Правда, 18. 07. 1928., стр. 8

СТРАН* в

„ПРЛВДА", 18. ЈУЛА 1928. ГОДИНЕ

БРОЈ 191

ЖЕНА КОЈА СЕ ДЕВЕТ ПУТА УДАВАЛА

Потреба јбднб антологијз југо*лозбнског

— ПОВОДОМ КЊИГЕ Г. БОГДАИА ПОПОВИЋА з« 1«п годвн« иашег поратиог «и ,и- 1 Туфегџића под горњим насловом. Ко Је шевног жнвота ии Још немаио )елн> рс- п плтип н>шс вриеитативну «њиг> иаш« најновиЈе ли- I пР ати ° на1 "е кљижевне часописе МОРЈО рикс, њен избор, Јсдну антологију, канва Ј е свакако приметити НеОСП'>(: НИ га 1С1ИГ Је у нас Антологија ст.фије српск« лирике ј г. Јанка Туфегџића. унука на:и«г ссоод г. Богдана Пмповића Имали смо само ског приповелача Јанка Веселин" вн'а ооећања. Напрсдна библиотена Л.1БА- . , ТРОС, коЈа Је, на шалост, претрпсла иеза- | Нека ™* а «та замућена као СуТ0Н НС-

Ромон демонске Ирмгарде Врунс, због које су мт иужевн одлазнлн на робнју и у лудннцу — СУД ЈЕ ЛЕМОНСКУ ЖЕНУ ОСУДИО НА ГОДИНУ ДАНА РОБИЈЕ —

слушеии књижарски фиЈаско, обсћала нам Је Једну такву књигу. Ис зиамо цз коЈег разлога ово обсћање нијс прешло у дело, алн потреба Једне антологиЈе поратног песништва нссумн.нва Је. и с обзиром на плолногт и обил>с нашег послсратн<»г гтиховам»а, и с обзиром на његов квалнтет Јср, свакано Је тачно да оно што су на песничкоЈ лири операли генсраииЈе Јоваиа Дучића и Симс ПандуропиНв не треба мислити да Је последњо реч у нашсм пссништву, иити се мои.е у књии.свност уг.одити нена хиЈерархиЈа са титулама. Ми данас имамо, порел наЈновчЈи* резултдта надреалисга г г. Марка Ристића, Ву«'п МЈТИ^а п е-?и : У Милоша ирњаиског (чиЈе Је СТРАЖИЛОВО вал>да Једна од иаЈлепших поема, налнсаиик у нас после ратаК • затим бсзброЈ ие одличне лиричаре. од коЈих одмах падлЈу на ум Августин УЈевиН, Растко Петровић Иво Андрић, Сибе Миличнћ, Раде Драинаи, Т. МаноЈловић. рано преминули Душан Васнл»св, и многи, многи други. Дакле, материал Је ту. Треба га само ускладити. Ту потребу нисмо само ми истакли. У наЈно■иЈсм, гиестом издању АНТОЛОГИЈЕ г. Поповић Је у ЈедноЈ напомени написао ове речи: „И поратна и, нарочито, хрватска лирика дале би, несумњипо, лепу граћу за оаакве антологиЈс...* 4 Толико само. Наш Је задатак испуњеи. Хтели смо само да обележимо потребу Једне антологиЈе поратне лирике. А, толико смо и учинили.

