Правда, 13. 08. 1933., стр. 18

СТРАНА

ПРАВДА, 13 АВГУСТ 1«53 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.334

МУЖ ЛИДИЈЕ ПЕТРОВНЕ

Узалудна су бнла сва настојав>а му »а Лидије Петроане да ј« умири. Она је плакала горкнм сузама. Нудио јој је нсши шешир и цинеле, одело најпосле јој обећавао да ће ]е послати негде на море; али се она ннје могла уздржати од плача. Сузе су јој текле као потоци, а дрхтала је целим телом, као неко што је тог тренутка доживео нешто најстрашн* је, дознао за неки најтежи удар судбине. „Ну с, Лидочка, солњкчко, ну с, давол»но; ето слипгком! Смири се, ие плачн више. Свјо уладитса! Успо којсја! »Пушчи, Иван, пушчи, Боха ради' Пушчи! Тако ми је потребно да планем, да се исплачем до мнле вол>е. Тешко кш је, страшно тешко! „Мрзавец! Сдолоч! Пропалдца!, внкао је Иван Никифоровић шетајућч амо — тамо по н>иховој уској соби. Како може бити према теби такав? Мрзавец! „Иван, падумај. У кога се зал>убио, у кота? Да је бар неко! А то она досадна, крнвозуба Тан>а Ннколајевна! Она! Падумај, како је нешто тако могао учинити!?! „Сволоч, гаварју ја тебј?! Сволоч! Наосал! Лидија ое днгнула са столице на којој је до сада седела и бацила се на днван. Изгледало јф да ће јој тдко бити лакше. Уморена од плача, тепгко је дисала, гш јој је ипак некако латснуло Четврт литре суза смањило је осетео - тежину на њеном срцу, на којем је до тада лежао неки врло тешки терет. ЈХ а, Ивал, да, запазнла сам ја та) њихов однос још пре месец даиа. Са ма нисам веровала. Имала сам и сувише поверења у оебе н у њега. То је било онда кад смо пре месец дана 5и^и заједао у „Лири". Она је била необично весела те вечери. Као да је била пијана. Изненада га је позвала. да седне до ње, а онда су се до^Јј^-^В&ли, смејали, нека*о значајно погледали. После тога су итра ли, али тако ружно да је било гадно и гледати. Она му се прибила уз тело, као крлза! Сћидно! „Сћидно!, понови Иван. Сћидно! „Сви су само њих гледалц, само њих. Толико су били гадни! А мени је одједаред цочело да пуца пред очима; али сам владала собом. Помњцш, Иван, ја сам те тада и упозорила на то, али та ниси хтео да веруЈеш! „Ето, тољко так! Ти си л>убомор на!" рекао си ми. А ја сам се увре-

