Правда, 01. 02. 1934., стр. 14

П Р А В Д А

иојз |е пропала због шешира Зашто прва драма француског драматнчара Лабиша ниЈе ^ примљена Францускн комедиограф Ежен Лабиш (1815-188?!) причао Је Једном у друшгву како је рђаво прошао са својом првом драмом понуђеном једном позоришту у Паризу ради приказивања. — У Латинском кварту постојало је тада неко мало по-

Кад је Рихард Вагнер дириговао у Паризу...

Вагнерова афера са Једном певачицом и великодушни Керубини Диригент и иузичар коЈи Је „компоновао ђубре м

фраицуској пресгоници. О ње гооом боравку у Пајризу фран зориште, чије су меиене, чуд- цускИ "У 6 -™""" 3 Ан Р И А Р" ним случајем, били све шешир- Т"* ° бЈ1ВЉу]е звни , мљ " ве по џије са леве обале Сене. Са-,^" 001 ?' ° д мо * их ^ ? а Ј инте ' свим је природно да је сваку Р есан ™ ИЈа Вагто Р ава м нову драму, поднету позориш- париоком певачицомту ради приказивања, морао да I " ме пе8а , чи11е 0 ко Ј°1 Ј« Р« 4 саслуша прво овај свемоћни жи дажто је притсало заслуже ри шеширџија. "° м забораву. Она је била „при

Немачки кошккзитор Рихард|тито рекао, показујући рухом Вагнер живео је неколико годн на Вагнера: «а у Паризу, тааореКи и прово-ј — Ја ое ве бавнм прерађивадеЈи! најскролшији живот, чес- њем тих оитиица! Ако баац хото ни хлеба није имао. Као Не- ћете измену, обратите ое овом >.чац тешко је • напредовао у малом диритенту! Ни Вагнерава композиција није задовољила надувену и ка пршшозгну певачицу н она је

Написавши сзоју прву др>аму, поднео сам управнику прзоришта рукопис. Он ми рече да Ке комад прочитати у присуству жириа. У заказани час дошао сам, елегантно одевен, са новим шеширом, намирисан Видео сам да сам направио повољан утисак на шеширџије позоришне стручњаке. За време Читања првог чина моје драме, десило се нешто не обично. Један члан жириа узео је у руке мој шешир, пажљиво га разгледао и предао своме ко леги до себе. Шешир је прошао кроз све руке и на моје читање нико и није више обраКао пажњу.. Шешир их је много ви ше интересовао. Кад сам завршио читање дра ме, чланови жириа су једногласно изјавили да мој комад ништа не ваља, да се у њиховом позоришгу никада неће приказивати, јер то им не допушта њихова сталешка част. Драматичар, који не купује своје шешире на левој обали Сене, нека иде на десну обалу да приказује своје драме! * У КАНАДИ ЈЕ ПАДАО СНЕГ КЕСТЕН ј АСТЕ БОЈЕ. — У 0колини Монтреала ових дана ладао је снег кестењаве боје. С тановништво по оближњим селима је било у великој мери узнемирено овом необичном природном појавом, а сујеверне људе обузео је паничан страх, сматрајући да је то неко рђаво претсказање. Научни ци су подвргли подробној анализи овај браон-снег и утврди ли да је он био помешан са пепелом из неког удаљеног вулкана из полариих крајева. * НЕОБИЧАН случај вер СКОГ ЛУДИЛА. — Бискупоким декретом искључен је недавно из католичке цркве трговаа ви ном Карло Пицини, богат и угледан грађаним из Граца. Он је по рођењу Италијан из јужног Тирола и до његовог искљу чеша из цркве дошло је под веЈма чудним околностима. Од младости се Пицини за»осио свецгтеничким позивом.

мадона" у Једноси малом булеварском поворишту у Паризу, у коме Је Рихард Вагнер једно време уз најокрскмнију плату био диригант оркестра. Капрнциозна, као све примадоне оД паитивежа, певачица је пред саму премиеру једне ош, . ге изјавила да неће играти, јер }ој се куплети, које ј« неки париски композитор написао, не свиђају. Певачица се поовађала оа коашозмтором и овај Јој је љу-

викиула на њега: — Кахао ђубре сте ми то компоновалн ? Због овога је Вагнер одмах иступио из позоришта. Налазио се у великој оскудици и ни је знао у прво време коме да се обрати. Сталан неуспех који га је у Паризу пратио погпуно га је обесхрабрио. Тада га је срео Морис Лефевр, некадањи секретар Националне академиЈе и предложио му да се понуди италијанском композитору Керубиниу, тадањем директору париске консерваторије. Керубини ннје имао управжњено место, али је Вагнера ипак срдачно дочекао и завео га у платни списак, рекавши:

Стари часовник открива тајну велнног блага Један часовничар из Торон* та (Канада) оправљао је још пре шест година једном тргоацу стари зидни часовник. Трго - За сада неђете имати по- вац ј« часовничару за оправку сла, али плата ће вам тећи. То дао Ј едан леп ' ш ста Р и " п0 ' време искористите за свој умет гаа Р ени . џепни часовник. Часов нички рад, компонујте и јављај ни ^ а Р Ј е ова Ј часовник баиио те ми с времена на време шта 1 ие ^ ста Р е часовнике у сандух сте урадили и тек пре два месеца отворио - . , сандук, прегледао добијени џеп Тако Је то трајало месецима ч ^ овник „ кад је расклопио и Вагнер је често причао сво- механизаМ1 на св 0 ј е на Ј В еће иа ЈНМ пријатељима у Паризу ка- ђ нашао ^ у њеку ППЕ ко му савест није чиста, Јер до ° и „ографску карту. бија плату за - нерад. 1 П и«о је писао један канадски Једне вечери Керубини је по- грађанин својим синовима. Усетио Вагнера, који је баш се-| Т ^рђ ен о је да су и он и његови део за клавиром. Керубиниу је синови већ давно умрли. У пи била позпата Вагнерова афера Ј сму се наводи да је на једнои са оном певачицом и он рече у смеху: - Да ли бисте ии отсвирали ону вашу композицију коју је г.римадона назвала том"? Вагнер Је одмах учинио по Керубиниевој жељи. Италијански иузичар био Је одшевљен. А то „ђубре од музике" ј-шло је у познату Вагнерову оперу „Валкире". „Ђубре" је у ствари див на „Пролећна песма" из поменуте опере великог немачког му зичара.

малом Острву Јужнога Мора сакривено злато у праху и шип кама, у вредности преко 50.000 долара. Часовничр је одмах „ђубре-' кренуо бродом за Јужно Море, и доспевши на означено о« стрво и место, доиста пронашао закопано злато. Он Је, зах ваљујући једној својој оправци, сада богат човек.

Необнчнн инструменти на музичкој изложбн У Берлину Је недавно прире ђена велика музичка изложба, у оквиру које су приказани и најнеобичнији инструменти све та. Поред тога, приказани су и сви модели најмодернијих инструмената. На изложби се иогла видети и најмања виоли на на овету, велиКа свега 6 сан тиметзра, а може се сместити у кутији нешто већој од кутије палидрваца. Инструмент Је гво ревина једног немачког маЈсто ра и она је верна копија велике виолине. Гуливерови патуљци могли би чак и да смвирају на тој миниатурној виолини. • ПРОСЈАК КОЈИ ЈЕ ЗАРАЂИ ВАО 4000 ДИНАРА ДНЕВНО. — ПолициЈа у Брну ухапсила Је просјака Карла Крезинтера, из Беча, који је ухваћен у недозвољеном просјачењу у брзом возу за Праг. Крезингер је признао да се већ годинама бави просјачењем по возовима. Он се издавао као глувонем, ко ји је страдао у Светском рату и продавао путницима своје фо тографије. Имао је бедан изглед и свако би се на њега сажалио. „Глувонеми" просјак Је нспричао да је просечно »арађивао дневно до 4000 динара и да у једној бечкој банци ииа уштеђних четврт иилиона шилинга. Полиција је у Брну утврдила да је Крезингер проте ран из Берлина због просјачеАли прилике му нису дозвоља- ња и да Је у Бечу чешће био у вале да постане свештаник Он ј затвору због недозвољеног про се доцније оженио и имао три сјачења. детета Но ни у четрдесетој години Још га није остав.љала на миру мисао да постате свештеник. Једнога дана о« је иаручио код једног кројача свеште ничку мамтију, разне црквене Јтвари и једну собу овога сгана претворио у капелу. Ту се сатима молио Богу и служио

Г. Шотан —

Кад претседнтш владе нема новаца да Једе.. Весео доживљаЈ иинвстров са дамои у вагон-ресторану

•мису- Упитан шта то чини, Пициии ј« одговарао да га је Један француски бискуп из Рима рукоположио за свештеиика. Истрагол! је утврђено да тај француоки биакуп уопште не постоји. Црква Је Пицнниа искључи- ј ла из своЈе заједнице, Јер не 1 може да дозволи да ожењен човек, отац троје деце служи католичке мисе. Изгледа да Је у Гр||нвичу . , авршеш , „ радо ,„ м ручак да је његова