ко разбол>евање и рас рзање над нрев1ликом бујицом жиј')|ђ млндост га ^листаним зенама и ми>лим |уче изСиј<), навире из ових топлкх стихова г. ЈуфегџиКа. Несумњиво даровит, г. ТуфегОиН освојити за себе завилно место у на и -ј поратној жгературн кад се разви.је .о оне вис .не » снаге. које већ сад обећавају љеговч стнхови. Л1ИХАИЈ10 КОВАЧЕВИЋ : Позориг и глумпн. Београд, 1928. Писац оне књижице ко ја говори о позоришту у Русијн, г. Мичаило Ковачевић, драмс«и уметник, сакупио је десе« так својих чланака о позоришту, о глум цима о Стари Бернар, о ЦЈекспиру у једну целину и назвао Је Позориште и глумци. Занимљиво писани. и то од човека коЈи је „са дасака", ојји чланци заслужуЈу пажњу сваког љубитеља позоришне уметности. јер поред тога што пнсац зна оно о чему пише, добро га зна. уме и да пронађе интересантне податке. садржину, која привлачи пажњу свих позоришних људи. С. М. Палежански: ОПОРУКА. Роман. Друго издање. Дубровник. Цена 24 ди-

РАНКО МЛАДЕНОВИЋ: Звучне елип ее. Издање књижаре Гепе Кона. Књига стихова г. Младеновића има са нара. свим особен значај у нашој поезији л. Ми не С умн>амо у таленат г. Палежану модерноЈ лирици нашој, која ипак но- СК0Гј иа се се ћамо неких његових изси Један заЈеднички и општи потез, сто- врсних песаиа у Лутањима ка Дади, ми Ји потпуно одвојено. То Је, свакако, јед- м у чак честитамо на успеху који је пона бизарна и отмена лирика, која по стигао овим својим романом Оиорука.. својим каприсима стоји усамљена и им- ( д ли .„ д ЛИј ми хоћемо да учинимо извеспресивно рел>ефна у досадањим песнич не напомене поводом романа г. Палежан ким стваран>има нашим. ј ског , р г Палежански пише лако, течно, У поезији г. Младеиовића немојмо тра читљиво. Његов језик је богат рсчима жити ритам наше емпиријске логике и Он уме да на1>е интересантну сцену, црпоетичке обрте на искуственим осећа- менат, да изабере појединости које нас н>има. Она је свему томе сугестивна про занимају. Но нешто што нел -таје г. Пативиост. То Је лирика најраскошније ви- ј лежанском јесте велика ствар: његов зиЈе и трансцедентиог доживљавања, роман има извесну фељтонску психоло-

најсмелијег и најпркоснијег.

гиЈу, а то значи исто толико колико и

БЕРЛИН, 17. У Бер.тину Је ових дана одржан једа« прицес, коЈн сам по себи аиј« иктересантан, али Је оптужена жена у овом про цесу толико необичиа и имтересамтиа појава, да се ње/ним жиоои>м вреди подробниЈе позабавити. Оптужена Је Ирмгарда Вруис, удата жена нз Берлина, а »мала је да одговара за разце опасне преваре, којима Ј« знатно оШтегилз«мно« , е људе у Берлину и у другим варошима Немочке Млада Ирмгарда има бур«у ирошлост, и ако Је још прилично млада, њема про. шлост превазилазн сваку фантазнју ро. маноиера и филмских аутора. Ова жена с правом Је добнла гитулу д&монске же не, јер она је упр.пастила осам мушкараиа, за прилично кратхо време левет пута се удавала н наводила своје неср^ћ не мужеле на најружниј« зл«пте. Пето рица од њет»х мужева извршили су са моубиство, двојииа су у лудмиии, јелан на робији, а девети — о« је сада сргКан човек. јер ужива у отзде, што је његова жена награбила и шио се н.е — наЈвећег зла — ослободио Ирмгарда је необичио леиа жвна, нма лице као лутка, заводљнве очи, дивно, савршено тело, Једнои речи, жена, за којом су лудовали сви мушкарии, и старл и млади, жргвооали за њу своје жи воте, своју част, слободу, каријеру н све. Изгледа, да је ова жена имала срце гирдо као камен, нипгга њој није би.то свето, кад је била реч о њеном луксузном животу и о њеним демсжским капри сима. Ниједног од својих осам мужева ола није волела, сматрала их је само као обична средства за постизаше њених ии љева. Првих пет мужева извршилн су самоубиство и лепа Ирмгарда се у свима тим случајевима понашала веома циничкн. баш као прави демо«. Ни Једиог ни}е ии да«з жалила, ирнину у опште није иосила. а врло брзо иза смрти пређпшњег мужа, она се уданала за другога,-Жена коЈа је билз савршена иикарнација з-ча и сатамиама. Ирмгпрда Брунс је ћер;са познапо<г немачког сликара Карла Бр\жа, чиЈв породица је уживалз велтси утлед у Немачхој и АустриЈи. Ирмгарга Је васпитана у манастиру и она се показала доцније као веома интелигентна жеиа. Првн пут се удала, кадз је би.то 17 година. Она се удала за једног грговца, али после двомесечнот заједничмос живота, муж је извршио самоубиство, због велике љ\-боморе, јер његова жена цинички и сасвим отворгио Је кокетирала са сваким иуц."као"ем са којим се сусретала, а то се ретко којем мушкарцу догађа у меденим месеиима! То је било за време светског рата. Одмах после трагичне смрта свога првог мужа, о>на се удала за неког пруског хусарсмог капечана. Али овај Је после шест месеца испалио себ« метак у главу. Она се и по трећи пут удала за једиог ула-нског официра. Но и овај је свој живот завршио сал1оубиством. Још два своја мужа Ирмга-рда је дотерала до саиоуби. ства. У свима случајевима разл10т самоубиства била Је безгралична љувомора, коЈу Је ова покварена жена умела на ђаволски начии да нзазива. Она је своје жргве тиме терала до очајања, а доиниЈе и до самоубвства. Сви мужеви осећали су ње«у тиранију, али су Је и до лудила волели. Шести муж, један босат трговач био