дила иа тебе и страшно наљутила. „Теби је одмах било жао. Не срђис, Лидочка, не срђис! рекао си ми. То је само да будеш мирна. И јч оам те разумела јер са^м и пре тога знала да ме ти не би никада увредио. Ти ангел! Али да би сакрила своје узбуђење пред другима, те да други не би разумели због чега сам тако узнемирена и ругали ми се, ја сам се и дал»е правила да се л>утим баш на тебе. Тако сам и пред оним мрзавцем .сакрила прави разлог, и ако су сви били запазили ону изне•надну близину ивмеђу Бориса и Тање. Дошаптавали су се. Али ја сам их победила. Изиграла сам их свчливши све на тебе. А ти си добар и рааумео си одмах. „Да, да, Иван, ти умниј, ти мој бол>шој друт, ти ма)о золото, ти пре лешћ! На ове речи своје жене Иван Никифоровић стаде одједном усред собе ненаучан на овакве изливе нежнт сти са стране своје жене. Онда јој приђе и спустивши се пред њу на ко лена ухвати јој обе руке с којчмз 1с још увек притискала мараггчцу на сузним очима и поче да јОј их л>уби. „О, солњечко, Лидочка, радосћ маја1 Алјн Лида Петровна ни>је ни најмање желела његове нежности. Она га одгурну тако јако коленом од себе да се он чисто претури на леђа. „Иђи! Ње љубљу ја ето! Атстан! внкну она и откри уплакане очи к«> је тако срдито сезнупте да се Изан Никифоровић брзо дигну и отишао у кут собе. Ну с, Лидоч-ка, солњичко, не срђчс! Так, захатјелос! Не срђис! Виноват! Виноват! Она ннје одговорила, али се њено лице вратило на свој обичан изглед. И то потраја врло кратко. ОдЈедаред ђмпну Лидочка сва беона. ^Иђи! „Куда? Камо? снебивао се запрепашћени Иван Нцкифоровић. „К њему! И реци му све што мислим о њему. Нахал! Нахал! И поново бризну у горак плач. „Ну Лидочка, солњичко, ну катс, как? Он станује врло далеко. Алн кад би и био близу како да пођегт к њему и да му нешто такво кажем? „Иђи! Звони му! Јави му! Нека знз све! Нахал! Не видећи другог излаза, Иван до хвати шешир и изиђе из стана те оде до прве телефонске станице. „Хало! Хало! ,Хало! Ко је тамо? »Иван Никифоровнћ.

ОД СИБА МИЛИЧИЋА „Здравствујче Иван Никифоровић. Зђес Барис Ивановић. „Ви? Ви? Ви нахал! Вот што Ви 1 „Ну с, Иван Ннкифоровић, јеЈ Боху, што Вма? „То што сам Вам рекао! Вот л всјо! „Али, зашто то? „Шта зашто? Зар се још усуђјете да ме питате? „Па да! Зашто? Јеј Боху, ја њичево ње поњимају. „Еј Ви мрзавец! Ја всјо знају! Всјо %нају! Барису је било врло чудно да Иван Никифоровић, добри, безазлени Иван Ничсифбровић може да одЈедзред постане тако храбар. Мислио Је да он то хоће да му преб^ци однос са његовом жегном, и то тек сада, гго сле три године откако су они везани! „Ну с, Иван Никифоровић, та Ви сте све то већ давно знали! Иван Никифоровић виде да је по среди неспоразум. „Њет, њет! Ја ње про ето! Не тиче се то мене! Ја сам овде због Лндочке и оне мрзавке Тање Николајевне. „А, то је онда саови^ друга ствар! Пањимају. „Како друга ствар? „Лака ствар! Вот что! „Лака ствар, а? А „Лира"? А прогулки? „Ах, Иваи Никифоровић, ј-еј Боху, ту нема ништа на ствари! Ништа! „Всје гаварјат! Всје! А Лидочка сама всјо виђела. „Јеј Боху, Иван Никифоровић, ето всјо ирунда! Глулост! РециЈе то Лидочки. Умирите је! „Ја? Ето Ваше дјело, дар^гој. ^<ако моје дјело? „Ви јој то сами к_ажите. Вот что! „Харашо, скажу. „Кагда? „Сејчас, јесли хаћиће. „Харашо, сејчас!, одгоиори сав радостан Иван Никифоровић и затвори телефон и не поздравивши се са Барисом Ивановићем. Затим, сав радостан, пожури да оде к својој жени и да јој Јави како је све највеличанствениЈе извео. Гордио се својом умешношћу, долазило му да целим путем виче, скаче. Тако му је било лепо, тако пријатно око срца. „Лидочка, солњичко, он долази 1 Све је добро!, говорио је, хитајући сам собом знајући како ће то разв"?селити његоцу жену, како ће је тз усрећити. А кзд је стигао до куће потрча уз

