Правда, 13. 08. 1933., стр. 17

БРОЈ 10.334

ПРАВДА, 18 АВГУСТ 1933 ГОДИНЕ

СТРАНА

Опасне поспедице једног ј песничког рада Како је лорд Саутхемптон нитао епски спев Едмонда Спен сера. —

Сл автга енглески песттх Едмонд Спенсер (1553—1599) био је у целој Европи признаг као један од најталентованијих и најллоднијих песника свога вре мена. Кад је он једног дана довршио свој велики епски спев „Фери Кин", одмах је отишао лорду Саутхемптону, познатом мецени и л>убитељу енглеских песникаСпенсер је дао лакеју рукопис, па је причекао у лордовом претсобљу, док је лорд спев чи тао. Лорд је прочитао неколико страна и послао песнику у претсоблл по лакеју 30 фунти стерлинга. — Реците своме господару, рече Спенсер, стрпавши новац у цеп, да и дал>е чита мој спев! Ново дело песниково било је одиста лепо и занимљиво и лорд се удубио даље у читање. После пола сата он је Спенсеру послао још 30 фунти стерлинга. — Кажите лорду да чита даЛ>е! рече опет песник. Лорд погледа на рукопнс, кад доби ову Другу песникову поруку, извади још 30 фунти стер динга и викну: — Избаците напоље тога пестгка! Још бих могао остати без игде ичега ако овако наста* вимо . . ј

Филмска гдЈ -мица као пролавачнца лозова. Лнл Даговер, ч>вена фидмска глулшца продаје лозове у корнст једие добротаорве дутрије. Природло је да је продавачица имала великог услеха, јер су кулци долазили у ближи додлр са филмском дивом.

-о: :о-

Жене и кавана о::о — ЗАШТО СУ ЖЕНЕ ОДУВЕК БИЛЕ ПРОТИВ КАВАНА? КАВАНСКИ ЖИВОТ У ПОРАТНО ДОБА. — ЖЕНЕ КОЈЕ ВОЛЕ КАВАНУ^. —

МИЛИОНАРИ И ПРОДАВЦИ НОЗИНА. — У америчким варо шима Бостону и Детроиту клу> бови талсошњих шстионара недавно су огворили весгаке трпезе -38 бесплатно давање рргкаи вечере овима продавцима новика из тих вароши. Око 2.000 ПЈ>одаваца новина у Бостону и Детроиту имају сада за дуги низ година осигурану потпуно бесплатну исхрану. Ове трпезе отворене су нницијативом оних чланова клуба милионара који су некада и сами почели своју кариеру као продавци новина и дотерали до највиших положаја у Сједињеним Америчким Др жавама. х ТРЕЋИ СИН ЕКС-КРАЉА АЛФОНСА ОДРИЧЕ СЕ СВИЈУ ПРАВА. — После првог и друтог Син бившег шпанског краља Алфонса Тринаестог, сада се и краљев трећи син, војвода Хуан, који служи као офи цир у енглеској ратној морна' рици, одрекао свију својих приичевоких права и права на престо у Шпанији. Он је сматран првим претендентом на шпански престо, пошто су се његова два старија брата већ раније одрекла овог права. По енглеским законима, војвода Хуан није могао остати у енгле ској ратној морнарици дуже од једне године као официр, ако се не одрекне права на шпански престо- Он се за љубав офи цирског положаја одрекао својих права. * ДОБРО ЈЕ ШТО СВАКИ МЕТАК НЕ ПОГАЂА. — Енглески генерал Грауес пише сада опсежно дело, у које ће унети све занимљивије податке о минулом великом рату. Тако је Грауес израчунао да је у току Светског рата потрошено неизмерно много муниције- Само пу шчаних метака испаљено је толико да би се њима сваки човек на земљиној кутли могао педесет пута убити — да је сва ки метак погодио ...

МНОГОСТРАНО ЗАУЗЕТА. — Мајка строгим гласом пита ° В ^ У Ко 7е С био С пна ј господин ^ пословн« састанке од ка-ване - У берлинским каванама, на

