Правда, 21. 01. 1934., стр. 18

П Р А В Д А

»ељтон ј р а в д е-

Васкрсење

Увече, гад ое госпођа Дивал врагила *л'ћи, нашла је на свом столу пнсхо ове садржине: .Драга мо]а Хортензија, твој рћар карактер и мучне сцене ко је из њега произилазе свакога часа учинили су ми живот немогућним н одвратннм Кад будеш чнтала ове речи знај да ме је не стало за увек... Опраштам ти ипак све зло које си ми учинила. Заборавн ме, или, болл, тражи другу жртву да ме замени Желим ги да је наћеш. Унапред жалии свога наследника... Ах, сиромах човек! Жалосио твој и беа лутњс, Емил Дивал". Док је читала ту неочекивану поруку, у којој се горка снисходљивост мешала са увредљивим пребацивањем, крв г-ђе Дивал је узаврела. Изван се<бе од Л >утње, она је згужвала писмо. Догађај ју је пренеразио. Никада ве би могла замислити да ће Еиил, којм је већ неколико година као право јагн>е био послушан, нматн једнога дана толико дрскостн да се отме њеној свемоћној властн. То је нечу»ено! Ипах, ова Је подигла писмо које је најпре била бацила на под; сада, као жена разборита, хладно га је анализирала. Једна реченица јој је нарочито при влачнла пажњу: „Кад будеш читала ове речи знај да ме је нестало за увекГ Та реченица Је дозвољавала све могуће претпоставке. Несум 1Биво, била је показнвала претн>у самоубиством; алн ]е била неодређена у својим терминнма. Нестати не значн увек убитн се! И у дубини душе г-ђа Днвал је претпоставила: — Та животиња Емнл могао је бар р&ћи отворено своју намеру! У какву незгоду ме доводи! Она није претеривала: доба најгорих незгода почињало је за њу. Несталн је за собом оставио прилично богатство; али самозвана удовица није могла њиме да се користи. Свуда су јој понављали: „Госпођо, ми знамо, алн не иожете ништа добити. Ваш муж

по закону није мртав; он је само нестао, што није свеједно. Уморна оа свега тога, г-ђа Дивал је консултовала адвокате, који су јој потврдили да се таква ситуација може продужити годинама, сем ако неки срећни случај не избаии на површину леш њеног мужа. Полиција, обавештена, није се много трудила са истрагом која за њу није имала нарочите интересантности. Г. Дивал није учинио никакво кажњиво дело пре нестанка и није имао дугова; напротив, увек је живео у благостању. Можда је из банке повукао какав новац за личну употребу; но то је било његово право, тим више што је аве своје имање унео у брачну заједницу Текст његовог писма одбацивао је помисао на неки несрећни случај или злочин Самоубиство је било могућно; но, никаква доказа није било. Украт ко, полиција Је веровала у бекство сентименталне природе. Госпођа Дивал се, исто тако, узалуд обраћала приватним детективским агенцијама: Емила нигде није било! Зато је г-ђа Дивал сама почела, са похвалном издржљивошћу, да тражи свог мужа, шетаЈући од просектуре, где се надала да ће га наћи мртвог, до забавннх локала, где би јој се пру жило то задовољство да га ухвати у неверству са којом лаком женом. Но, није постигла никаква резултата. После шест недел>а ова је у право почела да очајава да ће икад наићн на какав траг, кад је прочитала једну вест у новивама која ју је обрадовала Недалеко од Париза из Сене Је извучен леш непознатог човека који при себи није нмао никаквих докумената, али чији Је лични опис доста одговарао Емилу... Шта више, и иницијали Е. Д. нађени су на његовом рубљу. Свакако да су ти иницијали могли припадати и неком Евгенију Дирану или Ернесту Дипону исто онако као и Емилу Дивалу; али Хортензији то није падало ни на памет, толико је

