Правда, 10. 08. 1928., стр. 6

ГТР*НЖ 9

„ГТРАВДА", 10. АВПХТА 1У2ћ ГОДИМК.

БРО.1 214

Пројекат закона о адвокатииа, који се слда налази на раду у Законодавном Одбору Народнс Скупштине, наишао је у нстом Одбору, прнликом гласања чл. 119, I« отпор неколико народних посла ника, којн пропадоше радећи за „добро свога народа". Чл. 119. зак. о адв. говори о мерама. које се предузети противу „пискарача" или т. зв. „дрвених адвоката". И, ма на које се становиште поставили, те мере у поменутом члану, нису толико ош тре, да би дале повода некоме у Парламенту, да прави питање опстанка чл. ] 19., у колико би он носио казненоправни карактер. Но, ипак нашло се неколико посланика, кх)ји су ие само противу кажњавања „пискарача", већ који су и противу тога, да се њима одузме лраво на адвокатски рад. За ову дебату противу чл. 119., ко не познаје наше политичке прилике, могао би рећи, да је лрост инат опонирања, или да се иде 32 тим да се у нашем правосућу створи хаос, јер само адвокати могу бити ти, који даду рациокалну нницијативу правосуђу. Но, за познаваоца наших политичких прнлнка, ствар стоји сасвим друкчије. На име позната је стоар, да наши народни п^сланици без мало свн адвокатишу за својс бирачс, без обзира на своју стручност за те послове. Нека нам о томе кажу коју реч судије из провинције, па ће те вндети како их и обични неквалнфиковани посланици узнемиравају за разне адвокатске послове којб би желели да вргт. ■ за своје бираче Довољно је сам да је бирач уханшен, па да народнн послакик већ самозвано заузме позу адвоката н довикне судији: и дајте ми да прегледам мкта кривице", ■ по „стручном прегледу" нстих да дода. ,,море пустите двог човека, он мене бира". Па питаћеге се: „добро, ако народни аосланици адвокатишу, какве то везе има са адвокатисањем пигкарача?" То ће мо вам одмах објаснити. На име сасвим Је јасно као дан, да пнскарачи не припадају добрим друштвеним р&довима; то су л>уди који су излазили из државне или прнвагне службе не својом вољом већ због разних рћавих дела, а који су се овога посла „пискарања" по нужди прихватили. да би могли егзистирати. У тој ббр^н зг опстанак, наилазе на њих т. зв. политички људи и ангажују их за своје кортеше. И сада разуме се ти кортеши поред неморалне политичке агигације још имају и ту дужност, да за посланикове бираче врше све оне ситније послове које не стигне да свршн посланик сам Да је ово тачно, најбол>и је до каз тај, што је до сада остајала узалудна борба и адвокатског удружења и адвоката појединаца противу пискарача, јер су иза њих увек стајали народни посланици хоји су штитили њихово занимање. У данашње време код нас Је, како робонују извесни посланици, адвокатски ред излишан. јер има „протежеа" и „пискарачв" који могу да сврше правни по;ао баш као и професионални адвокати. Кад постоји такво мишљење, вредно бч било знати: да ли ти иародни посланици мисле, да није ни потребно знати правну чауку и законе, па опет да се задовољи правда. Ако заиста мисле да знање закона није потребно, ономе који пледира пред судом, онда нека „пискараче' уведу и у судске редове, па нека судије „пискарачи" буду пандан адвокатима „пискарачима" Посланици, који су против чл. 119 за кона о адвокатима, су не само про гиву адвоката, него су и противу судова. Јер, суд није дужан, да колаборира у своме делнкатном послу са људима са улице који не познају постојеће законе, а још мање правну науку. Наши народни посланици којн су у својој сопственој кући (парламенту) иимали на дневнбм реду и убиства. систематски срозаваЈу и друге установе и то на један бруталан иачин, као што је на пр. овај употребљен противу адвоката Јер што се у старим границама Србије не поштују адвокати, у многоме су криви народни посланици из Србије који са „пискарачима" агитују чак и противу адвоката Ова безумна агнтација Је ишла чак дотле, да је један сељак из Србије ту скоро узвикнуо: „да би земља цветала кад не би било судова и адвоката". Наше колеге и.ч прека, међутим, Јако су поштовани од народа, као што )е случаЈ у свима културним државама, и с њи ма када клијенти разговарају заузимају без мало воЈнички став Међутим, код нас се адвокат идентифнкује са пљачкашем, и он свакодневно слуша како су противу њега сви од реда н власти и пу блика Ми нећемо да кажемо да у нашем рсду нема „бившнх људи", аећ са-

