Правда, 18. 07. 1928., стр. 11

БТ* ц 19]

.ПРАВДА", 1». ЈУЛА 1928. ГОДИНС,

СТР^НА 9

Иеви роман „Пзазда"

Син три оца — НАПИСАО IАС ОН ЛЕРУ. -

Велики Београд ЈЕДАН ЗНАЧАЈНИ НРИМЕР ПЛЕЛ1ЕНИТОСТИ Прилнком оедашње утакмице у неде ћу сасвим неочекивано саопштено Је гледаоцима да се прва половина првенсгвене борбе у седишту савеза завршида на штету „мајстора с мора". Тек што с>' изгаворена последња слова разлегло се бурно пл>ескање и без изузеткз свн посматрачн узвнкнулм су искрено и топло. — Жнвео Грађанскн! Сад би ваљало имати на уму да су на брд\ присутвовали игри једнно навијачи црвених, који су недавно од истих „пургерз" доживели велику непрнјатност. Они су имгли разних разЈога да се љуте на загребачког првака, злн је овом приликом доказано јасно да су изнад свега спортмени, да их у главном одушевљава заслужен успех бољег и да су на нгралишту ослобођени свнх сноредних осећаја. Тамо остај)' једино исправни љубнтељи лоптзња. • X. А. Ш К. је морао прекјуче би1и зеома изненађен кад је приметио да уЈкива толику наклоност присталица Југославнје. Ови су сваки његов леп потез поздрављали срдачним одобравањем н стали му отворено на страну кад је почео да стреса прашину са мре«е лакомисленог домаћина. • Није овде био по среди обичан инат, него једна неусиљена љубаа за бнтност у игри. Београђанима се свидео смисао за корисно дејство гостију, њихов прост и једноставан начин и најзад жизахни преокрет огледаља, које дотле ннје однсало животом. Ваљало би разумети да Је и Југославија могла победити и да се ту радило готово о несрећном случају. Било је да кле разлога сажаљењу, али је евет ипак нмао толико јакости духа да угуши себичност и ода признање вредном X. А. Ш. К-у, који по целом току борбе можда и није заслужио успех, али је бар учинио оно што је требало да уради црвена дружина. Догађај пружа јемство да је престоница џентлменска и заслуга припада исправним навијачнлма Југославије, који су били заступљени у огромној већини. ДРУГИ ПУТ 4:1 Црвенима као да се допао горњи исход! Друтим поразом снн су показали очигледно да не придају никакву важност утакмицама за државно првенство. Они су се тренутно посветили једном другом спорту, пливању, и данас, исцеђени од воде, немају нужну снагу за битку на суву од сата и по. Југославија је играла као за награду од старе луле дувана. Ходила је по игралишту изводећи праве подвиге у вештом владању лоптом и паметном постављању, али кад је требало ставити тачку на ј, све је отишло до ђавола Напад се вр жао у казненом простору док му није некакав противник у задњем трснутку отерао округли предмет испред носа. Једном се било досадило Стојану Поповићу гледати како наизменично пропадају разне згоде, па је са средине игралишта прешао пола чете супарника да би мећутим пред циљем и сам пропао као стрелац. Заигта диван случај је био са спасавањем части. Ту је Бецић показао како се мора борити. Неколико тренутака на кон што је, преузевши улогу бранича. уклонио једну опасност од својих врата, искрснуо је напред и неодбрањиво за био у туђинска. Он се стално враћао натраг да помогне спором Димитријевићу. Вратар је био добар. Ивковић је био сјајно... црн од сунца. Петровићу свакако није много наудило... веслање, Младеновић је био вредан хвале, алн је гдекад скрштених руку гледао како се Ивкозић у непосредној близини тешко бори са противничким крилом. Једноставно није хтео прилазити у помоа држећи се ваљда погрдне изреке „Два лоша убише Ми.гоша".