степенице и трчећи улете у свој стан. „Лидочка! Лидочка! Всјо улађено. Он долазл„Как? Как?, питала је изненлђема његова жена. „Барис Ивановић иде оозамо! Одмах! За тренутак ће бити овде! Лице ЛкднЈе Петровне засја одједаред великом радошћу и срећом. Збуњена тим, она скочи и баци се своме мужу око врата. То одавна ни је била учинила. „0, какоЈ ти добри! О, Иван Пе.тровић, ти галупчик, сјерце! Душа! „Ње гавари! Ње гавари! „Да, да. Ти јединствениј человјек! Ти знаш колико га Ја волим! Ти то разумеш, галупчик. „Јешчо би! „о милиј , милиј человјек. „Ну с, давол>но, давољно. Ја иду У мења јест дјело. „Ну с, куда? „Нећу да сметам! ИдамЈ " „Како да не сметаш? Ти иигде нг сметаш, дарагој, нигде и никоме. „Ну с.... Хтео је он нешто да каже. готово да се одлучи да остане. Ипак му се учини да је бол>е да оде док Се оии не помире и не расправе сав неспоразум. Стога дохвати свој шешир и истрча на улицу. „Через минуту приду. Одма-х! Буди мирна! Приду! И оде одлучнвши да се врати тек каоно у ноћ.

Припреме за извоз босанске шљиве

САРАЈЕВО, 12 август. —- (Н. Ј. изв. „Правди"). — Дели нас само неколико дана од почетка извоза шл>и ва. Последњих дана чине се велике и хитне припреме како би извозници осигурали што уепешнији и екопедитивнији извоз. Сарајевска Трговачко -индустриска ко.мора живо ради да се омогући што бржи и повољнији извоз шл>ива. Ова брига Коморе ја разумл»ива кад се уочи од коликогје ингереса извоз шлуива. Извоз босанске шљиве биће ове године, по свој прилици. врло велик и пребациће неколико хиљада вагона. Комора је код Дирекцмје железница предузела потребне корак како би се у Босанском Броду осигурао потребан број вагонк. Исто тако ! ј *е уређено питање најхитннјег претовара и прикључења вагоиа пречанским брзим транспортима воћа. Нарочита пажња ће се посветити пажљивом смештању и претоваривању воћа као и експедовању, јер је и најмање закашњење за воће штета. Прешлогодишњи начин отпреме био је добар, али је у овој гол^ш 1 потребан напредак у том правцу. Са закључиима и продајом сирове шљиве у Посавини се већ почело. Већи извоз је оситуран и тиме што су сви наши извозници сада обавезани да воће пакују искључиво у такозваним стандард-корпама, које су нарочито удешене у ннтересу наше спољне тр говиие.

