Правда, 18. 07. 1928., стр. 4

КТ*ПТ 1П1

.-ттм1Т* 3

Нови шлиши зп мииистрг су г. г. дп. Ивс Таптаља, др. Елодимкр ТрешИБЦ -В[)ањски и др . Миловси Зор .ччи!)

Разговор г-це Бгхунек генералсм Ношом

са

(Цпгтпнпк пп ? строие) ЈЈтв вм. г. иимистре мислитс, *оћв ли имвти уелЈвкз г. ХауиК? _ Аио му Јв то намЈера, коке. И а ?(»ро и јло, гвв јан! вог^а можа. Јано) воли ме мо*е иитио иио/та. па ми фаталност |ер оиа постоји само м сла&**е. — Г.министре. шта мислите о звим атеитатима и убиствима Бугара у Софији и у београду? — Кз жалост то је један спгци^алитст амби|ента. Тно мачем с .Ијвче, од мама и гине. Уи нисмо убипи Протогерова, јбр је го њихово оазрачунаСоње у њихоеоЈ ревслуционарној оогзниззци|и. Да смо го и убили то |е наше лрзво, јер је он иаше државгоане ставио ван закона. и у машоЈ дожгви поиео да жари и пали Све Ке г о лро*и ано ми уре^имо нашу нуКу добро. и она Ке бити свим вањсиим , вр.јгом иа стоах". К'ОД Г. ВУКИЋЕВИЋА Све пар.трментарнс груие прате стал10 са великим интересовЈИ>ем рал г. Ха Јића, али донас Је код радикала било доста конферисЈња. Г. В. Вуки^евиНа посетили су пре подне г.г др. К(фоШеп и др. Влада Анлрић После ове конференције г. др. АндриК" је отишао код министра Двора, где се неко вреие задржао. Г. ДР. РАЧИЋ У ДВОРУ Данас пре подне није забележсн већи јриј писета у Двору. У једанаест сати г др. Јакша Рачић био је код министра Двира г. Драг Јанковића. 'КАНДИДАТИ 0рој кандидата за министре у неутрал' ној влади Је изгледа исцрпл.ен. те се више не помињу мно! о. Данас Је у кругови.ма стручњака истицано. да је један од наЈОзби .ЂНијих кан ждата за мини-' стра саабраћаја г. Ђорђе Златкови}>. ин- ј жењер, који је познат као један од највећих радника на нашем саобраћају. ЗАГРЕБ, 17. Данас се овде говорило. да Не ићи у Београд као мннистар. кандидати г. г. др. Владимир Трешчеи—Брањски, управник Народног Казалишта и ранији велики лупан загребачке области, и др. Милован Зоричић, бивши саветник. Обојииа се помињу као кандидати за министра унутрашњих дела у влади генерала г. Стевана Хауића. ДОЛАЗАК Г. ДР. ТАРТАЉЕ СПЈ1ИТ, 17. — Бивши сплитски градоначелник г. др. Иво Тарта.Ђа кренуо је данас за Београд. Како ваш дописник поуздано сазнаје, г. др. Тартаља отпутовао је у Бсоград по позиву Круниног мандатора генерала г. Хаџића. КОД ПОЛИТИЧАРА ЧЕТВОРНЕ КОАЛИЦИЈЕ Политнчари из четворне коалипије непрскидно указују на г. Радићево држа ње, „сулудо и деструктивно држање", ка ко то они велс, и изјављују да г. Радић сада разорно делује својнм писањем на хрвотске мгсе не би ли само нлправио што већи јаз између Београда и Загреба. Данас се доста говорило у парламентар ним редивима о г. Радићсвом јучераш њем члЈНку, у коме Је говорио о енгле ском „Хом рулу м , о томе да би Хрвати требали да имају самосталну владу у Загребу. — Г. Радићево писање треба добро разумети, — казао иам Је данас Јсдам радикални политичар. — Он Је пронашао да Је најтактичниЈе и најмудрије да сада пии«е о ономе што страна штампа пише. Он се Јуче усхићава писањем „Тајмса" и вели да и Енглези сматрају да би Хрвати требали да добиЈу свој Хом Рул. Прво трсба знати да г. Радић тенденииозно н произво.Ђно репродукуЈе писање стране штампе. Друго, он све то чини да не 6и сам, отворсно и јасно, говорио шта хоће. На овај начин он износи шта нностранство тобоже сматра да би Хрватска трсбала да има. Наравно да су ово, за сада, само сугестиЈе, и у исто време време, претње коЈе г. Радић жели да чини. Али за нас Је значајно да Је ово разорно делање г. Радића и да је г. Радић постао дефетиста у овим тренутцима. Он хоће да руши н разори земљу Он не прима ово што се чини и што се гледа да се изврши нормализовање прилика у земљи. Вечито хаотич^н, он жели да хаос и даље влада. Он као да неће умирсње. Он воли и даље борбу, и ако без смисла, и ако без потребе, и ако, једном речју, узалудно. Он би само хтео стално београдско-загребачко обрачуна впње. Али то се не сме чинити. Г. Радић треба да зна да мора јелном бити свестан своје улоге, мора знлги да ' јС вођ Хрвата и да не сме прав>;ти чаос у своЈој рођеној зе"љи. Он то"б< ла зна да и сам треба да буде во1), бар Једним делом, и > државном животу Л1:1»ут|)м, I н.ему је једино стало да буде лартијски '

