Правда, 18. 07. 1928., стр. 10

ПГАН« 8

БРП.Т 191

РЕФЕРАТ Г. ДР. ВИДА ЂУРЂЕВИЋА

Данашње стање привреде на Лугу

— Нагтавак Напред сио означили сал10 грашгае оног домвиа Јужне Ор5ије у ком се прииззодч опијум али го не даје још погпу иу слику н:1тенз1ганости произаолње на аојсдичим тачкама што свакало има сво га зиачајз. Главни ценгри произзодње опијума у Ј- Сроији јесу: Кавадзр и Неготии на Вардару, Велес. Штип и Свеги Никола. Радовишге, Струмииа, Куманово, Прилеп, Кратово и Ђевђелија, док су остала места са својом скколином, као на »р. Цар. Село, Берово и Ресан од мањег з-чачзја. Према подагцима са којиме раополаже Трговачко-Индустријска Комора у Скопљу, производља опијума V домедатим центрнма била је за поалед ње четири гсдине овака: У Кзвадару и Неготину на Взрдару: гоа. 19/3.-2-) 4000 окз, год 1924 -25 30.№>0 ока, год. 1925--'26 ~ооо сика, а под 1926-27 Зооо о«а. У Велесу: год. 1923.-24- 2ооо ока, год. 1924.-25 Зб ; ооо сжа, год. 1925.-26 5ооо схкз, гол. 1926 -27 4000 ока. У Шгишу и Св. Ник-оли: год. 1923-24 500 ока. год. 1924.-25 8ооо сжа, год. 1925.-26 5ооо ока, год. 1926.-27 3500 сжа. У Кочаиту: год- 1923.-24 5ооо ока, год 1924.-25 2ооо о«а, год. 1925.-26 3000 оха, год. 1926-27 1200 сжа. У Радовишту: год- 1923.-24 500 ока. г. 1924-25 Зооо «<а, год. 1925-26 5ооо ока, гоа. 1926.-27 4000 ока. У Струмици: год. 1923.-24 3000 ока. 1924.-25 1о.ооо ока, 1925.-26 1о.ооо ока, гох 1926-27 1 о.ооо ока. У Сксотљу: год. 1923-24 1ооо ока, 1524.-25 4ооо ока, год. 1925.-26 7ооо окз. год. 1926.-2? 2000 ока. У Куманову: 1923.-24 1500 ока, год. 1924-25 12.000 ока, 1925-26 6000 ока, 1926.-27 500 ока. У Кр_\"0®у, Прилепу и Ђевђелнји: год. 1923.-24 600 ока, 1924.-25 4ооо ока, год. 1925.-26 4ооо ока, 1926.-27 3000 ока. Овај гсреглед приноса опијума у последње чегири годгае показује нам, који су главни произвођачки центри опијума у Ј. Србији, колико јв ова ку.тгура ризична јер њен принос не показује исте размере нз истим површинама и у истим произвођачким местима, за доти-чне рснане године. Тако нз пр- из оаог прегледа види-мо да су V години 1925.-26. у поређењу са год. 1924.-25. једној од поеољних година за цео домвн кутттуре мака у Ј. Србији, глаани п-роизвођачки центри Велес, Штнп и Кавадар имали зиатно маљи принос него што би им припадао с обзиро-м на претходну годилу. Разлог лежи у гом што је једног зим-оког дана у поменугим цен трима пао и одомах се растопио велики снег, а наредни дан био н-ајкладч-ији у тој зими, тако да је ма« у помен\тим центрима страдао од сувомразице. Исто тако мали цриноси у једној години на целом под-ручју нису доказ да је те године засеја.на маком знатно маљз површина, него у години која је дала мнот го већн прииос. Елементарпе непогоде н пом- бскчести однооно штеточине, које стоје над билуком као Дамоклов мач кроз цело време њене вегетације, у стан>у су да сасвим уоп-ропасте и.ти знатно смање, очекивани принос опијума Ча* »и онда кад човек миата да је нроизвођач спасев т. ј. у моменту када су чауре већ зарезане, није се сигурно да Ке се уопште доћи до прнносз јер ако палне само мала киша између дана засецања и дана скидања ствар је пропала јер је катран спран. Како се види из предњег и-злаган>а култура мака је веома ризична, али за го у добрим годинама веома рентабилна. Раније смо рекли да једа« хектар даје просечно око 16 кгр. опијума и око 500 кгр. маковог семена, што зко се за опијум узме просечна цена од 1000 дин., а за семе 8 дин. по кгр. представља вредност од 2о.ооо дан- Рад се у главном лсплаћјде ттриносом од семена, тако да Јемљина рента чи™ 15—16-ооо дии. по <ектару. Према овоме човек би рекао и је ово чајрентабвлнија култ\ра у Ј. Србији. Међутим није, јер се она не може ни поредити са културом дувана, ка1а би се овај могао садити у про-извољним кодичинама и продавати по светски.м пијачним ценама. Принос д,'вана са једног хектара креће се у Ј. Србији између 800—1000 кгр,. па кад се узме да иа сбраду иде једна трећина поииоса, и да је просечна светска цена дува-чу 6080 дин. по ктр., онда је култура дгвана у на|горем случају лвоструко рснтабилнија од култп>е мака за опијум Мако-во семе сазре за две до гри недеље после брања отгијума, тако да бер ба семена почмње крајем јуиа или по-

