Правда, 30. 05. 1932., стр. 7

БНОЈ 151

ПРЛВДА, 30 АЦЈ 1932 ГОД.

— СТРЛПА 7

БЕОГРАДСКИ ЖИВОТ НЕДЕЉА, 29. м»Ја. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ Згрлза код Окшмшка: (15) , д»ц Кнхот". (20) „Зона Занфирма", Беогрддско нало позорнште (СлавнЈа) (21.15) и Госпо1>ниа нз Мшссимбара". Београдска комедија (Башта „Новс Жагубнцс — Ратарска 115) 21: ..ЦЈпанска нува". Јаг<Ј1п »I/ Лп1ђа<*.чЈ«Јеиг« (Боров-Парч) Кра.г.а Алексанлра 246. Мјјски атракционн прогр&м »Ог \'1Кчоп«. — »Рег«у АПап лкЈ МаисЈ«. — После програиа дансмнг. Почетак прогрЈма у 10 часова Свира првокласнн иаз м \Ућ1(е биг ВашЈ". У неделу 29. иаЈа 1932 год. Свечано отварање Ресторана „МмхаЈЈовац" — Чукарнца. — Српскофранцуска првокласна кујна пол управом познатог г. Днфранка. Свнра одлнчна џаз-музнка. Театер Варнете Палас, (22): Велеградски програм, 3 Орфатнс шпзнскн акробатн н ексентричари, 20 уметннца и лепотаца. оознато солндна цена. Пнвнииа „Цветковнћ- Крала Петра 64. Отворила је лепо уре^ену башту са терасом у зеленилу те У овни летњим данима пружа свакоме пријатно ужнвале. Располаже увек гурманскнм мезелу цнма; лобром кујном. чнстим при родним разним вниом. Свакоднев на пријатна музнка. Цене свему јако сннжене. Хотел Крагујевац специјадна печења ра за гурмане сваки дан печу « се на ражњу јагн»ићи и прасиКи и сзн гурмански спецнјалитети пића природна пева чувена Босанска севд. певачиаа Маца уз пратњу Анте Грујвћа. 42530 Кафана „Морава" у Кралз А-тександра ул. бр. 168. Старн Смедеревскн Ђерам нз осноза реновирана и снабдевена одднчним гурманским мезелуцнма и праокласним пићем. Врло леаа сала за друштвене вечере. Свира чувена севдалиска капела „Малог" Мирка и Враће. Угоститеа» Драган Петровић. 42577 Објава. — Извештавам пошт. граћанство да сам отворио нгранку сваке суботе и иеделе у сопственој кафанн „Кафана Шабац" код „Енглеза", Цара Душана удица бр. 141. Земун. Свако вече хармуникаш. Цеве су оборене пићу и то: 1 литар крајинског вина 6_дмн., 1 чаша крајпнског впна 1.50; 1 лнтар далматинског црног и белог 10.— дин., 1 чаша далматннског вина 2.— днн.; 1 флаша пнва 5.— дин.; 1 пар крањске кобаснце са хлебом 3 лин. Угостнтел Мшлорад Бранковић кафеџија и ресторатер на оугничком брод>' .Битол>". 42632 Кафача Три Се.шка Краљ Мнлана 74 најевтннн»а ку!на, одлична гурманска ћевабџиница, пића првокласна као и увек. 42076 Хотел „Нииионал", до Калемегдана, велика Башта. Пева Татјана, Цнца и Мица. Резервнсање астала. Тел. 28-122. 42895 »ГраКевннарска Каснна", Мајке Јевроснме уд. 8. Препоручује своју домаћу н страну кујну. Најлепшу башту у Београду са терасом за дансинг уз музику г. Стевице Николића. Свако вече јагње и прасе на ражљу. Скуп отмене публике. 42833 БИОСКОПИ Ураиија (17): „Лп-бав у троје" (Георг Александер, Бегм Бнрд). Касина (17): 1) „Шпнјунка Х-27" (Марлен Дитрнх); 2) „Мо)а жена — твоја жена" (Лилиан Харвеј, Вили Фрич). Колосеум (16.30): I) „Само ову иоћ*... (Ценм Југо, Херман Тимиг); 2) „Чикош баронеса" (Гретл Тајиер, Ернст Веребеш). Коларац (5, 9.30 башта): „Излет у живот" (Шарлота Суза м Феликс Бресар). Корзо (15): „Срие жел»но лубави" (Ернст Веребеш. Труде Берлинер, Паул Хербнгер). Николнћ Клериџ дуплн програм „Контеса 1М-ра* и „Божанска ноћ". Цоне снмжеме. Метропол (15): 1) „Занадни фронт 1918". Ужасм светског рата; 2) ЈНасиле" (Жорж Банкрофт). Новаковнћ (15): 1) „Сити Герл" (Чарлс Фарел, Мери Дункан); 2) »Изабела" (Масћ тјг Јје \УеН хит Рагас1|еа) (Аннга Дорис, Карл Екман). ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: Г.т. Мирослава Рожмана, Престолонаследни> ков трг 5 (Телефон (26-165); Косте АнтоннЈевнКз, угао Балкан* ске м Ломине улмце (21*040); Милина ЖивковиКа. Цара Николе Другог 53 (21-027); Бошка Кремића, Булевар Ослобоћења 36 (24*580); Димитрмја Ннколићо, Жоржа Клемансоа 2 (20-255); Констаитмна Селаковнћа. Кнез Мхдајлова 45 (21-325); С^етозара Трзјковнћа. Крал>а Алексан1ра 24 (26-180); Борнвоји БоЖИ* ћа, Крал.з Алексанлра 132 (угао СинКелнћеве) (24-641); Маг. фарм. Станмсллва Стаимшсвског, Булевар Вијвок Мишића 13 (26-464); Маг. фарм. Каракашевића, угао ДушЈмове н Н'рал>а Петра. СтаницЈ за спасавање, к-лофон бр. 23-456.