КсвфергшЈо кнтерпсрлонентпрке ;нк[е ч бррлину БЕРЛИН, 9. ~ (Б. изв. п Правди м ). •Конференција интерпарламентарне уни|Је у згради Рајхстага биће отворена 23. овог месеца од председника Савета Уније барона АДелсверта. Швеђанила. Не•мачка влада ће звшшчно поздравити учеснике конференииЈе. Првог дана ће •одржати три реферата и то бивши канцелар г. Вирт, о развитку политичких система, члал Народне Ск>т1штине г. др.

мо да упозоримо, да сваки друштвени ред има н добрих и рћавих представника, н да није право због оних неисправ них да се навлачи мржња на читав један ред, који се бави наЈузвишенијим питањима V животу. Наш адвокатски ред се нарочито поштује у целом културном свету а што је то код нас изузетак, знак Је наше некултурности и социјалне и правне. Ненал Р. Поповић, адвокат.

Славко Шећероа о проблемима е.мигра >ције и председмик белгијског сената г. Лафонтен о правима и ДужиостиЈиа Државе. За конференцију се пријавило 700 народних посланика иа 30 земаља. КУЛТУРНО ПОДИЗАЊЕ ПОДРИЊА

Билокс једнг иинифесгације (Од нашег стглног дописннка) Речемо Је да гсршредно-адултурна конфе-^ :] росвет И говорио Је г. др. Милан Јажовић

речција преаставл>а јеаан аажт дату^! у а-налисма Подриња. Неоопорно гачно и доказано. Подрнње рато* и запостављањем од иероаавних, уназађено, чији је културни живот без хилербо-тисања анулиран, чекајући освитак и праскозорје нове пери-

Подрннско шљива Ш.АБАЦ, *вв'уч?ге. — Прошле готкне њ« шл*иварск!и грг Подрмње Је изгвезло велихе колнчааде ш .ђ <иве одли-чног квааитзта. Ова годит љо п.рзим зичшн^ма о6ећа.вала је богату бербу. Ранке шљиве истина у ввћини су због не«колико позИ1ик слаиа, ^вропале. Међути^м пожњаке, које су биле одлнчло п огнеле и обећазале велики принчх, уадед неснсс.тоос суша, на п-рагу саз-ревања, пропадају. И с»е те скоро зреле гк>л^плаве шљиве Једре и сочне опадају неуплтреб.Ђиве, опа рушвне вешпоом жегом. Ила« задржало се доста ш.->ива по стаб.ти-ма, које ће у случ&ју прооивне атмосферосих при.тика, што је у изгледу. остати, сазрети. задовољити доЈиаКе по гребе и с мимжмч^м мо ћи Ке се извести, било као оировииа. или прерађене у пекмеа, ггугам етиваже опакоааие и ал. Али, у с»аЈКо<м случају, ове годЈНке може се ко«стато®ати да Је продичкзка шљива нешто подбаци.таМ. Г. Јанко Јовановић, председник шабачке општин« оде, дочека.то га Је у походу новинара. ТаЈ поход на гсраи поглад тако безначајан, по некима једна успе.та авантура, оставио је дубоке отиске у ориврелном н културнсу животу Поариња, »ороо чиЈе ће клнале Јурнуги као Оујица, носећи један нов културно економски васкрс. Једна шака новинара дошла је да помогне, колико и како она може помоћи, Поцрињу коЈе запи на пскпедњој стеленици скале срозавања Кије По дриње сачо пало ?кономо<и, оно ј« шх>ценгуално пало и културмо. А.Ђ1 како у веКини економски, приврецни налредак има као ;Тогич»*у гккледицу културни напредак, то се оправдано поче.то са подизањем економским и крајем прошле године и почет кам ове примећен је нагтредак, можда незна тан, али који свакако треба забележити у активу. Интенсивно и симу.ттано, Дар у Подрињу, аабележем је једам корак напред, који је имао свога логичног рефлекса на свим странама како акономског тако н куштурног живота. Ова конференциЈа до лази као доза појачања и подстрекивања ка општем циљу, да се не клоне духом, » се охрабрм, јер циљ ниЈе тако далек, 1 ни је ни тако близу, у главжхм потребан је заједнички раа и истрајност. На оветоилијској конферемцији, то треба напред истаћи, на све проблеме изнесене, на све ствари, гледано Је објективно. хваљено Је оно што треба да се хвалм. ку5>ено Је оно што треба аа се куди Трудило се да се по принцигагма ве/лког Спинозе.

