Правда, 18. 07. 1928., стр. 7

7

БРОЈ 191

„ПРАВДА". 1». .ЈУЛА 1928 ГОДИНЕ

СТР АМ* 8

Поводом новг уредОе о отвороњу и шворвњу рошћн у вгогрвау

Почетком овог месеца Управа Грали Београда, на основу овлашћења Уредбе од 3. маја ове године, донела је једно наређење о отварању н затварању свнју радњи у Београду, без обзира, да ли де у радњи запослено помоћно особље или посао обавља сам сопственнк. Пре него што би ушлн у расматрање побуде н циља за доношење овакве наредбе, морамо одмах констатовати: да ова н оваква наредба и уредба доприносе огромне штете како материјалне тако и моралне не само БеоградЈ' и Београђанима, већ и целој земљи. У целоме културнрм свету у опште све власти старају се: да се цео свет запосли, те да што више продуцнра и зарали и да уз то што боље и разумљивије живи. Па чак и Кемал-паша, тај у-' ман и практичан управљач некултурног ј турског народа, мења и саме верске уредбе и обичаје само да му народ што »1!ше приврећује. А шта ми раднмо у пресгоници? Са овом новом уредбом забрањујемо и оном малом броју вредних и радних наших грађана, да буду и даље такви! То је страшно и невероватно несхватање огромне штете од оваквих наредабл наше Управе. Зар се овакве наредбе неће распрострети на целу земљу!? Зар неће н остале Управе наших градова и села у земљи рећи: „Сигурно су паметне и корисне овакве уредбе и наредбе по гра1>ане и земљу када их спровди Упраза Престонице. Зашто онда не би н мн тако радили!?-. Управа Града Београда наређује да се нес ме радити па ни устатн пре 6 и 7 сати у јутру, да се мора затварати у подне и забранитн сваки рад до два и три сата по подне и да не сме нико више радити дневно од 8 сати'... Зар то не бн била највећа несрећа и за народ н земљу, када се чује да !ржава забрањује сваки рад преко 8 сатн дневно н да је та забрана почела од престоннце, од Београда. Доле са том несрећном н убигачном наредбом за државу и народ већ издајте другу наредбу: да сваки ради најмање осам сати а ко радн дуже Бог ће му дати више. У свима паметним књигама и народним поукама стоји: Рад је сроћа! Рад је здравл>е! Рад је благостање зем ље и народа! Ко рано рани две среће граби! Рано лези и рано устај * па ћеш здрав бити! У Радише свега бише и штедише још и више! и тако даље, и тако даље. Ето паметних и корисних наредаба ко је је народ вековима стварао и њих требају државне н остале земаљске власти да нздају и одржавају, а не ове несрећне штетне и по народ и државу опасне. Овом наредбом Управа Града директ но наређује оннм малим и гладним а вредним, који живе у зноју лица свога, да не устају рано и да не смеју свој занат пре 6 и 7 сати отпочети. На против, оним који траће време н дочекују сваке ноћи јутро одобрава се да могу пијанчити до зоре. У место да се смање часови тровања у ракиџиницама и осталим радњама са алкохолом тамо*се дозвољава и преко поноћи тровање и упропашћивање народно!... Још једаред доле са том несрећном наредбом и замените је другом: да свако одрасло лице мора радитн од сунца до сунца! Јер све ово што нмамо, створилн су они што су устајалн пре сунца! Сигурно је Управа Града мислила на оно особље које је запослено у свима тим радњама. Мислила је да је право да се и то особље одморн н просвети. Да му се даде прнлика да иде у школе н да се тамо поучи свему што је корисно не само за њега лично, већ за цело друштво и државу. То је сасвим на своме месту. Тако би и требало да буде. Али, олмах ја посгављам гштање: па дали су се та Упргва, држаБа или општина по сгарале за отварање каквих било школа, курсева или предавања за све то ломоћ но особље, да у данимл н сатима када се забрањује радитн дођу тамо н слуша ју поуке!?... На ово питање сви можемо одмах одговорити: ништа од свега тога! И сад све то помоћно особље јури у кафане. биоскопе, барове, плаже и гоме сличДо. А како тамо без пара никога но, пуштају, то се мора красти да се дође до па ра! И тнме се ствара нова несрећа и за газде и за омладнну. Да је, којом срећом, Управа Града позвала оне најмање, таљигаше, кочијаше, коларе, шлосере, хлебаре, надничаре, кројаче и друге па њих запитати шга мисле о овој паредби, ево шта бн им одговорили'

