Правда, 01. 02. 1934., стр. 15

П Р А В Д А

Ф ел> г ол .правдј-

Принц из бајке @

П«Ј>1 Ћосжћ Омо Ц у»ор од суОруп ■ госпођу Мицу, своју жену, Чуа&о као илло џодл ал длану. Свакога првог у подне доносио јој Одату.а ока је к>ом располагалл како је хтела. Чак се био одрекао н г>'шен»а, само да би о«а могла набавитн што бол>н пудер или руж. И ггре бн дао да иу ое отсече прст нлн уво, него што бн дозволно да она иа у чему осхудева, н-ти да се иоле помучи. Ујутру )« устж]*о рано, док }е оча н даље безбрнжло спавала, па би одмах заложио ватру, утрејао воду и опрао прл>ав« судове. Затнм бн р.аатремио собе, ■ окда отшпао на пијацу н купио што Је потребно за ручак. Потом би скуваО* каву н попио, па би јој „поигтопао" чарапе вко су се где случајно поцепале, па бн онда полако на прстима изишао «з собе н отишао у каниеларију. Н°» • ооред аегш овога, госпођа Мнца га није волела. Није јој се свиђао што ниј« млад ■ леп и пгто )« ■ у својо^ четрдесетој години Сно обичан архлвсхн чиновних. Она 5« била још доста млада и лепа н »бог тога веровала да јој је Усуд ва дал рођења погрешно доделио судбниу неке друге жене. Нелрестзио ое надала да ће о« на-јзад да увиди ту своју грешку и исправи је. Због тога се никахо није могла поаофитн с мгешљу да буде супрута једног обичног чиновкичића, те је непрестано сањала о пркнцу из бајка, којн бн био леп као Рамон Наваро нли Џон Џнлберт, а богат као Форд нлн Морган, н којн би је обаснпао страсном и безумном љубавлу. Али дали су пролазили, једиолихи као вагони теретног вова, а принц ое ииЈе ннкако појављивао. Због тога она једнога дана нечујно напустн Перу Ћосића, па пође кроз свет да тражи оног другог, као пгто је Диогеи био пошао кроз атинске улиие да тражи човека, само с том разликом пгго )е уместо упалеиога фењера бнла понела целу плату Пере Ћоси ^а н своје најелетантније Хаљине. И, до« Ј« Пера Ћосић оча1авао и 1греко новина )е молио и преклиаао да му се врзтн, обећаваЈућн ЈоЈ да •јоЈ ни речи неће пребацнти пгго га је напустила, већ ће Јој се, напротив, он иззинити пгто према н>ој није био пажљивиЈи, она једнога да на стиже у Једну отмену и луксузну бан >у. А у бан »н св ттраве повнаства брже и ла -кше него у посластичарници нли возу. Тако се и она, одмах по доласку, упознала са Једннм елегантним Русом, који Је становао V истој вили где Је и она била отсела. Руси, као и све избег.типе уопште, радо се претстављају као грофови или гешерали, само ако су лепо об\чени, ако кмзју прстење на рукама и златну кутију за цигарете са монограмом. Међутим, Григорије Ива-

