Правда, 18. 07. 1928., стр. 9

БРО.! 111

ЈТРАВДА". 18. ЈУЛА 1928. ГОД11НЕ

ГТРАН* Т

ЈЛВЛШН дго

Езп, јоб.ка к зкија — Јабуке за мршављење и цнпеле од змијнне коже Прича о рају данас постаје опет актуелг *а. Жене, јабуке н амије опет су у тесноЈ зези. Јабука је данас необично у моди, јабука, због које је чсвсчанстео паЛо у прародн те.1>ски грех и због које су Адам и Ева прогнани из раја. Јабука се поново вратига. Дијета жена, која иде за мршављељем, довела је сада до повеНане потрошње Јабука Ко жели да остане мршав и висак, тај треба да једе јабуке. Њима се може засигити. Јабука се може јести пресна, кувана, печена, па и у облику пекмеза: она Је увек хранљива, а не гоји. Габриеле д' Анунцио ппича, да када по чиље неки велики посао и треба да усредсреди сву свој\ пажљу на неку ствар, ондл увек једе куване јабуке. У новије време и зубни лекари препоручују својим паниентима да једу што вичге јпбука, јер оне спречазају кварење зуба. Ово је утврђено и код деце, која су јела много јзбука. Треба аа додамо још и то. да даме у но вије време радо носе ципеле од змијине коже. И ето, Ева са јабуко.м и змијо.м васкрснула је!.. ВИЛСОНОВЛ МЛАДОСТ — Некадашњи председник уније у приватном животу Не«адан>н председник америчке учгоје Вудров Вилсо«, алтср чуве<них четрнаест тачака, када је још био студент, био је зал>убл>ен у мис Елен Аксон, коју је доц«ије >зео за жену. Вилссж је мис Аксон писао многоброуна љубавна писма, и та пи-сма су недавно објављеЈна у једном а^меричком листу. Из тих пжасча се внди, да је и Вилсон бпо чо-век као и ови оггали људи и да је као зал>убл?ен младић 6»о несташан као какво дете. Он је нарочито волео друштвену игру канди-пел, која се састојн у овоме: жути шећер (кандвс) истопи се и растеже: један крај узме у уста девојка, а дрлти младић. Они полагано гутају шећер ове дотле, док се њнхове усие не саггаму. Вилсон пише у свс-ме гги -сму од 1885. гбдине: „Да знате, како сам се~ добро проводио код мис Вудс, са два младића и две девојке. Ја сам се највише играо са девојкама, а десило ми се и то, да су ме са једном девојчсом затворили у шпајз. Ја сам се ослободио. пошто сам одвалио браву на вратима". Сви њеоо>ви др\тови тврдили су, да је Вилсон био велики весељак, правио је гримасе. имитирао жнзогжмже глаоове, а нарочито је умео да кукуриче! Вилсон ни доиније није изпЧуио с®оЈу д-« бру вољу, он се и као председник Сједињезжх Држава вр.то често шалио и био познат по својој духовитости. КОНКУРСИ ЛЕПОТЕ КДО СРЕДСТВО ЗА ОТКРИВАЊЕ НОВИХ СТАРОВА У пелом овету прнређују се у последше врсме конкурси лопоте, па се тим п-оводом деле разне титуле које почињу са „мис" а обележавају иоие земл>е, конти «нента или вароши, коју та лепотица представља. Ови конклрси показали су се као веома успеижо средство за нроналажење нов-их фи-тмских старова, шта више може се рећи, то је даснас једино средство, к-ојим се даме, које би вслеле да буду ангажоване за фи.тм, могу да послуже, ако желе да успеју. У новије време у свима већн-м европским и амсричким варошима приређују се такви конкурси и све учесниие сннмају се на филм. Филмски стручњаци имају на тај начин лак преглед и могу да одаберу „материјал" који је њима потреблн. Такав конкурс приређује се сада и у Београду, али сем конкурса лепоте биће в конкурс играња и тиме се многима пружа прилика да опробају св-^ју срећу на филму. Они који се имтересују за овај конкурс могу се обратити за подробнија обавештенза редакцији часописа „Холивуд", која ове конкурсе и приређује. ЈЕДНА НЕОБИЧНА СТАТИСТИКА — Кроз 300 гоаина сви људи ће боловати од иервиих болести Премда је реч о нашим праунуцима, ипак са нуђен>ем и протестом м.рамо

