Правда, 30. 05. 1932., стр. 8

СТРАНА 8

ПРАВДА, 30 МДЈ 1932 ГОД.

БРОЈ 151

шшшшдш

Мишеви играју Чудесни јапански бели мишеви као народна забава. У Јапану живи једна врста бе уТгих мишева, који већ од малена играју, а који се могу одлично дресирати на разне вештине у везн са игром. То је права народна забава у Јапану. Мишеви играчи скоро цео свој живот проводс у игрању. Они чине живе и непрекидне г.окрете, као да желе да играју. Ипак, то није игра, јер ве&ина јапанских белих мишева су већ од рођења глуви и према томе не могу располагати с осећањем ритма. Ови јапански бели мишеви су пренети у великом броју у Аодерику. Н>иховом дресуром на велико бави се амерички научник др. Мак Дауел, који има читаву фарму белих дреоирашх мишева. Дауел је своје мишеве научио на све могуће вештине. Човек се може сатима одлично забављати посматрајући њихову чудесну игру. У Америци се за једног дресираног белог миша веома мно го плаћа. Дауел се на тај начин обогатио. Првих сто мишева он је продао веома скупо, за сваког миша добио је колико се у Америци плаћа за једну дОбру краву музару. * МУДРА ОПОМЕНА. — Полициски чиновник се избрецну на једног посетиоца: мо !ии. Како сте се усудили да будете тако дрски према оном "^ндарму? — Па он је мој добар пријатељ... — Да вам је отац, па морате ипак очувати известан респект према њему. .* Наша мала енциклопедија КРАТКЕ ПОУКЕ И ЗАНИМЉИВОСТИ Најстарија владалачка династија у свету је породица јапаноког микада. Данашњи микадо води. порекло из доба пре Христа. Династија микада састоји се из 124 генерације. * Џепну марамицу смели су раније употребљавати само племићи и повлашћена лица. Једном наредбом саксонски кнез је 1595 године забранио сељацима и грађанима употребу џепне марамице. * Најуиуеније месо на свету је, по тврђењу гастрономски.х стручњака, месо од јагањаца који живе на острву Фа.ткланд. * У Јапану живи прилично велики број Јевреја, који уживају ова права и слободе као и јапански грађани. Н^ихови прет ци су пре четири стотине година побегли испред једног погрома против Јевреја у Кини. * Први грамофон у Русији мо рао је да се разбије у парампарчад по наређењу полициских власти, а онај ко га је донео у Русију био је осуђен на три месеца затвора. * Клавир који је цео састављен од пресоване хартије својина је херцога од Девоншајра. То је једини такав клавир на свету. * Највише плаћени педагог у свету је ректор етонског колегиума, који има годишње преко један и по милион динара прихода. * Први топовски пуцањ одјекнуо је у Европи 1340 године. Прве топове у Европу унели су Арабљани.

Гете као позоришки директор -оо КАД ЈЕ ДИРЕКТОР ПОЗОРИШТА ХАПСИО... — ГЕТЕ УПОЗОРУЈЕ НЕПРИСТОЈНЕ ГЛЕДАОЦЕ. —

Кеј Дан, познатн рекордер, почео је пробе са новим својим чамцем, са којнм се нада да ће тућн досадашњн рекорд брзине на води

Тајни судови у орошлости оо — ТАЈНИ СУДОВИ КОЈИ СУ КОНТРОЛИСАЛИ РАД РЕДОВ НИХ СУДОВА. — СТРАХОТЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА. —