Наука и живот

оо-

У прошлом чланку 41зне.гл смо суштежу алкохолизма и на веди све снмпгоме ове тешке н опасне бодестн. Са гледнштз хигнене и социалне полнтике борба протнв а.ткохолнзма је данас од необично веЛике важности. Њу нзазнвају у >&тој мери сониално-хигненске, као и прнаредне потребе свију народа. Најцелисходнија је оорбапротнв алкохолизма коју водн сама држава. На тај начнн могу да се заведу строге забране точења и потрошње алкохолних пића, али и то се у пракси ннје могло известн онако како је ндеално замишљено. Две државе су до сада покуша ле да заведу потпуну забрану (прохибицију) алкохола: Совјетска Русија и Сједињене амернчке државе, али ие са апсолутним успехом. У Руонјн је ова забрана скрахнрала одмах у почетку, а у Сједињеним државама се, истнна, још и данас одржава — али само на хартнји... Штете од прохнбиције у Америин су данас далеко веКе него што с>' биле штете од алкохолизма пре завођења прохионције. У неки.м европокнм земљама пок>шало се са завођењем огра ничене забране алкохолннх пнћа и то, изгледа, има више практи*шог см-исла. Тако је у Шведокој иеобично отежана на бавка и потрошња алкохола и тнме се на пол>у народног здра вл>а већ за неколнко година много посгнгло. У Финској је тек недавно плебнсцитом уки* нуто строго ограничење алкохолних пића, које је раније показивало одличне резултате. Алкохоличарн — бар огромна већина — нмају у себи урођену склоност према алкохолу, алн ако нм се не пружа прили-