Не! господине, ако Бога знате сви би дрекнули у глас! Таљигаш бн казао: Ја морам устати у 3 сата: коње нахранити и отнмарити. У 5 сати свратити код колара и Шлосера да ми се синоћ поломљени точак оправи а у 7 морам бити први на капији железинчке станице. Иначе је огромна казка за ненстоветно време! А шта ћемо радити ако нам се ово забрани? Колар и шлосер казали би: ми морамо нре 6 сати бити у радионицн јер у то време рабације свраћају за опрзвке. Исто тако и од 12 до 2 морам бити у радњи, јер опет у то време имамо највише посла. Исто тако од 6 па докле се видн имамо више посла него од 3—6. У друго време и нема иосла. Хлебар би казао: Па ја господнне највише продам хлеба баш онда када ми се забрањује да радим! У јутру од пет до шест сати када радннцн полазе на посао ја највнше продам хлеба. А по овој наредби, радници ће отићи гладни на посао а менн ће остати хлеб непродат. Данзс чиновник нзлази у 1 или 2 сата по подне. Један велики број свраћа за хлеб да понесе кући где га чекају глална деца. То исто бива и увече. Не, ако Бога знате! Сви ћемо пропастн. Ако вам је до момака узмнте све њих а оставите мене са женом и децом, ми морамо радктн, такав је наш посао. Берберин и он ће вам то исто казати. Лађе и железнице полазе пре 5 и 6 сати и многи граби да се по хладу обрија. Ми бербери имамо више муштерија баш у сате забране, јутром и вечером. Нама малима и не требају момци, они нека дођу када хоће. Ето шта вам кажу сви ови малн а њих је највише. Они живе од рада, од својич руку и раде када им дође потрошач а не од сата до сата. Све ово што сте чули од ових малич то ће вам казати и потрошач. Пустите слободу рада и воднте рачуна о навикама и менталитету нашега народа. Не можемо ми за ноћ постати и Американци н Енглезн. Па н тамо се преко недеље може све купити, а једино је недел.а прави дан одмора... Овде је правп циљ био одмор и просвећивање млађих. Ми понављамо да нисмо противу одмора и просвећивања млађих, али у томе не треба претеривати и забрањивати рад и ончма који раде без млађих. То је страишо када се сопственику радње забрањује да сам ради више од 8 сати. Завршујем ове напомене са жел>ом да се ова уредба одмах обустави и заменн другом корпсном и по грађане и по државу. Овако не сме остати! Благоје Т. Недић.

Нам општнне зв повећш еоае у Београди — Кооз неколико зана Веог""- *е лобитн 30% а ло краја августа 100% више воде. Београд, 17. Београдска општииа непрестано и неуморно ради на томе да снабде Београд са довољно^1 количином воде. Радовн се врше веома форсирано. И у колнко се овн радовн више приводе крају, у толико је воде све мање. и мање. Несташицз се осеНа н то све внше. Сваког момента, преко целог дана, чине се у управи водовода представке, питања, молбе за воду. Међутим, радови захтевају доста пажње и смишљености, а имало је и више сметњи, што се до сада није повећала количина воде. Како смо у управн водовода општнне београдске обавештенн, на Макишу се тако живо радн, да !-е Београд добити у релативно кратком врцмену. најдаље до септеубра ове годннеЈ дупло већу количнну воде. Велике машнне су већ јелним делом стнгле, а друге се за који дан очекују из Немачке. Општина ће добити најмодерннје машине за потискиваше воде, које треба у Сави инстзлирати. Сем тога, купљени су велнки филтри, за филтрирање воде, од којих су неки добивени, а други се такође очекују до половине августа. У колико је било исправних, добивених машина, оне су већ пнсталиране и врше се пробе са њима, па ће у најкрађем року, можда за три четнри дана, моћн овај део машина да функционнше, са чнме ће се повећати количина воде за скоро 30^, што ће бнти за Београд веома осетно. Ово ће псвећање извести једна помоћна машнна са мзлим филтркма. Поред ових радова на Макишу, оп-

