Правда, 10. 08. 1928., стр. 7

ВРПТ 2-4

СТРАНА 7

ДСО

— Један нов проналазак До сада су ге серуми употребљавлн са ио против извеснкх заразннх болестн, Сзда је један јапанскн лекар — по п.ч^њу једног меднцннског часопнса аронашао гакав серум, помоћу којега се ио;ке лом .Ђење костију нл врло лак и 5рз начин нзлечити. У врату постојн извесна жљезда — ко ја је нарочито код деце важна — н та жљезда рршн јак утицај на рашћење и рззвнтак костију. Када сг течност, која се налазн у овој жљезди, убрнзга у крв, тада се образује у кречни фосфат, који је главни саставни део људских и жнвотнњских костију. С тога, ако се то убрнзг« неком лицу коме је сломљена кост у руци или нози, тада ће кост веома брзо зарастн, јер се кргчнн фосфат спушта на болесно место. Јапанскн научкик је надпре на пацови ма испробао свој серум. Резултат је био тај, да су здравим пацовнма, којнма је убризган овај серум, нзрзсле двоструко велике кости. Овај серум не мора се давати у облику инјекције, може се узети н као пилула. У лекарским круговима у Европи вла да велико интересовање за овај новп ссрум, па се очекују експерименти на ђудииа. ЦВЕЋЕ КАО ДЕЛИКАТЕС Некн народи врло често обогаћу|у :вој јеловник на тај начин, што к^-вају разно цвеће. Тако се на примср на Цејлону скоро код свнју народних слојева троши у великој колнчикн цвеће, коЈе се прекувава, заслађује и т. д. Кинези кувају љиљаново млеко и канднрају јаслин. Јапанци исто тако као и Египћани воле пекмез од ружа, а у Јужној Индијн кува се н пекмез од лотоса. који је тамо нарочито омиљен. Хризантеме се у источним земљама сервирају као салата н оријенталски гурмани тврде, да је то најбоља салата на свету. ПРАНКХЕРСТОВА ЈЕ ОСТАВИЛА ЗА СОБОМ 86 ФУНТИ — Наследство велике фемннисткин>е Изгледа да у Енглеској баш није нај/носнији посао бити вођа феминистич ког покрета, па ма и тај вођа био најславнији и најчувенијн. Г-ђа Емелина Пранкхерстова, чувена вођа енглеских си фражеткиња, као што је познато, умрла је пре неколико ведеља у старости од 69 година. Сада је отворен њен тестамент и њенз каса. Пранкхерстова је имала укупно 66 фунти стерлинга (нешто више од 40.000 динара). Новац је, наравно, оставила лондонском удружењу сифражеткиња. ОГРОМНА ИМОВИНА ЗА УДОВУ ЈЕДНОГ АВИАТИЧАРА — Дарежљивост и тврдичлук лорда Инчсаепа Као што је познато : енглески авнатичар Хинчклиф је летећи преко Океана заједно са Елзом Макеј, пао у море и они су плзтили животоч за свој храбри покушај. Богати Енглез лорд Инчкеп, отац Елзе Мзкеј, поклонио је поводом све авиатичхе несреће 500.000 фунти стерлинга енглеском нзроду. као успомену иа његову несрећну кћер. Удова авиатичара Хинчклифа са својом децом, живела је после трагичне смрти свога мужа у највећој бедн и оскудици. Она је у неколико махова упућивала писма лорду Инчкепу, иолећи га за помоћ. али тај човек, који се показао толико дарежљив, када је била реч о успомени на његову ћерку, показао се веома тврдица према 5 'дови Хинчклифа и ниЈе хтео да удовољи њеној молби. Морали су да се заузму скоро сви енглески листови и јавно пс\-ле лортаОн је најзад ипак попустио и авиатичаревој удови потписао чек на 10 000 фун ти стер.тинга (око 3 милиона динара). Помоћ је стигла у последњем часу, јер је авиатичзрвеа удова последњих дана (>ормално гладовала са својом децом. ТЕТОВИРАНИ ДОН ЖУАН Двадесетпетогодишњи син једног фабриканта у Чикагу одржавао је скоро са свнма радшшама очеве фабрике љубавне односе, не мислевч нн са једвом оз бнљно. Када су девојке виделе са ким

