Правда, 13. 08. 1933., стр. 16

СТРАНА

ПРАВДА, 18 АВГУСТ 1988 ГОДИИЕ

БРОЈ 10.334

ш НАУКА И ш 0 живот #

Спасавајте ваше артерије

ИЗЛЕЧИВОСТ АРТЕРИОСКЛЕРОЗЕ

(ОД ДР. С. АРТОЛТА ДЕ ВЕВЕЈА)

Адвокатски ред у положаЈу одбрзне или засг> г пања приват не тужбе, кад тражи, дакле, од говорност за смрт или повреду извесног лица, или кад некога брани од те одговорности, принуђен је каткад да прелистава и медицинску литературу. Он је, уосталом, са н>ом у вези пре ко судске медицине. Тим поводом дошла ми је до руку најновија књига париског лекара др. Вевеја, који је по броју написаних оригиналних дела несумњив ауторитет. Кн>и га носи наслов „Спасавајте ваше артерије". („Чудни начин ле чења апоплексије и парализе, и излечивост артериосклерозе"). Ја ћу овде, без коментара, из нети, укратко, оно што је у књизи написано, а нашим меди цинским стручњацима остаје да то објективно проконтролишу и прокритикују. Шта нам каже у тој књизи писац? Он смело тврди да је апоплексија са парализом, на бази склерозе — а таквих је девет случајева на десет — у осамдесет од сто случајева изле чива, без обзира на темперамент пациента, његове године, па чак и време повреде. На који је начин то могуће постићи? Крвављење се, по др. Вевеју, успешно зауставл>а методом ау тохемотерапије. Том се методом заустављају сви изливи кр ви, па и излив крвн у мозак. Он је то први опробао. Инјек« ције сопствене крви имају хемосгатичан карактер, својство да заустављају процес крвавље ња. У којој се количини узима 1фв, одакле и на које се место она уоризгава? Крв се узима у количини од 25—30 кубних са« т^метра, из вена на руци или нози, и одмах се врши убризгавање у бутину или другде, на оном делу тела који је здрав, интрамускуларНо, што дубље. Последице су запањујуће: про цес крвављења се заустааља, крвни притисак спушта постепено на нормалу, главобоља иш чезаза, враћа се могућност покрета удовима, отварају склопљене очи, повраћа говор кат кад после пет минута — што све, уз строго одржавање лекарем прописане диете, остаје дефинитивно.

Ово све нису само вербална тврђења, пошто ггисац у својој књизи наводи и стаарне доказе, у виду једне масе аримера. Ја ћу овде поменути сх-вло један. Др. С., један пронокг-дра* ни скрелотичар, у 78 години, V дарен капљом пао је у агонију.: Цела му је лева страна била одузета, а главобоља постала не издржљива. После инјекције ње гове сопствене крви болесник је отворио очн, поглед му се избистрио, на опште запрепашћење присутних рекао да га гла ва више не боли, сутра дан кренуо ногом, а увече и рукомПосле петнаест дана пошао је сам, са извесном малом слабош ћу и несиЈгуР Н0ЦЈ ћу, а после два месеца већ ишао. нормално. Из лечење је било дефинитивно. Како др. Вевеј лечи артерио склерозу, која још није имала за последицу апоплексију и па рализу? Отровом стрихнином (Тет1иге де N014 уогш^ие с!е Собех). Он тај начин употребљава још од 1911 године, са прогресивним и дегресивним до зама. Резултати су изванредни. У тренутку кад је горњу књигу писао, две стотине потпуно из лечених склеротичара певали су оде отрову стрихнику! Стрих нин савршено дејствује и профилактично. Писац књиге моли лекаре да сачувају хладнокрвност пред појавом масивних до за стрихнина, које се дају болесницима. Јер, да би било ефикасно, узимање стрихнина мора бити у великим дозама. На који начин треба стрихнин узимати? Др. Вевеј каже: првог дана, пре ручка и вечере, по десет канљица, сутрадан по петнаест, и тако сваког наредног дана по десет канљица више, све док пациент не осетн реакцију у виду извесног малог кочења вилица и извесних малих мускулаторних грчева. То је критична граница која по казује коефицијент индивиду* алног отпора и индивидуалне засићености. Тада је наступио моменат за смањивање дозе, са по десет капљица дневно, до ко личине са којом се почело-' Према тежини болести артериоскрезоле болесник ће се од марати десет, месец дана или више, а тада обновити лечење.