I шсф и трибун и он то чинн. Али го не ваља. Трсба рећи да г. Радићу најпос.тс, не може бити лопуштено да све говори. Лср оно што он говори заиста Је све безумл.е. Да ли /кели г. Радић да буде Нг «јвеI и <ефетиста сада, у овом тренутку? То ге велико питањс. Ја држим да се више не могу слушати ове г.заниЈачке и патолошке изЈ;*вс избезумљеног Радића. Он мора знати да нико ниЈе дужан да слу ша све његове неурачунљивости и да би и он сам, најзад, требао да то увиди. РАНА Г. РАДИЋА ПОТПУНО ЈЕ ЗАРАСЛА ЗАГРЕБ, 17. — (И Ј. изв. „Правди ) — Данас око 9 часова посегили су г. Ра дића лскари и одржали. после прегледа. краће саветовање. После саветовања примариус г. др Готлиб изјавио је новинарима: — Рана г. Радића Је потпуно зарасла Оставили смо само један зашгитни за-

| вој, коЈи ћемо за неколико даиа моћи | 1акоће дефинигивно скинути. Г. Радић даЈе утисак потпуно здравог човека, он Је непрестано весео и добро расположен. Интерниста г. др Иванић је изјавио: — Упоредо са изјавом примариуса г. д-ра Готлиба изЈављујем, да се шећер налази Једва у граговима, па се може рећи, да је опште стање веома повољно. СЕДНИЦА ЗАГРЕБАЧКОГ ОБЛАСНОГ ОДБОРА У I . РАДИЋЕВОЈ ВИЛИ ЗАГРЕБ, 17. — (И. Ј. изв. „Правди") — Данас у 10 часова пре подне била је у вили г. Радића седнииа загребачког обласног одбора Седница је имала ис кључиво иифср.мативни карактер. Нз седници су поједини референти обаве стили г. Радића о стању својих ресор:! Па овој седниии нису донеги никакви зак.вучци, а о политичкој сигуацији није се тако1>е расправљало.