ЈЕДАН НОВ 11НОНАЛАЗАК

Хлеб од дрвета — НЕМАЧКА ВОЈНА УНРАВА ОТКУПИЛА ПАТЕНТ —

Сзопштење професора Бергиуса на конгресу немачких хемичара, да му Је пошло за руком да пронађе нарочити поступак за п [К )извозњу животних намирница из дрзета, изазвало је праву сензациЈу у научним круговима На овај начин имао би се привро дни иоложај оних земаља, коЈе обилују у дрвету — а међу њих спада и Југославија — одједном знатно побољшати. Интересантно је да је проналазак професора Бергиуса у почетку примљен са зеликом скелсом, али доцније сви стручњаци су се сагласили у томе. да је по среди оз бил>ан и савршен проналазак од епохалног значаја. Сам поступак да се од дрвета дође до хра не, сличне хлебу, није проналазак Бергиу| са. Научник Шзалбе из Еберсвалда откри-з је хемијски процес, како да се од дрвених ј влакана створи хранљива и сварљива матеI рија. У тој материји налази се велика ко| личина беланчевине, шећера и ћелија са мно ј го штирка. Још за вреу.е светског рата. Шнатбе је од дрвета правио прилично добар шећер, који се показао као одтична храна за стоку. Пр^иелгра да се од дрвета фабрикује шећер траје свега четврт сата. | Околност, да многе животиње живе искључиво од дрвета. указала је на тс да дрво мора садпжавпти многе хранљиве материје. Тако многе бубе, глодари и друге мање животиње иск.т^ипо се хране 1рветом.

. Познати црквени миш храни се на тај на| чин, што глође црквене клупе и црквена I вра га Многа дрбета садрже великс количине ма I сти и штирка. Највише масти садрже липа и чепн;ари (бор, јела, омрча и т. д.), з највише штирка и.мају буква, храст, топола I и т. д. Зз производњу хлеба употребљују се на| рочити де.тови дрвета, а у ту сврху нарој чито су згодни топола. јасен, храсг и буква Поступак није зеома компликован и ма терија која се добија, одиста је слична пшеI ничном браи)ну, само је мало црвенкастз. | Помешака са прзвим брашном — 50 и I од сто — ова материја даје доблр хлеб, који је хранљив и сити у малој количнни. ј До сада су чињени покушаји са животи ' њама. Њима је аавано „дпненп бпашно" 1->че | су осгале не само потпуно здраве, него су | шта више и напредовале и гојиле се Немачкз војна управа је одлучила да још ] V току ове годпне примени ова ј нов гтт»оI налазак у војним једичипама. Стога је она | откупила патент професора Бергиуса и сај ме војне власги ће од сада п-роизводи »-и „дрзено брашно", које се као људска храна по чазата као одлична. Бергиус се бави планом, да свој патент прода и у другим земљам а и на тај начин пружи велике користи за развитак привреде и унапрећење индустрије дрва. Он зећ води преговоре у том правцу.

само једна од нај^есрећнмЈмх кралица, иего и као /кена има.ад је ве<»ма грагиччу суд бину Већ код н>е^ог рођења појамипи су с« знач«. који су дапали разлога за сујеверје. Маг-ија Антоанетз рођена је на за« мртвих. 2. новембра Португалски краљ крстио је ма.ту принцезу Марију Ант(»лнету и ускоро је један од на.јстрашнијих земљотреса уништио престоницу Португалије Лисабон. Кала је постатз француска крал>ииа, при тиком њет<ог рођендана приређен је у Тиљеријама велики ватромет. Тада је избио огроман пожар и у гужви, која је услед тога настала, многи људи су платили глзвом. Службени извештај по.тииије констатовао је. за је том приликом погинуло 132 лица, а рањених је било око 900. Сирота Марија Антоанета! Родила се на дан мотвих, крштење |ој је проараћено земљотресом з нз рођендзн је пустошила нечувена катастрофа, која је стала ж\*зота многе људе. Човек не мора битм празноверан. па ипак мора о свему томе дубоко за размишл,а и тражи везе у оним несрећним моментима једне зеома несрећне краљице. ВЕЛИКИ ФИЛМ ВАНГ ЛАН ЈАНГА Бајна и талентована кинеска филмска глумица Взнг Лан Јанг, кинеска Мсри Пикфорд сада наступа у једном великом филму, који ће обухватитн чкгаву једну епоху из кинеске историје. На-