Немачки публициста Аругур Петерзен занимљиво пише о једној данас веома актуелној те м>и, о женама и кавани. Ту се у истини претреса један сасвим модеран проблем. Петерзен каже: „Познато је да оу жене одувек биле против кавана и један 'О^главмих и најчешћих по вода за брачну Свађу била је кавана. Жена не воли да муж од лази у кавану, ни дању ни ноћу. Она проклиње каване и да је некако дато женама да приреде плебисцит сасвим је сигур но да би се у већини земаља све каване затвориле. Зашто су жене гтротив кавана? Тај њихов револт је погпуно размувљив. Мушкарци воле ка-вану, занемарују жену и кућу у корист каване, троше тамо но вац, долазе у додир са сумњивим друштвом, имају прилике да се одају лакомисленом животу и пијанчењу, а све то иде, наравно, на штету породичног живота. Многи и многи бракови су разведени због каване. Же на сатима чека код куће на свога мужа да се враги из каване, а шта то чекање значи знају оамо они који су га преживели. Али греше жене које сасвим желе да забране својим мужеви ма посећивање каване. Погреш■но је женино веровање да у каванама седе само беспосличари, пијанице и сумњиви типови. Са времени живот је гакав да не може никако да оправда ту женину антилатију према каванама. У најкултурнијим западним земљама, па и У Америци, каван ски живот је веома развијен. Демократско уређење нашег живота изискује да људи и ван своје куће или канцеларије и радионице долазе један с другим у додир. Зато је потребан јаван локал, где се може удобио седети и разговарати. Многи посетиоци париских, лондонских њујоршких и берлинских кавана не долазе у кавану да се опијају и бацају новац, већ да ту обаве већи део својих послова. У Паризу, на пример, постоје многобројне ка ване у којима се људи по професији састају: берзански агенти, трговии, трговачки путници, занатлије, пиљари, шофери д. Нема згоднијег

места

са којим си се јуче поподне љубила V башти? — У колико сати је то било, мамице? -V

пример, често се закључују најозбилзније, милионске трансакције. Ту се склапају уговори,

потписују менице, оснивају нова послоена предузећа, чесго важна привредна и професионална удружења. Кавана се претвара у канцеларију, пословни локал, званичне просторије. Многа Берлинка, Парижанка и друга грађанка чији мужеви од лазе у каване не би имале тако лепе и раскоигне тоалете, аутомобиле и крзна да јој муж «е одлази ревносно у кавану и тамо се састаје са својим пословним пријатељима. Модерни човек воли кавану, јер му је она потребна и корисна. Жене које желе да изгледају модерне такође воле кавану. Али то је нешто сасвим друго. Оне долазе у кавану из снобизма, често седећи саме, и из неких других побуда. Кавана је згодно место за гтравл^ење познанства и нових гтустоловича. Такве жене треба осудити најстрожије. Али за то не треба у свакој жени која седи у кавани сама гледати опаону заводницу и пустоловку... Прошла су времена када се жени могло забранити да посећује каване. Кавански живот у поратно доба је нова појава, можда и нужно зло. Али кавански живот ипак не треба осуђивати као нешто што људе наводи на беспосличење и боемство". ♦ МАЏАРИЦА ДОБИЛА ВЕЛИ КУ НАГРАДУ ИРСКИХ ТРКА. — Недавно су у Ирској приређене велике националне коњске трке, на којима је прву, највећу награду, од 118.000 долара, добила Мацарица Лујза Пап, дактилографкиња из Ј-ђујорка. Она се кладила на једног коња у њу јоршкој кладионици и тај коњ је на тркама у Даблину дошао први на циљ. Лујза Пал је V 1-ђу јорку са својим родитељима жи вела веома скромно и сада, после добитка прве награде, не мисли да напушта своје место. * СОКРАТ И РАСПИКУЋА. Славном грчком мудрацу Сокра ту дошао је једног дана богати атински грађанин, познат по своме распикућству, па му се жалио како нема новаца. — Позајми од самога себе, смањујући своје издатке, одго* ворио је распикући Сократ. * НИЈЕ ТОЛИКО СТАР. — Ју. че ме је Ковачевић назвао старим магарцем! То је безобразлук! — Е, ма.то је претерао тај Ко вачевић! Тако стар још ниси!

