде у барци! Он се у првн чах зачули и збуни. 1Јаз на пучиии? Али она веН звиждуће неку иодерну арију, игра, прво сача, на чалој палуби барке. Шта му преостаје друго, него да обавије своје руке око њеног струка? И сада, они играју зајелно, више од четврт сата. И после тога, они су опет задовољни и не желе више за умру. Они се враћају кући. Сантина је помоћу јелие игре спасла себи живот н још нешто више. Ова прича се шири о Сантини као када се прича легенла о некој светици. Сантина је дете и геније у исти мах. Она је наслуђивала, да Је и игра љубав. И она је чисто точ своЈе душе и срца изабрала итру. То Је била од Бога жељена вештана, ла докаже своју велику љубав. Њен женски инстанкт је то добро схватио и она је успела, да постаке као дете легенларна личност: мала светииа игре...

НИР У стомаку котпо стомпна, рђаво и тешно тм ЛЕЧИ ЈХДИЧО СТОМАТИН Апот^кара Мг. Ммлаид Вог. Ковачевића који |с справЈвек искл>учиво из најлековитиЈих мвдицииоких 8ип»акз Лобија се у диотскамз и лрогеријама аеле арал,сачве, као и . саиои лабора^оријуиу. Цева флаши Дии. 75.» У уиу;рашн>ост шал>емо са (овле) плаћеном поштарииом.

Надамаље у стоиаку и цревима; сувишау киселииу Гпечен>е) у стомаку; болове у стомаку, иревима, крстииа а глави; често га^ен*, повраћзгбе, подригнвањеи штуиање; неурелну статииу; кеман>с апс-тита; залах из уста л стомака; нечисту крв; несаниау ит. л. Наруџбине слати на: Лабораториуи Апотекара Мг Милаиа Бог. Коаачевића Београт, Лауланова бр. 52. — Телефои 53-18,

Одобрено решењем Минист. Народног Здравља А.П.Бр. 53633 927. Захвала Стоиатииу. \\Т& /Лногопоштовани Госполине Ковачевићу, Још јелиом Вам изјавл>у)ем своју чистосрлачну благоларност за Ваш лековити ,СТО/ЛАТИН*. Прошло је већ више ол три меседа ол када сам престао пити .СТОМАТИН* и осеНам се врло лобро, бо.-ова никаквпх више ие осећам у стомаку, а^етит имам врло лобар. Стараћу се вл што више препоручим Ваш заиста лековити »СТОМАТИН*. Ниш С ол-жчиим поштоваљем 9-У1М6И. Кв. Гр. Попов чин. жел. рги.

Роиаи „Празце"

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ ЗА „Наше Село" ИннциЈативои г Др Милослава СтојаднновИ' ћа, урелника „САВРЕМЕНЕ ОПШТИНЕ" а ув сарадњу 00 првих наших писаца стручњакз учи њенс су све припреме за штампање „ Ну\ШЕГ СЕЛА", које ће обухватити све облике сеоског живота: историЈу. право, обнчаЈе. ношњу. просвећивање, проблем задругарства п колоннзације. хигиЈену. техничко уреНење села и т д. Нарочито је обраКен и стручнн део о пол>опривредн у свииа и>енни разноврсним гранама Ова је књига прва споје врсте, наменена за село н о селу т. ј. за сељаке н све оне коЈи се иитересују судбином села. Биће од-тичне опреме и са миого орнгиналних слика. „НАШЕ СЕЛО" коЈе се замишљз кзо народна књига у пуном смислу те речи би!.е свакоме од највеће корнсти, у толико внше јер су сви проблеми нагпег села обраћени начелно н струч но. Књнга ће се слати само претплатницимз по претходиоЈ наруцбнни како бн се, на оснооу тогз, одрсдио н број примерак^ зо штампу. што је нужно и с оОзмром на ветекс- трошкове штампс. НаЈбоље Је пак за читалачку публику да положи 200 лин. на име претплате на „СА ВРЕМЕНУ ОГ1 ШТИНУ" за целу годину тако да за ту нсту суму добије, поред осталнх бројееа часописа илустровану књигу о селу већег обима без повишења цене. Игго тако књнга ће се послати и оним годишњим претплатннцима који иоложе Кго дин. на нме полугодншње прет плате. Уредништво сс илда да Не читалачка публи ка помоНи ово корнсно издање нгмеЈБено свест{)аном унапрећењу пашег ссла Књига ће имати иа крају н огласни део. ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ЛО КРАЈА ОВОГ МЕ СЕЦА. Новац и друге налоге слатн на адресу Уредииштво „С.АВРЕМЕНА ОП1ЈЈТИНА" Крал>а Милутина ул. бр. 58. — Београд.

