Правда, 13. 08. 1933., стр. 11

ВИЈЈ 10.33)

ПРАВДА, 13 АВГУСТ 1083 ГОЛИНЕ

ПОВРАТАК НАШИХ ЛОВАЦА ИЗ БУГАРСКЕ „Бугари су били према нама права ораћа и одлични домаћини"...

СТРАНА

Бан г. Матновнћ у Крагујевцу КРАГУЈЕВАЦ, 11 август. — (Ц. изв. .Правди"). -- Данас у десет ча сова ггре подне допутовао ј с у Крагујевац бан Дунавске бановине г. Добрица МатковиН. у пратн»и свога шефа кабкнета ч. Мнлентија Јереми ћа. У Крагујевггу г. Матковић !е посетио Окрунсни инспекторат н интвре совао се за прилкке у Крагујевцу и околини. После једног сата бављења у Крагујевцу, бан г. Матковић ј е про дужио пут за Рачу, одакле ће отпу товати за Београд.

Г. СроквоЈ Вртунсцв, којн Је Допио две шграде

' Поеле десетодневног боравка у Бу. ^ареко), наши ловаи су се вратили јутрос у Београд. Онн су учествовајш ■« конгр^су бугарских ловаца н« ивградним стрељањима и, како ^утрос кажу, били врло срдачно прииљенн н угошћени. Н« станици су јутрос у 6 и по ча. сова дочекали нишки брзи воз са нашнм ловцима многи њихови друго в* којн нису моглн поНи на пут. Чнм су сишлн с воза, после првих ноздрава, наши ловци су са одушевљењем стали да причају о пријатељс*ом и братском дочеку у Бугарској. Претседник Удружења ловаца н •ођ пут« у Бугарску адвокат из Београда г. др. Миленко Стојић нам је режао на станиии: — Дочекани смо срдачно и братскм у свнма местима. Дочекали су нас сви: и другови ловци и народ и власти, само како се може пожеле■ одлични домаћини. Од ступања на бугарску териториГУ, па све док смо напустили Бугар* ску, где смо се год нашли били смо рврочито дочекани н сретани. Указа ■4 ГЦм је свака пажЈБа. У БутарскоЈ се ловцима указује по |птовање и част. На конгресу бугараких ловаца, а то нам је сви §*4 пало у бчи, учествовала су трц ак тнвиа мннистра и бившн министар ннострани* послова г. Буров, највећи државни, административни и управДОфункпионер** и о-ј&ич^гА^вни рад ^лВугарскн друговн н сви другн од п^казаЛи 6у 'ггРе#а"к}Гм* особиту љубав и наклоност. Нашој делегаЈ пијн ловаца г^едано : |е да се угоди што внше. Воћу делегацнје као и овима члановима давана су нарочита — почасна места приликом свих свечамости и приредаба, а њих Је било нного. Кад смо пошли из Софије за Варну <5уга-рсКа влада нам је ставила на раоположење, и то бесЛлатно. један удобан вагон. То је била пажња владе, која се у свакој прилици показала срдачна према нама као и наши другови ловцн. И народ бугарски нас је срдачно и пријател>скн сретао. Ми се враћамо са одличним успоменама, али могу нагласити да смо ■ ми код њих оставили најлепши утисак. Долазећи својим домовниа, морамо захвалити нашим друговима у Б> гарској, народу и властима на свеМУ што нам је тамо чињено приликом десетодневног боравка. Јер ће нам тај боравак заиста остати у сеј У о И усп °мени као редак дожнвл >аЈ. Враћамо се задовољни братским дочеком. Приликом нашега боравка у Бугар ској могли смо видети доста и вндо ли смо колико су нам временске прилкке дозволиле. Народ је веома вредан, поштен и радан. Наша посета бугарскнм колегама, наставља г. др. Стојић, била је добродошла. Мећусобне посете су од највећег значаја и важности, јер се само личним додиром могу познатн људи и прилике у којима они живе. Зато су овакве посете и препоручљи ве и корисне. И њих треба што више омогућавати. На сваки начин мн ћемо позвати ускоро своје друговс из Бугарске да нас посете, али бн се требало много заузети и уложи ти доста добре воље и труда да дочек буде макар приближно онакав ка кав је био дочек нама у Бугарској, завршио је г. др. Стојић. Наши ловци су дошли закићени ловачким трофејима и донели собом масу дарова и поклона од својих ко лега из Бугарске. На београдској железничкоД ста^ици ловци ив унутрашњоСти позлравили су се са сво јим београдским лруговимаНа растанку се неколико "њих захвалило воћу пута г .др. Стојићу на старању. Г. Иво Чеовић, бивши шум ски саветник из Загреба, подвукас је у своме говору заслуге г. Стојића за овакав успех наших ловаца у Бугарској. Г. Дивидл, апотекар из Но вог Сада, захваљујући такође г. Сто јићу на заслугама за овај успео излет, рекао је да је положаЈ бугарских ловаца далеко повољнији него ма где и много више од положаја на ших ловаца. Адвокат из Сарајева г. Петар Златар говорио је такоће у томе духу. Г. Стојић је захвалио сапутницима и нагласио да је и њихова заслуга што су наши ловци тако лепо били претстављени у Бугарској.