четеом јула месеиа. Радинин откидаЈу чауре са кратеам псте.кхама, зјгим их дробе и одзајају о дсемена, пончјпре рука.ча а доцније решетањем. Мзково семе садржи око 50% уља за јестиво које се у Јужној Србиј-и назива шар1аган Се ме се прерађује у гри модерне фабрике уља у Велесу, и у неких педесет примиги-вних шарлзганџишша, које се налазе по главним произвођа-чким цен1-рима опијума. Поменуте три фабрике уља у Велесу могу да прераде око 600 вагонз маковог бемена годишње, а чримитив не шарлагаггџинице око 200 вагона, шго значи да већ данас у Ј- Сроији може биги прсрађен готозо цео принос семена. Кад доцније будемо говори.та о трговини опиг/мом помет"ћсмо бао са неколико речи тргсвнну са маковчм семен-ом, што је нарочито потребно изложити ради бољег упознавања недаћа на које наилази нндустрија уља у 1. Сроији. ТРГОВИНА Као што смо ра )Није рекли вредност опид««! зависи од садржине рззних алналоида, у главном морфина. Јужносроијан-ски опијум ако није вештачки сушен и а<хо није старији од године дана, садржи у себи Од 9—14% морфина. Највећи проценат морфина садрже пр^изводи из Кавадара, Велеса и Шгипа, г на}мањи припепски, радоеишки и кочан ски опијум. Та разлика у садржчни м->рфи«а не за-виси само од порекла робе аего и од агмосферских приликз под ко јим се биљка развијала. што знзчи да роба са једне те исте њи^ве не сиржи у свакој годи/ни исти проценат мсп-Нича Куповиша опијума, за коју је и и-наче потребна нарочита стручна спрема, ради те неста..иности у са-држини морфина још је тежа и ризичнија. И ак-а се опијум на сграним пијаца-ма продзје према пурсантажи морфииа, куповина истог на јужносрбијаискИм пијацама врши се и данас готово без икаквих обзира нз садржину морфина, јер оне мале рззлике у цени које се плаћају за поједини опи јуи ни из далека не представљају ствар ну разлику у његовој вредности. Извесни-м стручњацимз припкјсује се гпос- -бност да на први поглед, или поштр робу на руци одмере, примиришу чти језиком окусе, познају приближно садржину морфиш у дотичном опијуму, али је то потпуно неооновано Све се састоји, изгледа, у том. што ти сгручњаци према облику фсрмнрања и за-вијања ро бе позна-ју њену провинцејенцију и на тај нач!8н суде њен квалитет. Б -1ш ради тога што се опијум купује без обзира на садржину морфина, а пролаје искљу чиво на тој бази, грговина опијумом и сто је онако ризична као и његова производња. Увиђајући озај недостатак у грговиии опијумом Трговачко-Иттустриј ск аКомора у Скопљу предузелз је кора ке код министарства. трговине и индустрије да се извозницима и пр >извођачи.ча опијума омогући анализа р »е. у чему се и успело, јер је ми-нистз-рство још у претпрошлој години исхндило да Хигијенски Завод у Схопљу оваком лицу које му се у том циљу обраги врши бесплатно анализу опијуиа. Резултаги су били очити, и гко не потпуни, јер се приличан број извозника у току гтрошле и претпрошле године обраћао За воду ради анализе. Треба подвући да су анализу тражили сами извозници, како би мог.та стрзном увозник-у учинити што олређени-ју понуду робе с обзиром на садржину морфмна. Ово значи да домаћи произаођач врши и да.т>е продаЈу, а домаћи извозник куповину опијума насумице, без познавања његове садржине морфина. па према томе и његаве вре хчости. Али је корист анализе ттико очита да би је кроз кратко време почео траисити свахи већи произвођач чиме би се трговина опијумом и на домаћим пијацама поставилз на здравију базу. Нажалост, Хитијенски Завод је већ у овој годигги тра-жио и добио доззолу од мииистарства народнот здравља да за сваку анализу опијума наплаћује таксу од дин. 250.— чиме ће бити упропашђ°ни н они познати резултати који су за последње две године учињени на овом пољу. — Наставиће се. —■