ОД ПЈЕРА ДЕТЕЛА она била задовољна што ће најзад престати њене бриге. Она се брзо обукла и отишла аутомобилом на станицу Сен Ла зар, где је узела воз за варошицу у којој је нађен леш Кад је најзад видела удавл>енога, овај је био у потпуном распадању и сав надувен. Ипак, ма да се није могло ништа закључити по дав љенику, г-ђа Дивал се није двоу мила. Тужним гласом је изјавила: — Нажалост! Нема никакве сумње. То је заиста мој јадни муж! .. Уосталом, познајем његово одело и ципеле!-. Како с друге стране није било никакве сумњиве ране, па је отпала претпоставка о злочину. изјава г-ђе Дивал узета )е као довољна. Пошто су извршене формалности, г-ђа Дивал је могла сахранити свог мужа како је хтела. Сутрадан Је извршена сахрана. Породица и многи прнјатељи присуствовали су погребу. Удовица је била ожалошћена колико је потребно. Марамом је трљала очи и шапта^а* — Ах, сиромах Емил!... каква страшна несрећа!... Хвала на саучешћу. Затим се после жалосне церемоније вратила кући, одбијајући пратиоце, да би била, као што је рекла, потпуно сама у свом болу. Кад је затворила врата на кући осетила се, најзад, сасвим сама. Нерви су јој се одморили. Слатко јој је било плакати: била је и званично удовица и могла је живетн по својој вољи. Одједном Је трже шкрипање браве. Врата њене собе су се отворила полако._ и једна човечја глава провукла се кроз њих. На ту појаву г-ђа Дивал је воиснула... То је нла глава њеног мужа Емила, само једног преображеног Емила, угојеног, за разлику од оног мршавог каквог је она увек знала. Међутим, плашљивн глас Је молио: — Хортензија, тн ме не позна Јеш зато што ми је нарасла брвда и што ми је пол>ски мир дозволио да се угојим, али то сам ја, Емил.« Дошао сам да те мо-

лим за опроштај, да ти се извиним за ову будалаштину што сам те тако гадно напустио... Ах, колико жалим ту своју глупост!_ Колико ме гризе савест!.. А затим нисам научио да живим сакривен као какав .. злочинац! Чак ни риболов није ме могао утешити од ових црних мисли. У међувремену г-ђа Дивал се ловратила од првог узбуђења. Гледала је сад овог мужа са дивљом иронијом. Он је наставио: — Дирнут сам што видим да носиш дубоку црнину... Значи, искрено жалиш мој нестанак... Драга моја Хортензија, како сајм ое само могао преварити у твојим правим осећајима! На те речи г-ђа Дивал је потскочила. То је збиља претерано тако се варати кад је у питању њено срце. Повикала је љутито: — Бићеш увек глуп... уоста-

= 21-1-34 лом, то Је тво Ја стмр_ Алн Ја не дозвољавам дд ое сад тако ве згодно појављујеш, пошто са глупо ишчезао- Удесм тако дш те нико не чује да си жнв.. Јер, званично, тн си мртав, ааиста мртав.« Пренеражен Емнл Је рекжп — Како?_ ја сам мртав? — Потпуно, додала Је г-ђа Дивал. И од јутрос лежиш сахрањен у породичној гробницисад сам се вратила са погреба ■ зато ме видиш у црнини, јер сам хтела да будем коректна до краја. Тада Је Емил хтео да затражи објашњење о тако чудном догађају; но, жена га је прекинула: — Ћути... не тражи нипгга, ■ нека те несгане за увек! И додала је љутито: — Забрањујем ти, разумеш ли~. апсолутно ти забрањујем да васкрснеш!

О РАДМО О

СУБОТА 20 ЈАНУАР 18.55 Тачно »реме, објављнвале ве черњвг програма н програма за следе^и дан; 19.00 Свирка тамбурашмм оркестра Александра Арашшког; 20.00 Народн« вече 1. Народне песме пева г-ђа Љубииа Миливојевић уз пратн>у оркестра н сргкгка народна кола. у једнопи одмору око 22.00 Тачно вре ме; Новкнарски кзвештаји А. А. 23.00 Народиа кузнка (грамофонске плоче). НЕДЕЉА, 21 ЈАНУАР 8.56 Објављквање днев«ог гтрограма. 9.00 Час пк-мнастике, г-иа Смнља Мандукић. 9.30 Пренос службе Божје из Сабор«е Цркве (хор. Првог Београдског Певачког Друштва). 11.00 Народна музкка (грамофонске плоче). 11.16 Превос Трећег оимфонн)скот концерта оркестра и Станковић" нз дворане Коларчеве задужбине (солист«: г-са Љубица Маржтес н г. Милан Димитријевић; днригент г. Мнленко Живкознћ, композитор). 13.00 Чувени певачн (грамофонске плоче). 13.40 Новинарски нзвештаји А.А. Тачно време до 13.55. 15.00 Народна музика (Грамофонске плоче). 15.15 Најблнжн задатак нашег Сокол ства, предавање г. Др. Благоја Марковића. 15-30 Југословенске песме пева г. Драг. Петровкћ, члан Београдске опере. 16.00 Лаха музкка (грамофонске плоче). 16.30 Свирха с певањем. изводи оркестар ^Руслан", диршгент г. Д. Ивашченко. 18.55 Тачно зреме. Објављнвање вечерњег програма н програма за следећн аген. Спортске вести. 19.00 Лака музика (грамофонске плоче). 19.20 Поводом изложбе домаће пгтампе: О нашем новинарству, предавање г. Власте Будимовића, у-