ва г. др. ЈлКше Рлчкћа

Г. др ТлкгЈа Рачић посетио Је данас г. Ми .ЈОсављсвића мии. саобраћаЈа, г. др. Штампара, па је био примљеи код Краља. Г!о поднс је у „Српском Краљу" изЈавио иовинарима: — Био сам одлучио да не дајем било коме изјаве и обЈашњења. На ваше поновне инсисгентне молбе могу да вам опћенито речем следеће. Посветно сам цслн своЈ живот науии н лијечиичком знању, а уз то последње дсцениЈе и практичној хигијени мога драгог Сплита — настојсћи да — уз помоћ разних фактора усавршим што боље лиЈспи Л1лрЈан на корист здравља моЈих сугра1)аиа а на поиос Отаџбине као њену важну атракциону тачку. Јасно Је и природио да нисам имао прилике да у мом хшвоту скромног духовног радника стечем потребно знање и искуство, а да се мирном душом примим евенгуално одговорног места у краљсвскоЈ влади: те да ту увек доследан диктатима са вести са своЈе стране одлучно настојати да не отимам способнијима од мене могућност да ме достојниЈе и по државу успешније замјене А ако би прилике биле такве, те би же ља и воља одлучуЈућих фактора ипак хтеле да друкчије одрсде, настоЈаћу да посветим целога себе мојоЈ дрзгоЈ отаџ бини — као л/">ар Хрват а увек осводочснм присталнца и горљиви заговаратељ народног и државног Јединства, за које живим и умирем". НА КЛЕВЕТЕ Г. ПРИБИЋЕВИЋА Уредништво је данас примило спедећс писмо: Због немилог логађаја у Народж)ј Скуп штини од 20 прошлог месепа остали смо ду /кни одгозора г. Светозару Прибићеиићу, народном посланику, на изјаве његове протии делоиођа општинских у Јужној СрЛији, дате на једној од скупштннских седница, пре догађаја И ако мало са задоинењем, ипак Не одговор овај доћи на време да спере љагу сл образа људи који под тешким окотностмма врше своју заморну службу, пуну одговорности. и да увери г. ПрибиКевића колико је нгуравнотежен и безобзиран уборби за власт, тако да му у њој ништа свето није, па чак ни туђа част. Јунак је само онај који мушки на биље гу стане, — кукавица је сваки који иза бу сија мучки гаћа! Г Прибићевић није јунак, јер сакпивен иза бусије мучки напада на људе који су у немогућности да се на истом месту и са равним оружјем туку. Кукавичлук ј. то! Кад човек, свестан неодг'- >рности и над моћности своје. безразпожно ч дпско напл да на туђу част и об?аз, — доказ је да је сопствену част проиграо. а образ под ноге бацио. Јер, образ је најпсћа светиња човеку који га има. Који свој нема на тућ пљује. Г. Прибићевић је назвао лопужама и пљач кати-ма све детовоће Јужме Сдбије Ве^ика је то кураж г. Прибићмића! Т> се јасно отледа карактер једног човека који претендује на власт. У борби за задоби јпње те власти. г Прибићевић се тоиико за боразио, да је назвао пљаччашима оне љу де са којим Је и сам радио и као ми-нистар унутр. дела, и као министар других ресора! Кзко је то могуће да су онда сви добри и поште'ш бчли, а данас све сам божији пљач каш? Одговор је просг: Онда је Прибићевић био на втасти, а данас је вгн ње; у незостатку других Факата за правдање гсоје борбе. оч се дрско обапа на туђу •аст!.. Срамно, за;> не. г При<*!':ћ?вићу? Делово^е Јужне Србнје су махо.м стари!

ратниии који су за ову груду крз Своју про аивали. Они и данас са пуно пожргвовања и љубави предано јој служе, готози да се понова жртвују, ако то од 1!>их Отаубина захтевала буде. А љубав према о:аџбини никаз не чоже да осети човек чију душу испуњава само једна једина жеља: ВЛАСТ — и тој жељи о« је сав гсредан. Дсловође среза велешког наЈодлучније от бијају од се^е и свих осталих другона на југу подле клевете н увреде нанете им оа г. При^ићевића. жалећи што нису у могућности клезетника дати суду. Плтписани деловође у име свих осталих изјазљују: ЈЈа з ко г. Прибићевић ткучентуЈе спп)е оптужбе, сви Не оии ставити свс)е поЈожаје на расположењу. ДеЈовође Јужне Срби)е су спречни да ставе св о)е позожаје иа расположење сва кал кал то интереси нарпЈа и зржаве захтелнји булу, јок . сме јо тврзиио, ца се г. ПриС никал не би озрекао вЈасти па ма и иеЈа зржава пропаЈа. За нас: Јржапа изнаЈ свега/ За Прибићелића ? У име општине деловоћа ср. велешког Јов. М. Количанић, Драг. Милић, Чед. Миленковић, М. Д. Стоиљковић.