Опепета СЛЕПИ МИШ Вечерас се лаје у бгшти Клерица популарна Штраусова оперета Слепи Миш Главче улоге играју г-Ј>е Краљ, Јесић, Радомска, Хрвојић, г.г. Трбуховић. Горски, Клеменчић, Старчић, 0џић, Колашииовић и др. Почетак у 9 сати. У четвртак, 19. јула Лепа Јелена са г. 11личнћеи у главној улози. Карте се могу добити одмах.

ђесградски жкаст Београд, 17. Опврвта код .Ипериџа": (21) «Слчии ччш" 1 . 1>аштл „Руске Круме" (Дгчнрска »7 ): Театр „Стремоза" П|ог{»ал1: „У омађијаном дворцу". Хла.дла пића, доиаћа Гмујна и свако вече гурмански ћевап Позориште „Боров Парк": (21) „Цнганин". Хотел Паоиз: Г >1 »иниво алФишге. ! Рвсторвм Јвг;в6 I ћ6^1ге I опицие. | Мвксим-бар '20> Нов арограм . Папас (отел: Н .в а1>»гоам Взриете Касииз 21 9 а«| В*1»и.»г:нн сгрогпгм Касиив с . ј ": Ш коли игилал огојрћа (Тервли> 15 — т«јле,1»..в Д ан ол 16 ча^>»ва Цав г Ла.Е-*'>ј* Русиа сем|а - Лира ; Тине аа.н - аи . ( д & чмж * ?л п; Чнтапница С Т. М.: 3»-л&ни Венап I?.) Отв-*^ а^1 « [јнлљим даном ол 15 — 18 а неаељом ол 9 — 12 ча- гтна Народни Музвп Ми ! »та В^лик/* бр 5®«) Ог»>1*>а »е & Вечп^ћ^в*- в пиалник/«« <хз « — I? ча.ч>на ч ча т 1®1 нц«- в аожти«шн вч ^ку овлкп зан Етнографсни музеј: јтчо Ви1 >чининове и Мал^гпа В-лик«и ?дице! Оп* >ј у — |? и ,јЈ 15 — 1итв1.гком а нел»-љом ол 9— 1 ? ча-ом ан тиалце е аосетиоие ва уну грашњ^јги 1ч.а ћИОСИОПИ : Наркн!1о: „Пикадили клуб" (Хари Пил) и три шале (шест чинова). Колосеум: „Судбина женсчароша". Коларац: „.Ђубавне ноћи великог кнеза". Касина* ,.Сел«м кћери г-ће Вурковнћ" Корзо: ..Нага жена" (Светислач Петровић), Луксор: „Судбина" и „Господо, владајте се пристојно!" Балкан: „Амернчки пустолови". Дежурне апотеке: Бмже Јелићн — Кралд Александра улииа; Др Пстра Жнвковнћа — Душанпвз ул.- Јевремов»!ћа - Крал-ев Трг ло Университета; Душана Јанковића — Сарајевска ул ; ..Делини" — Кнез Ммхзјлова ул ; Др Синише Ђаје — ПЈуматиска ул.