правника државне шта4птарн|е. 20.00 Вечерњн концерт Радно оркесгра. 20.40 Пренос кз кафане „Зворник": Друго Српске вече. 22.10 Тачно »реме. Новдаарски нзвецггајн А. А. Спортске вестн. Пренос музике ориестра. Милана Урошевића. уз певање г. Еда Љубића кз ресторана „Кнез Мнхаило". 23.00 Музика за игру. (гра мофонсхе плоче). Љуб'л>ана, 1630 Певачкв збор зрушгва „Сава Загреб, Конперт Хрватског тамбурашког оркестра. СУБОТА 20 ЈАНУАР Беч, 22.10 Радио оркестар. Букурешт, 20.00 Комиерт на челу. Пешга, 19.15 Кониерт на оргуљама; 23.00 Салонска капела. Праг. 20.40—22.00 „Кар невал" Радио оркестри н солисти. Париз. 10.30 Концерт из конзерватор«ума; 21.00 Оперета. Варшава, 12.05 Кониерт салонског оркесгра; 21.20 Музкка од Шопена. НЕДЕЉА. 21 ЈАНУАР Беч 11.20 Симфсжискн концерт; 15.12 Камериа музика. Б>журешт 17.00 Оркестарски кониерт. Булнмпешта 11.00 Црквене песме; 15.45 Кониер® војног оркестра; 18.00 Кониерт на хармониин Паркз 20.30 Радио циркус; 21.00 Музик-хол. Праг 7.30 Концерт из Карлових Вари; 11.00 Концерт квартета „Ондричек". Варшава 17.15 Хорски концерт Пољске народне песме; 18.40 Вокални кониерт; 22.25 Чузнка за игру НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ТЛЧКЕ РАДИО-ПРОГРАМА ОД 21 ДО 27 ЈАНУАРА Субота. 20; Варшава. 21 20: Концерт Шопенове музнке. Недеља. 21; Варшава, 12.15: Концерт варшавске филхармоннје.

Претрестон је посетио младог Болтовера, који га је одвео V свсју канцеларију. Реџи је био шеф многих предузећа које је наследио од оаа. Међутим, био је потпуио неориентисан. Читав посао савршавали су директори. — Надам се да се ваша познаница није уплашила? упитао је Претерсон забринуто. — Ох, не, не, вртео је Реџи главом. Није се уплашила. Сре ћа је што није била сама. Јесте била је са мном и то је срећа. — Наравно. — Не, није се уттлашила, наставио је млади милионар. Остала је хладнокрвна. Још (гисам видео жену која је тако хладнокрвна. — Кад се сагтанете са н>ом, иолич вас, саопштнте јој да сам се интересовао за њено вдравље. — Врло радо— Наравно... Саопштићу јој Ако се састаИемо, додао је. — Извините што сам неднсКретан, али тини ми се да се

ОД ЕДГАРА ВОЛЕСА • • • млада дама интересовала за ва ше полове, покушао је Претер стон да на тај начив дозна шта су разговарали. — Имате право, потврдио је Болтовер. Она се за св« интересовала. То је н>ена карактернстика. — Човеку је мнло гад се веко интересује за његове послове. Ја још нисам нашао човека који би се интересовао за моје послове. Али та дама сигурно није разумела ваше послове ко ЈИ су многобројни. — Не знам, колебао с< Реои. Заиста не знам. Она ј« веома интелнгентка. Пре него што је нападнута говорио с&м јој о својим пословима. Као што рекох није се Јгплашила и доцније смо наставили наш разговор. То је јединствено. Кад сам је пратио кући причала ми је о себи. Деда јој је богат чоБек. Но нисам знао. Мнчел му је могао одговорити да то ни он није знао, али једна непромишљена реч могла је да покнари говорнички таленат младог центлмена. — Веома интелигентна девој ка, поновио је мистер Болтовер. Ах, да, мало пре сам го, ворио о њеном деди. Он је сил но богат в млада дама сматра

