Правда, 21. 01. 1934., стр. 17

21 -1 -34

играју футбал са — четвр! мнлнонаЈ На прузи Бедворт-Нунито (Ен глеска) иестало ]« вреће са 1000 фунти стерлинга *з поштанског вагона Поштански служ бекик је инслио да је посреди крађа, па је случај аа првој станици пријавио поиицнји. По лиција ј« целога даиа трагала и тек пред вече наишиа крај железничке пруге на дечаке, који су играли футбала. Нђихова лоп та је имала чудан облик и мно го личила на поштанске вреће, у коЈима се шаље новац. Полицајаци су узели врећу, отворили је и нашли у њој банноте у вредности од 1000 фунти стерлинга. Новчанице су се услед лоптања мало поцепале, али друге игтете није било. Ни ко се, заиста, још није играо тако скупоценим футбалом као иалишани из околине Бедворта! бесплатан аутобус и

Америчке миниатуре У ЊуЈорку живе дана-с око 2 милиона ЈевреЈа Криза, алкохолнзам н бандитизам у СЈеднњеннм Америчиам Државама

Њујорк, Јануара. Упркос великој кризи у Сједнњеним Америчким Држа®а ма, о којој сталио гово^хи г. Руз-велт и његови са®етодавци, уп^ркос великој беспослици ко>а се не памти у истормји света, Амврика данас живи исто онако весело, раауздаж) и у изо6ил>у као и раније. По апол>ннм знацима одиста ое не може закл>учи-пи да у земљи долара постојн било каква криза. Послови теку одлично Нове везе са Русијом ство<риле су нове иогу+иности за пласирање америчке робе и живље циркулисањ* »овца Пошто је прохибиција укинута, Амвриканцн пију као што још ни један народ до данас даје пио. Алкохолизам се у Америци толико ши

ТРАМВАЈ ЗА СЛЕПЕ У ЛОН- ри да је већ узео разалегре епи ДОНУ. — Лондонска општина, демије. Амернчка влада недаото је завела но®е, поопгпрене мере протие банлнтизма у Уиији. Гангстери не мизрују ни данзс, када ни мријумчаре више забра њено алкохолно тгће. Они се оналазе на други начин: појачавају своју „делатност", врше ћи »ајгнуоније иопаде гаротив луудских жквота и приватне својнне. Иако }е а-меричка влада завела оирт«у казну за отмнцу деце и одраслих, отмипе нимало ниоу ређе него раније. Гакгстери на најдракиј-и начин одводе богаташе и њихову блиску родбиму, уиењујући нх великнм свотама- Полиција је »емогућна, родбина мора да плаћа гангстерима. Занимљива је статистика, ко ју Је недавно објавио један њујоршки лист о Јеврејима који живе у Њујорку. Према тој статнстици данас живе у Њу-

одлучила Је да свима елелима у Лондону дозволи потпуно бесплатну вожњу трамвајима, аутобусима и подземним желез ницама. Услов је да слепи човек пословно путује, а не ради шетње. У пратњн слепог путника мора се налазити и лице коЈе га води. Ово лице мора платити целу трамвајску карту. Пошто у Лондону има око 25.000 слепих људи, који свакодневно напуштају своје куће и као радници су запослени по неким предуЗећима, то ће ова повластица тим несрећним људима веома добро доћи. модерни пожар ници. У енглеској вароши Екстер постоји, бесумње, најмодерније организована пожарна чета. Она је недавно добила нове ве лике аутомобиле, у којима се налази већи број ормана са свима приборима потребним зз гашење пожара. У тим орманима се налази и опрема по жарника за рад, тако да они путем, док ауто јури на место пожара, могу да се обуку и спре.ме за гашење пожара. Пожарници обичио немају времена да се обуку у касарни кад се јави за пожар, а не може се опет од њих захтевати да преко целога дана и ноћи носе на себи тешко одело.

јорку с*оо 2 милиона Јевреја. Имајућм у виду да у Њујорчу станују разни народи и вере, Јевреји су постали домнЈнантни елеменат становништва великог америчког прада. У НђуЈорку постоје ове радње које служе само Јеврејима и њиховој потрошњи: 6500 бакалница, 1200 апотека, 3000 тра фика, 6000 касапница (кошер), 700 обућарских трговина, 275 гвожђарских радњи, 2500 трго вина намештаја, 150 радњи за електричну и^сталацију и око хиљаду трговина за конфекцију, мануфактурну и кратку робу. Све те трговине живе искључиво од Јевреја. у 4)У]°Р К У раде једанаест Јеврејских позоришта. У јевреј ским квартрвима посгоје два-

наест великих банака са капи

Рембрант нао боем

Рембрант је био велики боеги ш лрелда је нмао огроине приходе од авог сликарског рада, никада ниј* имао новаца у кући. Често иу је цела аородица гладовала због његове лакомисле-

талом од преко 500 милнона јностн. Једном када ни коре хле долара. На крају, у Ц)УЈорку и- ба није било у кући, Рембракт

ма безброј јеврејских основних школа неколико десетина гим

је узео једам авој бакрорез, дао га свом одраслом сику и

назија и стручних средњих рекао: игкола, многе библиотеке, био-1 — Иди, покушај да продаш ово! Реци да си то украо од

скопи и тако даље.