— БОРБА ПРОТИВ АЛКОХОЛИЗМА, КАО ВЕЛИКЗГ СОЦИАЛНОГ И ХИГИЕНСКОГ ЗЛА. — ВАЖНА УЛОГА ШКОЛЕ. — ЛЕЧЕЊА АЛКОХОЛИЗМА. оо ка за пнће нли се тжва нрилика отежава, онда ож много теже и ређе постају Јоторни алкохолпчарн. Свест>ана, популарна пропаганда «а широкој основи никада ниј* претерана на по .Ђу борбе про-нв алкохолизма. У културмад земљама се у ту сврху исцргљују данас сва могућа нропаЈ -андистичка средства. Таква су средства, на пример: фнлм, плакати, поп>'ларне брошуре, трезвењачке нз ложбе и манифестацнје, предавања и т. д. Помоћу тнх средстава народу треба очигледни.м путем показатн сграшан, разор ни утицај алкохолног отрова. Данас у свн.ма напредним земљама посгоје многа и добро органнзована удружења која се боре против алкохолнзма (трезвењаци, Гуте.мллери, удру жења Плавог крста и т. д.). Ме ђу овима већина врбује чланове који се одричу савим уживања алкохо.тних пића (потпуна апстнненција), а има и таквнх удружења која се веома умереннм трошењем алкохола боре протнв шнрења ноторног пнјанчења. У Енглеској и Шведокој — у новије време н у Амернци ооннвају се нарочига удружења, чијн је циљ да ноторне алкохолнчаре илн алкохо.т>' склона лнца на разне начине одучи од те рђаве навнке, налазећн им ^дговарајуће упосљење, ста рајућн се и материално о онима који су ооцнално необезбеђенн. Важну улогу у борбн -ирогств адкохолнзма игра данас школа. У том погледу Амернка предњачн сјајним прнмерима: све средње школе у савезној државн Месечусетс већ од 1878 године су завеле као обавезни предмет наставни предмет: бор ба протнв алкохолизма. 1900

године тај обавезни наставнн предмет је заведен у свима аме рнчким школама и одржао се до данас. У Великој Брнтанији, Шведској и Норвешкој посгоје већ од 1885 годиис удружења за децу, у којима се популар.чо шнре ндеје трезвењаштва. У свима шведским гимназијама је заведен обавезни насгавнн пред мет „опасности алкохолнзма'. У Белгији је то заведено 1898. у Француској 1897 гоаине. Код Енглеза, Немаца, Америкашца, Швећана, Данаца и Француза — постоји богата ли

тература која се ставила у служ бу протнвалкохолне пропага* де. Медицииско лечење алкохолиз.ма је веома отежано. Снгуран успех може се постићи само у специалним санагорнумима за ноторне алкохоличаре ко ји пате од хроничног алкохолног тровања. Алкохолнчари мо гу једино сами, својом чврстом вољом, да се нзлече од те опас не навике. У многим земљама постоје законскн пропиои по којима се неизлечивн алкохоли чари могу ставитн под туторство, евентуално и под сталан надзор властн млн одређеног тугора.

Недељни распоред радио-концерата

— београд НЕДЕЉА, 29 МАЈ: 17.00: Концерт Радничког типографског певачког друиггва „Једннство" н оркестра „Сдога", (хором управ.га г. Јован Зорко, а оркестром днригује г. Св. Пајевнћ). 15.55; Тачно време. Објавл>ивање вечер. програма и програма за следећи дан. Из уметничког света, предавање г. проф. др. Вмнка Витезице. 19.30: Вечерњи концерт Ралио-оркестра. 21.10 Радио-козвркја Тошнце. Резултати спортских утакмица. 20.40: Ксншерт дувачког оркестра Крал»еве гарде под управом вншег капелника г. Драг. Покорног. 21.80: Тачно време Новинарски нзвештаји. Спортскс вестн. 22.30: Пренос музике нз ресторана „Граћевинска касина". Загреб, 32.40: Концертно вече. Љублана. 17.00: Словенске народ* не песме н дуети. ПОНЕДЕЉАК, 30 МАЈ: 11.00: Објавл»нвање днеаног про* грама. Мали концерт (грамофонске плоче). 11.20: Званнчни иавештај о водостању (орпски. француски, немачки) н Званнчни нзвештај о водостању (српскм). Сезонски шлагери (грамофонске плоче). 11.57: Тачно време. 12.00: Звона са Саборне цркве. 12.05: Подневии концерт Раднооркестра. 12.35: Берзанскн курсеви. Наставак концерта Радио.оркестра. 13.30: Филмске вестн. Новннарскн из вештајн. Тачно време. 1«.00: Чајковски: Снмфбинја ор; 5 огт. 64 фонске плоче). 17.00: Клггаирски конце^рт г-Ке Мзре Бинички-Андријевић. 17.30: Народна музмка (грамофонске плоче). 18.45: Тачно време. Објавл>нвање вечерњег програма н програма за следећн дан. Час француског јез1«<а г. проф. ЛАнрко Дамњановић. 19.30: Чи тање садржине. 19.30: Пренос из Бечке држ. опере: Стре.тац вили-