ттп1шимипитт» Ограховита несрећа на мору, У Куви.ту Удар грома у дечје нупалнште

ПАРИЗ, 12. — (Б, взв. „Правдн"). — Тешка и ретка несрећа догодила *" У дечјој фернјалној колднији у

Крвава освета напуштене љубавнице — КЋИ ЈЕДНОГ НАСЕЉЕНИКА ИЗ СЕЛА ПРЖДЕВА УБИЈА ИЗ РЕВОЛВЕРА СВОГА ЉУБАВНИКА. — МЛАДА ДЕВОЈКА СЕ ЛА УБИО ТВО ОДЛУЧИЛА ЧИТАЈУЋИ НОМАН н ЗБОГОМ ЉУБАВИ" —

Кувилу на мору. СтопеДесет

НЕГОТИН НА ВАРДАРУ, 12 авгу ста. - (Р. М. изв.. „Правди"), -г- Тек што је прошло неколико недеља од како се у Скопљу одиграла крвава љубавна драма, а у Демир Капији се поновио готово истоветан случајМлада девојка Верка Брзак, кћи насељеника Милана Браака Из села Прждева, убила је из револвера сво га љубавника.гПавла Стаменковића, редова ТрећегхвдздутсолловНог пука на служби при' метереолошкоЈ' станици у Демир Квпији^ Пошто је јед ним метком убила свога љубавника, Всрка је покушала да изврши само-

•. убиство* али се^ ;куршум заглавио >у

да почела олуЈа, праћена страховитом грмљавином. Гром је уДарио на само вежбалиште у гомилу деце. Готово сви малишани попадали су на земљу. Има их неколико којн су до били потрес мозга. ЈеДно дете и Један надзорник убијени су од грома, а седамнаест са тешким опекотинама по телу пренесени су у болницу. ттпг

шана, већином из Париза, вршнли су це ® и; „ с гимнастичке вежбе, када Је изнена- „ Познанство младе Верке Брзак н да почела олу 1 и . гтп» П1>и .' Павла Стаменковића даткрз- још од пре дужег времена. У почетку то Је било само обично* познанство, којс се доцннје претворило у праву љубав. Редов Стаменковић је Верки обећво брак и 1 тиме још. више придобио њену наклоност. Састајали су сс врло честа, тако да се у селу п-> чело говорити о њиховој љубави. То је цошло и до ушију њених ро» дитеља, али она нх је уверавала да то није обична љубав, јер ће је Стаиенковић уЗети за жену; У неколико махова Верка је питала Стаменковића када ће је званично верити, али ои је увек избегавао д& да на то одговор. Када јој је већ било досадило да се са њиме свађа, Верка му је једнога дана рекла: — Више се не може овако. Хоћемо ли се најзад венчати? ^ Да одговорио је Стаменковић. али претходно морам да отслужим војни рок. Из' дана у даи Стаменковић је Постајао све хладнији према Верки, што је несрећну девојку бацило у очајање. Избегавао је сусрете са њом и почео да се забавља са једном другом девојком. Веркв га ипак пратила као сенка. Стаменковићу се, иећутим, то досадило н једном приликом јоЈ Је отворено ре као како је више не воли. Верка је једва имала снаге да оде кући. Плакала је, веле, готово цео дан. Својим родитељима ниЈе хтела ништа да каЖе. Стаменковића је у неУолико махова срела на Улици и молила га да се помири, алн

тггттттттттттттттттттт Укрштене речи — Број 25. Водоравио: 1) Позоришнн комад од Пањола, 5) свеж, 6) прибор аа билиар, 8) врста песне — посвета, 9) благаЈНиччи запис, 11) сужањ, 13) ситан комад, прах, 15) стара жена, 17) рска у ФранцускоЈ, 18) Ј-жичанин, 20) варош у Француској, 21) изливена течност у организму, 24) провинција у Шпаннји, 27) узвик, 28) претња, 29) . варош у Русији, 33) животиња, 34) нзраз за ословљавање енглеског лорда 35) дан (стара реч), 37) лопов, 39) свеза, 40) корнст, 42) свеза, 43) женоко име (руско), 45) маЈјарски футбз лер (Хунгарија), 46) дивља звер, 47) X, 49) нндустриЈска бнљка, 51) легитимацнја, препорука.