Г. Младеновић у својој поезиЈи много Д а Је немв или бар да је нема у оној ме Је више визуелан, сликован, него зву- ри, у којој је потребна за један роман. кован, што би он, свакако, више желео. ] У осталом, роман и почива на психолоАли оно што битно олликује поезију г. ј гији. Она је његова душа. срж, психоМладеновића, то је баш веома развије-! логија је и Јесте оно што је ннтересои« сликовна способност његова Јер, вало све романсиере почев од Достојевскоро свака његова строфа је једна би- ског па до Буржеа Ко зна, можда раззарна слика Једне веома луксузне визио- ] лог овом недостатку Опоруке лежи у нарности, испеване једном моћном фра- младости пишчевој Иначе, књига г. Пазом и културним стилои. да у „Велмош- лежанског је занимљива и заслужује кој Молитви" даде један језиви страви- пажњу. чаи тон легендарности, врло импреси- СТЈ роцА . Јужнд срБИЈА Сплит д. кр. 1928 пиЛЈ^л НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИ- Украшена многим фотографијама из РИКЕ. Саставио Богдан Поповић, Ше* Јужне Србије, писана више информатив сто издање књижаре С. Б. ЦвиЈановић. | и0 и0 књижевно, са доста података, књн Веоград, 1928. | га г р оца Јушна СрбиЈа п^служиће као _ Потреба (можда школска) постојала добар известитељ наших људи са Јадпа ј е та «оће луло ' заљубллн у Ирмтарду и Је свакако кад је АнтологиЈа новиЈе на о ономе делу наше земље који је и'иза врло кратког времена он је финансрлске Лирике г. Богдана Поповића до- најинтересантнији и на|више значајан сијски потпммо руиниржн. У очајио-м стабила и шесто своје издање. Можете се историЈски Увек се радо дочекују књии не слагати са високим естетским наче- 1 ге овакве зрсте, па није ни чудо што ће лима г. Богдана Поповића, која су иа- и еа књигом г. Роца о Јужној Србији шег уважсног професора литературе ру-. бити то исто. ководила у састављању ове антологије, Било би иеправедно ако не би пово- ј подизању наролног здравља, као и сс* које Је састгвљач у Једном бриљант -|лом ове књиге истакли још Једну ствар ци јално закоиодавство у краљевини Ср иом стилски предговору изнео, али му којом се одликује писац: он је, наиме, ба, Хрвата и Словенаил се мора пр :знати успех око саставља- ] бележећи све оне историјски аначајнеј Књига г. д ра Константиновића ј; прња антологиЈе ове врсте. Није нам иа- моменте за Јужну Србију, износећи ње-'ц а књига ове врсг?. Она ^аје цеиин^ мера да поводом ове ретке књиге по- ] »У лепоту, њену приврелу и економски предмета и систем СоииЈална медииина иапл,амо оно што су многи пре нас каза развитак, био и наиионалан. Своје писа-] г . д.р а Константиновића наноси иео ли о њој, али упозорујемо читаоце на н>е г. Роца је загрејао топлином своје гр'дмет соиијалне медицине с обзиром последње странице књиге. где Је иеко- љубави према Јужиој Србији. I Н а односе и рад V 1уг хлавч|и. 0,|а. полико приказа, боље рећи признања за л кпгткук кпнтнтииппиг.' рел тога што |е писана зн* 'ачки и ван ову књигу професора г. Поповића СОЦИЈАЛНА МЕДИЦИНА. Издање књи Р'™ 0 "Р иказ У' е це0 нл| " ? а '. ЈАНКО Д. ТУФЕПЈИЋ: БЕСКУЋА жаре Фрање Баха. Београд, 1928. ] поДн Ј ањ у народног з ра.. м гпупм.с г ~ г лавне ур^дсе и законе у_а оним оои ,»еи Новаковић« ' р5.пгп^ Г То9 Р «° М Г ' БошКа | у "ЗДању књижаре Фрање Баха изаш- Ј0 казног мгкјријала Соци|а^иа мстшноеоград, 1928. | ла је књига г. д ра Богоуљба Констанги- |..а г а оа Кснстанглновићз засл,жуЈ' Са лепим и озбиљним предговором новића СопиЈална Медицина, која садр- сваку пажи>у и ми је топло препЈ ?>му младог критичара г. Бошка Новаковића жи основе за познавање главних соци- «мо нашим читаоцима. изашла Је ових дана књига песама гЈ Јално - медипинских проблема и рад на Б.