Ш31ВАА

1

Некад је тешко било постатн ми-1 нистар. Данас нншта лакше. Уоа алом | не морамо се обазиратн увек на прошлост: некад се носилг са:чим дуге сукње, данас сасвим кратке" Зто, како и че коло наоколо: измења се чз сваке пар тије по пола посланнка .°а министарСким фотељама и у п(.дсекр<-тарским звањима и сада дође ред на оне, који ннсу ни у једној партијч, на тако зване неупралце. Па право и јесте, ако ћ. з мо по души гозорити, да се измењамо сви на колебл ивим министарским седиштима, као на рингишпилу... Лли, што је најчудноватије, нма људи који се лепо и најучтивије моле да се заминистре по свима ов- земаљским зпконима. И г. Хлџић, као мандатор, нашао се V чуду. Није му друго остадо. већ је човек сео у свом министарству. узео табак хартије. ударио штембиљ са .,Стр. Пов Бр." и написао распнс отприлике следеће садржине: Предузети најенергичније мере, да се пронађу сви људи, старијн од 35 година, који не припадају, или се бар мислн да не припадају ни једној лолитичкој партији. Спискове истих доставити хи тно најкраћим путем. Означити црвеним лица, која би могла бити министри, а плавим лица, која бн могла бити велики жупани. Квалификације: да ннје у затвору, или под надзором власти; да није антидржавни и да је угледна личиост. На основу тога расписа предузете су мере. Хиљаде војничких патрола разишло се по свима варошима, као да се обучавају из ратне п стражарске службе н где гоД виде боље одевеног старијег човека, напере пушку:

— Стој! Ви идете, мислећи да се онај шали. — Стој, иуцаћу! — Стао сам! виче преплашени про^ лазник и нрисећа се да ли смо у опсад* ном стању. или у најпотпунијој слобо« ди. — Ко нде? пнта војник даље. — Па идем ја! Ево, видите легитима< цију: Нпкола Николић, трговац. — Не треба го. Јесте ли неутралац? — Ко? Ја? Боже сачувај! — Ама, кажите да јесте. па да идете за министра. — Не, Боже сачувај, никако! Ја сам 20 година у партији... — Пролази!.. Међутим, чим се сазнало за ову по* теру, сви неутралци се разбегли кудкоји. Има их, који се нису осећали сигурни ни у којој од бања, већ су отишли у села, па ако их и тамо буду јурили, онда да се просто одметну у планину. Сад не остаје друго, до опет да се понови она Лазарева косовска клетва из г. Хаџићевих уста: Неутралци земље од три слова, На муци се познају јунаци! Притеците, ако Бога знате, Да владамо земљом и државом, Да чистимо кукољ из пшениц«. Ко не дош'о, а ннје партијаш, Да министром њега именујем: Од руке му ништа не родило... И већ даље, знате.... Како смо из поузданог извора сазналн, распис г. Хаџића повољно је примљен у круговима вишнх официра и вншег свештенства. Па ако неутралн* влада буде састављена поглавито од љу ди, са крстом на прсима и у мантији л од генерала, богме онда.... Тек, ваЂда ће се још когод уловити, н ако мандатор није, мора се признати, ' већи ловац од г. Вукићевића...