У .гмрачноМ' средњем ^веку -постојали су у многим .евролоким земљама тајни судови, међу ко јжма су најгори глас уживали тајни судови у Немачкој, Шпанији и Млетцима. Све грозоте и недела тих судова није лако описати. То је било у доба кад је инквизиција оргијала и ногама газила све културне тековине човечанства, ругајући се и самој х<ришћанској вери, у чије име су ти судови радили... О тајним судовима у Немачкој постоје очувани опширни и проверени записи савременика. Та]ни судови су били судске инстанце изнад редовних судова, они су контролисали рад ових и ако нису били задовољни изреченом пресудом, они су потајно одржавали ново суђење и тешко ономе ко се тим тајним судовима замерио! Тајни суд се састојао од прет седника и 14 чланова. Претседник и чланови тајног суда су полагали страшну заклетву да никоме живом неће одати тајну суда, чак ни овојим најближима. Ако је неко од њих погазио ту заклетву чекала га је најужаснија казна. Прво су му исекли језик. затим су га обесили и мучили ватром и усијаним гвожђем! Једина лепа, симпатична стрз на ових тајних судова била је у томе, што су се ти тајни судови старали да буду до крајности праведни. У средњем веку је имућан човек, племић и човек с добрим везама могао врло лако помоћу новца или ве зе да избегне судску казну, па макар да је био и најсвирепији убица и злотвор. Тајни су^ није знао ни за какве имовне н друштвене класне разлике. Ако је редовни суд ослободио неког злочинца, јер је подмитио суд или је имао везе у угледним људима, тајни суд га се дочепао и изрицао му страшну казну. Тајни судови су се борили против неправде, деспотизма и корупције, али врем^ном су и/ сами тајни судови постали легло корупције и неправде. Иде-

•а\тн*-'циљ није ее могао дуго одржати. Претреси тајних судова одржавали су се ноћу, међу рушевинама, у подрумима, скривено и мистериозно, да је човека већ и од тога језа хватала. Судије су долазиле на претрес под мас ко.м. Врло често су суђења одржана у некој већој гробници. Оптужени су довођени с везаним очима. Претседник би га позивао да каже све што може у своју одбрану, ако је сведоцима, доказима и аргументима могао да убеди у своју невиност, суд га је ослобађао. Ако је оптужени био крив, постојала је само једна казна: смрт. На смрт осуђени имао је сат времена да поовети молитви, а затим га је један од судија увек најмлађи — уоио или обесио. Судије су ту били уједно и џелати. Леш убијеног је изнет на друм или у шуму. У орце му је забоден нож, тајни знак суда... Ако по позиву оптужени не би дошао два пута, суд би изрицао смртну казну и оптужени је убијен тамо где је нађен. Последња пресуда тајног суда у Немачкој пала је 1568 године у Хановеру. * КАКАВ ПУТ ПРЕВАЉУЈЕ ГЛАС КРОЗ ЕТЕР. — Један слушалац који у Риму, Штокхолму или Вилни слуша емисиону радио-станиду из Лајпцига, може да чује глас говорника који се налази један метар пред микрофоном у року од сто педесетог дела секунде. Говорников глас стиже до самог емиоионог апарата у року од тристотинитог дела се кунде, а исто толико је потребно да глас стигне кроз етер у даљину од милион метара. За исто то време најбржи експресни воз може да пре вали максималном брзином са мо 9 сантиметра. Антиподима стиже најбржи експрес за 222 часа, док сигнал једне јаче радио станице тај исти пут превали за четрдесет пети део секунде. Сад у јубиларној години великога пеоника Гетеа износе се све појединости из живота тог талентованог човека, који је својим бесмртним делима заузео једно од првих места међу класицима новијег времена. Многи сада питају ка/кав је Гете био као позоришни дуректор, јер он је и то био... Какав је позоришни директор био Гете? Добар и рђав У том својству руководио .се увек само књижевним обзирима, а то је и њему, као позоришном директору и осталима много шкодило. Гђегова енергија и истрајност у позоришном раду биле су беопри-мерне. Често се дешавало да је Гете штапом претио глумцима, ако не буду добро играли и ако се не придржавају режије. Кад је неки комад био рђав или за публику досадан, и кад је претила оапсност да ће комад пропасти, Гете је био у ггрвој највећој ложи и позивао на ред неучтиву гтублику, тражећи од ње да сачека до краја комад, јер тек онда може рећи суд о комаду... Гете је био неумољив према онима који су за време претста ве разговарали, смејали се и кад комад није* био шаљив. Јед ком се један младић усудао да звижди са гилерије, јер му се игра глумаца није допадала. По Гетеовом налогу полиција

