Правда, 30. 05. 1932., стр. 5

БРОЈ 151

ПРАВДА, 30 М/Ј 1932 ГОД".

СТНАНА

Којн лисцн уживају највеће симпатнје нашнх матураната

Ј пиој

ЦЕТИЊЕ, маја. — Анкета је наишла међу матурантнма Цетињске мушке гимназије на ретко живо интересовање. Један општи утисак који се добија прегледом ових ђачких одговора то је — имајући у виду, наравно, одговарајућа мерила — несумњива писменост и познавање писаца' за које су се ученици ангажовали у својим одговорима на анкету. Цетињ скн матуранти су дали више и од најстрожег што би се од њих могло са правом да тражи. Тај случај, ма да не усамљен у току ове анкете, представља ипак изузетност преко које не треба прећн. Закључак да се мећу најстаријим ђацима на Цетињу много чита и да се, углавном, зна за сва струјања наше савремене књижевности само је једно праведно признање. Сумарно, резултати изгледају овако: Од песника г. Милан Ракић је добио највише гласова; одмах за њим долази г. Јован Дучић, па г. Раде Драинац. (Од оних који нису више међу живима ушли су у обзир овим редом: А. Шантић, Душан Васиљев и Милутин Бојић).) Приповедачи: на првом месту, са одушевљеним присталицама је г. Мирос.тав Крлежа; потом г. г. В. Назор, Д. Шимуновић, Д. Васић и Гл. Божовић. Романснјери (најслабије заступљеии у анкети) пласирали су се по" о-

вом реду г. г. Ђалски, Ф. Финжглр и Б. Ћосић.

0ДДСВУд

Г. др. Богдан Поповић Најзад, међу есејистима прво место заузима г. Богдан Поповић, који, уједно, нма и највећи број гласова међу матурантима овога завода; за њим су г. г. Павле Поповић, Слободан Јовановић, Бранко Лазаревнћ и с једним гласом Велибор Глигорнћ. Име г. Мирослава Крлежа окружено је дивљењем ових симпатичних младих људи, који у овоме писцу истичу нарочнто његово снажно осећање социјалне правде.

Самоубиство кнеза Елдарова у Паризу р ПАРИЗ, 29. маја. аутомобилом и развио велику брзиклоки емигрант кнез Елдаров под ну. Чуо сам после неколико трену-

веома необичним околностима извршио је самоубиство, испаливши себи револверски хитац у уста. Самоу бистзу Елдарова претходио је његов покушај да убије свог познаника Авнлоза, раније официра руске гарде, а сада шофера таксиа у Паризу. Елдаров је веровао да Авилов са његовом женом одржава недозво љене везе. Међутим, Авилов је то најенергичније порекао, изложивши трагичнИ случај овако: — Ја сам се познавао са кнезом Елдаровом н његовом супругом пре него што су се они разишлн, али га нисам нарочито симпатисао, јер је само Елдаровљева жена радила. Он се тек недавно запослио на таксиу. Елдаров је био потпуно неуравноте жем човек, безразложно љубоморан. Његове сумње биле су потпуно неосноване. Критичне ноћи ја сам се са аутомобилом налазио у једној централ ној у.тици Париза. Пришао ми је не ки непознати човек, прилично пијан, и наредио да возим у Паси. Не радо возим пијане људе, а.ти је непознати наваљивао и ја сам морао да пристанем. У једној забаченој улици непознати је зауставио аутомо бил и упитао колико има да плати. Таксиметар је показивао деВет фра нака и ја сам то рекао непознатом. У томе тренутку из мрака је искрсла фигура кнеза Елдарова. — Већ одавно сам хтео да се нађем с вама! —"узвикнуо је он. Пре него што сам могао нешто да предузмем — наставља Авилов разлегао се први револвереки пуцањ. Срећом сам избегао први хигац, као и други. Ја сам кренуо

