Правда, 30. 05. 1932., стр. 6
корисницд Услед велике економске кризе и редугције чиновничких плата закључили смо да у свом делокругу помогнемо нашем грађанствј
Р Е К Л Д
креп сатен у свим модерним бојама Креп жоржет у свим молерним бојама Креп жоржет V модерним дезенима Креп монгол у модерним бојама тежак Фил а фил чиста свила мод. боје
М Н И М 80.- дик I сс _
70-
55. 80.1 50. 80.
дик ди ди ди
Ц Е Н А М А Свила фулар мод. аевени Свила <а прање мод. дезен. Свила за прање мод. дезен. Бурет у мод. бојама Твид свила за хаљине 140 см.
30.- дин. 36.- дин. 15.- дин, 25.- дин. 65,- дин.
ФРАНЦУСКИ ШТОФОВИ ЗА ДАМЕ
Двгален у мод, бојама 130 см. Авгалеи за мантлове мод. боје
90.- дик 120.- и 140.» дин-
Твид за хаљине у 100 см. Твид за мантлове 140 см.
35.- и 50.- дин 45.- 60.- 70.* и 80.- дин.
ЕНГЛЕСКИ ШТОФОВИ ЗА ГОСПОДУ
Иодерни дезени за лето Комплетан прибор за одело ОДЕЛЕЊЕ ПЛАТНА Платно за јорганске чаршаве у 200 см. Платно за креветске чаршаве у 150 см. Платно за креветске навлаке Ангин бео и розе Кепер за мушки веш - - -
140.- 150.- 160.- 180.- 200,- и 250.- дин. 160.- дин.
29.- ди|. 18.- ди1. 10.- ди1. 14.- ди1. 14.- див.
Свилени пуплии за мушке кошуље Свилени пуплин за пиџаме Вунени делин у мод дезенима Полу делин у дивним дезенима Циц постојан у прању К( 25.35.- 30. 37.
БРАЋА X. ГАБАЈ КОД „КР9НЕ' НЗ. ПРОДАЈА ЈЕ САМО ЗА ПРИВАТНУ УПОТРЕБУ А НИКАКО ЗА ПРЕПРОДАВЦЕ И ТРГОВЦЕ.
)
35.-
дин.
45.-
дин.
35.-
дин.
12.-
дин.
8.т дин. 33
ПОСЛЕ УБИСТВА ДР. МАТАНОВИЋА У НОВОМ САДУ
Убица каже да је убио оца зато што је у Београду живео у беди ■ ■ о:о — ДОК СУ ОСТАЛИ ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦЕ ЖИВЕЛИ У НОВОМ САДУ ЛУКСУЗНО. —
НОВИ^САД, 29. маја. — (А. Б. нзв.јкла је гума. То је Спиру толико нер
„Правди"). — Једна болна и очајна лрал»а догодила се у Новом Саду си ноћ око шест часова. Познатн и цен>ени новосадоки лекар др. Станко Матановић, пао је као жртва свога рођеног сина Спире Матановића, сту дента права. У наступу Душевног ра стројства Спира је убио оца камом, коју је нарочито за то донео из Београда. УМОБОЛНИ СИН СТУДИРА У БЕОГРАДУ Снн покојног др. Матановића Спи ра Матановић — „Мимнца" студирао је права у Београду, где је и стално становао. У Нови Сад је долазио само кад је требало да од оца узме новац, који је прилично трошио. Отац му је давао месечно 4 до 5000 динара, што је за живот једног студента било више него довољно. Али, између оца и сина долазило је врло често до свађе, јер сину није кикад било довол>но оно што му је отац давао и сматрао је да му отац чини неправду што му не даје више. Др. Матановић, знајући да му је снн био већ неколико пута на по смагрању, због живчаног растројства, трудио се да увек разговара с љим колико је могуће блаже и одмереније, али то, изгледа, није било могуће. Спирино студирање је ишло врло лабаво, што је и разумљиво, али нико га није могао наговорити да се остави студирања, јер је њему то био најзгоднији начин да стално борави у Београду. Пре неколико дана др. Матановић је послао сину новац, али свакако да је он тај новац потрошио, јер се решио јуче да оде у Нови Сад и да од оца тражи поново новаи. Веровагао, мислио је да неће добити од оца новац, јер је још пре него што је пошао из Београда одлучио да убије оца. То се види и по томе што је понео собом и једну дугачку каму, којом је и извршио убиство. КАКО СЕ УБИЦА ПОНАШАО У АУТОМОБИЛУ Одмах после