У таквом знаку уопште је играла Југославија, која канда не зна за прнчу о снопу прућа, којег је отац на самрти показач снновима и објаснио предност слоге ХАЗЕНА „СЛАВИ.ГЕ" ИЗ ПРАГА ЗАВРШИЛА ЈЕ СВОЈУ ТУРНЕЈУ ПО НАШОЈ ЗЕМЉИ Хазеиа прашке „Славије" завршила Је данас своју турнеју по нашој краљевпнн, отпутовавши нз Сре.чске Митровице вечерашњим возом преко Будимпеште за Праг. Турнеја је сгварно завршеНЈ још у недељу, када је одиграна са ре презентацнјом сремске жупе последња утакмица, али Чехињама се толико допала Митровачка плажа, да су модиле свога вођу г. Волоушека, да у Срем. Ми тровици остану бар до данас. Готово сво време гошће су провеле на плажи у купању, а јуче су посетиле овдашњу казни ону, највећу н најуређенију у земљи (штета је само што су чнновници казни оне нељубазни. те дозвољавају ретко ко ме да види). Снноћ је прнређено опроштајно вече. „Девојке са црвеном звездом" показале су на свим својим утакмицама, одиграним по нашој земљи, велику надмоћ ност у стилу, тактици и техници над нашим играчицама. Када се томе дода још и несразмерна лакоатлетска надмоћност Чехословакиња над нашим играчицама. онда није никакво чудош то је „Слави ја" извојевала у нашој 'земљи осам лепих и значајних победа: са Мурском Суботом 7:5, са Марибором 11:5, Конкордијом у Загребу 9:3, Југославијом у Београду 11:4, са Б. X. Р. 10:4, са Викторијом у Пожаревцу 13:4, Шумаднјом у Кра гујевцу 12:2 н са репрезентацијом сремске жупе 13:0. Чехословакиње су јако ефикасне и њи хови шутеви ретко кад нису погодили у циљ. Све три играчице у навали биле су у пуцању прави мајстори, Олмерова и Голускова нарочито, а и симпатиша голманица Дворжакова имала је прили ке да се покаже у сјајној форми. Наш сарадник обратио се на г. Воп лова Валоушека, који је вођа пута и интернационални хазенски секретар. зл његове утиске са турнеје и о јачннп ха зене код нас. Г. Валоушек јеи зјавио: „Одушевљен сам са гостопримством. у целој земљи, али морам подвући срда чан и братски дочек у Сремској Митро вици, Крагујевцу и Пожаревцу. Посетио сам са „Славијом" многе европске држа ве али овако срдачног дочека као што је у Југославији нисам видео нигде. Ни је то само овај пут, срдачно смо били дочекани и 1923. године на нашем првом гостовању по братској земљи Југосла вији. Што се тиче напретка хазене задовољан сам, али морам на жалост нагла сити, да смо на овогодишњем гостова њу наишли на много слабију хазену не го раније. Истина има много више спорт ских клубова. којн имају хазенску сек цију и много се више показује интерес за овај лепи женски спорт, али данас не ма више онако јаких клубова као не кад. Кривица је у неколико у том што се хазенице код вас врло слабо баве лаком атлетиком, те су физички доста неразвијене и слабе телесно. На целој нашој турнеји највећи отпор дала нам је Конкордија у Загребу, те смо имали доста муке да је савладамо Најлепшу смо игру дали у Сремској Мн тровици и Крагујевцу. РепрезентаииЈЈ сремске жупе била је јача него „Шумадија" из Крагујевца и ако је она боље прошла, али играчице из Срема имају ману, која је готово мана свих ваши< хазеница, да воле да чграју соло и да се истичу. Најбоља је голманица несул њиво г-ђица Ташнерова из Руме; њу бн свакао требало узети у обзир код састап љања ваше државне чете. Иначе што се тиче ваше чете противу Чехословачке за септембар у Љубљани држим да би сте нам од ових играчица могли саста вити одличног противника: Марица Цимерман или Ташнерова. Лела Ристић или Сека Поповџћ. Д. Хацић, Флик, К. Том љеновић, 3. Радовић, Бобкнски и Ержа из МурскССуСм ... После тога г. Волоу-