ПРАГ, 17. Јула. — (Б. изв. „Правди"). — Госпођииа Бехунек, сестра пољског нстражнвача Бехунека, коЈи се налазио заЈедпо са гснералом Нооилеом и био спасен од брода „Красин", Јпутила Је радиограм са брода „Чита де Милано" уредништву „Чешко Слово", у коме извештава да се генерал Нобиле полагано опорављг, и ако има всома тешку фрактуру костију. Госпођниа Бехунек имала Је разговор са генералом Нобилеом, коЈи Је исгласио да је он свим силама настоЈавао 1а убеди Малмгреиа да не идс на пут пешке, јер то представља сигурну смрт. Али га Малмгрсн није послушао. Даље, генерал Побиле се извињавао зашто |е | он баш био први спасеп. Он је на то дао пристанак тек онда кад му Је авиЈатичар запретио да ће се иначе вратити сам, без њега. Међутим, сад он дубоко жали ту сеоју одлуку. ТЕЛЕГРАМ НОБИЛЕА МАЈЦИ ПРО ФЕСОРА МАЛМГРЕНА РИМ, 17. Јула. — (Б. изв. „Правди"). — Г. Мусолини Је упутио телеграм вођи шведске експедипиЈе за спаслвање, Хонбергу, у коме изражава наЈдубљу захвалност за велике напоре на спасавању настрадалих у поларкоЈ ексиелиниЈи. Гепсрчл Нобиле упутио Је са брода ,,'1ита дч Милано" радиограм мајцн професора Малмгрена, у коме велича услуге покоЈног Малмгрена за науку. Напад комуниста у Шлш ] а БЕРЛИН, 17. Јула. — Две хиљаде комуниста који су нестрпљиво очекивали да буду ослобођени после амнестије, по кушали су напад на станицу у Шлезији. Полицајци су се томе успротивили и напалн манифостанте. Многи манифестанти су рањени, од којих тројица тешко. Рањено је и неколико жандарма.

Ухапшени бапкар БЕРЛИН, 17. јула. — У Бохуиу, у Вест фалској. ухапшен је јелан шпански банкар, којн је био у бегству већ неколико месеци. Он је проневерио пола мили-на златних маракз. и-.г.н

Нерш у Колши ПАРИЗ, 17. јула. — Јављају из Калкуте, да су избили нереди у предионици у Бовреу, коју су побуњеници били ^аузели. Полиција је утмтрсбила пружје да би савладала побун>енике. Погннуло Је 23 радника. Рањено је 4 полицајца Извршена су многа хапшења.

Отровна ангина ПАРИЗ, 17. јула. — Јављају из Амстер дама. да је на броду „Инсулад", којн |е долазио из Батавије сболело од отиовне ангине 70 путника, од којих је 8 умрло за време путовања.

