Правда, 10. 08. 1928., стр. 10

СТРЛНГЛ 10

„Г1РАВДА", 10. АБГУСТД 192В. ГОДИНЕ

55РО.! 214

СПОРТ

Сукоц гесгодЕн туце? Сплитскн ннцидент днгао је много галаме н буке. Учествовала је штампа, судије својим изјавама, Ј. Н. С., Б. Л. П., 3. Н. П. н другн. Све то бнло је оправдано. Београдска штампа објектнвннје је пнсала од Загребачке, чији су „извјеститељи" употребљавалн све епитете

нграчима дописиик зна да приповеда веома лепе ствари. Протнвно очекнвању, они показују сасвим зрело савремено знање бнло у начину спровођења заједничке мисли или у владању лоптом. Онн су затим племенити суларници и скоро никад се не деси да такмац буде хотимично повређеи. Срећна околност је да су и гледаоци широкогруди и трпељиви. Навпјање се изводи једино у

„Јувентус" и „Обили!/' у Скадру

рђазог уз име г, Сегедпнског, неоспорно јаког суднју, који нефаворнзиран ипак не остаје у засенку, већ својим сигурним н непристрасиим суђењем често снне, као што је случај у овогодишњеи државиом првенству. У својој нзјави г. Сегеднкски каже, да га је аутрнхтер г. Тудор, иначе савез пн судија, после утакмице поздравио V исторнји спорта класнчннм речима: „свкњо једна, и ви сте некн судиЈа; немате ии појма о футбалу". И спортнсте можда помнсле да је тај г. Тудор у сгва ри нека звер са мора, и да је можда нмао право кад је рекао ове класичне речн, послс шетње кроз Диоклицнјаногс одаје и подруме. Имајући част. а то се регко коме може догоднти бар у Сплнту, присусгвовао сам утакмицн Хајдук—Бачка 7:0, коју је судио г. Тудор. Свестрано и свеопште навнјање. И човек, којн јс нзговорио горње класцчне речп, учниио је н ово класкадо дело, међу многобројннм осталим са впшс ма ње класнцизма, разум.Ђнво сплнтског. Боначп!| но(;н лопту, при нападу бек „Бачке" одшџа кратким пасом. Један „хајдуковац" додајс н лопта удара Г).;ка „Бачке" у руку. Боначнћ успева да јс дохватн н врхом обуће из гужве пошал>е у горњн деснн угао. Вратар по цену жпво^а сјајно брани. Међутим пуб"м ка кличе: пенал! И суднја, тај велецење1ш г. Тудор, показује на белу тачку. И наравно... 'Гу нису изостајали, ни офсаЈди, фаулн н друго. Сутра-даи под вођстаом објектнвног судије „Бачка" је нзгубила само са 4:2!... Ето најбоље илустрације спортских схватања и позназа ња фугбала од стране велецењеног г. Тудора, којн се усудио да у дице г. Сегедннског нзговорн горње речн. Бнфеџнја на Тргу Св. Јеролима, чнјег се имсна не сећам, на вечери после утак мице објаснио ми је да је г. Тудору поннштен нсиит и да је као судија днсква лмфикован. То је дово.ган доказ из какое су< мудре главе излетеле још мудрнје речн, које су потпуно достојие оног ко их је изговорно. Р. Маркокнћ. 11ЕХАР ЈОВЕ РУЖНТгА Б.члз је тахо суђсно' да даа Једшктва; л.: делс мегдај: побед\ г ачјнгсс друтитво из зарошн крај 1 ужег гока заладне Мораве.-Чачзии су са 2:1-лобили псхар зас.тужеко, прЂготчјом т-ром ла б.таттеа-' вом земљншту. Да утакмнца нред хн.Ђа::/ л |:6 тлгдалаца проЈл пралч.ио старао се оа1нч1И> од.т,-мп ■ Мнлан Ннкол:;!'1. . • • Угпокетку је вођсла 1>ааноа1равна борба. Након пола сата затресена је мре-жа Кра.Ђезчшм и одиах затим још једмом. Гост.н су омда запели свим снлама н ус.челм да спасу част. аоп шкг. - могли ;,традктн линпа вкше, јср иасу ималн добар даи. Пропуспгли су пуно ретхик зго 'да. ЛОПТАЊС У СКАДРУ У старо.м граау на обали г.одељеног језера игра са округлим предметом узела јс вншс, маха него што би човск мо1ао замислмги овде. Можда јс довољпо на:к менути, да прилично мала варош избацн на утакмицу три хиљаде посматрача, па ла се наслути н добра каквоћа тамошњег лонтања. Наша слика предстаЕља два стара про тивника, Јувснгуса н ОбмтнНа. о чијнм