о средњој настави, г. Милош Павлоиић уредник Полринске Учитежке Виблиотеке о основној настави. Г. Жика Поповић, као и о сталном шабачком градском позоришту и његови.ч успесима. Међу светлим именииа поменуо је и пок. Руцовића Просвега у По дрињу >т/>ређена са оста.ти* обласгима је задовољаваЈућа, у главном. Мећу иа>веће потребе слада отварање женске гимназмје. 0 здравственим установама говори.ти су гт. др. Михаи .Х) Дуњић, управнЈ« обласн« нице, и др. Аи^а Јовановић, лекар. Гквдвукла се велика акција појединих устажла, у борби протио заразних болести, у проом релу туберкулозе и малариЈе. Рђаве, окоро очајне саобраћајне прилике у Подрињу и изолованост његову подвукао )е у сђо * реферату г. Бора Станојевић. инжењер, када )ући се да ће Подриње у скороЈ будућност* бити оол>е среће. нарочито када добије мост преко Саве каз Шагша. иа коме Ј« поЈачана радаа снага О проблеиима Подриноке области, говорио је г. Ми-тиаоје Ђ. Исаковић. обласни поатаник. О же»кким ху.маним ииституциЈама, прзенствено ко^у Српских Сестара, говори .15 Је г-ђа Перснда Па-вловић, учител»ица. Најзад о пољопривреди и штампи говорио је г. др. Милослав СтоЈадиноиић. То је било сензацмонално у свим новинарским при^дбама у Псирињу. Кермег у Кози-вачи сасвим друте Је природе. Морелни успех конференције Је огроман и као погична последица л>егова, овакако биће дизање и културно и економско уназађеног Подриња. То је уоста.х >и м био цнл» свега осог. Рал. Марковић

Учитељскп скупштнно одоје пошту ПОп. "

Најбо.1 >2, "ај 1 рзЈниЈе. зато наЈЈешнннје

Позориште .Бооов Парк м РЕПЕРТОАР Четвртак, 9.: „Звонар Богородшнне цркве". Пстак, 10.: „Зла жснв" Субота, 11.: .Васкрсење". Недеља, 12.: „Две сиротице". У случају крНавог времена представе ће се одржатм у сали. Трамвајски саобраћаЈ осигуран. РАСЕЈАНИ ЧИНОВНИК — рРасејани чиновиик: Ро1>внм? — 1910. гч>дине. Данас ии Је баш рођеадан Чиношпш: То ме »е гамгересује. Пигам васс клда сте рођеии!