ручка, Спира је пре шао из Београда у Земун и ту је нашао шофера Руса, Макарија Коперкина, који нма такси број 2028 и наредио му да га вози у Нови Сад. — По тахсиметру? запитао је шо фер. — Да, одговорио је Спира, али са ио што можете брже да возите. Био је веома узбуђен и нервозно је скакао са седишта, чим би ауто« мобил на кривинама почео да успорава брзину. Неколико пута је до* Бихнуо нервозно и љутито: — Та, зашто не возите брже. — Ово је најве^л брзина, одгово {>ио је шофср, који је заиста терао Кола пуном брзином. Развијајући пуну брзину, кола су *од Инђије претрпела дефект — пу-
вирало, да )е почео да грди и да лу па штапом по седишту. Шофер је за молио неке пролазннке да му помог ну да што брже. напумпа гуму и Спи ра се смирно тек кад су кола пошла, опет пуном брзином. ПРЕД ОЧЕВИМ САНАТОРИУМОМ Чим је шофер ушао у Нови Сад, Спира му је показао пут до санаториума његовог оца. Покојнн др. Ма тановић је имао одлично уређен са наториум у блнзнни парка. Још ко ла нису ни стала, Спира је журно искочио из кола и утрчао у санато риум. Шофер је остао пред санаториумом да намести резервму гуму. На улазу у санаториум дочекао га је надзорннк куће Петар Данков. Спира га је весело поздравио: — Здраво, Петре, где је тата? Не опазивши на Спири никакво узбуђење, Петар му је такође весело одговорио: — Добро дошао, Мимице, госпо« дин доктор је сад изишао, алн ћу га ја зватн. Петар је журно потрчао да стигне др. Матановића, који је неколико тренутака рзније био изишао иј санаторнума. Код кафане „Страхиња", Петар је стигао др. Матановић и рекао му: — Господине докторе, Мимица |е сад баш допутовао аутомобилом из Београда. На то др. Матановић ннје одгово рио ништа, већ се ћутећи вратио у санаториум. До санаториума је др. Матановића пратио Петар, али није с њим проговорио ни једне речи. Кад је стигао у хол зграде спазио је Јосипа Шнмића, свога ранијег надзорника куће. Предосећајући да ће доћи до објашњења између њега и сина н бојећи се синовљевих наступа, др. Матановић је позвао Јо сипа да пође с њим. ОБЈАШЊЕЊЕ И УБИСТВО Чим је ушао у стан који се нала* зи у санаториуму, др. Матановић :е опазио сина. пришао му и поздравно се са њим. — Због чега си дошао изненада, Мимице? запитао је отац сина. — Дошао сам по новац, одговорпо је Спира. Хоћу да ми даш новаца. — Добро, даћу ти, одговорно )е благо др. Матановић. — Али, што си дошао аутомобилом, то стаје много, могао си да дођеш и возом, пребацио му је др. Мзтановић. То пребаиивање било је довољно да се Спира разбесни. Унео се оцу у лице и веома внсоким и раздраженим тОном узвикнуо: — Дај ми одмах новац, иначе ћу направити комедију у кући. Знајући колико је раздражљив ње гов син и како пада у јарост за нај мању ситницу, др. Матанови* се ма-
ло заплашио и опет благо рекао: — Даћу ти, даћу, зашто се нервираш? Али Спира је већ био толико нер> виран да није знао шта говорн и почео је и даље да виче. Др. Матановић, и сам нервиран синовљевнм речима, узвикнуо је: — Не дам ти новац! Спира се нагло бацио на оца и оборио га на под. И ако је др. Матановић веома јак човек, није успео да избегне пад. Али Јосип Шимић је дохватио за ноге Спиру који се потпуно налегао на оца и повукао га, те је др. Матановић успео да у стане. Одмах је појурио кроз собу према ординацииј, али је Спира по> трчаО за њим, оставивши Јосипа, на кога је већ био полетео са камом. На степеницама је стигао оца и ударио га