РАДИО

— БЕ01РАД СУБОТА, 12 АВГУСТ 17.55 Тачио време. Објављивање вечерњег програма и програма за следећи дан. Жеље наших слушалаца (грамофонске плоче). 1в.50 Читање садржине за следећу оперу. Пренос из Салцбурга: Чаробна фрула, опера од Моцарта. 22.0«0 Тачно вре« ме. Новннарски извештаји. Музика за нгру (грамофонске плоче). НЕДЕЉА, 13 АВГУСТ 8.55 Објављивање дневног програ* ма, Час гимнастике, г-ца Смиља Мандукић; 9.30 Пренос службе Божје из Саборне цркве (Хор Првог Бео градског Пев. Друштва); 11.00 Бео градски Академски дупли квартет пева (грамофонске плоче); 11.20 Зва нични извештај о водостању (српски); Оркестарски концерт (грамофонске плоче); 11.57 Тачно времв 12.00 Звона са Саборне Цркве; 12.05 Народна свирка на хармоници, изво ди Миланче Димитријевић-Цинцарче; 12.30 „Мала Флорами" оперет* од Тијардовића (грамофонске пл«че); 13.30 Новив. извештаји Л Ј? т а чно време; 15.00 Свирка ралничрог тамбурашког оркестра „Побед* - ; 16.00 Народна музика (грамофонск« плоче): 16.30 Народне песме, пева г-ца Надежда Банац. 17.00 Музика за игру (грамофонске плоче); 18.55 Тачно време, Објав љивање вечерњег програма и програма за следећи дан; Из староп београда: Шеталиште и шетачи, прв давање г. Светислава Шумаревића. 19.30 Концерт, изводе г. Јован Зорко (виола и виолина) и г. Владимир Слатин (виолина); 20.20 Радио козерије Тошице; 21.00 Симфонијски концерт оркестра Краљеве Гарде, диригент виши капелник 2. класе г\ Драг. Покорни; 22.30 Спортске вести, Тачно време, Новинарски извештаји А. А. 22.50 Народне песме, пе» ва гђа Нада Александровић; 23.20 Музика за игру (грамофонске плоче). Загреб, 17.00 Подневни кониерт триа Шимачек-Север-Керн. Љубљана: 16.30 Радио оркестар. СУБОТА, 12 АВГУСТ Беч, 1-6.03 Хорски концерт. Берлин, 18.00 Вокални концерт. Пешта, 17.00 Цнганска капела; 16.45 Оркестални концерт; 23.15 Једна мајка поздравља на разним језицима иностране скауте. Париз, 12.00 Лака музика. Праг, 14.50 Концерт салонског оркестра; 22.15 Музика народних игара. Варшава, 16.35 Стара савремена музика; 22:оО Музика за игру. НЕДЕЈБА, 13 АВГУСТ Берлин 18.30 Концерт на клавиру; Беч 15.10 Камерна музика; 21.55 Кон церт радио оркестра; Бу^урешт 20.00 Г-ђа Ниа Рома пева арије из оперета; Будимпешта, 12.10 Циганска капела; 18.00 Забавна музика; 22.25 Цаз Бахман из Рајна парка; Париз20.00 Музик-Хал; Праг 7.00 Концерг из Карлових Вари; 21.00 Концерт ра дио оркестра; Варшава 17.15 Популарни кониерт; 22.00 Музика за игру^ НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ТАЧКЕ РАДИО ПРОГРАМА ОД 13 ДО 19 АВГУСТА Субота, 12; Варшава, 16.35: Концерт старе савремене музике. Недеља, 13; Праг, 7.30: Пренос кон церта из Карлових Вари.

трудио да се савлада. Страшно, размишљао је. Несрећни Крутер испунио је сво ју претњу. Али по мом мкшљењу лекари ће утврдити да је он душевно болестан. Кад га ухвате пријавићу се за сведока. Даћу им податке из којих се то јасно види. Проклета Флора! Она га је упропастила. — Хоћете ли да вам оставим новине? упитао је помоћник вадзорника куће. — Да. Хвала вам. Кад је Ренер остао сам почео је нервозно да шета по свом атељеу. О раду није могло бити говора Крутер му је био ста ри пријатељ. Не размишљајући шта ради, појео је један део својих моде ла, али у следећем тренутку за препашћено се загледао у врата у којима је стајао сликар Крутер. Лице му је било изобличено, а очи расколачене. Дршћућом руком показао је на новине и пришао ближе. Ренер се уплашио. Изгледало је да ће га грбавац напасти. — Шта хоћеш? упитао је тихо. — Помози ми! гласио је одговор. Заклињем те, помозн ми! Сео је и почео да јеца. — ЦЈта си урадио, несрећни човече? Како си могао то учи* нити? — Нисам, одговорио је грба вац. Кунем се да сам невин. ■-*" — Настаеиће ое •

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ"

— Улази се из хола. То је ова собица. — Хм... Свега неколико метара од спаваће собе. Како је могућно да нисте чули гушање у спаваћој соби? Огуга је пребледео. — Ваљда не мислите, госпоДине, муцао је, да-.. — Оно што ја мислим не тиче вас се, прекиде га чиновник, али ова околност је, без сумње, ћеобична. Као што видите, из спаваће собе чује се свака реч, иако су врата затворе&а... Немо Гућно је да нисте чули крикове и позиве у помоћ. Извините, господине, али... Чиновник га опет прр.киле по Кретом рЈгке/ ^