(Валт&аи) — Да. ја сам шта више врло задовољан што те видим пре свештеника. Ако ми ти опростиш, зар не? Онда ће ми и он морати опростити! — Али шта ми аи ту причате? Шта имам ја да вам опростим, господине Папажеди? Други отпоче тихо да плаче овога пута стежући руку Титену. — Сироти мој Титене!.. сиротн моЈ Титене! Ја сам бедннк... непоштен човек! Ја заслужујем... Ах, кад би се знало у младости!.. Али није све моја грешка. Без оног „Фан д' аквела", (врста ракије) који нас је натерао да то вече пијемо толико шампањца! Имао сам целог живота грижу савести, Титене! Г. Папажеди отпоче поново да дубоко „шишти"... Затим за(-рли нсжно Титена којн се и сам врло узбуди. — Чуј, били смо нас тројица; нисмо више знали шта чинимо, ади ја сам чи нио као и други, зар не? — Да. рече Тнтен, одједном леден, а моја сирота мати је због тога полудела! Она је ту скоро умрла. — Знам, знам! А и ја ћу умрсти и ићн ћу у пакао... Ах, кад би се знало! Пази, Ја бих дао десет година живота да нисам то учинио... Можеш ли веровати то, Титене! — ВеруЈем вам у толико пре, господине Папажеди, рече Титен све хладниЈи и на одстојању, што то ниЈе скупо, десет година вашег живота у овом часу, јер ми кажете да ћете умрети... — Сигурно! Али напослетку, чоћу да ти тиме кажем, колико жалим! ЧуЈ, Титене, стави се у мој положај, би осам ожењен! Био сам врло запослен, у пословима! Ја нисам могао ићи и себе одати, рећи: То сам ја... Ти видиш скандал одавде, затвор! И моја сирота жена, она би такође полудела! И то би било две уиоболне, у место једне! Ми смо бнли отишли и сувише далеко! У толико више што сам то ја био и затим што то ја нисам био! Мене су други повуклн... И. и, они други не говораху ништа! А затим, шта бисте реклн, пошто је несрг ђа била учињена!.. Само, кад си се ти родио, рекао сам себи: То није све!.. Треба се брннути о овом малом!.. И онда, ишао сам у Фурку и видео сам те код мајке Биби... Ти си био веома мио, ухватио си ме за нос смешећи се. Ах, ти си ме освојио. И тада сам се обавестио. Њему ништа не треба, векла ми је мајка Биби... Самном и са козама, неће се имати жалити на шта ово дете! И заиста, ти си тако растао... Ја сам пазио на тебе из далека. Поносио сам се тобом! Хтео сам дад овикнем целом свету: Бастардон! Да, њега сам ја створио! Али, природно, то нисам могао због г-ђе Папажедн, и због моЈих кћери. А после ти си се сместио у Ници. — Сместио? — Да најзад! Ти си дошао у Ницу. Знаш, ти ниси био богат? — То знам, учини Титеи. — Са исцепаним капутом на леђима ти ниси сваки дан утољавао глад. Ех да! Ти си имао само да дођеш у дућан! Да ли ти се икада одбијало што год! — Никада, изусти Титен. — Признај да се увек поступало љубазно с тобом оеде? — Истина је, господине Папажеди. Да сте билн потпуно моЈ отац, питам се.

шек причао је још дуго о хазени и спорту у Чехословачкој и разговор је био завршен. КОНКОРДИЈА—ХАЈДУК ВЕЉКО (Неготин) 4:1 (1:0) Овдашња Конкордија појачана са То мићем, Живковићем, Стефановићем и Поповићем из С. К. Хајдука, успела је да победи одличне госте. Да су гости имали и најмањи део среће у пуцању, резултат би био далеко повољниЈи за њих бвако, изгувили су, а премз датзј игри готово катастрофално Најбољи људи у тиму црвених гостију били су, без сумње, обадва бранича од којих десни ненадмашан. Затим десна спојкз, која се истицала идеалним потезима. али. нл жа лост, није разумевана од својих супгра ча. Игра Је бнла на прилично сисоком ниво-у, нарочито пре половине У другом делу игре, када су домаћи искористили одсуство десног бранича и далп још два гола игра је била чак и досадна. Голове дали Поповић (Хајдук) 2, и Јефтић 2. Судија г. Обрадовић, активни члан Конксрдије, доста тобар. Публике дпста мали број

