Правда, 18. 07. 1928., стр. 3

СТРгША 4

БРОЈ !

Зутрсс је умро атентатор Иван Момнилов

ГТосле једног дана, релативно добро проведеног, Стање атентаторовог здравља синоћ око 10 часова нагло се почело погоршавати. тако да је око 11 часова наступила агонија, али жилавост и отпорност атентагора Моччилова борила се са смрћу све до 4 сата и четврт у јутро, када је умро. Све од 11 часова у вече, па до 4 у јутру борба атент .тори са омрКу била је страховита. Муке с> биле ужасне, тело се грчи.то и отскакало од кревета, да би се после за кратко време примирило и опет отпочело грчење и превијање. Синоћ око 9 часоза атентатор Иван Мом чилов пренет је из болничке собе, у коју је лежао, у операциону салу, где су се били окупили лекари, око зесетак на броЈу са професором г. др. Костићем на челу. Лекари су били одлучили да испитају: осеКа ли ој1Х ) год атентатор? И пошто су му скинути Јавоји са гллве, приступило се опитима, али се могло утврдити само то да је тело атенгаторово потпуно неосетљиво. После тог зпита атентатор је враћен у своју собу и ^скоро му се стање тол;жо погоршало да |е пао у агонију. Када је атентатор у 4 сата и 15 минута г јутру умро, поред његовог кревета нала5и.ти су се: једна болничарка, један полици:ки агент и један жандарм. » Рођен у Некрокопу. зтентатор Иван Мом еилов за врвме Стамболијскога био је одуиевљени присталица сељзчкога покрета и сао такав својим радом истакао се толико и је после убиства Стамболијског и пропа:ти сељачког задружног покрета лшрао и да емигрира Са неким својим друговима пребегао је у Грчку, где се задржао скоро две године и, крајем 1925. године, атенгатор Иван Момчилов прешао је у нашу државу. Истакнути бугарски емигранти, који су се већ налазили код нас, гарантовали су за Момчилова и тако је овај добио емиграчтску објаву која му је омогућила слободно кретање по нашој земљи. У прво време свога доласка у нашу земљу Иваи Момчилов се дуже времена задржао у Пожаревцу, па је после обишао готово сва већа места у Србији. Услед неуредног живота Момчилов је почео да побољева и када је затражио лекарску помоћ. ови су му саопштили да је туберкулозан. То сазнање утицало је поразно на атентатора и од тог времена настао је обрт у животу овог човека. Тај обрт у животу Момчилова знали су врло вешто да искористе агенти Македонског Револуционарног Комитета и да вешго.м агитацијом придобију Момчилова за «своје циљеве. У то време пада и састанак и обнављање познанства Ивана Момчилова са бугарскич избеглицом и тајни.ч агентом Револуционарног комитета, Глигором Милчиновом, који је за време владе Стамболијскога био срес ки начелник у Неврокопу, дакле у истом месту где је и Момчилов био финансиски чинозник. Милчинов који је био већ плаћеч ник Револуционарног Комитета и који је ол Ванче Миха.јлова са новце.м примао и упуства за терористичку акцију, знао је врло вешто иокористити очајно стање болесног Момчилова и да га временом наговори да изврши задатак који ће му преко њега одредити Револуционарни Комитет. Милчиноз му је за то обећао да ће тај његов чин рехабилитовати његову породицу у Бугарској а поред тога обећао му и једну већу суму новаца којим ће моћн да осигура егзистен цију својих најближих. Момчилов који је увидео да му нема спаса и да је само питање времена његова рана смрт, примио се повереног му задатка, али је пре тога тражио да му се обећана свота новаца исплатн. Када је Момчилов добио новац, који је од.мах послао у Бутарску, решио се да изврши атентат на личност коју буде одредио Рево луционарни Комитет и у ту сврху, по наго вор Глигора Милчинова, прешао је из унутрашњосги у Београд и одсео у хотету „Посавича". То је било пре два месеца дана. За време свог боравка у Београду Момчилов је био у сталној преписци са Глигором Милчиновом и чекао је наредбу да изврши атентат. Када је та нареаба Ванче Михајло ва, преко Милчинова стигла, Момчилов је без одуговлачења приступио послу; мзвошио је гнусан атентат на г. Жику Лазића. начелника јавне безбедности министарствп унутрпшњих дела, просвирао себи кургиум кроз главу и од задобивене ране умро јутрос у Општој Држачној Болници. Леш атентатора Момчилова налази се у просектури болнице. КОД Г. ЖИКЕ ЛАЗИЋЛ Многобројне посете код г. Жике Лазића п занас су се наставиле. Пооед осталих г. Лазића је посетио данас пре подне г. др Корошец, министар унутрашњих дела, г. 5ог дановић. шеф техничке полиције, г Коста Тодоров и г Обов. бив. министри. бугарски е.мигранти, затим чланови врховне управе српске национа.лне организације г. г. Ми-тан