СЕНЗАЦИОНАЛАН СПИРИТИСТИЧКИ ПРОЦЕС У ЛОНДОНУ Пзшија у Еммко] ноКржШг н

Лондон је овнх дана опет добио свој сснзационални спнритистички процес, у којима ова енглеска престоница у после дње време необично обилује. Но овај садањи процес разликује се од осталих у томе, што се међу сведоцнма налази славни енглескн књижевннк Конан Дојл, писац романа о Шерлок Холмсу и чувени енглески физичар Оливер Лоџ, који је позват пред суд као вештак. Треба на поменути, да су н Дојл и Лоџ водећн члановн разних спиригистичких клубова у Енглеској. По енглеском закону прорицање и гата:;,е је забрањено. Велики историјски до гаНаји који нмају тек да настуне, смеју се прорицати, а такође није забрањено пра внти прогнозе у погледу судбине Европе. Међутим кајстрожије је забрањено прорицати приватним тшима о њиховој будућности. Но да и поред оае забране у Лондону има многобројних гатара и иророчица, то није потребно нарочито истицати. Енглескн сп-цијалитет прорицања је „гледаље у кристал". Гатара има стаклену куглу, из које она чита будућност. Читаво јгдно оделење лондонске полиције бави се преко целе године само пр --њањем ."■вих гатара, » веома често се догађа да полицијски агент односно детекти« преобучен у женско одело посећуде гатаре н на тај начин чх хва та на делу. Овога ПЈта лондонска полиција нзиш ла је на један нарочити случај. Полиција је сазнала, да се један лоидонски спиритистички клуб бави прорицањем будућиости и то путем једног медиума. За кон наравно не забрањује одржавање

спиритистичких седннца, алн прорицање тим више. Детективи су се упутили у просторије где се одржавају спиритистичке се.»нчце и они су, свакн посебно, посетил ; медијума г-ђу КантлоИ. Сваком од детектива гатара је проркцала сјајну 6\ ■ дућност. Она је уЗела саоју стаклсну V глу и почела је гледати у њу. Гатара је пала у транс и почела да разговара са духом нндијавског поглавице Уајта Кок са, који је пре 100 година умро. Оаај поглавица увек је помагао г-ђи Кант.кш, да својим клијентииа прориче буд )11ј ност. ј У овом случају трагедија медиума била је у томе, што дух никако ниЈ 'е могао да погоди, да се пред медиумом налззе полицијски агентн. Сваки од агената пла тио је по пет фунти стерлинга медиуму за прорицање. Г-ђа Кантлон је прИЈ'ављена и изаедена пред суд. На суду она је изјавила, да она не може одговаратн за оно, што говори у хипнотичком стзњу, јср она се тих рећи не сећа. У осталом ока то не говори, него индијански поглавица Уајт Кокс, па ако се овога пута он упустио у прорицање будућности, то је његовз кривица. Али по мишљењу г-ђе Кантлои, њему се та кривица може н опростити, јер он је умро пре 100 година и не познаје енглеске законе. Суд се није задовоЉио овои прилично смешном одбраном г-ђе Кантлон и позвао је као вештаке Конана Дојла и Оливера Лоџа, чији искази ће бити од пресудног значаја по исход ове ствари. Сасвим је природно, да ће они узети у заштиту опгужени мелиум, јер и онн су убеђени спиритисти.