У средњим случајевима, када се притисак спухггио на нормалу, довољно је две серије једна за другом, а тада одмор од три до шест месеци, или двз пу та годишње у пролеће и јесен. Лечење треба продужити две три године, али га никада тК)тпуно не напуштати, ма да се код многих болесника арте риосклероза није годинама више појавила. Др. Вевеј препо ручује два пута годишње куру са стрихнином, а уз то режим исхране који, се приближава вегетаријанству, са избегавањем алксЈхола и кгве, пошто само доцнији. диетални режим спречава нову интоксикацију. У нсхрани тррба у главном да је за ступљено поврће, свеж сир, во ће и хидрати. Примери излечивости артерио скрелозе по др. Вевеју, а и Дру гим француским лекарима, који су ту методу ислробали, просто су фрапантни и улазе у царство чуда. Писац наводи да су за количину стрихнина меродавне индивидуалне особине. Он је имао примера да су извеони пациенти пред обед узимали и по 850 — 1000 капљица стрихнина, док су други могли да уз му само 50 капљица. У колико је индивидуа јаче мускулатуре, утолико је коефициент засићености већи. На лекарима лежи дужност да проматрају пациен та и да само они определе ин дивидуални коефицијент отпора према стрихнинуТо је у најкраћим потезима садржина нове књиге др. Вевеја, која обилује сугестивним примерима излечивости склерозе и њених кобних пратилаца. Наши лекари свакојако ће по кушати ову методу, па је или потврдити или орушити. Ако бу де истина ово што др. Вевеј пи ше, онда ће се благослов Вишњега излити на све склеротичаре, паралитичаре и апоплектичаре, којима ће синути зора бољих дана и који ће олакшати не само својим породицама, већ бити враћени активном со циалном животу, уместо да о стану до краја његово пасивно и лретешко бреме. Сава П. Павловић

Дјнштајн је у праву!

— Сва досадања агтрономска пророчанства веднког иаучника встушена. — Теорија о искрнвљении светлоашм зрашша. Славни немачки научник др. Алберт Ајнштајн — кога је нои политичк-- дух у Нвмачкој прогнао кв отаџбине — у ово.јој чу»еж>ј теорнји о релатнвитету је већ раније тврдио како је потпуно погрешно веровање старик физичара да зрзк светлости увек и у свнма офераиа чува исти правац. Ајнштајн је опитнма и астрсхномским рачунан.ем утврдио да светлосни зрак који продире кроз васону, доспевши у близину суниа, почиње да се савнја, добнја крив облик. Зрак се држи при томе тако као да у сунцу постоји нека тешка гразитациона сиага, која чак и зраке свет лости може да савија. АЈнштаЈну дуго нису веровали научници и астрономи, сматрајући да се стара правила физике не могу тако .^ако обаратн. Али А|нштај« је одговори** научнициада нека провере његово тврђење о савијвњу светлоеног зрака приликом потпуног помрачења сунца. Стручњак то може лако учннити. Астрономи су до сада у три маха проверавали ову Ајнштајнову теори ју, користећи се потпуним помрачењем сунца. И утврћеио је на несумњив начин да је Ајнштајн бно у праву. Француски астроном Данжур направио је недавмо тачан резнме научничког истраживања у вези са А|н штајновим тврћењем о савијању зра ка светлости н утврдио: Приликом помрачења суниа 1919 године светлосни зраци у близини сунца показивали су савијање од 2.06 степенских секунаи, приликом по-мрачења 1в®2 то савијање је ианосило 2.05, а 1929 опет 2.06 степенских секулди. То значи да су зрааи светлости који су пролазили поред и близу сунца, прнл»ком проунавања за време помрачеЈђа. сунца (ииаче то је проучавање немогућно), направили лук од 2.0Л, односно 2.08 секунди географских степени. То је у истинн мала разлика, али је ипзк разлика и у пуној мери потврђује Ајнштајнову теори]у. Тнме је један од веома важннх фн знкалних и астрономских старих закона уништен као потпуно нетачан и за астрономска истражнвања се сада пружају. сасвим нове перспсктиве. Искривљени зраци светлости су нешто ново и потпуно опречно са старим законима физике.