така и трећи хитац, а нешто каоније и четврти.... Тако је Авилов приказао први део трагедије. Други се одиграо вртоглавом брзином. Елдаров, пошто је испалио четири хнтца, ставио је цев бровнинга себи у уста и окинуо. Утврђени су ови детаљи предисто рије злочина. Елдаров је критичног дана пио са својим пријатељем Чер мојевом. Кад су већ били прилично напитн, Елдаров је позвао Чермоје ва да се провозају његовнм таксием. Кад су се налазили у близнни .^видовљеза тзксиа, Еддаров је замолио свог пријатеља: — Узми овај аутомобил и крени са њим према улици Виљ. Шофер овог таксиа је мој познаник и ја и мам нешто да разговарам са њим... Чермојев, који није познавао Ави лова, није ни слутио какву намеру има Елдаров и пристао је да му у> чини ову услугу. Иако књегиња Елдарова већ одав но живи одвојено од свога мужа, трагични догађај страховито је утицао на њу. Она каже да је кнез Елдаров показивао у последње време знаке крајње душевне неуравнотежености и често је претио да ће убити дете, које је иначе необично волео. Према жени Елдаров се понашао тако сурово и неурачунљнво да је она морала пре извесног времена да замоли главно државно тужиоштво Француске за интервенцију. Кнез је био опоменут да не терорише жену и да је остави на миру, пошто се она од њега одвојила. Ова тешка трагедија изазвала је веома живо коментарисање.

в • Заслужни н незаслужнн. —« Кажу да се ннзаслужним у овим \ нашим даннмг не признаЈу за слуге. Можла. Али да видит« каквих признања има оснм тога: „Банатски глагник" доноси овакву једну песм% посвећену неком дичном врггару. Заслуга није мала. Јер је фатар научио човека како се н>си ланац оД часовника. А ла п он није научио, зацело би јадтк остао у мраку и незнању и нтад не 6и знао како се носи једш толико важна и за жнвот потребна ствар, као што је ланац за чаовннк. Песма хвалности гласи: „ШТАЈНУ ВРЕДШ ПЕСМУ ЈЕДНУ. До сад ово бил; ми је тајна: Да похвалим ја портира ИЈтаЈна. Аој Штајну, твсје име дично. На свако је поптење ти вично. Ти си кадар свагог да упутиш, Зла чинитн никсм н не слутиш, Већ на добро (ваког опомињеш, Часне речн увек се спомнњеш, А доброти твојсј нема премца Достојна је лав.рова венца. Ето мени шта уганн Јуче, Од радости срц; мал' не пуче, Показа ми како с' носи ланац, Сад у моди нисгм ост'о самац. Та не мислим кјјн руке стеже. Веће онај. сатић што притеже. Пре ми ланчнћ .ако одвисио, Није чудо дуга^ак је био, А ја сам га дрх'о вертикално, И тако сам носшо га стално. Али јуче то 1Шајн опазио, Преко груДн он га препречио, Преко груди, то јест преко, моји, Не мож' лепше бити сад ми стоЈн. 0, хвала ти до неба висока. ј Штајну, бно увек бистра ока, | Да си кадар сваког оком стићн, Куд је хтео нау\гао ићи, Из фабркке хтео што изнетн. Да од Штајна ннкад неће смети. И ту трсба дарг, за вратара: Све сад спази, куДа ко пролази, Да га пита: којој радњи хита? Ако лаже да му не помаже. А за Штајна ово ствар Је проста, Он је вратар већ година доста. Професији својоЈ Је дораст'о, Ал се ннје ником рад тог хваст'о, Службу своЈу вршио Је строго, А у служби не говори много. АоЈ, Штајну, Дико од вратара, На Далеко не има ти пара! Прими ово неколико врста, Јер си човек карактера чврста. За то ови.м песму завршуЈем Александра ШтаЈна да поштуЈем. ДУШАН ЕРДЕЉАН."