новић Мазннченхо, иахо је имао све те реквизите, није јој се прегставио ни као гроф ни као генерал, јој је једностазно казао да је обичал инжењер, да у Београду имд велики технички биро и да није ожењен. Био је иначе леп и помало личио на Можухина. За госпођу Мицу то је вић била сјајна' прилика и она је у машти видела себе како јури аутом од „Рускога Цара" на .Ледиње", док је њене пријател>ице, гурајући се с муком између многобројних пролазкика на утлу код „Лолдона", задивљено посматрају. А кад је сматрала да је ствар већ сазрела, пожурила ое да о томе обавести писмом и једну своју пријатељицу у Београду. „Отмен је, дрг_~о моје срце", писала јОј је, — „као гардисхи официр, а пун је пара, па чак има и внлу. По цео дан ми само рухе љуби — и нншта више — и непрестано ме тера да се венчамо, још овде у бањи". А да би је уверкла да говори нстину, послала јој је и фотографију: У једном куту бање стоје њих дзоје; он замишљено г.теда некуда у даљину, као да спрема планове за зидање какве пглате, док се ола лако наслања на њега. И ко зна докле би уживала у тој својој срећи, да једнога дана не доби пнсмо од те своје пријатељнце, у коме је она иззештавање да тај њен „инжењер" није инжењер, већ обична варалица, и да на утлу улице у којој она станује има дувачциницу, а у бању је отншао не би ли уловио неку „гуску" с добрим парама. Зато ће најбоље урадити ако га одмах напусти. Било јој је као да Ју Је ударио гром. Одмах је узела стан у другоЈ тли, па је променила тахтику. Више се није појављизала на сваком месту, већ је, да би била ннтересалтни ја, седела преко целог дана на клупл у једној споредној стази и читала књиге. У почетку том стазом ретко Је ко пролазно. Алл једиоса дана поче да шета Један старијл господии, добро развнјен, елегалтан, отмених манира, поткресаних бркова, са већ оедом косом на слепоочницама. Он неколкко пута прошета стазом, а затим јој приђе и упита за дозволу да седне на клупу. Она ћутећи клим ну глазом, а он седе, извади из иепа новнне, полако их раззи и поче да чита. После кратког времена, извадн ку тију из цепа и заиали цигарету, из које поче да се извија плавичасти дим и да га нестаје у плазетнилу зрака. Госпођа Мица Је и даље читала, не обраћајући пажње на њега. — Свакако, неха интересагнтна књнга, госпођо — рече он — кад сте се у њу толико удубили! Она је и даље читала н празила

ОД МИЛУТ. Б. МИЋОВИЋА

се да га не чуЈе. А он, да би је пецнуо и натерао на разговор, додаде: — Сигурно какво житије неког великомученика! Она подкже гла»у, па га погледа уозбиљена. — Што, зар мислите да побожне књиге не могу бити интересантне? — упита га. — Па могу! одговори он. — Истина је, ја их ннсам никада чнтао, али један мој пркјатељ.... — Онда, да вндите! — прекнну га она. И поче гласно читати: — Два дана и две ноћн предавала му је она своје неисцрпно тело, обавијала га својом расплетеном ко сом, стезала га својим чврстим рукама, упијала се у њега до лудила... Он )"е погледа зачуђено. — Па, зар сзе... то пише у тој... побожној књизи? — упнта, муцајући. Она не могаде више бити озбиљна, него прште у смех. — Али не!... Ово је Гвидо да Вероне. — А тахо! — узвикну он. — Онда молим ва-с, читајте даље! — Добра партија! — помисли госпођа Мнца, посматтрајући његозе златле зубе и одело од енглеског штофа. - Днвна женица! — уздахну он, милујући погледом њену меку плаву таласасту косу. Од тада се више нису раздвајали. Јутром су одлази.ти у шегњу по околики бање, а поподне седели у курсалону" и поред сладоледа слушали музику. Једнога дана на тераси ресторана су ручали, посматрачући с времена на време нове госте, који су у то доба стизалл возом. - Срце, хоћеш ли ово парче? упита га она, нудећи му један пилећл батак. х - Хвала душ... ооговор« он, ади одједареа ум\-че, а батах остаде у ваздуху, на врху виљушке. Пред њима је стајала једна дебела, старија дама, сва задихана, и љутито их посматрала, док су )ој се н.иЗ напудрова«не образе с.тивале грашке зноја - Зато лн ти мени Јазљаш да ти је лек&р саветовао да осгагнеш јоап неки дан у бањи, да би те ова овде могла да кљука батацима! грмну она из баса. — Срам те било! Имаш сина већ на Университету, а овамо се водиш са... са... — А.ти Анхице! — шжуша ст да је умири. — Ћути! — пресече га огна. И, показуЈућн му прстом на степенице терасе, вихну: — Одмазс на воз! Он се погружено подиже н, не гледајући киукога, прошЈ-ња се између столова, чепрестано држећн виљушку са набоденим батаком јер је у забуни б«о заборавио да је