Степаи^вић, Шијачки и Милан Грубановић, са једним великим букетом цзећа. Од јутрос г. Лазић је добио вишс телеграма, чарочито из Јужне Србије. Синоћ је г. Лазић обишао атентатора, док је још био жив, да види, да ли се са њим раније сретао и г. Лазић вели, за има могућности. до га је Моччилов раније још на Теразијама прагио и загледао, нашта су му неки пријатељи обратили пажњу. Г. Лазић се осећа врло добро. Данас му је г. др Костић скинуо нелики завој, И1ичи стио вату из ране и преиио са малим завојем. са фластером.

Увођш летр-телеграма у Н01Ш поштснсш спобпаћају Београд, 17. Сваким даном све више телеграфски саобраћај постаје анахронизам. Анахронизам у времену, кад помоћу радиофоније Лондон говорн директно са Њуј<>р ком и када једном електричном та!а»л — посланом од које било емисионе радио станице није потребно више од две до три секунде, да би обухватио целу земљнну површину Колики је анахро низам телеграф данас види се из "и^еница, да је за смрт Николе Пашића сазнао Сиднеј и Мелберн у Аустралији за минут, од како је извршена емиста од великих радио-станица. Телеграф је одиграо велику и истс ри ску улогу у развоју савремене техниче и имена његових проналазача и усавр шитеља Хјуза и Морзе-а биће забележена златним словима Но, његова улога је у главном слршена. Већ га је телефон почео истискивати из свеопште употребе, а радно је само довршио оно, што телефон није могао. Функција телеграфа била је од нарочите важности за журналистику. Познато је, да су се још за време балканских ратова слани телеграфски изпештаји еиропским центрима' о ситуацнји на бојишту, који су по некад били кнлометарски дугачки. У тој врсти извештајне службе нарочито су се одлнковали италијански и руски извештачн. „Новое Времја", „Руское Слово", „Коријера дела Сера" и др. имали су по пуне ступие телеграфских извештаја. И други листови имали су такве извешта* је, али се разлика састојала између њич и наведених листова у томе, што су извештаји у „Коријере дела Сера" или у „Руское Слово" били телеграфски чланци у пуном смислу те речи. За време светског рата телеграф се у неколико одржао, али после њега изгубио је сваку важност. Данас се цеома слабо употребљава у земљама са развијеном техником. Код нас, пак, телеграф се још одржао, али су сви изгледн, да ће бити у најкраћем времену потиснут. Водећи рачуна. да телеграф не може одговарати савременим потребама, ми* нистарство пошта и телеграфа, које се сасвим оправдано заузима за усавршавање поштанског саобраћаја, како у у* жем тако и у ширем смислу, стало је на гледиште, да се телеграфски саобраћај у нашој земљи има тако организовати, да одговори савременим потребама. С тога, министарство пошта на првом месту помишља, да снизи таксу на телеграфске испоруке, а затим да уведе т. зв. летр-телеграм. Ово ће битн дужи 1елеграми, у ствари проширена пнсма, која ће имати ту предност, да ће моћи бити достављена адресанту у најкраћем року. Мала такса ће омогућнти већу дужину ових пошиљака, те ће на тај начин ова установа потпуно одговорити потребама. Министарство се даље надп, да ће држава имати лепе приходе од оваквнх пошиљака и да ће публика схвагити потпуно њнхову корисност. Чим се реши криза, новн министар пошта п телеграфа донеће одлуку у овом смислу, која ће нарочито помоћи пословном свету.