Скроман успзх „плавкх' о о — ПОБЕДА БОЛ>Е ОДБРАНЕ. — ВИРИЋ, НАЈБОЉИ НА гтпгрин4 ИГРА ГОСТИЈУ. — 4:0 И — КРАЈ! —

ТЕРЕНУ.,

V V ЏЏ ц, с

Горе, тим Б. с. клуба; доле, вратар гостију услепшо иитервеиише

Као што видимо, песма. И служио Је господин ШтаЈн. Кад се често газе толика велина славна Дела зслужних, зашто бар да се не хвале заслуге овакве каква Је ова голема господнна Алек сандра ШтаЈна?^. Хапшење краља Гојама

ПАРИЗ, 29. маЈа. — (А. А.). — Авас јавл>а из Адис Абеба, у АбисиниЈи, да су владине трупе ухапсиле данас Рас Хаилу, краља ГоЈама и ње говог снна Јаханиса. Повод овом хапшењу Је за сада непознат. ТРАГЕДИЈА ЈЕДНЕ ПОРОДИЦЕ

Радмила ПетровићРадојичић 23 овог месеца умрла је-у Нешателу, на швајцарско-француској гра ници, млада Београђанка, талентована студенткиња и одличан празник Радмила Петровић-Радојичић. У Нешателу она је била са својим мужем г. Ђорђем Радојичићем, асистен том Београдског университета, гдг је радила докторску тезу из правне историје. 13 маја прошле годнне Радмила се разболела и боловала годину дана. 23 овог месеца она јс преминула, не довршивши започегу докторску тезу. * Рођена је 4 фебруара 1909 годиие. Родитељи су јој Стојадин и Божана Петровић. Основну и средњу школу свршнла је у Београду. Матурирала 1925 године у Другој женској гимназији у Београду. Исте године уписала се на правни факултет Београдског университета и дипломирала у редовном периоду, 1929 године. 14 септембра 1930 године венчала се са г. Ђорђем Радојичићем. Зиму 1930-31 године г. Радојичић је провео са Радмилом у Хајделбергу у Немачкој, где су се обоје спремали за докторат. 24 априла 1931 године Радмила је отишла у Нешател, где се уписала на правни факултет, да би полагала докторскн испит. За докторску тезу узела је предмет из правне историје: Укидање тортуре у Невшателу. Ову тезу она је радила на основу архивске необрађене грађе. Почела је рад, алн није довршила. Пала је у постељу 13 маја прошле године и годину аана после тога је умрла.

ТАЦ: Стојец, Штајнер, Заркоци, Кун, Ангел, Фараге, Карабаш, Стан га, Раб, Шварц, Кало. Б. С. К.: Глазер, Радовановић, Тошић, Арсенијевкћ, М. Јовановић, М. Поповић, Вучетнћ, Г.тишовић, Н. Марјановић, Павлица (К. Поповић), Вирнћ. Пре почетка борбе о гостима се могао добити доста повољан утисак. Очекивало се да ће бити у ста њу да поред добре игре буду н озбиљан ривал. Сви играчи лепо су развијени, брзи, хитри, носа извесним недостатцима, које су испољили у току саме игре. Дакле једна чета просечних футбалера супротставила се Б. с. клубу, који је, као што се из самог састава види, играо без Б. Марјановића, Тирнанића, Љ. Ђорђевића и Вујадиновића. Домаћи су почели енергично и сми шљено. Они већ у првим тренутцима били оу пред вратима Таца, који је оставио утисак да се неће снаћи и бити кадар да се понесе са борбеном четом „плавих". После ви ше лепих комбинација затресла се мрежа странаца. У 3 минуту М. Јовановић шаље једну дугу лопту Гли шовићу, овај је хвата и даље спрово ди Ннколи Марјановићу од кога бива упослен Вирић. Он се пробија и опгтро шаље лопту десном ногом у доњн леви угао. 1:0 ЗА Б. С. К. После тога Радовановић у више ма хова истиче се одличним дегажманом. Глишовић често пуца, али гове оштро послате лопте не прона лазе прави пут. У 5 мин. Павлица се снажно пробија, али бекови му одузимају лопту у казненом простору. Н. Марјановић се некако докопава лопте I поново је предаје Павлици, који пр