Кавеџн ;а убио госта због четири дииара Злочин врањског кавеџије Николе Марјановнћа. ВРАЊЕ, 12. августа. — (П. Т. изв. „Правди"). — Јутрос око два и по ча са одиграЛо се у Врању једно крваво убиство, које је узбудило целу ову иначе мирну варошнцу. Убијен је кројачкн радник Никола Јовановнћ, познат под надимком „Ђоша", којн је био у Врању врло популаран. Вест о његовом убиству пронела се кроз варош муњевитом брзином, иако је у то време свет био већ у дубоком сну, тако да је после тога догаћаја готово цела варошица била на ногама. Убиство се однграло у кавани ^Крушевац" Николе,- Марјано вића, пред којом се полусањив свет окупљао, интересујући се за овај кр вави догађај. Никола Марјановић је прс меесц Дан« дошао у Врање из Скопла, где је отворио каваиу „Крушевац". Како Је као кавеџија био доста умешан, његова радња је прилично радила и у њој су се скупљали миогобројни Врањанци. играјући карте до дубоко у ноћ. Тако је било и ноћас. У жавани је седело неколико друштава, која су се око поноћи рлзишла својим кућама, а остало Је само још Једно друштво од четири човека у коме је био и убијени Никола Јовановић. Око два и по часа настала Је сваћа измећу кавеџије Марјановића и кројача Николе Јовановића Како је утврћено садашњом истрагом, они су се посваћали због наплаћипања нека четири динара, што је Јова иовић имао да плати, али Никако ниЈе ктео да тај незнатни новаи исплвти. Изгледа да Је то све било више иа ината него зпто што Јовановић није имао нована. Кавеџи|а је тражио од Јовановнћа да пллти че+ири лин^оа и да онда затвори ка-

вану, пошто Је већ било прошло два сата. Мећутим, гости нису хтели да чују ништа о томе, а нарочито се противио убијени Јовановић. Кавеџија је неколико пута позивао Јовановкћа да му плати четири динара, и кад овај није хтео да плати, кавеџија му је~ рекао претећи: — Наплатићу Ја то лако од вас. Затим је извадио револвер и уперио на Јовановића. Јовановић је био толико изненађен да се ннЈе могао Макнути с места. Исто тако, били су изненаћени и остали гости коЈи су се у то време затекли у кавани, и нису могли ништа да учине ла спре че Марјановића у његовдЈ намери. Неколико тренутака послс тога одЈекнуо је хитац и метак Је погодио Јовановића у само срце. Кројач је пао на земљу. Био је мртав. Убица !е после злочина баиио револвер и изишао из каване. У томе Је наишао дежурни полициски писар г. Божидар Стојковић, који Је у кавани нашао мртвог човека. Убица Је одмах ухапшен и спровсден у полициЈу. На лице места дошли су Још јутрос г. Момчило Станојсвић, државни тужилац и г. Ђор ђе Гилић, истражни судИје Окружног суда у Врању, који су извршили увиђај и саслушали очевидце овог догаћаја. Леш убиЈеног Јовановића пренесен је у овдашњу бановинску болни цу, ради обдукције. Интересантно Је да се убица Мзрјановић пред полиццЈом брани да је злотин нзвршио у сдбрани живота. Истрага се и даље води.

Змајево вече у Дервенти ДЕРВБНТА, 12 августа. — ГА. А. И58. „Правлн"). — Коло српских се* стара у Дервентн приредило је свечано вече У спомен песнику Зма•у. Цео програм вечери био је испуњен тћкО да Је у свему евоцирао уе по^ене на неуморног заточника Јед не од НаЈЈачих књижевИих култура у Нашој литерарноЈ проШлОсти. Ве че Је било посећено од стране мнош тва грађанства.

