Правда, 13. 08. 1933., стр. 14

СТРАНА 12

ПРАВДА, 13 АВГУСТ 1983 ГОЛИНЕ

БРОЈ 10.334

Штиглиц, славуј и

За цртаче Мали иртачи могу мало да се по>абаве овом сликом. Пажљиво обој-

*е овог папагаја потребним бојицама, па ћете добити лепу слику. Ако нећете то, онда га вешто прецртајте. Мали Сима Мали Сима, На леђима, Тикве има, И љуља се На валнма За забаву Пред очнма Вама свима. * Ајкуле се Само бојн Помене л* Је Од вас који, Утећн ће Малн Снма Ко да лака Крила нма. Ђ. ГЛУМАЦ

,.о, „ Нолибрн " 7| ^ив^но сте већ много лута читали и чулн за ове днвие, мале птичице. Колибри. живе само у тропским крајевима. Они лете по ваздуху ка" Ст.реле, а перје им је у најживолиснијим бојама, које се преливаЈу на сунцу. Ове птичице зову „летећн брилијаити". ј До сада је било врло тешко да их пренесу из тропских предела код нас и ми смо их виђали само иопуњене по музејнма. Сада је успело, да их пренесу код нас живе, и то аеропланом. Иедаано је пренета у бечки зооло шки врт већа количина ових малих лутница. У својој отаџбиии хране се ове мале птичице медцм великог цве ћа, којн оишу својим дугнм језичком што личи на цев. Овде им дају замену. Мешају им мед са млаком водом и дају шећер од шећерне тр* ске за ручак, а у|утру екстракт од меса и кондензовано млеко. То се све меће у стаклене цевчице из кооих птичице сишу своју храну лебдећи у взздуху на једном месту, као што то чине у Бразилији пред цветом. Ово је вештина, коју знају само •извесни лептири, а знају је и еви ко либри, па чак и они најмањл. Колибри са највећим апетитом једу и лисне ваши. Ма да Колибри живе у тропеким крајевима, ипак им није потребна сувиШе јака топлота. Риноцерус.и захтевају, например, много већу топлоту него ли оае нежле птичице. МАЈ1И РЕБУС

РЕШЕЊЕ МАЈ10Г РЕБУСА

Малн ребус у прошлом броју значу: ГимназиЈа. (Г плус (и) М на 3 (л)ија).

Једног прекрасног Јесењег дана младн Штиглиц шареног свиленог перја срео се у шетњи са старим, очерупаним Славујем. Славуј рече да пева лепше од свих пернатица — 'лепше од дрозда, лепше од зебе, лепше од свих птица певачица у свету, а онај ко стане да тврди обратно, биће подвргнут мукама усијаним гвожђем. —- Све је то лаж, очерупана наказо, ћелави попе, и више ништа, а ггеваш као пингвин! — рече Штиглиц. А Славуј узврати: — Ах ти, никоговићу жутопери, како смеш да вређаш старије? Па кад спопаде да кљује Штиглица. — Ево ти, на! ■— Ан-ја-а-јаи... Бо-о-о-ли! Срећа ваша што ја нисам злопамтило. чему свађати се, Запевајмо — ко лепше пева пресудиће адвокати, а присутне умолићемо да нам буду сведоци. — Прекрасно! Па ти ниси тако глуп! —• ускликну Славуј. — Реци ономе дрозду тамо да нам доведе самога ученога магарца, нека пожу* ри. Он ће нас пресудити. Дрозд пошао тражити Ученога Ма гарца н после извесног времена вра тио се седећи на њему. Магарац упита зашто га зову. — Шта, — раздражено усклнкну Славуј. — Дрозд вам зар није објаснио? Нечувено! — Чини ми се ни ви мени нисте објаснили, — заједљиво се Јави Дрозд. — Бежи ми с очију, жутопери, наљути се Славуј. —- Довиђења, Ваше БлагородиЈе, шмугну Дрозд. — Извините, — промрмља Славуј. —| И алоба лагано га је остављала, али он то није хтео да призна, нв бојазни да му се не смеју. — Садв, када је онај безобразник отишао, можемо мирно почети беседу. — Да, али један судија мало на*1 је — хладно рече Штиглид, Треба прво да знамо хоће ли прнсутни пристати да буду наши сведоци. Ја себи бирам Дрозда, Лисицу, Куцу и Мацу, а у својству адвоката — Шии панза. — Залуду се плашите, господине! — рече СлавуЈ. — Ја себи адвоката узећу досетљивијега но што је ваш, а за сведоке хитрије но што су ваши. Мој адвокат биће Папагај, а сведоци — Сврака, Свиња, Крава и Ној. — А моје колеге — додаде Магарзц — биће Орангутак, Горило, Мајмун и Бува са својии поштованим супругом Стеницом. — То је, у истину, непријатан пар животиња, али Бог нека је с њима! т- заврши Штиглиц. — Дакле, до сутра, господо! Састанак у осам часова на Раскрсници Ћелави Попови, около Великога Храста. 2. с У д Сутрадан све животиње искупиле се око Великога Храста. Жарко сунце сиЈало. Судије у дугачким тогама, одељене узвишицом, седеле су на највишим гранама. Сведоди — људи богати и солидни, • били у велелепним оделима, извезеним златом и сребром. Адвокати озбиљних лица поносили су се својим црним бделом и белим вратним марамама. Очерупани СлавуЈ претходно отишао ПтичЈем Власуљару да му оваЈ перје старо замени новим, а ево шта се тамо догодило: Пре свега Славује посадили у велику каду и насапунали га од главе до ногу. Потом малим машицама (за колмоаање) спалили му остатке перја. Кад Је старо перје изгорело, Славуја пажљиво намазали лепком, намирисаним ружама и сиром. — Какве боје заповедвте да вам се направи перЈе? — упита ПтичЈи Власуљар. — Црне! —узврати СлавуЈ. И затим, кад Је тоалета била окончана, пошао у један велики магацин, куиио себи леп костим и упутио се месту оастанка. За то време ни Штиглнц ниЈе седео скрштених руку: купио себи бри