знаку одобраваља и ретко се гледаоци задиркују међусобно. Појмљпво је, да под овако повољним приликама лоптање у Скадру може нанредовати још внше. „ЕРА" СЕ БРАКИ Улрава четс «а Ужице одбија уиорто да-се протиз Јединства нграло суроао. Рзхио се једанго о нес.ректим слу-чаЈавииа- . „ Прилимом једас иааале Ерс лолта је бн.та код Пс-,1ића. Овај је исгу зауставио II држао (!ог,' над њом. Тада је притрчао Митро<зн1| и одбио лотггу у поље Ере, а о.хма:: ...агнм п пао. Алм, ка:.\) свде уотшгго није би.то лра<ргшено праанло су.ровошћу, судија ш|јс «гру нн прекшгуо. На Митрооића у првом гренутку шгко инје обратио пажиљу, мислеКн ваљда да сс само оклнзнј г о н сруигио. Остао је и да.т.е иа земљи, а судија, пратсћи лолгу, н»1Јв прнметмо, иа је утак 'Мицу !1реш;||гг-о тек хад је бно Јиозореа од сре.чњег •:.хч:1;-гча Ере н гледа-оца. Што се пзк тиче с-тучаја <-а Ка гозм'ћем, ствар стојм овзко: Десно крило Ере хте ло је да иогом захватн једзгу еисоку лоп г>'. Ист/ иамеру, а-тм главом. имао је Каговнћ, који је ударан гзехотично- Игра јс до^уше пргкинута, алм 1гпак наставл>е на уз судесговаље помеаутог, који се опоразио сасвкм". ИЗ ПОЖ.ЛРЕВЦА Недеља Је доиела нашој вароши две лепо победс, алн н један иемио догађај, који може имати најгсре последице. Радаичи! Је благодајЈећи велтаој вољи и полету сигурио и убед ,Ђнво савладао мешсситу чегу Ђурђа Смедеревца са 8:4 (2:2). Успех иас радује веома, јер је дошао од трећег овдашњег друштва, које је, узгред будн рече.-«), било приморано да наступн са два замењеннка. Победаиш! зас.тужујуиуну хвалу.Подмладак Викторије, појачаи са два ч.тана из прзе чете. који уоста.том имају право наступања за најмлађе, успео је да порази Обиоића (Петрозаа) са. ":0. Победа је нзаавзла радост, алн ■ уједно и проузрокосала праву оесрећу.-... Када су госги пош.ти иа спаван>е чекаказ матгуп-иавијач^мучки је-ударио а. г(1ача Мплаиа Стезића. цш-лом у глазу тако силио да је налрслл чеоаа ,«ост. Иако је таговремена ухазаиа .ккарска помоћ, рг:та • је тешке природе и сзаки ■час псјсгојн опас;:ост од залаљеша мозга и о^рги ЦРНО-ЖУТА ВЕШТИНА? „Писмо нз Беча. — У вашем члааку „Разиа зрсвда" про-читао сам како су нз Загреба саолшгили Београау веет да је Хајдук поразио Југославију са 8:2. Заврши.ти сте ннтаљем у ч;сду: „Коме Је 1Ш1ла у при.чог 1акза обмама, ђаво би га знао!"... Тада сам се сетло „Тагеспоста", наЈве !\ег лнста у Грацу, ко>н је донео крзтак извешгај о нсходу 2:8. Кад сам у пресго.чнчкнм лисгозииа пашао ;:стин\, поверсаао саи да су дру пм донелн 2:8 штампарском пдгр<тсоп. Сад ми је кеђутнм јлсно да јс оно јав■т>ено икосграистау злоламерно, да би се ср)шно углед београдасог аоптанл.-... Јер испраЕка Јеш није стигла?!... ТЕЧАЈ ЗА СКАУТСКЕ ВОЂЕ У ВРДНИКУ Почиње 13. овог месеца. Свп слушаопи вал>а да бу ду дг.ч раније у Врдши.у ради постасљања логсра. До сад је при-

^ови роман „Пз»аад@ (

«6

55)