Шш доонја јше Т2лг- 9шћ2Н)0 цпквг 5 С]еници ф№6 ГОВОПНИЦ8 I Н. ПАЗАР, 17. јула- — (М. М изв „ПрЈвчи").,— Уз учешће неколико хи* Беогрзд. 7. љада грпћлна из свих окодних варсхши. Из дана у дан Београд се све више као ис ела, освећена је црква Св. ПеМод ?рнизује. У раду на овом пос.ту и- грз ц Пазла у Сј.ници. Црквз је подигстиче се. како општина, тако и држзза, нута јсш око 1904. годнне н служила јеа и привашм не изсстају. Једна човинаЈали ни јо данас пије била освештана. >ја ће Београђане несумњиво обрадова ј Чиноде^ствивало ј. више свгште.ника на челу са владиком рлшко-прчзр:чским г. Мнхзилом, који јс и нарочито ради тога дошао. Пре него је отишао у Ојемицу, одржао је с.тужб>* у Нозопазарској арсви, а- пссле с.тужбе протојереј г. Цчијгтић, одркло је једин дужи гјвор и <1ожелео добродошлицу' своме архипастиру, нагласивши да је ово дан, који треба да буде што свечаЈМи}и,-јер ево таччо ]е седзм годииа како је последњи пут долазио у Нј«ви Пазар. Гсеор г- Цвијетића је потрес1Ј Н дирнуо владику и он је почео да говори, говори искрзно. братски и срдзчно извн њааајући се ок>'пљеном народу шго до сада није могао да до-ђе и помогне у сарздљи све-цтвницима која је од чеопходне потреое нарочито за ове крлјеве, али зато обећава да ће у будуће долазиги а-ко не више оно бар једаред годишње. На крају уп^ћ^је неколико т~>плих и ггоучних речи мзјкама како ће васпитавзти своју децу, наглаоивши да су у прзом р:ду оне те које дају правац којим ће рвихоза деиа када одрзсту нћн. Владика се задржао овде два дана, обишао је стару и чувену црг-ову Св. Пегра као и мана-стир Сопоћане, а затим са протој^рејом г- Цвиј^тиће^м- свештеником г. Крсмановићем и др. зтишао у Сјеннцу. Владику је народ у пролазу за Сјеницу овуда пресретао и тбпло поздрдвљао. Освештавање црхве је трајало врло ду го и дск је хор свештвчнка хармЈНично пезао, тамњан мирисао, народ се је гурао да уће у цркв\' која је билз прет г на, да се помоли Богу. По освећењу, настало је весеље код цркве, као вали уз шаренило се!>а*«ки у народној ношњи свих крајева. шатори пуни колача, печења, пива, вина. Ве-.ели сељаци су непр^стано подврцскивали уз једнолико и момотоио ударање у гочеве, свирање у зурле, писке циганских ћаманета и хармунике. Веееве је трајало до дубоко у ноћ-

ти и од које ће они имаати сигурно велике користи — јесте увођење ј.јвних ге лефонских говор/шца. Слика, коју доносимо, показује како ће изгледати ове нове говорнице које су већ поручене у Немачкој од стране министарсгва пошта. За сада ће оити свега пет озаквих говорница и то у око.тини оавскст приста^ништа. железничке стани* це, кафана „Постар", „Славије" и Теразије Такса за разговор биће накнадно утврђена.

Пленум Трговачке Коморе бавиће се оценом жетвг и жетвеиог пјнноса ~ БЕОГРАД, 17. Управа Трговачке Коморе је на својој последњој седници утврдила дневни ред пленарне седнице комориннх чланова за месеце јули и август. На првом месту пленум ће се бавити вернфикацијом но вог члана Коморе за округ крајински, јер је на место г. Вучка Ж. Симоновића. који је поднео оставку, изабран је г. Душан П. Јотић, народни посланик и трговац из Неготина. Секретар г. Мародић поднеће извештај о раду коморине управе од послед* ње пленарне седнице, а исто тако и о припремним радовима за шести редовн.ч конгрес комора и привредних орГЈНИза ција, који ће се одржатн 8. и 9. септембра у Београду. Најважнија тачка дневног реда је утврђивање жетвеног приноса, ради ствмрања слике о предстојећој извозној сезони. У вези са овим, пленум ће се бавити и стањем усева. ливада, воћа и винограда. Поред тога, на дневнн ред је стављено и питање закоНа о радњама. као и дискуснја о овоме веома авжном законском пројекту. На крају ће се дискуш вати о питањима н предлозимп Пленарна седннца за јули одржаће се 31. овог месеца, а за август сутра дан.

Крађа у Новом Саду НОВИ САД. 17. јула. — (А. Б Изв. „Правди"). — Г. Тодор Мишкин, рускн избеглица држао је на овдашњо.ј пијаци једну малу радњу. Око I сата непознати лопов удешеним кључем отворио је Мишкинову радњу и из н.е украо готовог новиа у суми од 8 000 динара. так сене марке у вредности 8 000 динара н цигарета у вредности до 300 динара. По лиција је повела нстрагу.