Најнесрећнији римски цар

— ЦАР ТИБЕРИЈЕ СЕ У ТРИ МАХА ПРЕСТОЛА. —

ПОВЛАЧИО СА

— НЕЗАХВАЛНОСТ СЕНАТА И НАРОДА. — КАД ИСТОРИЧАР КЛЕВЕТА-. —

Рииски пар Тиберије Август, по грађанском имену Тиберије Клаудије Нерон, био је римски цар од 14 до 37 године после Христа и за то време је у три маха абдицирао. Савременици и доцнији римски историчари су цара Тиберија приказивали као рђавог владаоца и свирепог човека, али подробнијим историским истраживањем Је утврђено да су то биле обичне клевете и лажи. Цар Тиберије спада у ред најбољих и најзаслужнијих, али у исто време и најнесрећнијих римских царева- Рђегов жи вот је био проткан разним недаћама, пут његовом животу посут трњем и камењем. Рођен је 42 године пре Христа и би. ло му је педесет и шест година када је заузео римски престо. Н)егова мајка Ливиа Друсила удала се после смрти првог мужа за римског цара Августа, који је свог пасторка чешће слао на Дунав, Елбу и Рајну да угуши побуне тамошњих ваза ла римске царевине. На Дунаву, у Панонији, Тиберије се истакао као одличан војсковођа. Кад се после сјајне победе на Рајни (11 године после Христа) вратио у Рим, његов очух, по нудио му је руку своје ћерке из првог брака, летгу Јулију. Тиберије није био срећан са овом женом. Она је волела развратан живот, а на очиглед цару проводила љубав са дворјанима и слугама свога оца. Разочаран у браку, Тиберије се повукао на острво Род, где је проводио све време у студи јама. Цар Август је волео свога пасторка и непосредно пред смрт га посинио. Кад је 14 године цар Август умро, сенат и народ су Тиберија прогласили римским царем. Тиберије је Риму осигурао унутарњи и спољни мир, завео о::оЗЛАТО ЛОРДА КИЧЕНЕРА. — Позната је трагедија енглеског министра рата за време Светског рата, лорда Киченера, који је са официрима енглеског генералштаба са једним бродом кренуо у Русију да новцем и разним реформама обнови и реорганизује руску војску, која је у то време, у лето 1916, већ била клонула. 6 јуна 1916 године брод лорда Киченера је потонуо и министар је заједно са посадом нашао смрт у морским таласима. Лорд Киченер је за обнову руске војске понео на броду ми лиарду и по динара у злату. И то злато је потонуло са бродом. Сада је неко тајанствено приватно друштво покушало да извади потонуло благо лорда Киченера. Енглески и амерички гњурачи су ангажовани за тај посао и, како енглески листови пишу, они су већ успели да изнесу са морског дна, из ру шевина брода „Хемшајр", који је потопљен, око 5 милиона динара у злату. Гњурачима је обе збеђен приход од 5 од сто, па ако им пође за руком да све злато пронађу и изваде, имаће лепу зараду.

многе корисне реформе, па је и Греманика позвао из Германије, желећи тиме да уштеди трошкове римској држави за одржање реда у тој бунтовнич кој покрајини- Али због тога је цар Тиберије наиШао на огорчене протесте код сената и народа, и он се тада одрекао престола. Убрзо га је сенат и народ молио да се врати на престо, али кад је Тиберије по чео да заводи нове, много бла же законе, сенат и народ су се поново побунили, и он се и дру ги пут одрекао својих царских права, повукавши се на острво Кипар. Трећи пут је цар позвао на престо 26 године, па је 37 мир но владао царевином. Тада је, опет, дошао у сукоб са незадо вољницима и том приликом Је цар Тиберије изјавио да се никада више неће вратити у Рим. Умро је у Јужној Италији, у највећој усамљености, озлојеђен и затрован људском поква реношћу, против које се са цар ског престола толико упорно, али без успеха борио. Цар Тиберије је од савремени ка претстављен као рђав владалац. Чак и славни историчар Тацит је многе лажне податке навео о овом заслужном и великом римском цару. У истину, Тиберије је б#о ведиког кара^т^ра, несебичан владалац и прИт. јатељ народа, милостив, благ према потлаченима и велики ре форматор. Данас се зна да ,;е Тиберије имао многе заслуге за своју земљу, које му његово клеветнички савременици нису хтели признати. Тиберијев лик је сачуван на многим статуама, од којих је најлепша биста, коју је израдио париски вајар Камео, по моделу оригиналних биста из доба самог цара Тиберија-

ЗА ВРЕМЕ ВЕТРА. — За време јаког ветра један господин трчи улицом и тражи свбј шешир који му је ветар однео са главе. Срете једног пролазника и упита га' — Нисте ли, можда, видели да је поред вас пролетео један шешир? — Јесам, али сам понова пустио да га ветар носи- Није ми добро стајао.**

НАПОЛЕОНОВА ЕНЕРГИЈА. — Наполеонова енергија је легендарна. Тако је славни фран цуски цар заступао мишљење да човек треба своју снагу у нај већој мери да штеди. Та теорија је данас побијена као нетачна. Сам Наполеон је пазио на сваки покрет свога тела. Камен није бацао у луку као остали људи већ право, да би тиме, ка ко је говорио, уштедео у енергији руке и мишића. Сваки царев покрет био је прорачунат и он је ту штедњу енергије препо ручио и својој околини. Ова заблула је научно пречишћена. Човечје тело има енер гију која се не .може штедети краћим, мањим, ређим покретима руку, ногу или мишићашто више човек покреће руке и ноге тим су ове јаче и енергичније. То је основно правило и сваког спортског тренинга. Сво ју телесну снагу, дакле, не треба да штедимо, већ да је што разумније и чешће искоришћујемо. * НЕОБИЧАН НЕСРЕЋАН СЛУ ЧАЈ: ПЛОЧА ОД 1000 КИЛОГРАМА ПО ГЛАВИ. — У близи ни аустриске варошице Ворбзх догодио се пре два дана овај необичан несрећан случај: Шумар Карл Нелингер обилазио је свој шумски рејон. Кад је пролазио једнбм узаном долином, са ивици провалије одронила се камена плоча, која се сурвала на шумара и просто га сравнила са земљом. Истрагом је V* тврђено да је камена плОча би* ла тежа од 1000 кнлограма. ј