о::о љантина, пудера н мало ружа — био је врло блед, Јер је прошле ноћи патио од рђавог варења желуца. .'*а тим отншао кројачу своје жене и у питао га има ли лепога платна. — Тек што је приспело страшно лепо платно са плавим пругама, рече кројач. — Врло лепо пристлјаће лицу ваше супруге. —- Шта стаје? — упита Штиглиц. — 850 динара. — Скупо. — Да, да, господине, иогуће, размислите, видите ово Је прави крепде- шин, специјално из Индије наручен. — Чини ми се да ви грешите, ја бих просто хтео знати... Али кројач се ниЈе дао наговорити: — ОдлучуЈте се брзо, немам ја времена за губљење. — Добро, дајте. Потом Штиглиц отишао своме кројачу м купио себи костим принца, сав извезен златом и сребром. Пролазећи мимо трговине оружјем, запе му око за мач Карла Великог. Уђе и упита за цену. Трговац рече: — Молим да ииате на уиу, господине, да је ово, јединствен у свом роду, дугачки мач Карла Великога и стаје равно 9000 динара. А ево мача Роланова-Дурандел. Стаје 8999 ди нара. Он је иного јачи. А ово... — Лепо, узећу еао овај, који ви називате Дурандел. Код куће Штиглиц са женои иарљиво и фино се накицошио. Били решили да до уреченог иеста оду пешице, али увидевши да је већ и сувише касно решише да најие такси. Кад се Штнглиц са женом поЈавио код Великог Храста, свн су већ били у збору... Сведоци се ватрено препирали. — Ја налазим да Је Штиглиц у праву! — тврдио је Дрозд. А Сврака клицвла: — Не, не, не! Он ниЈе имао никаква повода да вређа Славуја. — Тише, господо! — огласио се Главнн Судац. — Отвара се скупштина и, сагласно правилима, даје се реч старијима. Господине СлавуЈу, имате реч. Славуј (једва уздржаваЈући злоћу): — Рећи ћу ваи, г. Судијо, праву истину: шетао је безбрижно и певао старинску песмицу, кад однекуд искрсну овај безобразник па ми ка-

Прича без речи

Опишите, децо, шта је урадила зебра. "