камом у леђа. Крв је шикнула из ране. али то убнцу није задржало. Др. Матановић је, иако рањен, покушао да сиђе низ степенице, које су биле поливене његовом крвљу али га је син пратио у стопу. Стигавши до собе за ординацију, др. Матановић је покушао да затвори за собом врата. У томе му је хтела да помогне и болничарка, сестра Валентина, али се Спира окренуо њој са камом и она се уклонила. Спира 1е пришао тада већ малаксалом др. Матановићу и зарио му каму изнад самог срца. Др. Матановић је пао на под, а Спира се окренуо и без речи изишао и не погледавши оиа. Послуга је дигла са пода др. Матановића и сместила га на једну сто лицу. — Спасите ме, помозите ми, зај-гчао је др. Матановић. То су биле последње речн. Неколико тренутака после тога он је издахнуо. Целокупна послуга је била толико збуњена, да нико није смео да задржи убицу при изласку из санаториума. Чак му је један служитељ додао шешир, кад ге ја затражио. Спира је мирнј изишао на улицу и шетао се новосадским улицама. Једна ћерка др. Матановића, г-ца Цииа, наншла је баш кад се све I скупио пред санаториумом. У првн мах није зна/.а ј чему се ради, а кад је дознала страшну истину, добилч је нервни напад. Супруга др. Магановића и друга ћерка сазнале су зз несрећу тек око седам часова, кад су се вратиле кући. Г-ђа Матановић је била на погребу неке пријатељице. Пошто је прошао новосадским улицама, Спира се упутио преко моста „Краљевић Томислав" за Петр> варадин, на официрски штранд. Мислио је да ће тамо наћи мајку и сестре. УВИЂАЈ Чим је извршио убиство, послуга је обавестила полицију. Одмах је
стигао шеф кривичног отсека. Маленчић. Док је он вршио увиђај сти гли су и државни тужилац г. Вуковојац н нстражни судија г. Папричић. Г. Маленчић је дао полицајцима опис и фотографију убиие и издао налог за његово хапшење. Одмах је позван лекар г.' др. Узелац, који' )е са др. Јованом Ненадовићем, управникб^ Новосадске болнице и општинским лекарем г. др. Клуком и још неким лекарнма, извршио преглед леша и констатовао начин на који је убиство извршено. Утврђено је да је др. Матановић добио огреботине на носу и осталим деловнма лица Убод ножем у леђа износи два саитиметра у ширину. Најтежа је рана на левој странн груди, испод грудне кости. Ножем су повређени крзни судови и услед великог излива крзи наступила је смрт. ХВАТАЊЕ УБИЦЕ Пред санаториумом је била велика гомила света, јер се вест о убиству прочула врло брзо кроз Нови Сад. Међу светом били су и два при ватна чиновника г. г. Имре Силађи и Фрања Лемрел, који су приметили убицу и одмах су пошли за њим пре ко моста „Краљевић Томислав". У је дној шумици, крај општинских станова на левој обали Дунава, они су стигли убицу и ухватили га. Тала су дошли и полициски службвници и њима оу г. г. Силађи и Лемрел предали убицу. Он се није бранио и мирно је рекао: — Знам да сам заслужио да ме ухапсите, али се не кајем што сам убио оца. — Зашто сте га убили? запитали су га. — Био је богаташ, а ја сам се па тио у Београду без новаца, одгово рио је Спира и мирно пошао у по лицију. Оцеубица Спира Матановић је ду шевно растројен младић. Неколико пута је био већ на лечењу. Према лекарској дијагнози боловао је од „деменција прекос" — младалачког лудила. Био је у Немачкој две годи не на студијама, али ни тамо није имао успеха. У Београду је такође студирао без успеха. а по казивању његових другова, живео је неуредним животом. Има 