њу он Је фалсификовао менине и осуђен |е на пет годи«а робије. Али ова бестија није иирсвала. Уда-

ла се и по седми пут за једиог ииду. стријалца и св&јом љубомором га тодико мучила. да Је аи доспео у лудмицу. Осми муж је прво допао затвора, гд« јв душеано оболе«, па је преиед у лудни« цу, где Је убрзо умро. Пре неколико месеца Ирмгарда Брунс удала се и гоо девети пут и гу је задесио зао улес. Она се — сада први пут — за љубила у свога мужа. То је био сиро. машан студент медицине. Код њега Ирмггрда се потпуно променула. Ваљда се и њјЈ самој досадило, да голико мучи несреКне мушкарце. а можда је »ромаш»ј стан>е студента и његово пона. шање, које је одударало од поиашања прећашњих мужева, уразумило ову демокску жеиу, тек њему је пош.то за руком да Је потпуно укрогн. Љубоморан кикако није био, а њене каприсе лечмо је — батииама. Али њихово материЈа.тао стање сталио се погоршавало и сада се жеиа одала преварама, да би слога мужа »звукла. У међувремену она је наследила огромно и,ман>е од свога стрииа, али Ј« У тсад због превара ухапшела и предата суду. Ирмгарда Брунс је осуНена јуче на ГОддну даиа робије. Казна је и ствише блага за недела која је она извршила, али изгледа, ,дз је опа својом необичном лепотом занела и саме су.тије...