ј да лн би могли учинити шта више за мене? — Ех, да! И г-ђа Папажеди? Она ти је више него једанпут давала моје старе чакшнре! И она ннје ни у шта сумњала! Не треба то заборавити, Титене! — Ја то не заборављам! — Титене, ја ћу умреги!.. Треба да ии опростиш!. — Чак и зко не умрете, Ја вам опраштам, господнне Папажеди... јер ја, ја не рачунам! , — Како! Ти не рачунаш? А ја полажем више на твоје мирЈљење, него ли на свештениково, разумеш ли? ; —Ох, није реч о свештвниху, већ о неко.ч, коЈи би вам заиста могао т»мо го!ре препречити пут! Сирота Тина... — Ах, уздахну Папажеди, у носледн»е време заисга сам мисдио на њу, уверавам те и говорио сам себи да кад бих учинио што год за тебе овде доле, да би она била задовољна, та сирота Тина, тамга горе! — Ох, ви сте већ толико учинилм за ме«е, господиме Папажеди. — Али не, али не! Ето позвао сам к себи свог нотара... И, рекао сам му: ја ћу умрети и треба да поправим једну грешку... једну грешху иа младоста. Ја нмаи једнос сина, то мико не зна, чак ни от, хтео бих му оставити, чиме 6и се могао осигурати, учзрстити. И да го опођа Пашажеди о томе ништа не дозна, чак и после иоЈе смрти. јер сам овог сииа »мао будуЈш ожењан, н да Ја неђу да моја жема и иоје кћери проклињу моју усгтчмеиу. Шта треба да рздјим ? Знаш ли. шта ми је одговорио? — Да се може уве« то Ј-редиги... промрмља Титем. — Он ии Је одговорио да се ту ие мо же иишта учииити, да смо г-ђа Палаж« ди и ја били вемчани под режимом заједнице, Једјнакости и да се не може прикрити једиа таква оставштииа. Рехао ми Је још да би V исти мах нанео штету мојим кћерима, штету матерн|алку а нарочито мора-тну. И го у самои гренутку кад треба да се удају!... Ето, иој добри Титене, шта ми је одговорио котар!... И оида, шта ђеш: Ја иисаи ттео да часна г-ђа Папажеди и ње-не кћери буду жртве онога пгго би »огао учииити Један бедки« као Ја, Је<р Ја са«, Тигене, прави белиик!... — Да, рече Титен. Да, господине Папажеди, ви сте стари гад! И о« се подиже. А друти пружи према њему своје очаЈие руке: — Шта ћеш да радиш?... Све то ]е гре шка бележникова, уверава<м те!... — Оставите ме на миру, до ђавола са ■вапгим нотаро«! — Шта хоћеш? Шта ћеш да радиш? — Ништа. Гнушам вас се. — Ах, Титеме! Титене! Зар одлазиш тако без опроштаЈа? Ја ђу умрети, Титене!! — Цркни, рече Титеи. Добри Папажели доби наступ ваткм паде од Једжхм на лежиште и не мрдну се више. Титен похита, зва га гго имеиу, узе га у своје руке а.ти он је држао саздо Једну теожу и меку масу, сву влажну зноЈа. који се мало по мало ледио. — Боже мој, па ја сам га убио! И он га позиваше још, тепаше му, загрли га. — Опраштам вам, спраштам вам, господине Папажеди. Друти отвори очи, уздахну и захте да пије. — Ох, боље ми је, ттромрмља пн кад је по^пио мало воде, горим као у паклу! Можеш бити задовољан, Титене, Ја одлазим тамо!.. — Треба жввети, гооподине Папажеди. рече му он, живети за вашу жену и ваше кђери!... Ви се немате више чега плашити од мене, ја вам сипраштам под једним условом: да ме помогнете у тражењу о«от човека, који вас је о«о вече натерао да пијете толико шампан>ца! Меника јш је рекао да ои з«а!с 1м:ово вме... — Ах, Меника! Ти си видео Менпку? Шта је било с њим? Меии су рекли да ниЈе имао дзбре посл>ве' — Да! Он није срећан, рсче Титен. — Видиш, О.Н је иадао д-оста новааа V рапој младосги!.. Рђава је стгар имати новаца у младости... РаЈмисли Још једиом о томе шта ти кажем, Титене! Рад, то је глазно!... Кад се рачутна иза корака једног самргника... — Доста, господине Папах<еди!.. Сад ја имам да говорим. Онај други био Је богат? — Наставиће се. —