Бранећи мајку син убија оца

Била је редован члан Историјског друштва у Новом Саду. Иако врло млада, за време студија на правном факултету она је већ почела да пише чланке и мање сту дије из правне историје. Од дневних листова покојна Радмила сара ђивала је у „Правди" „Трговинском гласнику", загребачкој „Ријечи" и У другим листовима. Нарочито су бикарактеристична њена два члан ка, објављена у нашем листу: „Жене поротници" и „Жене судије". Од часописа, сарађивала је у „Архиву за правне и друштвене науке", „Срп ском књижевном гласнику", „Гласни ку Историског друштва" у Новом Саду, „Књижевном северу" у Суботици, „Записима" на Цетињу „Женском покрету", „Полицији", „Младој Зети", и тако даље. Од знатно научне вредности су њенп радови: „Одредбе о крвно-ј освети н умиру у Грбаљском законику" („Ријеч") и,„Члан ш^снаести Гр баљског законика". Као поборницл феминизма. РадмиI је написала и низ чланака из овс области, излажући положај у друш тву не само савремене жене него и жене у прошлости. Тако је нарочито интересантан њен рад: „Наредба кнеза Мнлоша о отмици девојака из 1820 године". Покојна Радмила је била неоспоран таленат и њена рана смрт ожало стила је све оне који су је позна. вали, ценилн и поштовалн. Ј. Д.

РЖ!Р$ Ш!0 ШОК КНЕЗ МИХАЈЛОВА 18. шам БКПЛАШ [вој Каталог

БЕЧ, 28 мај. | Јуче се у Бригитенау однграла кр | вава породична ДЈ >ама, чнја је жрт-' ва педесетогодишњи радник Тадеус Немчнк. Старац, који је био познат као ноторнн алкохоличар опиЈао се сваки дан. а затим долазио кући и малтретирао жену. У напитом стању Немчик је уображавао дз га жена вара и зато Је хтео да јоЈ се освети. Немчиков двадесетогодишњн син Карл, који је живео у кући својих родитеља, убеђен у исправност своје мајке, стао је у њену одбрану и приликом јучерање свађе између оца и мајке, Карл је дограбио гвоздену мотку и размрскао оиу главу. Немчик Је у тешком стању пренет у болнкцу и лекари сумњају да ће остати у животу. Његов син Карл је ухапшен. УБИЦА САМ ПРИЈАВЉУЈЕ ЗЛОЧИН Јуче у подне дошао је у полицију у Бригитенау неки младић и узбуђеним гласом молио да га одведу дежурном чиновнику. Мало доцније младић је изјавио да се зове Карл Немчик и испричао да је мало пре гводзеном мотком убио свог оца Тадеуса Немчика. Детаље н мотиве I свог злочина шгје могао објасннти и пошто је изговарао неке неразумљиве речи, полициски чиновник је мислио да има посла са лудаком. По слао Је полицајце на означену адресу, а младића ухапсио. Кад су полицаЈци дошли у Немчикову кућу видели су језив призор: У кухињи на поду лежао је стари Немчнк у огромној локви крви. Гла ва му је бнла размрскана. Полицајци су позвали лекара, који је установио да је рана проузрокована ударцем тупог предмета и пошто је | повређен мо^ак нема наде да ће [старац остати жив. ' Дознавши да је младић говорио ј истнну, пооициски чиновннк позвао 1је оцеубицу на саслушање.