оставн, па сиђе нив стеленице, дох се за њим љул>ала његова жела као |лађа. ј — Ноге ћу )а тебн да пребијем — викала је за њим — па нећеш више моћи ни на улицу да нзиђеш, а камо ли у бању да идеш! * Од тада је госпођа Мкца долазила у додир са више људи. Али једц^ су хтели да је иискористе маметијално, други су је узимали само као пролазну забаву и разонођење, а један ју је чак и изударао. И тек тада она најзад увкде да јој је муж ипак био најбољи и да ни принц из бајке не би за њу чинио оно што је он чинио. Једнога јутра она полако отзори врата од стана свога мужа, па се стидљиво ушуња кров претсобље и уђе у кујну. Он је загрнутих рукава прао судове, те је није ни опазио када је ушла. — Перо! — прошапута она, вадећи нз ташне новине од пре три месеца и показујући на једал оглас. — Звао си ме, па сам... ето... дошла! Он подиже главу, зину од изненађења, а тањир су испаде из руку, па се разби у неколико комада. Затим засија од радости и, заборављајући да обрише мокре руке од судова. стеже је у загрљај. — Дошла си!... Дошла! — узвнкну усхићено, стежући је сзе јаче и јаче. Она се приби уз њега и наслоки глгву на његове груди, као дете, па прошапута: — Дошла сам, Перо, јер сам ипак увидела да нема веће... Хтеде да каже „будале", али се брзо трже и угризе за језик, па весело, кроз омех, додаде: — Јер сам се ипзк узерила да нема веће добричине од тебе! ипгпшптпшпшпшшппшттпипппшшнкшлпититптпшпинпппттттп Десетогпцишњииа старешннства Сонопсног рруштва у Бијељ н' Бијел^ина, 31 јануар У Бијељини је одржана свечана просдава 10-годишшице старешинства Соколског друпггва у Бијељини. У 9 часова пре подне главном улицом продефиловала је музика Добровољног ватрогасног друштва објављујући свечаност. Дворана Со колског дома била је препуна. Свечаност је отворена говором гдр. Владимира ЧолдаревиКа, адвоката, који је говорио о десетогодишњем раду Соколског друштва. Г. Чолдаревик у знак признања старе њини г. Александру БогдановиКу за његов рад на ширењу соколства предао му је бронзану статуу соколца. Претседник Српског певачког друштва „Србадија" г. Сава Ивковнћ предао је г. Богдановићу сребрни сервис. Претставник Ватро гасног друштва г. Јусуфага ГрабчановиК после свога поздравног говора такође је предао г. Богдановиву дар Ватрогасног друпггва, леп штап са сребрном дршком. Ст.