Амерички лист, при крају ста ! овога оаа и -пражи за бамрорез тистике, наводи како у Н)у-[50 форимата! јорку има безброј јеврејских — Зашто да клжем да сам основних школа неколико десе'слику умрао? чудио ое Ремтина гимназија и стручних сред брантов син. њих школа, многе библиотеке, ] — Зато што слика не вреди биоскопи и тако даље. јни 1о форината. Али кад људи Амерички лист, при крају ста , чују да је слика украдеиа, митистике, наводи како се у Ц>у-1 слиће да вреди бар 100 фори* јорку из године у годину пове ната._ ћава број Јевреја, па није ис-1 * кључено да ће у блиокој будућ! ности Ц)ујорк постати типич-1 СТАРОСТ КН ј ИГА . Штазг-

но ЈевреЈска варош.

Наша мала енциклопедиЈа кратке поуке и занимљивости Поглед на салу у коЈоЈ Је почело заседање конференинЈе Друштва народа у Женевн. Претседним конфер ениије Је пољски министар иностраних оослова Бек. Интересантно Је д а Је ово прво заседање Друштва народа коме не при суствуЈу Немив

[шлплпплпла

пане кнаиге и часописи, по тарђењу стручњапса, праве ое данас тако да се њихова трајка вредност не може обезбелмти. Оне не мсхрг грајати,- чак ако су и од најбол>е хартије, више од 3—400 година. Научниии су испигивали могућности продужен>а грајања кн>ига, па су при томе дошли до врло занимл>ивих заклуучака. Тако је, например, утврђено, да су кн>иге чуване н^ селу, дугограјније од варошких књига исгог квалитега и времена постаика. То се објашњава тшме да варопгки ваздух штетно утиче на књиг ге. У ваздуху нма иавесна количина сумпорне киселнне, која врло штетно утиче на хартију књига и часописа, временом их све више оштећује док се књиге саовнм не униште- Ради се на томе да се пронађе хемиска смеса, помоћу које би се хартија за штампање пре штам пања препарирала тако да буде што дуготра јии *а. * Фантастичне жеље поданика н мудри краљ

Непознати Верди Спаљена пнсма великог композитора коЈа су — васкрсла До сада непознате појединости из живота Ђузепа Вердиа

ккх композитора, Берлиозу и ј е енглески краљ Јакоо Гумоу н о Вагнеру. ! Први ступио на престо, добио За Берлиоза каже да }е бољи је из свију крајева земл>е поод Вагнера, да музички мате- ( здравна писма, у којнма му се риал свестрано искоришћује, желела орећна владавина. Из алн је малодушан и плаши се'варошице Шрусбери честити неуопеха, што се у његовим му грађани упутили су кратку, али зички-м делима јасно осећа. У необичну честитку своа1е влан 1. |сада објављује Алберто, Вердн ннструментацијн је гграви мај- даоцу: Велшси италијансвси комттози .сваме гаријатељу грофу Арива- стор. | „Да Бог да да владаш док За Гуноа етма Верди само по-|Граје светлост сунца, месеца и ,. .... П а..... 'гпАапо!"

тор Ђузепе Верди (1813—1901) бене, каже: је после Росиниа, бесумње, нај- ^ „Чешу о6јавл.ивата писма чу веКи италијамски операки пи- , в ених људи после смрти? Јесте сац. Њетове опере „Травиата", т читали писиа композитора _ ^ г ^ „Трубадур", „Риголето" и ино- Белиниа? Та писма кваре ове Ипак, недостаје му драматична ститку, онда ће мој син мораПрви аутомобили нису имали ге друте дају се и данас гк> сви о^о што омо К ао драгоцане У снага у операма. Услед тога ™ да влада при светлости фегуме на точковима. У место гу- ма позорницама света. Његову ТИС ке чували о Белину... Ја не- ф а у СТ губ и много од врелп- ње Р а '"ме стављали су се деЗели ко- музнку преиосе све радио-ста- допустити да се моја писма иако јј иу 3и а, ки одличаннопци. иице света, хил>аде грамофон-ј и записи објаве после моје смр Гу^оов „Ромео и Јулија" је о* I ских плоча репродукују иузи- ти, јер не бих желео да будем пера савр шених детаља, музичОтац еиглеског драматичара 1 авог творца ушимте и при- .швиждан од публикеГ рафинирана ствар. али у при Шекспира био Је неписмен и у- ј атне иелодије. Дл И Верди нпак није иогао[казивању карактера Гуно се у место потписа стављао Је увек к адз ј« Верли уиирао, за?мо-1омо нротив чега је за- тој опери показао прилично само крст. ^ овоје да сва његова пи-ју^^ тако 0ДЛ у Ча1Н став . Исти- слаб. У Абесинији постоји једна вр- ^ 43 и ^!^ 1 иР В ш ' његова °бјавл>ена пи " ста мајмуна који су се показали следњу коипозито ^°2'. сма публика неће заиста извижкао одлични чувари стоке и ста- | имала Ј 4 да И30 ^ Ш м,,г,и1!1 Капа-1 датИ " да оваца. МаЈмун-чувар стоке зимица — унука РЈ јЈЈМ Из от - г или стада оваца страховито дре Р а - ина Г писма за- ЈУ 06 сасвим 00 сада ском приказивању. Могу рећи: чи када стаду прети нека опас- лила све докумеетте, ■ познате поЈ 'еди«остн о велнком та ј човек је луд! " -- и прнватне белешке «р- чару Нав ешћемо саио на]- Ј ^