Син три оца — НАПИСАО ГАС ОН ЛЕРУ. —

(Иилгмш) — Доста, Метеора!... Ви сте потпуно луди!... Ми смо без н једне!.. — Ја са.м врло жалостан, иолселеру! — И нЈлатс абог чега! — Ја сам жадоста« Јер монсељер нема више вере у свог верног сдугуКрај овог разговора бшо Је у аутошобилу, коф! нх је враћао у Ницу. — Овај аугомобил, уиита Титсн, то је још увек ваш аутомобил 04 јуче? — Још увек, ионсењеру! — Јесте ли га платили? — Не, монссљеру, нисам га платио! — Па онда, кад будемо стиглр, како ћете. га платитн? Олоо1иње»1 вас да нећу никзкаа шандал пред ообом,... рече Титен намргођен. — Ја не морам да га шитим пошто га задржавамо!... — Ми га задржавамо?, — Па да, монсењеру... Да идемо у Монтс Карло. Уосталс*м ево нас већ ту. Нека се ионсељер потше и обуче. За пола часа б«ћу поред н>ага!... Титен скочн из аутомобила не хотећн знати шта се дешава иза њега, уђе у Палас и умаче у дизалицу (лифт). Пола часа доцниЈе, као што је рекао, гроф Је ушао у мали салон и разасгро пред засењенс очи Тителове девет хиљада седзм стотина двасег и пст франака и педесет сантима!.. — Где сте то нашлн, уллта Титен пот удао уплашен. — Ех, м^ољ-сељеру! Одон Одоиоаић чува >-век једау круижу за жеђ! Крушка је данзс бно златар, златар кога сам јутрос иоп-татио!... Учинло сам му једну малу посету малочас... Он ми је просто на силу угурао у џеп кугнјицу са једиом величанстзелом иглсхм за краватну! Са брнљантом великим као какав мали орах... Ја сзм Је, не губећи нк тренугка, ољнео „Брегу Псбожности" и тдмо су ии позајмили за њу дезет хиљада седам стотинз двадесет франака и педгсет сан тнма, који иоага ево доносим нонсењеру!... — Одоне Одонош;ћу, ви сте лрапи геннје! Мало оласан генмје, али прави генијс!.. (И Титсн покупи све банкноте). Кунем вам се да озај новац неће отићи на коцку... С н.нме ћемо моћи дочекати новости из Трансарогигпе. — То сад1 н мис.тмо, ислсењеру1 Овај нозац ће бити сит.уротије са-гуван у вашем него ли V мом иепу. И одличли Одон се зацени од смеха. Његово добро расположење нридоби Титеша. који пристаде да га обЈтсу. То исто вече, они су начинили сензацију у Монте Карлу, у великој. дворани хотела „Париз", где је вечера, којој Је председавала Черчановска усред најређег цвећа и у тоалети од неупоредиве смелостн, била заиста кра.љсзска. Многобројне Јтледне ллчиости прилазиле су

јављено 40 вођа- Може се пријазити Још 10 слушаона уз улог од 300 дкнара. Цео течај биће снимљен као инстртатавни филм, коЈи ће се прихазивати у школама и пре>д грађанством. Сва ближа обавештеза треба тра.жити од старешине др. Половића, Дворска улица број 3, Београд. УНУТРАШЊОСГ ШАБАЦ. — У најлуђоЈ од свих утакмица које су о.тггран.-' овде лрестонички Оои.тић је савладао Мачву са 7:6 (1:5)!!! !У си.таом налету Београђанн су просто трегазили првака, који је у почетку зна •чио нешгола би пред крај мзг:\5ио г.таове навијали су сви гледзоци. Бурно им је иљескаио и при пролазу кроз варош. .. ЈЈ'нах дана би.о је присебни К. Поповнћ. моЈи је шест пута затресао урежу. Ње•гов брат само Једном. За Мачву су погодили циљ Цветковић (3). М. Јовано®И 'ћ, Б. Кеснћ н Врачарић. Доста слабо 1је судио Андра Живковнћ из Београда. Ћуприја. — ,Лрес10лоиаследник Петар" Је победио „Ј>товића" из Овилајп■ца са 5:2. Гостн су дали врло слабу нгру. Домаћи су па:< испољили вештипу гу владању лоптом. За њих су убапили .т.лпгу: Миша две, остале Корошец, Бооп;о н Влада. За Јутовнћа: Здравк^вић и Рала. — У предигрн похчладак Престолонаследнкка Петра огледао се са СлавнЈом неодлу'пк) 1:1. Г. Милзкоац. — После пораза у пехар сксј б01>5н -Тахоао" је однело лепл' и за с.тужанV побед)' над Хајдук-скм из Вал^е 1 ва са 3:0. Код гсстнју су би.ти најбољн: Андрић, Бабал и десна сптојха. Код домаћих: Васић, Баиоикћ, Сигегн, Плпознћ Г.птчец н Аћммсзгћ- — Судио Јс врло дсбрз Кукољаа