имају посла, оне су се одлучиле иа освеТУ- Пре неколико дана млади љубавник до био је писмо од једне раднице која га је дотле стално одбијала. У том писму заказала му је она састанак V свом стзну Али тек што је Дон ЖЧ-ан ушго у сгбу, опколиле су га његове раниЈе прнјатељице, фабричке раднице, којима је он свима обећавао женидбу. Оне су га свукле и везале му ноге и руке и одвукле га у једну другу собу где су му са кинеским тушем нацргале на месту где му је срце велику буктињу, а испод ње речи: „Ја сам велики Дон Жуан!" По том Је цртеж иглама избоден п младић — пу штен да нде своЈим путем. Младић се стидео због овог случаЗа тим ваше, што сс то препричавало по це лој вароши. Сада младић покушава да уклони тетовирање еа свога тела н зато је консултовао најбоље стручњаке. ШПАНСКА КРАЉИЦА ЛЕПОТЕ У АЛ1ЕРИЦИ УХАПШЕНА Према обавештењима америчких листова у Њу-Орлеану ухапшсна је шпзнска краљица лепоте „мис Хиспанија", ко Ја Је учествовала на великом интернацио налном конкурсу лепоте у Галвестону. Она је иа том конкурсу представљала Шпанију. Мис Хисланија није Јтсапшена због ие :<ог зло 1 тн1 нсго из простог разлога што је прекорачила дозволу за боравак у Сједињеним Држвааиа. АЛЕКСАНДАР ЗУБКОВ ОБЈАВЉУЈЕ СВОЈЕ МЕМОАРЕ Александар Зубков,, иуж сестре екскајзера Виљема, сада борави у Паризу и наступа као артиста. Он је сада ступио у везу са једним немачким издавачкни предузећем н жели да изда своје мемоаре. Књига ће носити наслов „МоЈ живот и љубав", а садржаће опис живота једног авантуристе. У тој књизи Зубков на веома искрен начин описује своје страсти за кокаином и коцком, као и за проблематичним женама. Ту описује он и своје доживља је у затвсрима руске Чеке, своје наступање у разним европским взрнетеима, службовање у разним хотелима, као пор тир, слуга и т. д. На крају он говори о свом односу са прннцезом Шау«бург- -Липе, којк он, сматра за једну епнзоду нднлнчног карактера. Зубков нзјављује, да воли и це-

ни своју жеиу саио зато, што Је њега сиромашног Руса, уздигла к себи н на правила од њега човека. ПОРЕСКИ СУКОБИ У ИНДИЈИ Између владе у Бомбају и сељака у округ Бардоли избио је недавно оштар сукоб зЗог го; а, што су сељаци одбили да плзте земљарину. Сељацн су то чинили слушајући рззне полнтичке агитаторе, коЈи раде на стварању што већнх забуна у ИндиЈи. На оваЈ начин државна каса је дуже времена остала празна, па су власти морале предузети строжије мере. Да не би ипзк нскусили тешке репресалије, сељаци у Индији су пристали да поново пла ћају порез, али под условом, да се закон о земљарини подвргне ревизији. По што су нека земљишта због неплаћања пореза бкла заплењена, она су сада врајћена власницима, пошто је сукоб ликвидиран. КОЛИКО ЈЕ ЈЕДН-А МИЛИЈАРДА? — Како да сг схвати ова количнна Већ од времена рата и поратног инфлационог доба људи су научили да се сусрећу са огромним цифрама, милионима и милијардама,, који су се више помињали нгго икада до сзда. Да је једна милнјарда хио-аду милиона, то свако зна, али колкка је милијарда, то је ипак тешко схватити, а још теже представити сликовито ту количину. Да би се ипак приближно осетило и схватило колико је једна милијарда, најзгоднији је следећи пример: Од Христовог рођења па до почетка месеца августа 1903. годиие протекла је Једна милијарда минута! Две милијарде минута од Христовг рођења биће почетком фебруара 3806. године., ПЧЕЛЕ КАО СЕЛИЦЕ — Двострука продукција меда Један пчелар нз британске Колумбије дошао је на оригиналну идеју. Он је одлучио да продукцнЈу меда удвостручи к то применом сасвим нове методе. Он је у јесен прошле године сложио све сво је кошнице и послао их једном свом познанику на југ, на Нови Зеланд, да би пчеле — летовале. Када су пчеле приспеле на Нови Зеланд, тамо је баш била поче.та летња сезона и пчсле су врсе.. прт^пљале тново ме... V истг' -о- '' једно са пчелама биле су тешке 14 ки-