НАЛИ6 ПСРА ОПРАВЉА

СА ГАРАНЦИОМ ВУЧКОБНР* РРАЧАНИЧКА 10 -Т1ЛЕФОН

мдле ндучне занимљивости КОЛИКО ПОТРОШИ ЈЕДНО ОДОЈЧЕ? — Један енглески научни завод вршио је недавно занимљиве опите и рачунања да тачно утврди колико потроши односно колико кошта издржавање једног здравог про сечног одојчета. Утврђено је, нарав но у просечним цифрама, да једно одојче за годину дана потроши: 131 литар млека, 2 кнлограма гриза, 47 литара чаја, 5.2 килограма варива, 21 килограм јабука, 322 пишкоте, 4 и по килограма шећера, 880 грама бутера, 108 банана, 60 јаја. (То је рачун специално за енглеску одојчад; има одојчади која не добијају банане). Енглески научници су израчунали и колико све то износи дневно, изражено у новцу. Одојче троши око три динара намирница дневно, или око 1000 динара годишње. ВЕЛИЧИНА БАЦИЛА ТУБЕРКУЛОЗЕ. — Бацили туберкулозе спадају у ред мањих микроскопских, па ипак су они најупорнији бацили, који пркосе многим временским непогодама и могу дуго да издрже бе« хране, често и више месеца. Сунце и свеж ваздух су најопаснији непри јагељи њихови. Да стекнемо појам о величнни бацнла туберкулозе послужимо ее овим поређењем: ако би се 300 до 400 бацила туберкулозе поређали један поред другога по ду, жини својој, тек тада бисмо доби« лн дужину једног милиметра.

КОД ЉУДИ ЧИЈЕ СРЦЕ НЕУРЕДНО КУ1ХА, произвестнће једна чаша нараана Франц-Јозефова горка вода, узета сваки дан на гладно срце, безбо 1ку, лаку столицу. Специјалисти ле карн за болести срца дошли су до уверења да Франц-Јозефова вода дејсгвује сигурно и без бола и код тешких случајгва. Погинуо прн вршндби ВЕНЧАНЕ, 11 авгусжт. — (Р. С изв. „Правд/и"), — Приликом вршидбе жита настрадао је јуче двадесе* тогодишњи Станко Јанковић из Веи чана. Несрећки младић пао је са једне сомаре сламе на рогул»е које су биле усправљене. тако да је ра* спорио стомак. Црева су му остала покидана, а желудаи провал»ен. Лекар г. др. Козлић указао му је прву помоћ и упутио га у бо.тницу, али је Станко на путу умро у највећим мукама.

РОМАН

• • •

Мичел је сад осетио други ударац капетана Денкаиа. То га је приморало да извади зубе из фокстериеровог врата. Скочио је на Денкана. Узалуд је капетан био бели бог. На крају крајева зар Мичел ниЈе мирно тражио келнера и Квека? Противници су га изазвали а овај бели бог је странац кога до сада никад није видео. До сада је све било добро, алк напасти једног бога нијв мала ствар. Ћутећи се приближавао нози која је била спремна да га још једном удари. Наравно, најпре је, као и са мачком, скочио у страну, а затим. то је 6Јјо његов начил борбе : право на противника. Тако СУ га раније научили да се бори са Црнцима. Зуби су се аарили 1

у беле панталоне и овде састали. Капетан је изгубио равнотежу, а Мичел се спремао на дру ги напад. И, заиста, капетан Је пао на палубу и осетио на рамену Мичелове зубе. Денкану. је пошло за руком да устане и сад је Мичел осетио страховит ударац. Борба Ј'е постала опаона, јер пас је сад јуришао на врат. Капетаи је прешао у одбрану. Тихи напади овог страшног пса изненадили су га и уплашили. Ова тишина била ]е »обна као смрт. Мичел је сад непрекидно кападао. Кад је добио ударац није лајао ни режао. Мир«о је подносио ударце. Капетан је узмицао све дсж га један морнар није ослободио опасног положаја.. Морнар је узео крпу и гурнуо је у Мичелову њушку. Догаћаји су се одиграли муњевитом брзином. Путници су скочили са својих места и дошли у тренутку кад јс Мичел последњи пут зарио зубе у капетаиову ногу. Деикан је очајно крикиуо. А тада је дошао Дутри Даг и спазио крвавог и уплашеног капетана, убијенл' мачку и ра њене фокстериере. — Килени! повика. Ледна једина реч била је довол.на да се пас умири. — Килени! поновио је келнер- Хајде овамо! Мичел је послушао. Поноси|то и весело пришао је келнеру. Лези. - .