ЦЕНЕ мшх огласа; у „ГЈРАВДИ" до 10 речи 5 дин. од 10-20 речн 10 дин. од 28-30 речи 15 дин. Оглашујте у „П?гв> ј»и", је*» к >гни огласи имвју најбоље дејства

ДНЕВНЕ ВЕСТИ Београд, 17. Израда нових бирачких спнскова у Београдској Општини Како су досадањи бирачки спискови. по којима су вршени раннји посланички и општински нзбори у Београду, садржа вали више додатака уз главни бирачки списак, то је врло много отежавало рад оирачким одборима и појединим гласач ким мести.ча. Зато је донета одлука у Београдској Општинн да се приступи нз ради нових бирачких спискова. Са њнховом нзрадом почеће се чим буде почео да ради од 15. августа Преостепени Суд. У статнстичком оделењу Београд ске Општине чине се припреме за израду ових спискова. Рад на изради јинског закона У министарст^у пољопривреде и вода израђен је пројекат новог винског злкона који би важио за целу нашу земл.у Редакцију овоп закона, министарсгво је разаслало на машљење у критику свима нашим стручњшима и виноградзрмма Када се буде ч,ло мншљење свију, 1ри ступиће се изрвди дефинитивне редакције овога зак.на. Нова железничи тарифа По ж<љи мишстра саобраКаја нар1.чи ти одбор у најфаћем времену изврш 1ће ревизију досадЈње железничке тариг;.с на робу. Размештај учи1еља У министарству просвете врше се последњи поједшачни размештаји учител,а. Ако миниспрски савет доцније буде одобрио да се изврши већи размештај. онда ће се припупитн још у току ових школских фериа размештају у поједина мања и већа места. Водна Задруга 1а Скопском Пољу Министар полопривреде и вода потписао је решен>< којим се одобрава оснивање нове воЈне задруге у селу Петровцу на Скопжом Пољу. Свечано оснивање изврш&е се 22. јула. Извоз кромпир; у Шпанију Шпанска влад; је, да би спречила обо лење кромпира >д гљивица „симихитри ум ендобиотику!", забранила увоз кром пира ако пошилди није приложено уверење фитопато.ишког завода земље порекла, да увезенкромпир долази из пре дела у коме барна 20 килом^тара нема рака кромпира I ако шпанске фитопатолошке станиш које врше контролу не издаду увереке да су увезене количине кромпира мле здраве у тренутку увоза у Шпанију Помоћ НародномКазалишту у Загребу Министар прооете обавестио је Народно Казалиштеу Загребу да је одобрио да стави нарасположење за ма.то казалиште у Фракопановој улици разни позоришнн мтеријал у вредности пола милиона диира. Оправка пута Боград —ЛазаревацВаљево Пошто се пут Београд—ЛазаревацЕаљево на поједиим местимз искварио, у министарству оађевина одобрен је I креднт за оправн' од 240 000 динарл. Надзор над радф вршиће грађевинска | секција у Ваљеи

Кредит за казнеии завод у Поагорици Мииистар грађевина одобрио је кредит од 589.606 динара за оправку зграде казненог завода у Подгориг.и. Примање ученика у нишку железничну занатлијску школу У занатлијску железничку шко.ту у Ни шу прнмаће се радницн од 1. септембра. У школу ће се примати свега 50 учевика. Рад у школи траје 3 године и састоји се из теориЈ9<е и практичне зежбе. Молбе кандидата примаће се од 25. до 27. августа ове године. Успех текстилне школе у Лесковцу Прва и једина текстилнз ш*ол-" у на 1Гој земљи, која већ неко .'.''Кч ггдина са успехом школује већи б?1л Ка.а, заиршила је ових дана рад. Шкг.л* је по>аћало 45 ученика. од којих је положи-:о на крају године 29 учени.га Радничка путовања у Румунију Обраћа се пажња свима онима којк желе да путују у Румунију ради тражења рада да претходно морају преко румунских представништава у нашој држа ви да се обрате румунском министарству рада за одобрење. Без тога одобрења могу наши држављани путовати у Румунију само на месец даиа, и тај им се рок ни у ком случају неће продужити.