он није хтео ни да је чуЈе. Називал ју је најпогрднијим именима. Кад је видела да је између ње и Стаменковића све свршено, Верка се одлучила да му се освети. Два дана је мислила каквом казном да га каз ни. Најзад се сетила револвера свога оца и решила да убије љубавника, а затим изврши самоубиство. 1 У суботу ујутру, кад је тек било свануло, Верка је узела револвер и упутила се метереолошкоЈ станицн. Стаменковић Је баш у том момснту предавао извештај метереолошкој ртаниии у Скопљу о времонским при ликама над Демир Капијом и околн ^ом. Тск што је био »спустио телсфонску слушалицу, пришла му је Верка, рекавши му да је дошла да се са њим последњи пут објасни. Стаменковић није могао да се снађе. Верка је била као избезумљена. На њено питање да лИ хоће са њом да се венча није одговорио ни речи. Не чекаЈући никакво даље објашњење, Јер јоЈ се било смркло пред очим», Верка је иаперила револвер на свога бившег љубавника и опалила један хитац, ко.ји се разлегао у јутарњоЈ тишини. Метек Је погодио право у срце и Стаменковић се срушио мртав на под. Кад се уверила да је Стаменковић заиста мртав, Верка је прислонила револверску цев на груди, али се ме так заглавио у цеви. Покушала је да револвер, оправи, али јој то није пошло за руком. Свог мртвог љубав ника оставила је у локви крви и отишла у жандармериску станицу ко Ја је од метереолошке станице уда* љена око етотину метара и предала се дежурном жандарму. О убиству је одмах обавештено среско начелство у Неготину на Вар дару и Трећи ваздухопловни пук у Скопљу. Срески начелник г. Јован Петровић извршио је увиђај са по« ручником г. АксентиЈем Панићел а г. др. Владимир Комаревић секцирао Је леш. На свом исказу Верка је изјавила да се не каје што је убила Стаменковића, тврдећи да он није заслужио бољу смрт, Јер Је упропастио њену девојачку част. На убиство се, каже она, одлучила читаЈући роман „Збо гом љубави".

СУЂЕЊЕ У ГОСПИЋУ Двадесет два оптужена одговарају за преиошење „усташког" оружја < и еисппозива преио Велебита _ —4——• «■ ■■—1—-о: :о——■ — ОПТУЖЕНИ СЕ БРАНЕ ДА СУ ИХ НАОРУЖАНИ „УСТАШИ" ПРИ МОРАЛИ ДА ПРЕНОСЕ САНДУКЕ И ЏАКОВЕ СА ОРУЖЈЕМ. —

Ушравно: 1) Показна заменица, 2) кисеониково једнњење, 3) сеоско и градско подручје, 4) предлог, 5) сголичииа, 7) метал (падеж), 10) заменица, 12) рска у Русвди, 13) труде се (хрватски), 14) пут, 16) оријенталсли производ, 18) писац Једне врсте књиж^вног дела, 19) приврженост, 22) прибор. ,за цртање, 23) наслонити (фракцуски), 25) ,нота, 2б) река (шпан ски), 29) одвод реке, 30) планина у Евроли, 31) јунак једног романа, 32) полуострво у Црном Мбру, 36) почетна слова једне вароши у Војво дини, 38) скраћеница новинарске а генцнје, 41) мера за поврШнну, 44) мушко име, 45) варош у Норвешкој, 4в) инниијали четничког војводе, 50) јевреЈСки књижевннк. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ — БРОЈ 24, ВОДОРАВНО 1) Мусолини, 9) депонирана, 11) шени, 12) оп, 13) рано, 1б) Ели, 1в) срок, 18) т. т." т., 19) ће. 20) елегиЈа, 22) Ин, 23) Егина, 24) крнмо, 25) Ра, 26) абонос, 29) ор, 30) Аца, 32) опат, 38) Ани, 34) никс, 36) И. Р (Иван Радовић). 37) крио, 38) авантурист, 41) Антигона. УСПРАВНО 1) Мени, 2) упи, 3) со, 4) Оноре (Балзак), 5) лепог, 6) И. Р., 7) нар, 8) инат, 9) делегаииа, 10) Антимонит, 11) шећерагн, 14) отворио, 16) слабо. 17) кикот, 20» Сена, 21) агз — арс, 27) опити, 28) наруг, 31) аква, 33) Арса, 35) сан, 37) Кин, 39) Н. Т. (Ннкола Трајковић), 40) Р. О. (Риста Одавић). Велоснпедска тркау Бего)а|у БЕЛОВАР, 12 августа. — (А. Ј. изв. „Правди"). — Овдашњи агилни X. к. к. „Соко" приредиће у недељу, 20 августа о. г. друмску бициклистИчку 'П)ку, и то за категорију А Јуниори Беловар — ШтефаЊе — Бело вар 40 километара, за категориЈу Б прворазредни на прузи Беловор Чозма — Беловар 60 километара. Ка ко се и досад п^ијавио велики број такмичара, то влада овде ннтересова ње ва ове трк&