Данас пре подне, у 9 часоаа, у са-тч Учителског Дома, наставл>ен је рад скушцтине београдске секцнје Удружења Јутос.^звенскиг Учител»ст»а. Делегата Је. као м пр&ог дана, бнло у ве.адком броју. Пре салгог преласка на днез«и ред«. пре дседнмк је схлтпптинн саоттштно смрт СтЈепана Ра;агћа и позвао све учеснике да одаду пошту умрломе х.рватском народиом вођи. Учитељи су устајан>ем и речи^ма „Слава му!" одали пошту Радићу. Са скугантннске седнице упуће« је телегран саучешћа гтородиц« Радиће&оЈ. После краће дискусн^је, иза тага, прим љен је и кзвештаЈ фн«анс«;ског одбора. Затим Је прочитан реферагс извештај «ог одбора о раду угсраве у прошлоЈ г»3' дини, коти је изазвак) дужу и врло жнву дискучгију. У дискусији су узели учешћа г. г. Благоје СтеФановић, Дамњан Рашугћ. На прн.медбе г. Рашића све разуме, ничем> се не дивећи, иишта ие ј одговорио Је референт иинистра прооплазујући. И усле.то се у гранмцаиа мо | ^вете г. Мнлан Рабреиовић По подне су гуКностм Представници јавнога ижења све , поднети и оста.ти извештајн н, међу по су реферате и елаборате саслушали од објек ј следњи^м, извештај одбора за преглед тианих рефераната изнесенпх. Нкжаква I предлога управе. Ск>шштина Је тек пред тенденција није се подвук.оа. Говорено је ка 1 ве че завршила рад. ко треба и сме да се говори. Ти реферати наравно нису тако ни ружичаСти, нису тако ни песимистички. Изнесена су резимеа и дати ко«кретни и реа-тни начини за подизање и очвршћивање н. пр. пол>огтривреде. Говорило се о подр^скоЈ шл>ивн, (г. Борко Брадић) која Је до скора би гв наЈопасннји такмац шл>иви са Ка.тифорније, дати су и без устручавања изнесени главни разлози н»еног опадања и могућкосш на подизања. Констатовано Је у реферату о извозу шљива (г. Гргур Деполо), да Је шл>ива са Ка.здфорније стигла до нашнх гранша, што значи дефинитиани крах наше извозне трговине шл>ивом! Потребно Је оплемењивање шљиве, на гтрвом месту истакнут Је случаЈ незнаног јунака из Ја дра, Гвоздена Мнцића. селака непггсменог. снротог који је оплеменио три стотине стабала шл»иза и у Јеаном килограму добија просечно по педесет комада ш.!ћива. док неоплемењеннх просечно нма сто у килорраму! То су све конкретне чињеннце, њима Је бно поткрепл>ен сва>ки реферат, што Је неоспорно доказ с каквом су озбил>нош ћу Поарижги приступили када су решавали да организују ов>- конференцију. у рефегату о пол>апризреаи (г. Коста Попов1«ћ) дати су услови паг>опризредаог напретка, и с обзиром на њих поглед на пољопрнврец не прилике Подрнња. 0 потребама и гтриликама Шапца говорио Је пре>дседник општнне г. Јанко Јовановић. Један зајам који су одобрила и надлежна министарства. би ће употпеб.-нен у сврху позизања и улепшавања Шатта. на гтрвом месту НЦВН1ЦИН регулаиионог и генелалног плана Шатгаа, I — То би исто п ја учинио. да сам бно лг»дизање водо?ода, оправку ка.гзрме и тро- верен са г-ђом Браун... — рече вереник тоара, подизање стоноза, зграда и др. О.који со није дао збунити.

Др. БОЖИДАР СПАСОВИЋ спеанЈалнста за нервне болести преселио с« у улицу Војводе Мнлеика бр. 15. 1ј987 ДУХ ВРЕМЕНА довео Је са собом, да се а прање данас не треба употребљаватн нншта друго него Раднон. Техничке Високе Школе истраживаде су Радион н установнле, да је пг>тпуно нешколл >ив аа руб.г>е н да Је довољно рубл>е Ч сата у растопини Радиона кухати, па је потпуно чисто. 11432 ОРКЕСТАР МУЗИКЕ КРАЉЕВЕ ГАРДЕ приређује 12. овог месеца у парку Гардиског Дома у Топчидеру Снмфонискк конаерт. На програму поред Цезар Франкове симфониЈе изводиће се још дела од Бетовена, Рахманиноза, Лнста, Дворжака и Сантоликида. Почетак у 18 часова. Улазна пеке 15 динара од особе. Моли се иублика, коЈа би хтела што боље чути музику, да ааузме места пред музичком трнбнном. Дириге:гг виши капелних друге кд. 12067 Драг. Покорни.

ЉУБАВ НЕКАД И САД — Енглсека шала Мистер Браун изненађује своју кћер када се љуби са својим вереником. Њсму тгје право, па се љути и рече: — Када сам ја био верен са г-ђом Браун, ја сам седео увек у једном крају на изралу ! собе, а она н другом крају!