СЕНЗАЦИОНАЛНИ ПРЕОКРЕТ У ЈЕДНОМ ЗЛОЧИНУ Један минут пред погубљење злочинац одаје свог саучесника који се налазио међу гледаоцима — ИСТОРИЈА ЈЕДНОГ ЗЛОЧИНА У ФРАНЦУСКОЈ У Француској се недавно деско један интересантан криминалнн случај, чији ецнлог је по свој прилици беспримеран у историјн криминалистнке. У француској општини Севис, у кући поседника Фокона пре извесног времена избио је пожар. Пожар је избио ноћу и за врло кратко време уништио целу згра ду. Становништво из околине и из самит села похитало је, да помогне у гапнњу пожара, али сви напорн су остали без успеха. Фокон је био веома омиљев у целој околини, због своје велике доброте и многих добричинстава. Он је вел'п<и део својих прихода делио међу скромашне сељане и због тога су га назвалн оцем •Роконом. Он је донста бно отац снромаха. Некн одважнији људи продрлч су V зграду, коЈа се налазила у пламену. у намери да спасу Фокона и његову поро дицу. Када су доспели у спаваћу собу пред њима се показао грозан призор Стари Фокон лежао је у великој локви крви, а поред њега његов верни слуга Жерар. Истрагом је утврђено, да су Фокон и Жерар убијени. Непознатн злочинци су Фокона убили из револвера, а слузи за рили нож у срце. Утврђено је и то, да је по среди злонамерна паљевинз; непозна'1 и зликовцн посули су зндове петролејем -н запалилн кућу. Разбојници су одне.чи из куће све ствари од вредности. Истрага је вођена енергичио и ускоро се дош"о до позитивннх резултата. Полнција је ухапсила неког Пола Лазгна, човека који је пола века провео

штина је ископала н један бунар код Вшетачког Друма, који ће моћн да даје 300.000 литара воде за 24 часа, а који је такође спојен са водоводном мрежом. Радови око овог бунара су готови и само се очекује завршетак анализе воде од сгране бактериолога, па да се пусти и ова вода. Бунар ће снабдевати са водом становннштво Топчидерског Брда и део око Крагујевачког друмз. Изгледа да је ова бунарска вода врло добрз

на робији. Он је у почетку све порицао, али је доцније ипак признао свој злочив. Суд у Руану осудио је Лазгиа због двоструког убиства на смрт. Председник републике одбно је молбу, за помиловање и на тај начин смртна пре суда постала је нзвршна. Два сата пред погубљење ушао је у Лазгнјеву ћелију један судски функционер н питао га, да ли има неку жељу. Он је искао шест чаша коњака н цигарета. — Имате лн још нешто да кажете? питао је судски чиновник. — Ништа, — рече деликвент. Рано изјутра дошао је џелат са своја два помоћннка. Лазги је без икаквог узбуђења ступио пред гиљотину. У часу када га је џелат хтео ухватнти, он је дао знак државном тужиоцу и рекао: — Имам за вас једно важво саопштење! Државни тужилац је наредио, да се извршење смртне казне одложи, а по том је саслушао Лазгиа: — Ја висам сам извршио злочнн, због којега морам платити главом. Имао сам н једног саучесника, који ме је на овај злочин и наговорио. Тај саучесник зове се Анри Рено, а станује у Руану. Он је убио старог Фокона. Ви можете Реноа одмах ухапсити, ено га онде стоји! Деликвент је показао руком на једног човека који се налазио у редовима гледаоца, а који је био сав пребледео у лнцу. На питање, зашто није раниЈе дао тај своЈ важан исказ, Лазги је изјавио, да га је везивала заклетва. Али када се већ налазн на прагу смртн, заклетва нема ннкакве важности и он жели себи да олакша савест. Овај исказ Лазгиа ниЈе могао утицати на нзвршење пресуде. Док Је његова глава падала у корпу, полицајци су ухапсили Лазгиевог саучесника Анриа Реноа.к оји је у своме цинизиу отишао тако далеко, да се усудно да мирне душе присуствује погубл>ењу свога друга и саучесника у злочину. Рено је све признао и њега ће. по своЈ прнлици, постићи иста судбина као и Лазгиа.