КАКО ЈЕ ИЗВРШЕН ЗЛОЧИН? Приликом другог саслушања Карл, који се у.мирио од првог узбуђења испричао је тужну историју брака своЈе мајке. Ока је била млађа од свог мужа, који је имао фикс идеЈу да га жена вара. Између оца и мајдолазило је скоро сваки дан ло сукоба и размирица. Карл није могао ово да издржи и 1930 године отишао Је у Африку да нађе посла. Почетком марта ове године он се вратио и донео собом лепу уштеђевнну. Дошавши у родитељску кућу брзо је увидео да се прилике. за време његовог отсуства, нису измениле. Отац је целу зараду трошио на пиће а у кући Је владала беда. Кад је стари Немчик дознао да је ње1ов син донео из Африке велшку суму новаца, престао је да ради и почео да троши Карлов новац. Јуче у подне Немчик ее вратио кући у напитом стању и затражио ручак. Жена је одговорила да ручак још није готов и саветовала му да легне. Ово је био разлог да се Немчик наљутио и почео да прети. Назвао је жену просгитутком и запрегио да ће Је убити. Дограбио је оклагију н два пута ударио жену по леђима. Жена Је почела да виче у помоћ. Ка^рл Немчик налазио се у соби и кад је чуо свађу, отворио је врата и потрчао у кухињу са намером да заштити мајку. Дошао је у тренутку кад је отзц ударио мајку и у оном уз буђењу узео једну гвоздену мотку, која се налазила у блнзини, н страховито.м снагом ударно оца по глави. Немчик се срушио на земљу, а син, видећи шта Је урадно, отишао је у полицију и признао свој злочин. Штампа коментарише ову трагедију и сви жале несрећног младнћа, који је бранећи мајку извршио злоаин. во дриблуЈе, а потом Је шаље где треба. 2:0 ЗА Б. С. К. Ускоро затим Н. Марјановић сд прилично велике даљине шаље бомбу на гол, вратар боксује, Павлица притрчава, али сигуацију неискориш ћује. Око 10 минута гости су први пут на половини домаћих. Тада су рђаво извели један корнер. Од овог тренутка играчи Таца труде се све више и покушазају да се ослободе притиска Вирић поиово се пробија, прелазн десног халфа и десног бека и шутира одлично, али голмац хвата. Док су гости све борбенији, дотле Б. С. К. код стања 2:0 такмичи се без напрезања. Готово сви ње гови играчи пуцају, па и бекови. У 35 минуту Вирић поново је ју» нак дана, постигавши ретко виђен згодитак. 3:0 ЗА Б. С. К. Глазеру се указује прва прилина да се истакне. У 12 минуту опет Вирић је у повољном положају, пУца, вратар у паду одбија лопту, Глишовић притрчава и кроз бекове по» стнже гол. 4:0 ЗА Б. С. К. У првом полувремену Б. с. к. је био господар ситуације, играјући се са противником како је хтео. Њего ва навала, изузев Вирића, да је била мало вреднија у мрежи Таца био би замашан број лопти. По повратку на терен гости су и» зашли са нешто измењеном формацијом. Њихов тим био је знатно појачан уласком новог вратара. Користећи индолентност противничке навале гости су запели свим силама и, наравно, морали су успети да се отргну и пређу у акцнју. Сада је имала реч одбрана плавих, у којој је бриљирао Тошић. Охрабрени играчи Таца јуришали су на гол Б. с. клуба, на коме се, срећом, налазио поуздани и еластични Глазер, који је све опасности умешно отклањао. По одмору напад победника играо је тромо и без имало иницијативе да повиси цифру. С тога је и протекло друго по.тувреме без промене у исходу. Други део игре био је нешто живљи и узбудљивији. Гости са својим држањем оставили су утисак једне просечне чете од које смо видели више бољих. Б. с. к. се прегставио као тим који када му се даје прилика није у стању да забележн хазенски резултат у ексибиционој нгри. У редовима „плавих" нису се сви довољно трудн.ти, па према томе нису мог.и ни да се истамну. Потребно је, ипак, нстаћн сјаЈну игру Вирнћа, који је био првокласан стрелац, оставнвши утисак да би могао обући државни дрес. Поред њега још су задовољили: Арсеннјевић, М. Јовановић и Тошић. Глазер је био беспрекоран. Од лоптача побећене екипе свидели су се: Станга, Шварц и Ангел. Суђење Јоксимовића било је непристрасно, са једном крупном грешком на штету Б. с. к., коме није признао петн гол, постигнут у другом полувремену, када је лопта направила пут по голу и изашла напоље. ПЈто нехотичне хендчеве није свирао учк нио је да игра ниј'е била испрекидана. МИЛАН А. НИКОЛИЋ »ттгтттттттттттттмтттт^

Излошба спнка у Пнроту

ПИРОТ, 28. маја. — (П. С. извешт4ј „Правдн"). — Академски сликар г. А. Михајловнћ и руски сликар г. А. Пр"о кофјев, наставници цртања V Пиротској школи прирећују изложбу, кој> ће отзорити сутра« професор г. Дра гољуб Вучиннћ. Изложба ће бит 1 смештена у згради Пиротске учите/ ске школе и трајаће до 31 маја зак ључно.