магарац

же: и Тн си, вели, ћелави калуђер н певати не умеш. Певаш као пингвин". И старом отрцаном наказои назвао ме. А после свега тако силно ударио ме кљуном, да умало нисам пао. Али нисам пао, устао сам! — додаде с гордошћу. МаЈмун (суду, с жестином): — Ви немате права да вређате г. Штиглица, нити да га називате безобразником, одузима вам се реч. (Обраћа се Штиглицу): На вас је ред, господине, али молим вас да се држите лепше но г. Славуј. Штиглнц (енергично): — Захваљујем вам, господо. — Господине судиЈо, ућуткајте г. Славуја. Не да ми да дођеи до речи. Магарац (главни судац, звони у звоно): — Господине Славују, ћутите молим. Штиглиц: — Било Је око четири часа када саи се срео с овии господинои, који је упорно обзнањивао да на свету он најлепше пева н да ће онај ко би се усудио да ово оспори бити подвргнут иукаиа усиЈании гвожђем. На ово, верујте, дух мој побунио се, и допустио сам себи да приметим само како је г. Славуја церЈе очерупано. Али силним ударом кљуна он ме је свалио с ногу. Ако не верујете, обратите се сведоцима. Лисица (Штигличев сведок): — Господин Штиглиц рекао Је Нра ву истину. Али, допустите ми да ваи упутим Једно питање: зар може илади Штцглиц да удари Славуја и да га не свали с ногу? Може лн Штиглиц пасти под ударом Славуја? Магарац (главни судац): — Мислим: не. Господо сведоци, молнте се да чешће говорнте. Госпођо Свињо, престаните да грокћете. Зар тако Нзражавате своЈе иишљеше? Госпођо Краво, молим да не мучете. Говорите јасније. Господнне Шимпанзо, зар не бива без гримаса? — Гро-гро, гр-р-р-ро.~ Ја бих да идем кући, гро, гро, гро..Магарао: — Прекрасно, пошто се нико не ивЈашњава, ево моје речи: Штиглица обесити, СлавуЈу две године тамнице. Гомила животиња: — Не, не, доле суд! Зар нашега Штиглица! Али крици уиукоше г!ри појави полициЈе — прекрасних булдога, ко ји појурнше прво на лево. да би омели гомилу која је спопала збуаеног Славуја. Штиглиц је седео на грани и посиатрао. 3. ПРИМИРЈР. Ускоро успостави се поредак и Главни Судија почео гласои још дршћућим од преживелог узбуђења. „Г-г-госп-подо, ја на-налазим, да Је г. Штиглиц и-исто-исто тако крикри-крив, као и г. Славуј, к-к-к-оји ниЈе сме-смео да го-го-говори руружне ре-ре-речи. Исто тако и Штиглиц са с-с-своје с-в-стране н-н-ије с-с-ссмео да вређа г. С-с-славуја. И због тога и Један и други осуђуЈу се н-н-на ш-ш-ше-ше-сто-ме-ие-месечни з-з-за-затвор, -— завршц он с олакшањеи. У тои тренутку пролетео голуб. У кљуну носио три маслинове гранчице. Једну пружио Славују, другу Штиглицу и трећу — Магарцу. Видећи ово, сва публика разбеже се, мислећи да су оно бомбе. СлавуЈ, Штиглиц и СудиЈа били су у пуној недоумици. Одједном ускликну Штиглин: — Почујте, чини ми се да сам разумео зашто нам је бела голубица донела ове гранчице, за коЈе сви мисле да су бомбе из аероплЛна. Чини ми се да ово зцачи да треба да се понириио и да опростиио један другои. ЗАКЉУЧАК Штиглиц наставио да чини добро, а СлавуЈ, коЈи поста његов наЈбољи друг, угледа се на њега. НадЈа Рубакин С руског превео Топлнца М. Савнћ

За веште руке Залепите ову слику на парче тврде хартије, обоЈите Је депо одгова-

ивицама. На тај начин добићете ле* пог. гема или несита.

Сељанчица ПеваЈ, певаЈ, мотичнце, њиви на украЈку. Обрадуј ми песмо иоЈа, моЈу стару маЈку. • Нек уроде кукурузи, што перима иашу. Како ми Је, ЈадноЈ друзн, у празном салашу? • А кад треснем врећу пуну; воденицн пођем ко да носим светлу круну, када кући дођемПЕРИША Г. БОГДАНОВИЋ

ЛечЈи радови Излет у Каменицу Устали смо рано. Дошли смо н* станицу и сели у воз. Воз Је ишао брзо, и дошли смо до Петроваралина. Тамо смо сишли и разгледалн смо улицу Краљице МариЈе, и видели сио див^н мост, који се зове Краљевића Томислава. Преко у Новом Саду смо разгледали православну и католичку цркву онда смо ишли на лађу. Лађа Је ишла брзо и сио за Једно четврт сата били у Каменици. После смо отишли у школу, таио смо оставили ствари н добили гвеже воде. После смо ишли на гроб Чика Јове ЗмаЈа. Деца су декламовала, и певала. Онда смо видели куКу Чика Јове Змаја. Док смо се вра тили био је ручак. Ручак се брзо свршио. Ми смо пошли у шуму и видели смо једно дрво коЈе је старо 260 година. Пошли смо даље и дош ли смо до једне гостнонице и тамо смо се играли. После смо се вратили у Каменицу и сел на лађу и возили се до Новог Сада, а из Новог Сада пешке у Петроварадин. Од Петро варадина целим путем смо певали до Митровице, а кад смо дошли на Ми тровачку станииу заповали смо с*и у Један глас „Маршнрала, марширала Краља Петра Гарда". ђило чам је врло лепо н са задовољством и са успоменама вратили смо се кући. Влатко Киршнер, ученик 3 разреда основие школе — Сремека Митровица. ПОГОДИТЕ

Један турист пошао Је нз места А у место Б са своЈим псом. Код места В, које се налази на пола пута, срео

је путник две сељанке. Свака је но» снла у ранцу по три прасца. Коли* ко ногу иду у место Б. Погодите, задатак није тежак.