22 године. Породииа др. Матановића је веома велика. Чланови те породице живе и у Војводини и у Црној Горн. Покојии др. Матановић родио се 1875 године на Цетињу. Тамо је почео гнмназију. Матурирао је у Котору. Университет је свршио у Хајделбергу 1900 године. Од 1900 до 1904 био је на клиници професора Чернеја, чувеног хирурга, као асистент. Од 1904 до 1915 године био је управник болниие на Цетнњу, а кад су аустриске власти окупирале Ирну Гору, као велики националиста, био је интерниран. Био је у по знатом заробљеничког логору Болдо гасону, где је V исто време био управник заробљеничке болнцце. После ослобођења враћа се на Цетиње где је остао годину дана, а 1919 го дине долази у Нови Сад као шеф хируршког одељења новосадске државне болниие. Од синоћ, цела је варош под утиском догађаја који се синоћ одиграо у санаториуму др. Матановића. Млади Матановић је своје дело очиглсд но нзвршио у наступу лудила.
Данас пре подне извршена је обдукција леша др. Матановића. Ов> поновну обдукцију извршио је г. др Марцел Корнфелд. После обдукшЈе мртво тело др. Матановића пренесе* но је у стан и постављено на одар. Сахрана ће се извршити сутра у десет часова пре подне,. Спровод ћс поћи од куће. После опела у Саборној цркви тело др. Матановића са. храниће се на Алмашком гробљу. ШТА КАЖУ СПИРИНИ ПРИЈАТЕЉИ О СВОМ ДРУГУ Супротно лекарском мишљењу да је Спира извршио дело у наступу душевног растројства, његови другови кажу да то нлје тачно, већ кажу да је он још од ране младостн био нека врста особењака. Није трпео конвенционалности. Био је врло начитан, јер је још од раног детињства читао само озбиљне књиге. У последње време Спира је своме оцу написао неколико писама, која су се много разликовала од пређашњих јер .су писана са много нежно« сти према роднтељима. Он је увек избегавао друштво. Једно време пу. не три недеље остао је у стану, на коме су биле спуштене завесе и није се нигде појављивао. Јуче је др. Матановић дао својој ћерки г-ци Цици 600 динара да преда на пошту за Спиру. Како је Спнра изненада дошао упутница није нн послана. Млади Матановнћ је много трошио новац. Колико је у том погледу био лакомислен доказује и факат ла је он прс две године, када је био на студијама у Карлсруе, за три месеса потрошио двадесет хиљада динара и после тога вратио се кући. Затим се уписао на правни факултет у Београду. Отац му је тада давао мање новаца, да би се снн приучио штедњи и то је младог Матановића много љутило. тако да је често до« лазило до сваће. Кроз кућу др. Станка Матановића данас је прошло много његових бивших пријатеља н поштовалаца, који су породици изразили сво!е саучешће. Мећу првима изјавио је саучешће г. Драги Тодоровић, помоћник бана. тттт?ш?тт?»мтт?тттттпп
Веоградсним матупзтима из 1906 гооине На другарском састанку одржаном у Београду на да« 27. јуна 1931 голине приликом прославе двадесетпетогодишњице од положене матуре основалн су матурантн београдских гимназија и реалке из 1908 године „Клуб 1906". Правилима поменутог Клуба предвиђено је, да се чланови Клуба састају сваке године једанпут на другарски сасганак.. Овогодишњи састанак одржаће се у виду другарског вечера 11 јуна ов. г. код „Коларца" у 20 часова. Необавезна вечера а ла карт. Позивају се другови који желе присуствовати овом састанку да известе писмено или преко телефона бр. 20762 г. Љубомира Љ. Ненадовића, адв. из Београда, Кнез Мнле* тина ул. број б.