— У колико сте сати устали?' — У седам. — Шта сте радили? — Чистио сам ципеле и оде ло, спремио купатило и отишао да видим шта је са доручком... — Јесте ли спремали собе? — Не. То радим после доруч ка. — Хм... Интересантно.Чиновник је сад отворио врата његове собе. — Кажете да јутрос још нис те спремали? — Не, господине. — То значи да ноћас нисте спавали у својој соби? Кревет је недирнут-.. У њему нико није спавао. Загледао се уплашеном слузи право у очц и додао: — Је ли^тако? Говорите! Је сте ли ноћас спавали у овој со би ? Жак је спустио главу. — Не, одгоЂорио је тихо. — То значи да с^е лагали! Да к/е, где сте спавали? Жак је сад поцрвенео. — Зар морам да одговорим на то иитање? — Наравно. — Био сам код своје верени це, гласио је одговор. Она ста нује у суседној вили. Отишао сам у пола ноћи. — Како се зове ваша верени ца? — Ида... ообарица. — Видећемо... Чиновник је позвао ].едног де тектива. — Вернер, рекао је. Отиднте, у суседну вилу и позовите собарицу Иду.

Жак је начинио нестрпљив покрет. — Можда ово неће бити по требно, муцао је. Ја румњам на једног човека, — Ах! А ко је тај? — Синоћ је био овде један грбави сликар. Зове се Крутер. Он је претио да ће убити гос подина Бема зато што му је као претседник жирија одбио слику. Чи«овник је махнуо руком. — Глупост, рече- Одбијени сликар може да прети и виче, али никад неће убијати. — Он је изгледао као убица. Избацио сам га напоље и он је у холу викао да ће се вратити и обрачунати са господином Бемом. Полицајац је слегао раменима. — Добро. У оваком случају саслушаћемо и Крутера. У том тренутку зазвонио је телефон. Жак је узео слушали цу, а затим се обратио полицајцу: — Вас зову, господине. Чиновник је пришао телефо ну. Видело се да је изненађен. — Добро је, рече. Овај човек говорн истину, показао је на Жака- Убица је сликар Кру тер. Малопре је јављено полицији да је у првој сали излож бе извршен фантасричан атентат. Атентатор је сасекао све слике, а нарочито дело убијеног Бема „Девојка пред огледалом". У сали је нађен нож којим је извршен атентат. Замислите, нож је био крвав. Зло чинац је најпре убио Бема, а за тим се ушуњао у зграду излож

|бе и унштио слике. Јасно је да је све ово извршио одбијени . сликар, који је на тај начин хтео да се освети. ♦ Сликар Ренер био је у великој дилеми. Сликао је воће, а био је гладан. Новаца је неста ло и тог дана био је приморан да се одрекне уобичајеног до] ручка. Али и упркос тога марЛјИво је радио и размишљао ка ко би било да поједе евоје мо деле: банаее и јабуке. Уметност је истииа лепа, али празан стомак.-. Још мало и слика је готова, а онда... Необичан догађаЈ прекиде га у размишљавању. У атеље је ушао помоћии« надзорника куће који је сваки дан долазио са питањем: — Да ли вам је потребно не што? Помоћник надзорника куће стао је и упитао: —- Дакла, шта кажете за то убиство? — Какво убиство? изненадио се Ренер. — Зар нисте читали? — Не. — Замислите један сликар извршио је злочин због тога што му је жири одбио слику. Он је сигурно био луд. Колико сам ваших слика донео које су биле одбијене... Па и прекјуче... Ренер га прекиде: — Добро, добро... Имате ли новине? — Да. Изволите. Него, хтео сам да вас питам. Можда сте познавали убицу? То је неки Крутер. Ренер је пребледео, али се