њак, опера у 3 чина од Вебера. 22. ол Тачно време. Новннарски нзвештаји. Вечерњн концерг Раоао-оркестра. 23.00: Пренос џаз-музнке из ресторана „Рускн Цар". Загреб, 19.30: Пренос из Бечке др* жаане опере. Љубљана, 18.00: Салонски квннтет. НЕДЕЉНИ РАДИО ПРОГРАМ НЕДЕЉА, 29 МАЈ: Берлнн, 17.40: Кабарет „Катаком* бе". Букурешт, 21.00: „Љубавни е* ликснр" опера у з чина од Доницети. Пешта, 13.00: Оркестар маџарске опере; 15.+:»: Циганска музпка. Париз, 13.00: Концерт регистроване му зике прнрећен од друштва раднослушалаца Праг, 7.00: Пренос концерта иј Карловнх Варн; 22.25: Концерт Џаз-оркестра. Варшава, 12.15: Симфонично матине Варшавске фил хармоније; 20.15: Популарни кон* церт Радио-оркестра. Беч, 11.65: Ззбавнн концерт бечког слмфонијског оркестра; 22.30: Музика из Бара. ПОНЕДЕЉАК, 30 МАЈ: Берлин, 19.30: Концерт радио* оркестра. Букурешт, 21.00: Концерт камерне муз»тке. Пешта. 18.46: Циганска музика. Париз. 20.45: Флорианова: Бајка. рецитацнја г-ће Фа* бер и Г. Доривала. Праг, 19.00: Популарне несме, пева Војткова; ,21.30: Клавнрски рецитал. Варшава, 17.35: Лака музнка нз Кафе Гастронониа. Беч. 19..чо: Пренос из државне беч* ке опере: Стоелац вилењак. роман* тм*гна опера у 3 чина од Карл Ма* рнје Вебера. НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ТАЧКЕ РАДИО-ПРОГРАМА ОД 29 МАЈА ДО 4 ЈУНА: Недеља. 2'.»; Букурешт, 21.00: „Љу* оавнн напнтак", оперета од Дони* цетиа. Понде.-вак. 30; Пешта, 15.45: Цч* ганска музнка.

РОМАН иПРАВДЕ"

Кајзерлин тражи своју жену

- ВИЛ АМоЕРГ -

— Није, господине. Кајзерлн« је вешто лрешао на другу тему. — (ђегова жена је богата, рече. Зашто му она не плати дугове? Портир се ироннчно насмешио. — 1-ђегова жена? Цзегова жена? Ја уопште не знам да лк он има жену. — Сигурно, потврдио је Кај зерлнн. 6н ми је показао венчаницу. — Можда, господине. Ако је веичаница стара, онда би то могло да буде тачно. Он |е био жењен, алн се развео. Често сам срегао на улици његову разведену жену. То је днвна жена, алн ја сумњам да је она од Кертеа добила једну пару. — Убеђен сам да он н сада има жену, наставио је Кајзерлнн. — Не, господине. Можда је то љубавннца. С времена на време долази овамо нека внсока, дрска жена. Међутим, нисам је видео већ неколико месеци. Сумњам да Лу је то жена. Има бул>аве очн. — Висока? промрмља Кајзерлнн. Едита јс висока, размншл>ао је, алн нема бул>аве очи. Уосталом, портир нма свој укус... Да видимо да.1>е. — Можда је то иста жена о којој говоримо. наставио је Уосталом, имам једиу фотографцју где се видн да су они венчанн.