прммити најновију статистику Јелиог беопооленот Бнпеза, који се ба*ви М1рочним прор <члпством. Овај статнсгичлр ттоди, да кроз 300 година неће бнти ни једног здравог чо века на земљин-ој кугли, а ако и не буде имао. д-р\ту бс.лест, ватиће од јаке живча-не болести. Број умоболних биће отроМан. Тз-рћсње 01»~>г Енглеза нм.је ии приближтно тачио. Он узима све своје подат ке из времена после великих ратова, а то је баш доба, када се до оредље мере не може доћи. Сасвтга је прирооно, да највише болести има за греме и ггосле ратова. То, наравно, не иоже бити меродавно за такву статис1ик\к Пошто се еве чини, да до новијих ратова не д-ође и пошто ћ? их, по овој прилици бити ове мање, то је песимизам енглеског статистича>а потпуио неопраидан. ЉУБОМОРА И АВ4АТИКА — Један необнчап случај у Амсрици Жена авиатичара Вестерлска, г-ћа Емери Вестерле« из ВашЈнгтона, обратила се недавно суду гршећи њсгову ингервенцију да се спреш преко-океански лет њеног мужа. Г-ђа Вестерлек наводи ' овојој молби, да се неожсњен човек .%оже и сме иодухватити оваквот покуиаја, али један ожењен човек, који има поред тога и децу, то никако не аме инити. У осталом — наводи д^ље г-ђа Вестер лек — њен муж само зач) жели да начини овај прскоокеански лет, да би на себе скреЈнуо пажњу летих девојака и младих жена, од кој-их иве-три жели и да поведе собом на авиогу, путујући из Њуј*орка у Париз. Суд ош није донео одлуку по овој ствари, 1ли је ван сваке с\ п мње, да је љубомоЈа г-Не Емери Вестер.тек потпуио опр;ваана. Јер ако се само сетимо обожаЈања, кч^им се још и данас авиатичар Пиндберг окружује од страле жена, он.а је лако појмљиво, зашто се г-ђа Ветерл«а< толико боји за свогз мужа. ЛОПОВИ КОД 1АЛЗАКА — Романсиер хладносвно дочекује лопова Велики француски роинсиер Оноре де Балзак (1799—1850) биоје велики боем и у многоме личио на Алекандра Диму Оца Балзак никада није имаоноваца, али му се једном ипак догодило, да :у лопови ноћу упали у његов стан. Лопов је баш почео даобмја писаћи сто Баззаков, када се из сусане собе чуо гласан смех У томе се на гсагу појавио Балзак и рече хладнокрвно л»пову: — Знаш 1и. зашто се аејем? Мени је ко мично. да неко ноћу хоће да нађе новаца, где ја чак ни у сред бело дана не могу да нађгм. Лопоо се извињавао и окуњено отишаз,