ност и бољи чувар се не иоже писе

земислити.

На острву Јамаика расте јед-

диа.

|музичару. за,нимљи»ије.

хвалне речи: .звезда! — Гуно је велики музичар,' Ако се ова жеља исп>"ни, прави композитор Француоке. Р ече к Р аљ прочитавши ову че. Г . ЛП1Т1-11 ЛИТ1 Ко ит Н1Н иг>ГУЛ-

БЛИСКИ РОЂАЦИ. — Лорд Фредерик Лајтои, еиглески сли кар, видео је једном код неког лоидонског антиквара стару слику која му се необично допала. Слика је лриказивала витеза из 16 века. Али до купопине није дошло, јер антиквар, упркос ценкања и лордовог на ва.Ђивања, није хтео да попусти од тражене, прилично високе цене. Неколико месеца доцније, лорд Лајтон је посетио свога

За Вагнера каже 1865 Верди: — Чуо сам увертиру „Танхајзера". Први пут оам слушао Из Вердиевтс писама дозш- Вагнерову музику у оркестар

јдобра огледала од алумииума, |који је позшт као метал без

занимљивиЈе. пг^ЛДЛП ОЛ АЛУМИНИ- "Р и Ј атеља банка Р а ' новопече. Отада 1е ггоошло вжпе од -при , ОГЛЕДАЛО ОД длушипи Н ог енглеског племића. Лорд лесет година Овнх дама одјед-| Интересантво је Вердието уМА. — Данас се праве врло ј б ј нзненађен кад је у десет година. да™ шљење. 0 иладом Пучиииу. Он лп ал^шттгма. Ј _ но дрво, чији плод Је савршена ном ^у иокрсли оригинални за 1 каж€ . ииитација морских шкољки. У- 1ПИСИ1 приватна писма и осгале _ ■ т ^ ^ отнНз шГ^Гмас^Гкар^а «пак ии.је'је, исш«а, присталвда иодер- прззе ва овај начии: на стакле^ гпалила јео су сада искр- «ог гтранша, што ]е саовим ра- „у п-точу се до®од е алухгинумСултаи иале афричзое државе оригикал- зуиљиво. Али мелодиЈа — којз СК€ паре и „омоћу нарочите Зулу Је једини владалац, који " / објавио Алибале «ије ни модерна ни стара — прес-машине алумииуИ се задрод Сједињених Америчких Др- Алберто, познати италијански прирасла Иу је иного за срце. жава на стаклу. Преимуксгво

рођеници овај плод једу с нај- !" х ™"^Ђузе^а Вердиа. Изгле-|. - Тај ми се чав«к евиМ- О« „каквог сјаја. Ова огледала се

већим уживањем.

жава добија годишњу апанажу, 12.500 долара.

У! '™' , каже м и те Сматрам да је оимфоотиа« еле- огледала од алуминума је у то ^еГд^иоТ;« А- мент у њему ипак пре в .,ађују. ие што с е та,во огледалр не документе д г Ки. Али то не читни ништа и не- .равбија, дуго траје, лако Је за У току 1932 у Европи је ро- ривабене .Ј Ј слав . ће ометати Пучиниу да постаие н«ошење у џепу и веома јевтићено више мушке него женске ве.тти чове«! 1„о. Шта више/тврди се да алудеце. Просечно је на 1°0 жеиске I у овим писмима пжпе Верди мииумоко огледало даје јасни-јсеца умало овај витез није ДеЦе Долазило 104 мушка де- [гисшша| К оје' и о даојици великих фраицус- ју, оштрију слику. |стао - иој предак!

трпезарији угледао слику коју умало ннје он купио. Он упита домаћнна: — Како сте дошли до ове слике? — Сасвим случајно. Она пре* ставља једног мог претка.„ — Одиста! узвикну сликар в пружи обе руке банкару. То ме кеобично радује. Па мн смо он да прилично блиски роћаци! — Како то? чудио се банкар. — Па тако, пре неколико ме