ГОСПИЋ, 12. августа. — СР. У. извештај „Правди"). — Окружни суд у Госпићу почео је да суди првој групи личких „усташа". Државни ту жилац г. Недељко Орлић оптужио Је двадесет два лица, а међу њима три жене. Око осам часова пре подне у судншју су уведени сви окривљени и претседник Окружног суда г. Фрањо Пискач отворио Је суђење улимањеМ генералија. ОптуЖени већином презивају се Дошен, Павичић и Девчић. Сем оптужених са овим пре знменима, одговара |ош Карло 11Јарнћ. Живели су оптужени у Лукову Шугарју, Поробљенику и Барић Драги. Оптужба ставља на терет девегна есторици оКривљених да су крајем августа меСеца прошле године под вођством десеТорице наоружаних и делом униформисаних „усташа" пре нсли са морске обале до Девчић Ста нова на Велебиту више сандука и џакова са оружјем, мунииијом, експлозивним материдалом и илегллним списима. Све ово стигло је из Задра од органнзаиије „Усташа", чи Ји су терористички циљеви познати. Дело преношења оружја преко Велебита познато Је са процеса у Државном суду за заштиту државе, Манда Девчић оптужена је да Је хранила и прикривала наоружзне „усташе" и није о њихоћом кретању обавестила власт. Исто тако Зорка и Драгица Девчић одговараЈу што нису то пријавиле. По прочитању бптужбе са образЛожењем, прнступнло се испитибоњу оптуженнх. Први оптужени Иван Дошен каже да се не осећа крив. Каже; — Ја сам зидар, -бавнм се својим послом и .ннкад нисам чуо за у?ташку организацију. Ј^дне недеље после Госпо1иле дошла су мо1о! кући два наоружана човека и позвала ме да им помогнем да са морск* обале пренесу неку шверцоваДу ррбу. Одговарао сам им да не могу ићи пошто сам болестан, а они су на мене онда налерили револвере и наредили да узмем ужв и да поћем са њима. Ако то не учииим, сравниће ме са земљом. Уплашио сам се и пошао... У томе смислу Иван ДопИгн наставио је свој исказ, а и остали окривљенн дају сличне исказе. Они не признају да су знали за постојање организације и кажу да су их наоружами „усташе" оружјем приморали да преносе сандч-ке н џакове. Опту-1 жона Манда Девчић и ^еНе .кКери Зорка н Драгниз кажу да наоружане „усташе" уопште нису видели. Ло зааршеном испитивању оптуже-

них, суђење је прекинуто, а настав« љено је саслушањем сведока, чији искази не садрже чињенице од наро« чите важности. Браниоци су предло«. жили испитивање нових сведока. Државни тужилац изјавио је да се противи овим предлозима, које је су!д, после дужег већања, одбио. Затим су дали реч државни тужилац и браниоци. Тиме је претрес завршен и на реду је саопштење пресуде. Колегиум сачињавали су: претседник г. Фрањо Пискач, судије г.г. Ду» шан Цуцулић, др. Јурај Рочић, др. Драган Холер и Виктор Хорватић и записничар г. Драгутин Бркљачић. По званичној дужности оптужене су бранили адвокати г.г. Бранко Калембер, др. Марко Касумовић, др. Богдан Бруић и др. Јосип Мравунац.

У Источној Прусној нема велнке беспослкце

БЕРЛИН, 12. августа. — (А. А.) Према вестнма из Кенигсберга, у варошн Елбннгу, у коЈоЈ Је наЈвећим делом усредсређена индустриЈа целе Источне Пруске, нема ни Једног незапосленог радника. У целоЈ Источној ПрускоЈ, подразумеваЈући ту н град Кенигсберг, Једва да нма око 1.000 незапослених радника, алн ће и они до 15. о. њ бити запослени, тако да до тога датума у целој овоЈ области неће бнтв ни Једног незапосленог радника. Ово повољно стање радништва у ИсточноЈ ПрускоЈ потврдир Је и сам претседник те области г. Кох. УТТТТТТТУТТТТТТТУУТТТУТУТТГТТУТУТТУТИ

За јачање културних веза Францусне и Италнје РИМ, 12 август. — (А. А.). — Обра зован Је нталкјансно — француски комитет за чиЈег ће претседннка ве« роватно бнти изабран сенатор г. Бор лети. ОваЈ комнтет њмаће за дужност да ради на јачању интелектуалндас веза између Италије н Француске, а исто тако н да помаже што боље прИ вредне одиосе нзмећу двеЈу земал>а» У кочитет су изабране иаЈугледни' Је личносгн из индустрискнх в ф»» иансиских кругова^ ј,