— 1-П-34 Укрштене речн Број 192. 4 1

■

1«

1Ј

■

Водоравно: Т) Турски свештеник п доктор теологије, 4) птица, 7) слезина (народски), 8) оснивач једне религије, ТО) инсект, 12) обичај, 14) прибор за рад (обућароси), 16) заменица (падеж), 17) налет, атак, 19) ста ро име ШпаниЈе, 21) ућутао, 23) прибор за шминху, 25) место у Румунији, 26) пустиња у Азкји, 27) музичкч кнструменат, 29) гуше, 30) оружје (средњевековно), 31) река, 32) варош у Италији. Усправно: Т) Египћанска богиња, 2) најјача карта, 3) реха у Фракцуској, 4) заменииа, 5) пробој, 6) орон>'ла, 9) вежбе на унизерситету, 11) лекарев (неправи.тно), 12) извештај (о роби и новцу послатом неком), 13) коњ, 15) отопли, 17) без гласа, 18) искалио, 20) кризити. 22) мушко име (страно), 24) увери, 26) зазој, 28) заменица (падеж), 29) храст. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ — БроЈ 191 Водоравно: 2) Утаја, б) оболело, 8) ски, 9) Апт, 11) ту, 12) Ири, 14) ол, 15) Напо.титанац, 16) па, 17) има, 18) ич, 19) Ане, 21) Ури, 22) апатија, 25) иначе. Усправно: 1) Калори метар, 2) уби, 3) то, 4) је, 5) ала, 6) окупана, 7) опонира, 8) стапа, 10) тлачи, 12) илл, 13) Ита, 20) епи, 21) ује, 23) ан, 24) ич. П11Ши111Ш11111И111111Ј;!11ШШ!!1Ш1Ш1111ШШ11111!11!Ши;1!ШШ11ШШ1111Ш1 Управа Ватрогасне чете у Бамкнн Баадна, 31 јав>'зр У Бачнни је основаиа еатрогасна чета. За њсног претседника је изабран г. Ранђел СавнК а за заповедника г. Миладии СимиК, општтш ски писар. Од старнх чланова у >правн су г.г. Драгић Анђелковић, Данило Сгсмић, Жииојнн ЛепопојиК, Владан СавиК, Стојадин СтојковиК, Момар ЋириК, Станоје ПетровиК, Радисав ГајиК, Душан ТотиК, Радојица ЈовичиК, Милутин СтаменковиК, Жнвојин МатиК, Милија ЧалаковиК, Момчило Здравко виК, Драгутин Марјановић, Драгомир ЈовановиК, Миливоје ЋириК, Милан НиколиК, Данило Ристић, Душан ВасиК, Петар Јовнчић, Животнје ПавловиК, Милац МичиК и Бранко ПетровиК. Р. М.

Једва су стигли на Једно брдо. Алфонзо је ту зауставио ко ла. Пут је водио право преко колосека на друго брдо. — Хоћете ли овде да сликате? упитала је Моја. — Не говорите ми сад о уиетности, смешкао се он. Данас ћемо говорити само о лепим стварима... — Добро. Него пгга сад? постала је Моја озбил>на. — Шта? О коме говорите? — 0 нама! Младић је ухватио МоЈу за руку. — Ја ћу постати богат човек, рекао је. — Јесам ли вам ре^кла да сам вереница? одговорила је она Лосле дужег размишљаља. — Чини ми се... Али и да ми Внсте рекли, видео сам прстен на вашој руци. Моја је поцрвенела. Послс првог састанка са сликарем, екинула је прстен и више га ниЈе носила. _ Да ли сам вам рехао да Имам годишљу ренту, од 300

ОД ЕДГАРА ВОЛЕСА

фунти? упитао је Алфонзо. — Ви сте ии рекли како немате ништа, намрштила се Моја. То значи да имате мали капитал... Тим новцем можете ие што да учините. А шта да ја ра дим с мојим новцем? — Ништа. Кад будем имао де сет хиљада годишње, онда ћемо нешто почети... Моја се задовољно насмејала. — Досада сам била себична и нисам знала шта је срећа. Сликар ју је загрлио и пољубно. — А сад хајдемо! Сео Је за волан и помагао Мо ји да се смести крај њега. Аутомобил је појурио низ брдо. — Срећа је што Је брана отворена, рекао је Алфонзо. Би ло би незгодно да се не може мо зауставити. У том тренутку чуо се писак воза. Алфонзо је окренуо гла ву на другу страну. — Воз је на другој прузи, ре че. Ухватио Је кочницу, али узалуд. Чуо се Још један писак и кола су појурила према возу ко<и се приближавао. Моја је одлетела из аутомобила као лопта, а Алфонзо на друту страну. Кола су се суда-