Мост Уздисаја

— Роман Мишела Зевако. —

(Наставак) — Кога лудака? Јекну Ролаидо очајо. Човек му показа прстои старца, дужда Каидијана... његовог оца. Роландо се занесе и сруши се онесвешћен у прашину. Кад чтосле неколико тренутака дође к себи Роландо потледа око себе и виде да се налази у некој кући. Пред њии је отајао чозек којн му је бно пришао на улици и гледао га је зачуђено. Роландо устаде и тада г«ознаде старога Кандијана како седи на столттаи и смешн се бесвесно. Гооподине, рече човек, ја оам кмет овога села, видео сам да се јако интересујете за овога слепца н д<геео саи га у иоју куКу. Роландо одвоји са свога оца од ужаса разрогачене очи. — Господнз!е, проиуца 001, јесте ли чо век? Ииате лв у срцу иало сажаљеља? Ако имате осгавите ие неко.тико тренутака насамо. Киет равнодушно слеже раменниа и изиђе из собе. Ролаидо тада приђе стзриу. — Оче мој рече ан. Слепаи се онрете као да боље чује, али му Јшае остаде непоздично. — Оче мој! понођи Ролзндо јаче, а пеонние му се стегоше. — Тз деца су неваљала, рече старац. Не иогу да изађем на улицу а да не будеи ударе«. — Оче мој! понови Ролзндо очајно. Он узе старца за руке. — Нема внше правде на земљн, рече стари Кандијаио. — Има правде Јер сам ја поред вас. Оче м >ј... т, јте ме... ја слм взтп сиаЗар се не сећате валпет сина. Ротагндо? Зар вагм то име нитпта не каже? Роландо. Старац је слушао равнодушио и на лицу му се није видео ни нашањи напор да се сетн. Он одговори мирио: — Ја немам сина ннхада Н1кам имао деце... то цео овет зна... Нп деца мене неволе. Ударају ме и гађају камељем. Роландо пзде на колена. — Оче мој! Оче мој! зацвиле он, зар не познајете мој глас? Он Је јецао; руке су му грчевито стезале руке слепчеве. — Ваш глас? рече стараа. А ко сте в»? — Ја сам твој син... таој син Ролзндо... чуј ме оче! чуј мој глас! — Ја нисам нмао нихад сина, рече старн Кандијано. Ви сте добри госпоои ле... хвзла вам... некз сте благос.товени. Ви мн бришете .игае мнл\'јете ме. Мене »шје н!шо никиз помнтовао. Ох. мор бнти да стс сн добри. Роландо устадс. Он адз обгр .т.: .сду бралу старчеву и почс му говорнтн неж ш1м и тужиим глассл!, прнчЈО му је о својнм дуготрајанм мухамз о издајству Леонорином, плакао је као да га је отац разумео, као да је од н>егз очекивао угеху. Алн лнце старчево остајзло је иепрестано рЈвнод \-шно. Он ]е на махове окретао само г.таву т слк човеку кој-ч је поред њега седео и плакго. Бол Ролапдов одједном престаде и су зе му пресушнше. На њетовом лииу тјавн се у место

бола нзраз мржн>е и претње. Он 5аћ* та. Читав сат он је стајао непомичан, ој штеиих руку поред срца и беше се иио по иало умаризао док иије најзад м. опао мирним сном. Роландо је гледао дубоке боре на 1« говои лицу, премишљао птта је све дни стагдац морао претрпетн и улавис поЈако у понор очајања, у кои је н* гов отац полудео.' Затим нестаде н осећање мржње. Црте Ролавдова лииа као да се оеј. менише. Он постаое оно нсто мраморио лице као у статуе од које су се уплашили Јовага<а и Скалабрино. Тада приђе вратвма кроз коЈа је био изашао кмет н зовну га. Дали је тај човек чуо речи Ролаидове? Њега се то мало типало и није ни покушавао да дозна. — Господине, рече о« проиуклим гласом, ја хоћу да водич собом етараа. Ималн какве ометње томе? — Нема иикакве, ожовори судиј сле малог устезања. Али ви бег стии имате права да учините то што намера. вате и дв ћеге ми пре него што старцг одведете казати ко сте ви? — Господине ја ваи не иогу дати нккаква долаза, рече Роландо савлађујуКи гнеа, али вгс увераваи да имам права да одведеи собом овога старца н то ваи увереље морз битн довољно. — Али... — Ни речи више! викну Роландо г ухвати кмета за руку Ви сте допустиж: да ваши сутрађан« шест година муче тсгга старца; допусти.ти сте да он пастане играчка у рукама сеоске деце и забава људн. Будите среКни господине што не тражим рачлиа о патн»ама воје је м код вас поднео. — Чините што хоћете! рече кмет. На крају крајевз ии не познајемо тога човека! — Добро, одговори Роландо тоевао. Затим покуша да се угоша. — Реаите хако је тај старац живео шест година отде. — Жнвео је од милостшће, одгозорв кмет. — Шта ви називате мнлосгињом? упи та Роландо бришући хладзд зној с ч'ла. — Пз ви знате, ншао Је од једаог до другог, овде Је добијао кору хлебаонде допуштењ; да преноКи у штала, укратко жиеео Је од милостише. Јер ми смо ови овде мнлосрдни н ја сам убеђев да често није остајао гладан. Промукао уздах пође из груди Роландових. — Хоћетс ли да пођете са ммс-м? упита он тако благо да киету сад први пут паде иа ум дз је тзЈ човек морао ,много препатити. Старац сжрете св је измучено лнце Роланду. — Да одем одзвдг? — Да! — Да не слгтам впше цику и смех? — Да! — Дз не слушам опше гадне псовне кад Јатражпм кор\' хлеба? — Да! — Хоћу! Хоку дз идем одмах. Ролачдо узе стзрца испод рут-:е. — Нзслоните се на мене. рече о«, и не бојте се да ће те ме уморпти, ја сам јак. И изиђе из к>*е полако. — Настгвиће се *