—То је немогућно, изјавио је портнр. — Јесте, тврдно је Кајзерлин н извадио фотографију, коју је добио од Хасенштаба. Поргир је погледао фотографију. — То ннје она, рече. — А је ли то доктор Керте? — Наравно. Тај ие може да нзмени своју фнзнономнју. — А је лн то његова разведена жена? — Не. Ц)егова жена је много старија. А онда после кратког разми ш.гања: — Покажите мн, молим вас, још једанпуг ту фотографнју. — Изволнте. Портир је још једанпут погледао фотографнју, а онда изЈавно: — Не бнх се могао заклетн, алн мнслим да познајем н ту иаму. Она је била неколико да на у Кертеовом стану. Од тог времена прошле су две годнне. Га жена није могла дуго да издржи и ја сам сматрао да му она н није жена. Убеђен сам да Је то она... То је била једина лепа жена која је долазнла у његов стан. Према менн је били љубазна н учтнва, — А где је сад та дама? прекнде га Кајзерлин. — Нажалост, то ми ннје познато. И ова посета свршила се исгатнвним резултатом, јер Кајзер лнн још ннје могао да објасни улогу Еднте Внсмут, односно Едите К^рте. ' Отншао је у своју хотсаску

собу и онда стварао разне комбинацнје. По његовом мишљењу, загонетна Стнона била је идентична са дактилографкињом Хамера, госпођицом Шефер. То је била Једина жена која је знала да Ке се Кајзерлин вратити из Палестине пре одређеног времена. Треба, дакле, да је уходн н ућн Ке у траг осталим члановима банде — створио је закључак. Кајзерлнн није имао појма где станује кокетна дактилографкиња, али постојала је дру га могуКност да је учоди и дозна шта ради. Треба је сачекати V блнзинн синдиката н непрнметно поћн са њом. Погледао је на часовннк: чет врт до шест. Неколико минута доцннје, одвезао се таксием до зграде сннднката. Наредио је шоферу да га чека у блнзини, а онда ушао у малу гостноницу преко пута зграде. У том тренутку је приметио кешто због чега се веома узбудио. Угледао је једну вчсоку прнлику која му се учинила веома* позната. Овако је ншао професор Синон. Кајзерлин је дошао до закључка да је учннно необично важно откриће. Професор Сннон чека некога пред зградом „Сулдид Синдиката". Лочнчно ,|е да чека госпоКнцу Шефер. Нзегова претпоставка била је тачна. Изишао је брзо нз гостнонице, прншао такси шоферу и рекао му: — Пазите на оног господнна, показао је руком у једном прав

цу. Он чека једну даму, која радн у зградн Синдиката. Кад она нзиће, возите за њима, али тако да не примете. Кајзерлин је сад сео у аутомобил н чекао. Сирене су дале знак да је посао завршен. Мало доцннје, улазили су радннцн и раднице. Чнновници и чиновннце изла зили су на главна врата зграде. Професор Синон прншао је полако главним вратима н стао. Међу последњима изншла Ј'е вн сока, витка дама и упутила се према Синону. Снла је обучена у сивн костим, нмала снвн шешир и чарапе исте боје. Кајзерлин се запрепастио. Да ма која је пришла професору Синону и пружнла му руку би ла је његова бнвша секретарица Ина Хелд... * Кајзерлин је ннстинктивно поставно ова пнтања: „Колнко чланова има банда која ме је опљачкала? Ко ј; шеф банде? Да лн с\ Едита Висмут, Ина Хелд и професор Сннон такође чланови банде? — Нагсавике се —

УРЕДНО ВАРЕЊЕ И ЗДРА. ВУ КРВ дооиКеге- дневном употребо.м пода чаше наравнс Франц -Јозефове горке »оде. Стручњаци лекари за пореадеће-ну ис.чрану фале Франц-Јозефову Горчу воду јер она помз* же рад у стомаку и црева, одстрањује отеченост џнгернце, повећање множину мокраће, о* жнвллје нзмеиу тварн н освв* жује крн Франц Јозефова горка вода добива се V апотекама, дрогернјама н шнецераЈским тр говинама.