лограма и иедавно су враћене у Колумбију да опет овде искористе летњу свзоиу. Ето, иа тај начин пчеле су постале селице, као и ласте и роде. МОРГАНОВА ВЕШТИНА — Рецепт за богаћење У једном већем друштву, у коие с« налазио и позиати амерички милидардер Морган, водио се разговпр о брзом богаћењу, па се један члан друштва интересовао, како се може постићи то брзо богаћење. Морган је смешећи се одговорио овом радозналцу: — Ниде никаква вештина обогатитн се. Тајна брзог богаћења налази се у томе, да човек купује од песимнсте, а продаје оптимисти. МАРСЕЉСКИ ЛАНДРИ У АФРИЦИ Пјер Реј, чуаени задављизач жена у Мар сељу, који се саза, као што ће се наш« читаоци сетити, налази у ма-хел>е.:<ог затвору Шаз и покушава да глађу у,мре и так>Ј однесе у гроб тајну сзојих злочина, живео

* • . С-*А • 1 , .-у' , - . "

I $

ПЈер РеЈ је у 1910. госжји у Сидн-^кл-А^-есу зјн нарски трговац. У то време посао чу ј« ишао рђаво и он је стајао пред банкротством Да би се спасао, чинио I« све кжу шаје да дође до козца. Тал<о сс >-псзнао са једним богаги-м Мароканце.м, који се замнтересовао за његову рада>у и гтмтао га, да ли му сродници његове жене не могу помоћи. Реј је одговорио, кријућм да је жмгини.м нозце.м и отворио радњу, како његоза жена мема ни сродни»ка ни новаца, ве$\ да је све што је имао ра својих десет нокаи зарадио. Међутим богата Марокаиац био }« до<5ар пријател брата његов« же*?е Мире л знао је све појединости па је одговорио мар сељоком Ландрију, проричући му судбину: — Бедни пријатељу, ни у бези се ти н« можеш ослободити лажи! Врло рђаа знах! Ти ћеш сврши Јти најбедни|је у затвору, јер си проневерио пријатељство брата твоје жене. Ни ту жену ни то пријатеЈћстзо ниси заслужио кад тако лаж.ч>ив! Ти ћеш св-ршити заиста бедно!" На то је Ландри осгао хлааан и иронично се нас.мејао: „Ја не.мам разЈОга да будем искрен према теби а још мање према жени, која нема вмше новаца!" Доносећи ову анегдоту, листовн у А тж»ру истичу пророчанство овог богатог Ма[К>канца које се та-ко тргггмзто обистини.-м. КО ЈЕ НАУЧИО ЧОВЕКА НА ШИВЕЊЕ? — Мишљење једног енглеском хнрургаЈедан енглески хирург и научник тврлн да су примитивни облнк шивења први лу ди научили од птица, када су ове посма трали како праве своја гнезда. Прављење птичијег гнезда то је почетна фазв шнвења. Хирурзи веК годннама траже неко фн« но средство, које би могло заменити нглу, а помоћу којега би се ранс могл* ушнвати тако да оне изгледају потпуно исцељене. За време тог истраживања прегледаване су биљке, птице и бубе. Позната је ствар, да у Индији, Бразнлнји и МалоЈ Азнји већ од прастарих времена људн за исцељивање рана употребљују неку врсту мрава. Тај мрав уме тамо да спо* ји двз краја рана тако савршено, да јв свако шивење рана потпуно нзлишно. Но исцељивање рана помоћу ових мр& ва ипак је веома опасно, јер од често излучују опасан отров, па је према томе њихова унотреба прнлично ризична.