Ппжња хмшрина НОВИ САД, 17. - 7 А"Б. изв. „Правди-). Прсдседник баварских, а подпредседник сви* иемачких пивара, г. Макс Киршнер, по прегледу хмел.аиика у Немачкој нздао Је следеће сгручно мишл.е|ке: Пероноспора опажа се у свииа хмељацицима у јачоЈ или стабијој мери, али је измед прскиних ,хмел>ара много јачи и здравији. У вези с тим наглашује. да се мора заузети нарочнго станођиипе нрема оиима, који не прскају, пошто својом нехатношћу доводе у опасност понове заразе већ прскане околне хмеларе и пивари неНе према таквим произваћачима имати никаква обзира и иеће ни нод коју цеиу куповати од пероноспоре оболеле шишарке Ово би се могло у многоме примгпигн и на иаше произвоНаче, поипо велнки лео наие:а хмеља купуЈу баш немачки ,пивари. Морамо имати на уму, ла су насаде хмеља у посдсдњих иеколико година повећане и супише нагло, а нзрочито код нас, и да ће пиваре у будуће куновати само здраву и првокласну робу лок Не квалитетно слаб и болестан хмељ остати'непродан Добар положај, иовољна клима и 601 ато гло пружају нам снгурну гараиииЈу, да би наши произвоћачи стручном обрадом могли добнјати на свету најбољи квалитетзн хмсљ. Мећутим. још врло много наших произваћача иако од хмеља очекују бољи приход него од ма које дру^е биљке, ипак најмање обраћаЈу пажње баш култури хмеља. Предлог г. Киршнера, познавајући њ«гоиу енергију и нсограннчено поверен,е коЈе ужиаа код немачких пнвара, биће сигурно примљен и у дело спроведен, па аато већ сада упозорујемо сваног нашег произваћача. да обрати највећу пажњу око културе. негоцања, честитог брања и прописиог сушења и паковањЈ, како би свој плод могао сигурно и што боље продати. У Е&>ОПИ Према интернацноналним извештајима стање хмеља у читавоЈ Европи доста Је неповољно, тако ла се већ сада сигурно може очекивати много слабија година него лањска У НемачкоЈ су биљмс услед доста јаког напзда персноспоре заостале па иако је њихово штетно дејство услед наступеле тропске топлоте нешго попустило, ипак неће моћи толико надокнадити, колико је пероноспора нашкодила. У ЧешкоЈ ће прво — и другогодишње бнљке остати скоро без плода услед страховите врућинг која моментано влада. а старије. чиЈе су жиле отишле дубље у земљу а без икаквнх су болести, требају што скориЈе обилну кишу, којз у колико не би за 8 дана пала, доводи у питањг исхол жетве Сада се всћ може са сигурношћу рећи, да ће жетва и ако биљке булу добиле доста кише, бити за У% мања од лањске. У неким деловима Чехословачке појавио се ирвени паук. СТАЊЕ у војводини Наше хмелкаре сто1е за сала врло добро, »:ећутим. ако би и лаље ова суша трајала сигурно ће 1итетио утицати на даљи развој плода. Упоаору Јемо зато свакога произвоћача, да по могућности што пре своју хм-љару ма и на ШЈО иримитивнији начин иатапа или бар добро залива. али то св-ткако само прсд вече и ноћу. Ако суша буде Још дуже потрајала може жетва на континенту Јако да подбаии, па ће се оваЈ тпогпак окг» натапања нли заливања на спаки начмн нсп латити. .ПРАВДА" ЋЕ ТЕ ТАЧНО ОБАВЕСТИТИ КОЈИМ ВОЗОМ ТРЕБА ДА ПУТУЈЕШ

НАВАЛА КРВИ, срчанн нападн. теш ко дисање, осећај страха. раздражености живаца, мигрена. немања сна, могу ге одстранити употребом природне Срани Јозеф-ове воде. Научна опажан а потврћују да Франн Јозеф-ова водз делује са најбољим успехом код ових стања проузрокованих затвореноЛ столицом. 11424