БбРЗВ

Белгрчл. 17. Ка данашњем 6вр»аиском састанку све девик првмз динару су бс* промона, сем Борпииа Бв••а и Пеште. иоји еу нсшто чвршКи, док су Мипано, Праг, Амстердам и Лондон нешто чспабили ДЕВИЗЕ. - ПОНУЦА. — ТРАЖЊА: Лонд-н 277.19—276 39. Париа 223.75—221.75, Њујорк 54 02—56 82, Женмз 1087.10— 1094Л0 М.шзно 238.78—293.78. Праг 169.10—168.30, Бзолин13.585 -13.555, Беч 8 045-8.015, Пвшта 9.3379—9-9079, Брисел 7.9448—7.9148, Амстердам 22.93 -22.87. ДРЖАВНИ ПАПИРИ. — На цанашњч*-, гвчаЈу ратна штета је рађена пе 438.50 (100 000 иомада). Терминсни ратча штета *а ултимо јулм по 440 —439 (1900). за ултимо иовембао по 148 50— 448 (5"0) за улткмо децомбар ло 463—462 (2300). 7% г»о 81—87.73 (485.000 иомада). 4% по 55.50-54 50. Л03СВИ — Лутркјсии лојови 102 лонуда. ПРОДУКТНА БЕРЗА. — На данашњем састан му тенденција непромоњена. Замгкучлна је билз иод пшеиице и куиуруи. Пшеница аа: Сааа, шлсп узанс. Н. СДЛ. 17. (Б. изв. „Правди- 4 ). — ПШР .НИЦА бачка нова 245—250, бачка нова август 245250. бачка носа потигка ?а авглт 217 50 -252 50. 6анзт1ка нова 23—240, сремп.а нова 240—245 ЈРЧАМ бачки нови Н4 кгр 290- -20"». срем^ки нсвн 64 кгр. 200—205, Јужносрби^ангки повн 64 кгр 195—200. ЧОБ ба ,- ка и јужносрбнјапсра нсва за август 180—185 КУКУРУЗ бачки 292.50 —295. ОВАС 185—190. БРАШНО ОГГ и ОГ 390 -400. број 2: 370—380; број 5: 350—360; броЈ 6: 316—320; броЈ 7: 265—270. МЕКИН>Р 160165. ТенденииЈа за пшеницу мирнија. за кукуруз н зоб приЈагнн'а. и"аче непромењена. Про мет 22 вагока пшенице, 27 вагона кукуруза. 6 ва гона браш» а 9 вагона мекиња, 3 вагона зоби Гвег: 67 гагога.

НЕ Г1РОПУГТИТР НИЈЕДАН ДАН ДА НЕ ПРОЧИТАТЕ „ПРАВДУ"

Јован Кучанћанин.се удавио НОВИ САД, 17. јула. — (А. Б. Изв. „Правди"). — Јуче по подне стигла је овде вест из Осјека да се тамо, купајући се, удавио Јован КучанКанин. касациони судија. Леш пок. Кучанћанина још није пронађен.

Прослава четрдесетогодишњице Друштва Убских Зднатлија УБ, 17. јула. — (Изв- „Правди"). Тихо и скромно, бсз нарочитих уобичајених церемонија Друшгво Убоких ЗЈна т.тија за потпомагање на случај болесги и смрти прославило је 40 годишњицу св^>г плодног рада на узајамшом ме1^усоб 1ом погпомагању. Пре подне. о6авл >е1Н је парастос умрлим члановима. а после тота у башги ..\Аајдан м , настало је весеље до у саму ноћ. Др\т1ггву је стигло доста телетрзфсчих честигки. међу којима и честитка г Пере Марчовића, микистра граћевнна. Др^штво убских зан^тлија осчовано ]е оса.мдесетих годиш про-шлога века у добу бунта и познатих народних покрста. Осећање радничке и малограћанске солидарчости нашло је израза у оснивању овога друштва, које је у оио зрем* била и једина друштвена ортанизација на Убу. Од дана оснивања, па све до да»нас, друштво убских занатлија, рхкоаоде^и се племенитим циљевимз, корионо је пос<1Х'жило својим члангжима и данас кзда прг »слав .Ђа свој четрдесетогодишњи јубилеј, реда <к је грпћани« у взрошици Убу, без обзира на сгалеж, а та ни'> Ч"М'Н овпгл трл 'штча.

жигоп I

НАЈБ0ЉР НАЈТРА »НИЈЕ, ЗАТО НАЈЈЕФТИНИЈЕ