да би таЈ господии могао да купн једно од наших предузећа. Зачудио сам се. Ко би мислио кад је она у балету- Надам с< да нисам повредио дис крецију. Можда нисте знали да је мис Вера члан балета._ — Ох, знао сам, насмешио се Претерстон. То није тајна. — Врло добро, уздахуно је младић Шта сам оно рекао... Да, он би дакле купио једно наше предуаеће. Нерадо се растајем од својих предузећа. Одбио сам ве+. многе понуде, али овде игра улогу сентименталност. — То предузеће вероватно вам не доноси прихода? — Не, гласио је одговор. Не доноси приходе, али ипак... Истнна, ја причам о неком лудаку који је хтео да купи то предузеће, али то је само измишљена прича. Претерстон није чуо ту причу. Хтео је да по сваку цену дозна детаље Реџијевот разговора са Кети, али узалуд. Мисстер Болтовер није био добар шеф предузећа, али је био веш так у ћутан>у. Покојни отаи му је саветовао да много не гово ри, јер тада људи неће дознати да је магарац. Реџи је усво јио очев савет. Шта је хтела Кети Вестханжер од овог човежа. То Мичел Г.ретресон за сада није могао да реши. Кети није била девојка која тражи познанство богагих младића са циљем да се уда. Ни говора. Новац јој није потребан. Она тражи авантуре. Претерстон је упознао Кети док је још био у политичком оделењу полииије. Јасну слику о њеном карактеру добио је онда кад је обијеиа челична

каса на ггрекоокеанском броду „Мираник". Он је тада водно истрагу и ухапсио пуковника Вестханжера. Мичел Претерсон је становао у близини „Бекер-стрита". Пошто је имао велику ренту од капитала који је наследио од мајке, стан му је био расчошан. Кад се тога дана вратио кућн било је скоро осам. Ушавши у предсобље изненадио се спазивши свог слугу где потпуно обучен излази. — Куда ћете, Бестоне? упнтао је. Слута је учтиво поздравио. — У позориште. Хвала што сте нам послали карте. Кувари ца је отишла пре десет минута. — Хм._ Добро- А кад сте добили карте ? — Пре једног сата. Захваљу јемо што сте нас телеграмом обавестили. — Што ое чудите, Бестоне? упитао је слугу. Па ја сам вам већ неколико пута послао карте на исти начин. Него, ннтересује ме да ли је адреса била добра ? — Јесте, одговорио Је слуга н из џепа извадио телеграм. Претерстон је узео телеграм и прочитао: .Послао см вам две карте за позориште. Отсуство до ујутру. Претерсон". — Надам се да је све у реду, рекао је стари Бестон. — У потпуном реду, насмешио се Претерстон. После ових речи ушао је у своју собу за рад и закључао Ерата. Спустио је тешке завесе, а затим упалио осветљење. После тога је узео телефонску слушалицу и позвао &рој своје

канцеларије. —. Наредник Пер? упита Слушајте! прегледајте је ли на мом столу један телеграм? — Да, господине. — Молим вас да га отворите и прочитате. Неколико тренутака доцније каредник је саопштавао садржину телеграма: „Инспектору Мичелу Претерстону — Скотланд Јард. Првим возом дођите за мном. Чекам вас у „Аделфију". Шмит". — Је ли телеграм из Манче. стра ? ' — Да, господине. Шеф га је послао у три и чегврт. — Је ли господин шеф у Манчестру? — Да. Јутрос је отпутовао. — Врло добро. Хвала. Прекинуо је везу. Све Је то било Кетино дело. Она је тачно знала шта ради и где се налази шеф кривичне полициге. Вероватно је послала истим возом једног свог човека и дала му два телеграма са упуством кад треба да их пошаље. Него, нешто му није било јасно. Кети Је у послу била више наго педантна и како је знала Је ли он у канцеларији или је већ отишао? Позвао је још једном своју канделарију. — Кад је стигао телеграм? Полицајац Је иуцао на другоЈ страни. — Извините, господине инспекторе... Телеграм је стигао док сте Још били у канцеларију Примио га је један полицајац, али је заборавио да вам га преда. Добио је своје... — У реду, одговорио је Пре герстон. (Насгавиће