Пас се окренуо у полукруту, а затим легао и ј 'езиком пољубио келнерову ногу. — Је јги то ваш пас? упитао је капетан Денкан претећим гласом. — Да, молим. То је мој пас. Шта је урадио? Капетан је бесним помретом показао убијену мачку, рањеие фокстериере и своје крваве руке и поцепане панталоне. — То је заиста незгодно, по чео је келнер. — Дођавола! прекиде га капетан. А затим се обратио једном морнару: — Баците тог пеа у море! — Пса у море, поновио је морнар. Јесте, молим лепо... Пса у море... Међутим, морнар се колебао. Дутри Даг се намрштио и од лучио да се до крајњих граница одупре овој заповести капетана брода. Наравно на веома учтив начин. — То је добар пас, молим ле по, рекао је. Потпуно неопасан молим лепо. Не разумем како је могућно да је то учинио. Си гурно је имао разлога... — Наравно, упао Је један фармер. Келнер га је захвално погле дао и наставио: — То је добар и послушан пас, молим лепо. Као што сте видели, на једиу једину реч пре стао је да напада и сад овде мирно лежи. Он ће све урадити што му ка Жем. Погледајте!

Пришао је фокстериерима и позвао Мичела. Једну руку Је ставио на Мичела, а другу на фокстериера. — То је добар пас, Килеии, рекао је. Добар, разумеш? Мичел је ударао репом о под и то је био знак да је разумео. Дигао је једну ногу и додирнуо фбксгериера по врату. Путници су се смејали. — Видите, господине Капетаие... Опкладио бих се да ће се сутра и са вам измирити. — У року од пет минута пас ће летети у море! прекиде га капетан. Морнар је сад пошао према псу, а путници су почели да протестују. — Хајде! — Будимо праведни, капетане, рекао је фармер. Ја сам видео како се десило све ово. Овај пас иије изазвао тучу. Најпре га је напала мачка, а затим фокстериери иако их он није дирао. После тога је дошао морнар са крпом, И он га је на пао. Ви сад захтевате да га морнар баци у море. Будите праведни, јер на крају крајева он се само браиио. Шта да ради пас ако је заиста пас? Звр да легне и дозволи свима да га иападају и да му мачке ископају очи? А ви сте га, капетане, ударили. Пас се само бра^ нио. Капетан Денкан се колебао. Пипао је своје рањено раме, по гледао поцепане панталоие, а онда се насмешио. — Јесте, добро се брани, ре-

че. Ако га у року од пет минута измирите са мном, онда ћу му се смиловати. Али панталоне морате да платите, — Врло радо, одговорио је Дутри Даг. Хвала .господине капетане. Набавићу вам другу мачку. Киленк, хајде овамо! Овај бели човек је добар, разу. меш ли? Мичел је пажљиао слушао. Био је мнран као да се ништа није десило- Али кад је поњушио панталоне које је мало пре поцепао длака му се накострешила. — Ставите му руку на главу, молим лепо, рекао је Дутри Даг. Капетан Денкан је послушао па шта више, ухватио га је за ухо. Добри Мичел који се мало пре борио као лав, опростио је ударце и заборавио као прави центлм^н. Језиком је по љубио руку која је хтела да га уништи. * Мичел се од тог дана слобод но кретао по палуби. Према свима је био љубазаи, али љу* бав је задржао само за келнера. Понекад се играо са фокстериерима. — Килени је диван пас, објашњавао је Дутри Даг фармеру. Игра се као дете, а у адедећем тренутку, ако је потребно, постаје озбиљан. Одмах ћу вам показати. Зна до пет да броји, а позната му је и телеграфија. — Напавнђе 0« — ^