рила са возом и разбила се у парампарчад. На срећу, путни цима се ништа није десило, од носно претрпели су огреботине и поцепали одела. Воз се одмах зауставио. — Да ли сте рањени? било Је прво питаље леди Моје. Блекстон и девојка бедно су изгледали, али путници специалног воза више су се уплашили него они. — Десила се несрећа, рекао је возовођа. Сударили смо се са једним аутомобилом. — Има ли жртава? запрепастио се сер Ралф. — Нема, господине. У аутомобилу су били један младић и: девојка. Уплашили су се. То Је! све... — Хајдемо да видимо, предложио је лорд Фланборуг и изишао. Одмах затим пребледео је као крпа. — Моја! повика. Моја, забога! А затим се загледао у страшило које је стајало крај н>егове ћерке. — Моја, наставио је лорд. Шта значи то? — Ох, дозволи ми да ти претставим господина Блекстона, поцрвенела је Моја. Алфонзо, ово је мој тата... — Алфонзо, поновио Је лорд бесно. А ко је тај уопште Ал- ј фонзо? Пре него што је одговорила Моја је марамицом обрисала лице. — Изненадићеш се исто тако као и господин Ралф Салсон, рече. Алфонзо и ја смо веренн.. Алфонзо Блексгон загледао се у девојку. — До сада још нисам про-

сио вашу руку, рекао је. — Не мари, одговорила Је Моја мирно. А.ти ви пристајете, зар не? Пред оцем и запрепашћеним вереником Алфонзо је загрлио девојку и пољубио је. Путем до Лондона расположење је било затегнуто. Сер Ралф седео је у једном углу купеа и одбио да се објасни са лордом Фланборугом. Био је увређен, а осим тога брак са Мојом повећао би му капитал. — Кад дођем кући говорићу са Мојом, рекао је лорд Флан боруг. То је заиста срамота. Ралф је упорно ћутао. Лорд ФланОоруг је говорио са Мојом пре него што је воз стигао у Лондон. Моја и Алфонзо седели су у суседном вагону и мирно гледа.та кроз про зор. — Желео бих да говорим с тобом у четири ока, Моја обра тио се лорд својој кћери. Алфонзо је устао, учтиво се поклонио и изишао. — А сад ми објасни тај поступак, почео је лорд. — Шта да ти објасним? Уда ћу се за Алфонза јер га волим. Зашто бих се иначе удала за њега? — Изгледа ми да си под утицајем Мичела Претерсона. Он тако говори. Грешка је у томе што сам дозволио да се крећеш у друштву људи нижег ре да. Зар си заборавила да си вереница Ралфа Сапсона? — Знам, одговорила је Моја. И прстен ми је поклонио, али ја сам се предомислила. — То је немогућно да се моја кћи уда за пробисвета! по тшка лорд. Шта је он? УметНИК? |

— Није ни уметник пробисвет. Ми смо дошли до споразума... Алфонзо ће наћи неку службу. — Ако се удаш за тог човека, претио је лорд, нећу те више примити у своју кућу. — Не мораш. И ги си се некад венчао женом коју си сам изабрао. — Ја сам у споразуму са родитељима изабрао жену. — То значи да су ти је они изабрали, а ти си ћутао? упитала је Моја. Тако што не могу замислиги... Човек твог карактера... — Не, поцрвенео Је Фланббрут. Ја сам имао главну реч, али сам знао да је вереница коју су ми изабрали родитељи дивна млада да>1а. — То и ја радим, смешкала се Моја. И ја сам добро изабрала. Ако будеш груб према Алфонзу, онда ћу и ја бити гру ба према Ралфу. — То је обичан ловац мираза! Он зна да сама располажем својом имовином... — А шта је Ралф Сапсон? — Ралф је богат човек, одговорио је лорд. — Шта добија са мном? Лорд Фланборуг се збунио. Знао је да ће тај брак донети Ралфу много више него што је имала Моја. — Питај свог несебичног при јатеља хоће ли ме узети за жену и онда ако не добије мираз цоји си ми обећао, а ја Локло ним своју имовину хуманим друштвима... — Убеђен сам да ће Ралф од говориги „да". (Наставиће се)