Недељни распоред радио-кснцеоата - Таласне дужине: Загреб 310, Беч 577, П7.2, Берлин 557.5. Брно 441.2, Праг 148.9. Франкфурт 428.6. Хамбург 394.7, Лајппиг 3^5.8, Мннхен 549 Р>>м 450. Дрезлен 252.7, Пешта 557.5, Бреслава 322.6, Катович 422, Кенигсберг 329.7, Лангенберг 468.8, Штутгарт 577. УТОРАК, 17. ЈУЛИ Загреб 13 15: Грамо1>он. 17.30: ГТогтуларнв кочиерт. 19: Рапио пропаганда. Беч М: Концерт. 16: Концерт. 20.30: Камерно вече. По гом дансинг. Ке^игсберг 16 30: Концерт. 20 30: Росредовање Берлина 22.20: Лака музика. Бреслзва 16.30: Забавна музика 20.30: Концерт. Праг 12 05: Концерт. 17: Концеог. 1Р.15: Вече арија 20: Стара чешка музика 22 20 Грпмофон. Ла.'паиг 16 30: Забапнз музика. 20.15: Концерт мандолнна 2115: Игра звоча Штутгарт 16 15: Забавна цузмка. 2П Концерт. Катовиц 18: Кониерт. 20: Вечгрн>и кчццерт. Франкфурт 16.30: Концерт домаЧег оркестра. 20 15: Ш\'бертов концерт. Брно 17: Кониерт. 19.40: Вече соната. 20* «">р. кестарскн концерт. 21 м 2215: Забавчл музпкз. Рим 17.30: Концерт. 21: Пренос оперске лред ставе. Лангенберг 18: Камерна музика. 20.15: Позоришна представа. По том концерт. Минхен 18.30: Концерт домаћег оркесгрз. 20 40: Камерна музика 22 35: Грамофом. Берлин 17: Музика. 20.30: Концерт. Пешта 12.15: Грамофон. 17.45: Забаанв музикј . 19: Хуморнстична представа. 20: Концерх. 21.40: Цнганска музика. СРЕДА, 18. ЈУЛИ Загреб 1215: Грамофон. 20.35: Концертно ве г. 22: Грамофон. Беч 11: Концерт 16.15: Концерт. 20.05: Позорииша представа. Потом дансикг Кеннгсберг 17: Концерт. 20.25: Шаљива игра. 22 15: Лансннг. Бреслава 16.30: Концерт. 20.15: Позоришна представа По том оперета. Праг 12.05: Концерт. 17: Концерт. 19.15: Забавна музика. 21 и 22: Пренос коцерта. Лајпцнг 15: Концерт. 20.15: Вече арнја и дуета. 21.30: Дансннг. Штутгарт 1615; Концерт. 20.15; Пренос из фрзнкфурта 22 45: Весело вече. Катовнц 18: Концерт. 20.30: Пренос краковског концерта. франкфурт 16.30: Концерт. 20.15: „Деца" (ко медија). Брно 12.15: Грамофон. 17: Концерт. 19: Словачки квартет. 20: Народне песме. 21 и 22.20: Пренос концерта са нзложбе. Рнм 17 30: Концерт. 21: Оркестарски концерт. Лангенберг 18: Концерт: 20.15: Концерт. По том дансннг. Берлин 17.30: Забавна музика. 20.10: „Рунд ум ди либе" (Штраусова оперета). 22.30: Кониерт. Мннхен 16: Концерг. 20.05: Вердијево вече. 22 45: Дансинг. Пешта 12 05: Циганска музика. 17.15: Дечнје песме. 18: Војна музика. 20: Оперски концерт. 23: Салонгки трно.

СВАКИ БРОЈ „ПРАВДЕ" ЈЕ НАЈЗАНИМЉИВИ ПРЕГЛЕД СВИХ ДНЕВНИХ ДОГАБАЈА