Титану и грофу и здравиле с шима. Черчаж>вска*Че бнла ка^миломрвнцЈа према свом домаћкну. То Је било дазно аече, заиста достојко Бастсодона од Трансарбаннје. Оно је кошта.чо четири хиља де франака Титена, који оставн кне. жевску напојницЈ' и повуче се иза Черчановске усред општег днвљења и поздрав љеи до земље од пос.туге. Сутрадаи он одлучи 1 ЖИОИ '-.МСКИ упрКОС С88Сгима грсћа, ко!и га увераваше да је по сле синоћње свечаносги иогао себи по нудати све читаонх петкаест дана не дрешеКи кесу. Али Титен ииЈе био Још потпуно изображен. Ог;а штедња му Је довволила дз живи без иових авантура још читаву кедељу дана. А.ти принчевски залат, под овим условима, ни?е имас ничег заиио!љивог за њега, који је навикао да нгра велике улоге, и више него Један пут, ои зажали време када се његова амбицнја задовољавала да буде први у Фурци. Да га није задржазало урођено поштеље и ко.је га потпуно угушивзше, поштеље клје Је еигурно добно оз сзог другог оца, ваљзног ПаггзжедиЈа, који би више волео да умре него .ти дз оСсшчзсти овоЈ погпис, он би са радошћу рекао „збогом" Јтучссузу палата који му је гтостао мрзак од када није био в«ше у стгњу да га тгретергно \жива. И бкти толико разуиам па чекатн новац, који Је био одређен нарочито за ^мирсње повериоца, знзчи постати неЈа«, г.туп, грозничаз, страшљн до дрхтавиие и као отрозаа 5*удрошћу... Једино по.мисао на Тоанету подржгра ла га је у овом општем пропадању. Он је зз цуу трпес. због ње је пркмио да буде прмнц, збст ње Је он могго јтп подпоситз! ,1ице О донј Одонозића, ко;т са своје стране показизаше најкисглије лице на овету од када Је бно сзсзнм задржан у своЈмм чароошгм подеизлмз. Најзад Је допмо пиомо из ТрзасарбаииЈе. У плиу Је бно врло висски чех, алл је несрећа хтела да је узеншемо пиомо било предато за време док је Тктен све внше и више меланхолнчан, Сио отитиао да се ма.то прошета. Писмо с чеком Је б.пдо, природиа. у--* пућело грофу, којн је брижл-нво .:р_икрио гослодару кнезу Марн-ИттотадеЈу све ааантуре, које су задсси."е „номац отаџбине". Па ила«, озај величи по.титачар (мм говоримо о кнезу) морао Је поо,'мњат I у нешто, и.ти, ако клје ни ушта сумњао, нашао је за добро, да пред}'зме извесне мере предострожносги премз грофу. И тако је сгавио до знања Одону Одсновићу да га чекају најгоре казне ако он, оданн слуга не би дословце извршавао његова наређења. Ове претн>е нес\с,1н>иво су уплашиле нашег пупомоћника, Јер се рецгио без оклевања да позраги новцем са чека саз онај новац који Је бко нзгубио. На резу.тгате пак озе операције пије се мсрало чекати. Кад је се Тител врагио V хотел око пет чзсоза у вече, једаа празан аутомобил стлгао Је нз Монте Карла. Тофер предаде Бзстардону зат ворено г.мсмо, која га отзсрм и прочитз: „Мож.«њеру, ја не зас.тужу.јом ки мзло сажаљење монсењгра, али ахо моасењер жели Још да зида свог С .ТСП', кека уз>ме брзо овај ауто, који му шлље.м! После једног часа бнћу >готдв. Ја сдм пршмио писио. „Ја сам опет појео иовац отаџбиле!" Титен се баци у а>т<>: „Ако није мр.ав, Ја ћу га убитн", кис.тио Је он. Четрдесед иинуча дсишија ауто се зјустави пред Казино. Титен снази грофа, којм је !шо једак бок (пива) на терссн „Париза", — Насгавиће се. —

Бпадобп Јз знак мвлоарвности МадоЕрвност Јв ^еакако )елаа ивзарава соЈава н лв аасгупп ■•-амз м -'с5е ј Л нчпо лод озо! кеиа и деие клЈи *ивг ао члчварнпу речппм в уошзке вв-чамавзм кга *»мп У врћапп ^.лучајевл шЈавлуЈе «алокрвност аол иаогах особз углел оззнах б^ле«пн Зз дече&е изллкрпно-ча Је^те ван^та успешттпг лејта лвк-1всти -пепнт.члзтет* с2>Е!РС»ДО ОН^З. Саио зве зо гри флагпа Феротовима зсволпе чт ла ''фзо >лправ* •жтшпе ла огв»ре апстпт н 1а л^ппннооу озлравл>е!ве свакг.Ј о >бп. војоЈ је кд"•1 бнла боле«'1 пап^ш^чп Ко же•тн ла упптреЛн 1 кравн Фероловни пска св нао^чг.оц о-^атз на вдрепу- Фари Мр 1 ап Боглановпћ апотекар т Млимпу ХврШ Бнпа). који разашил»р Ф«ги>лоепм у -ва • и 'еда цопдатои сгдаћоном ао-птаганоу н опшнриии усусгБсм. Цеза јвдне флдте -нпара. 11642