Б1ЛЕШКЕ М0ДЕРН0Г НАМЕШТАЈА ПРВОКЛАСНОГ. Це* ие кзштања. ПИНТО. Краљев Трг. 5 1И>35 ЧИТУЉА. — Михаило Ђ. Миловааовић адвокат — инспектор министар. народне привреде у пензији, преминуо је јутрос у 7 часовз напрасно. Погреб ће бити сутра 18. ов. м-ца у 5 часовз по подне. Опело у Савиначкој цркви. Стан Смнљанићева ул. бр. 33. 11744 ЧИТУЉА. — Јованка А. Вељковић извештаза своје пријатеље и познанике, да је њена мама Катица премннула 14. овог а сарањена 1о. овог месеца. Л752

Хаашење г. Томе Крстића у Скоаљу СКОПЉЕ. !7. јула. — (К. Изв. „Правди"). — Данас је стављен у притвор г.! Тома Крстић. син индустријалиа Крстића, због тога што је у заблуди да прода је цигле свога оца, продао иипе свог су седа. иигларз г. Јована Ђокића. Ово хапшење г. Томе Крстића изазва ло је овде врло велику сетацију јер по I родица Крстића спада међу најугледније I

Вшх из Земуна Дављење једног фнјакеристе у Земуну Јуче по подне, купајући свога коња утопио се у Дунаву код железничке ста нице у Земуну Милан Станковић, фи јакерист. Коња су извукли, а леш фијакеристе СтанковнКа ннје прона!>ен. Укида се Окружнм Уред за Осигурање Радника у Земуну . Одлуком Средишњег Уреда за Оснгу* рање Радника у Загребу укида се Окружни Уред у Земуну а уводи Експозитура Окружног Уреда за Осигурање Рад ника. „Месечар" у Нишком Повлашћеном Позоришту Нишко Повлашћено Позориште даје Вечерас „Месечара". У ГЛавној улоЗИ О |у"роду .г.удском); Брмтон Вутин: Два супаонирога комада појављује се Г. КујунџиК. ' га; С.1 Вндаковић: Геније своје врсте; Милош Ј .Мзрјановић: Убски вашар; Под крвавпм про гонством; Осве<п; Знаменита погубљења у исгорији: Петар Трећн цар Руски; Војвода од Ангијена. Занимл.нвости: Баба Винка; Сптннце; Вести итд. — Претплзтннци-треба да обно* зе претплату за другу половину године.

НОВБ КЊИГЕ И ЧАСОЛИСИ КЊИЖЕВНИ ОГЛАС. — Изишла је из штампе књига СтоЈан Д. Јовановић-Рибарац, политичар и државник. — Ова је књнга један одељак из успомена Косте Д. Јездића. Она пма 14 штампаних табака (226 страна). Продајна јој је цена 25 динара. За књижаре са попустом од 30%. Може се добити у штампаријн „Туцовић", Макензијева 3. телефон 11*42 и 47-35 и у свима књижарама. 11722 Н0ВЕ ЧИТАНКЕ ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ. — У штамип оу а ускоро ке бнти готове читанкв ^ треКи н четзрти (>азреа сред. школм ад ароф. Зоре В. Вуловић. Заједно са онии арвнм двема (за .првв о другн раз.) које су нгашле прошле н претпртшле голнне. оне сачшња.ва.ју у целинн штиво за ориокн јооик у ннжој гамналнјн. Књаге ће техицчмп бнтн ва-нредно опромљлне. а оо начпну азраде п оисгему којп је кроо њпх спровбдсп. аред<-тавл>ају, за разлп«кз' од осталнх, псшто пзузетно ново и добро. Кљшо пздајо нзлавачка кн>нжл.рннца РајкозиКа и Ћу>10ви(<а — Београд. Т&рлзпјо — н н>ој св треба обпаћгтп зд св п . норуџбпне. 11.51 „ЗДРАВ ЗАДРУЖНИ ПОКРЕТ". — У издању штампарије ..Напредак" — Паччево изјшла је нз штампе књнга: „Здрав задружнн покрет" од г. Грујице Аџемовкћа. учнтел>а. Књи* га је намењена за народ. КРИ.МИНАЛНА БИБЛИОТЕКА. — Изашла је четрнаестз свеска овог часописа за другу половнну месеца јула са овим занимљизмм са* држајем: Жнка Ллзнћ. начел. мин. уиутраш. дела: Душевне особине у злочинаца; О побацнвању и детоубиству (најгрознији криминали

' „ПРАВДИ" ЋЕТЕ НАТ.И УВЕК НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ИЗВЕШТАЈЕ И ЧЛАНКЕ О СВИМА СВЕТСКИМ