је сутрадаи тог младића потра« жила у његовом стану — и ухгЈПСила! Као редитељ није био пријатељ нагурализма. Своје глумце је њотпуно лишавао њиховог инд №ВИдуалног обележја. У томе је отишао тако адлеко, да је један критичар једном приметио, како су глумци у Вајмару сви толико на један калуп, да би сваки од њих могао да замани другога у улози. Пошто је био тврдоглав и не поколебљивог карактера, Гете се није оовртао ни на пријатеље ни на публику. Он је често сам говорно како је тешко управљати 1 једним позориштем: — Жалос;чо је то што човек у сваком тренутку зависи од доба у коме живи и савременика... Оно што писац жели да на гшше, редитеЈБ да режира, глум ци да играју, публика да гледа, то све мора један оиромашан позоришни днреЈ<тор да овари. Директор позсришта је човек који не располг!же ни мало сло бодом... Гете је знао да зависи од милости вајмарског двора, па ипак никада није узимао у обзир ни једну жељу, ни један протест тога дб/:ра. Због.Летеове тираније у својсгву директора, сви глумци су га се плашили и мрзели га. Писци су га на далеко заобилазили...

СВЕТСКЕ ВЕЛИЧИНЕ. По простору Берлин је највећа варош на свету; простире се на територији од 880 квадратних километара. Највиши црквени торањ налази се у Улму торањ тамошње манастирске цркве који је мисок 161 метар. Највећа црква на свету је храм Светог Петра у Риму; дуг- је 211, широк 112 и висок 132 метра. Највећи споменик је споменик слободе у Н)ујорку, висок 93 метра, тежак 225.000 ки лограма, а у глави споменика могу да се сместе 40 људи. Нај старији воз на свету је швајцареки воз који саобраћа код Пиоре, на неким местима је ус пон 87.8 степени. Просторије најзећег и најбогатијег музеја на овету, париског Лувра, износе у дужини 4 кило.метра. * ВОЈНИЦИ СА ФЛАШОМ ШПИРИТУСА У ЏЕПУ. — Фран цуски генерал Депо, један од чувених војсковођа цара Наполеона, био је страстан скупљач инсеката. Он је у време нај тежих ратних похода носио собом своју велику збирку инсеката и стално мислио на своје бубе. Кад га је Наполеон једном послао са засебним већим одредом војоке у Шпанију, Депо је сваком овом војнику дао по једну флашу са шпиритусом и наредио им да у ту флашу трпају све инсекте које буду на путу нашли. Резултат овога био је жалостан. Неки војници су и хватали бубе, али већина је једноставно искагтила шпиритус и Депо се за навек одрекао уживања, да му војници сакупљају инсекте. * ПРОТЕСТАНТСКИ МИСИОНАРИ У КИНИ. — Поред многобројних католичких мисиона ра, који успешно преводе Кинезе у Хришћанство, данас у Кини раде и многи протестантоми мисионари, који долазе у нарочито великом броју из А-

мерике и Немачке. Недавно су протестантски мисиошри одлучили да преведу Свето Писмо на кинески језик у сасвим новој форми. При то.ме су се посвађали, јер нису ншкако могли да се споразумеју код најглавније речи из Светог Писма. Они се никако нису могли да сагласе каквом речју да обележе у кинеском језику — Бога. Изгледа, да ће на озај начин неколико превода Светог Писма на кинески језик бити. У сваком преводу Бог ће се друк чије звати. * ВЕЛИКИ ПРИЈАТЕЉ ЗМИЈА. — У Рочестеру, држава Гђујорк, живи један човек по имену Петер Грубер, који страсно сакупља све отровнс змије и има у менажерији: наочаргси, гуја, горских царева, каме«>арки и т. д. Грубер се радо и забав.ља змијама и игра се с ЕБима. Ово је опасно занимање, али овај човек је потпуни посподар над својим опасним , отровним пузавцима. Вештину припитомљавања свију врета опасних змија Грубер је научио још у детињству , кад је са својим родитељима становао у држави Оклахоми, у чнјим шумама има невероватно много змија. За хватање змија Грубер је конструисао нарочити штап, чији крај личи на виљухику. Он вешто хвата овим штс'Ном змије, обавија их око цгтапа и почиње са својим тајним чаролијама. Често се дешава да нека отровна змија подигне главу и исплази свој језик са отровним жаоцем, али је Грубер просто хипнотише и она је немоћна. Овог чудног у;<ротитеља змија су његови пузави пријатељи већ безброј пута и уједали, али се Груберу кшшта није десило, јер он зна сигуран леС против свију от^овних уједа змија.