Париз, Јануара Један париски лист објављује занимљиву епизоду из приватног живота бившег претсед ника француске владе г. Камија Шотана, који никада не воли да путује као иинистар, већ строго чува свој инкогнито. Недавно се г. Шотан враћао са једног инспекционог путова н>а из Бордоа у Париау. Кад је већ воз кренуо, г. Шотан је, на своје највеће запрепашћење, приметио да у новчанику има овега још 90 франака. До Париза је још било далеко, а пре миер је осећао глад као ретко када. Ипак, нзрачунао Ј« да ће иу 90 франака за скроман ручак, иапојницу келнеру и носачима у Паризу бити таман доста. На правивши тачан прорачуи, г. Шотан се упутио у вагон ресто ран. Нико у возу кије знао да је он претседник владе. У ходнику вагона прве класе г. Шотан је срео једну познаницу из Париза. И она Је хтела да руча. Француска учти рост изискуј« да познаник позове познаинцу иа ручак и пла „цех". Ни г. Шотан није хтео да буде негалантан и, замоливши даиу да не ода никоме његов инкогнито, срдачло је повео на ручак. Келнер у вагон-ресторану донео је јеловник и дама је бирала јела. Када је келнер пружио јеловник г. Шотану, овај Је изјавио да није гладан и неће да руча. Само ће једну црну каву попити. (Није смео, јер ие би имао довољно новаца).. Дама се постарала да „цех" изиесе таоиан колико је г. Шотан имао у свом новчанику. Си | туација је била очајна и да ни-1 је наишао неочекивано једаи г. Шотвнов пријатељ, ко зна шта би било са гладиим министром Пријатељ је диокретно позаЈмио г. Шотану 300 франака и тако се он извукао из даљих неприлика. Чак је могао и даму са добрим апетитом да почасти боцом вина. Г. Шотан није иогао дуже да издржи. Одиах Је дозвао келнера и наручио толико обилан

још иалочас причао Је како не ма апетита... Прочитавши ову т. Шотанову епизоду у новинама, полити чари су упитали француског премиера да ли је истина оно што лист износи. — Истина је, наравно! То је новинарима испричао сигурно сдаај мој пријатељ који ме је из вукао из неприлике... Могу вам рећи, додао је г. Шотан смејући се, да у будуће никада неће улазити у воз док не бацим поглед у свој новчаник. » ПРЕТСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ — ПРОНАЛАЗАЧ. — Претседник Пољске републи-ке г. Мошицки приказао Је ових дана пред великим бројем лекара свој нови проналазак. То је апарат, који у затвореним и непроветреним просторијама може да изазове свеж и ванредио пријатан планински ваздух. На овај начин од сада ће се по моћу апарата, који је изумео г. Мошицки, иоћи у свима болни

КНЕГИЦ,А — ТЕШКА 130 КИ ЛОГРАМА. — Недавно је у њујорку стигла Једна кнегиња из далеке Азије, која је међу њујоршким грађанима изазвала велику сензацију јвојом деб љинои. Она има 130 килограма и у Азији је веома популарна, не због својих широких лини ја, већ због тога што је стекла вслике заслуте за еманципацио нн покрет у Азији. Она се зове кнегиња Нур Хамада и претсед ница је савеза у коме је сакуп љено неко.тико стотина женских удружења у Сирији, Египту, Палестини и других земаља. Дебела кнегиња дошла је у Америку да омогући сарадњу и сгалну везу између америчких и азиских женских дру штава. • Наша мала енциклопедиЈа КРАТКЕ ПОУКЕ И ЗАНИМЉИВОСТИ Викинзи су би.ти сгановници Скамдинавије германског порекла, који су живеди од гусарства- * Нил је дуг 6387 километара и друга најдужа река на свету. ♦ Најгушће нзсељеан крај на зем љиној куг.ти је острво Јаза Тамо на простору од 50000 квадратаих ки.тоиетара живе 40 милиона душа. * У судовнма у Сан-Франциску сваке недеље три дана су посвећена само споровима аме-

цама н санаториума стварати по рнчких Кинеза потреби планински ваздух за бо. '» леснике, који услед тешког На и ећи броЈ иотоцикла има здравственог стања или сиро- Нема ^ Американци и Енглемашгва не иогу да оду на ле- во мо ? 0ЦИ1Кле . К од њмх чење у планинске пределе. Ле- . а бил јевтиији нега иг . кари који су испитали апарат г.'* > И Ј с „ р0 ,7 ашни р 3 д. Мошицког, тврде да Је изум са . . „ гршен и да ће у лекарској прак ш[т ^'Ј у ум . ест0 »отоцикла.

си значити велику олакшицу.

партнерка Пицини оболео од тешког вер .огромном телескопу. Телескоп Је по -јза столом озбнљно посумњаСког лудила, , _ I стављен тачно о меридлјану

Најудаљенија видљива звезда на небеском своду је данас Клустер. Да једам топовски метак доспе оа наше планете на Клустер, требало би 80 милиона годнна. * 1 У ШваЈцарској је окијачки спорт необично раширен. Сиро машни радниди и сељаци, који н« иогу да купе ски, везују за ноге даске од бурета.

1ла у искреност министрову. Јер

Пиштољ Је добио своЈ назив од италијанске вароши Пистсје, где су у овоје време први пиштољи за набијање са барутом правл>ени и експортова«* за цео свет. • Када днвљи чопори #фричПркнц Х&мнл Калраф, другн снн бнв- ких крену у већем брошег пероиског шаха, стунно је у ЈУ Да траже храну, увек их

енгелску морнарнцу

предводи Једна стара желка.