то.тико га је Балзак фратирао својом хладнокрвно1ићу. Ова иста анегдота причала се и о друтим књижевницима боемнма. али је утврђено, да се ч она доиста догодила са Балзаком. који је проводио раскошан живот, па је то могло да зазеде многе лопове, којм суде по спољашњем сјају. КРАЉ ГОВОРНИКА — Адвокат Бсрпс и суд Један француски часопис изнео је недавно Један интересантан случај о томе, котику чаробну моћ и.ма говорнички дар неког човека. Познагог францусхог адвокат« Бериса који је био познат и као одличан говорник ухапсили су и извели пред суд. После истражног затвора од четири месеца, њему је одр жан претрес Сала је била дупке пунз света, чак и по ходницима стојала је огро.мна маса света. Када је Берис уведен у са.ту, поротници су, као на команду. сви поустајали и поздра витм „краља говорника и . Многи 2Д1'Окати. који нису добили места у сажг, сети су поред свога колеге, на онтужечичку Клупу! Председнику се то није допало, он је за звонио и узвикнуо: — Господо. озо место је резерв^сано искључиво за оптужене. стога зас позивам. да то место одмах напустите. Председник адвокатске коморе одговорио је председнику: — Поштовани господине предсе.тниче, оп туженичка клупа је данас. пошто на њој седи Берис, толико почасно место. да смо ми остали адвокати недостојии то.тике почасти. Стога и напуштамо, по вашем позиву, оро место! На претресу Берис је одржао тако с.јајан гозор. да је ослобођен и аишен сваке кривице Краљ говорника спасао се гвојим говор}гичким даром. ДВЛ СКРОМНА ПЕСНИКА — Иго и Копе На Ј"едном свечаном и великом банкету десио се озај истинити случај. Познати <ђрачцуски романсиери и песници Виктор Иго и Франсоа Копе такође су присуствовали банкету. Један од присутних министара одржзо је здпавицу и у свом говору истакао величит* и слазл' Викторз Ига и Франсоа К"-<геа. Он је рекао: — То су данас два највећа песника Фра^ цуске! Копе је скромно протествовао: — Овде је само један велики песник! Иго је био још скромнији и шаљиво је корио Копеа: — А зар ја већ ништа ниса.м? ТРАГПЧН А СУ ЧБИИ\ ЈЕДНЕ КРАЉИЦЕ — Жена која је пмала разлога да буде : сујеверна Марија Антогнета била је несу.мњиво не

РШн

■ ■ ■

. - *

Вав Лан Јант слов филма је „Принц н његова љубав" Ванг Лан Јанг игра улогу сиромашне нродава чнце цвећа у коју се принц лудо заљуољује Њихова љубав се трЈгично завршава.

ЛАСТИНО ГНЕЗДО КАО ДЕЛИКАТЕС Шеф ветерннарске службе у департману Сене г. Мартел, који се недавно вратио са свога пута по далеком истоку, изнео Је у једном свом служое^ои извештају веома интересантне појединостн о ласгиним гнездима, која се могу јести. Он је пре свега утврдио, да потрош« ња ластиних гнезда као храна није ни у колико специално кинески обичај. као што се до сада веровало. У Европи, у многнм отменим кућама, ластина гнезда се већ давно троше као храна. Није, наравно, гнездо сваке ласте за јело. Постоји специална врста ласта, т зв. саналанге, чија се гнезда могу појести. Те ласте живе највише на Филипинима, на острвима Кинеског Мора и у Сиаму. Ова гнезда се једу на тај начнн што се скувају у чорби. При јелу бело месо се одваја од сламки. Та маса је необично укусна, а сламке од гнезда се бацају из тањнра, као што се то чини са костима од меса. 13.000 ФРАНАКА БАЧЕНО У ВОДУ Француска полиција ухапсила је овнч дана једну младу жену, која Је на мосту реке Ен у Ст. Менеулду радила необичне стварн. Она се довезла аутомобилом на мост и изашла из аутомобила и почела да баца у реку велику количину банкнота од 10 и 100 франака. Пролазници су се утркивали у пепању банкнота нз реке и успели су да их испецају све до последње! Ексцентрична жена бацила је 12.900 франака у воду. Жена на саслушању није хтела ништа да каже, а најмање о разлогу који је навео на то да баца новац у реку. Њен идентитет до сада није утврђен.

МАЛИ ОГЛДС У „ПРАЗДИ" уште <иће агм много грчзњз и распитивања уштедиће вам оазне провизионе и иепри|атности и иначе много труда и трошна.