Правда, 01. 02. 1934., стр. 13

= П Р А В Д А 1Н А У \К 1И

1-11-34

X 1И 1ИТ

Симптоми н узроци тровања јелом и пићем Кривица Је више до поремећаЈа у организму него до отровних материја у јелу

Бечки лекар, бивиги управник клинике у Келну, др. Епин гер одржао је ових дана занимљиво предавање о гровању животним намирницама. Др. Епингер опширно се позабавио узроком, постанком тога тровања, које је последњих го дина много чешће него раније. Он каже: — Узрок учесталог тровања намирницама не крија се толико у самом отровном дејству старих, покварених или већ и нначе отрованих намирница, колико у поремећајима човековог организ.ча, којима се ствара извесна предисппзиција за јгче дејство отрова. Људи који болују од стомака, који имају често горушицу и иначе им органи за варење нису у реду, много јаче реагирају на старе, покварене и отро ване намирнице него људи са здравим стомаком. Ток болести код тровања на мирницама изгледа обично је овај: болесник осећа прилично јаку главобољу, затим јаку оту жност и муку у стомаку. То долази 2—3 сата после јела. Ко« ји пут се јављају и повраћање * пролив. Ове последње две појаве обично олакшавају болесниково стање и оздравл>ење сигурно долази. У тежим случајевима долази до јаког знојења, честих несве<пица, лупања срца, жутице, трајног поремећаја у јетри (услед ове до хроничног запаљења жучне бешике) и кочења кичме. Последице тровања намирницама могу бити катастрофалне и живот отрованог лица је увек у великој опасности. Стога је хитна лекарска помоћ вджна. Од свих намирница са гледи шта тровања најопасније је ме со. Иако се оно по кланицама подвргава најстрожијем и најсвеснијем прегледу од стране ветеринара, ипак се догађа да отровано месо уђе у продају. То је обично случај када се опасни токсини у месу почну

развнЈати тек у продавници меса. Токсини у месу шире се услед кварења једне течне масти, које има у сваком месу. Та маст, позната у хемији као „алил, винил и акролеин", има врло гадан задах и јако отров но дејство. Ова маст је нађена н гноју запаљених и инфицира них рана. Француски хемичари предло жили су фраНцуском министар ству војном у своје време да као ефикасан и јак отровни гас у сврху ратовања употреби „акролеин". Практично се ооај предлог није могао остварити, јер је поступак око прављења тог отровног гаса прилично скутг. Услов за предохрану против тровања намирница је да човек буде здрав, да су му органи за варење у реду и да живи умерено .и потпуно хигијенски, па му тада ни јаче дозе отрова у намирницама — што се наравно не може избећи — неће нишга шкодити. Али ако је тровање већ утвр ђено и показало свој шкодљиви утицај, треба без одлагања похитати лекару и тражити помоћ. Испирањем стомака, разним другим средствима опасност се може уклонити.

ТРОВАЊЕ АРСЕНОМ И КОСА. — Амерички научиици су опитима и преглелом мртваца утврдили да ар сен веома дуго, често годкнама за* држава у мртвом телу арсеном отро ваног лица. Најдуже се тај отров згдржи у човековој коси. Док јаке дозе отрова после дужег времена потпуно ишчезавату из стом^ка н црева, дотле се у коси арсен задржава још годинама и по нађетгм траговима може тачно да се утврди количина арсена којом је дотично лице отровано. Ово откриће амер.чччих научника нарочито ј? важно сл криминалистичког гледишта. И код лешева сахрањених пре много година може на овај начин, ексхумина цијом, да се утврди злочин.

Хемиски рат у жнвотињском царству Животнње се већ давно боре хемнским, отровнпм матернјама

Тврди се да ће идуКи рат бити сав у знаку хемиског ратовања. Кра јем Светског рата имали смо прили ке да се упознамо мало с тим хеми ским ратом, јер су се у пролеКе 1918 већ почеле употребљавати бом бе с отровним гасовима. И војниии који су учествовали у нападима са гасовима тврде да је та борба била страшна. Међутим, у животињском царству веК одавно бесни хемнски рат. Разни шкорпиони, отровни пауци, змије, као и многе друге животиње, веК се давно служе хемиским отровима у борби са својим непријатељима. Па чак и невидлжви и |ситни бацили употребл>ују разне ој трове, они погоршање болесниковог I стања изазивају често излучивањем !опасних токсина из себе. ! Али најсавршеНији борац са хеј миским средствима у животињском царству, бссумње је морски јеж, коI ји је прави хемичар. Он, само захваљујуаи својој хемичарској вештини, може да дође до потребне хране. Морски јеж има облик великог сувоземног јсжа и живи у великом броју у Средоземном Мору. Нзегова најмилија посластица је једна врста морског пужа који, такође, живи у Средоземном Мору. Морски пуж је сав оклопљен дебелим слојем креча, који је тврд као камен. Морски јеж има веома опггру и јаку њушку, али је ипак тешко с њом пробити кречни оклоп пужа. У аквариуму су научници подроб но посматрали како јеж свршава са својом жртвом. Јеж у морским дубинама накупи разне биљке које садрже сумпорну киселнну. Ту сумпорну киеелину јеж избацује у близнни пужа, чији оклоп омекша под упливом сумпорне киеелине. Када је оклоп пужа преливен и омекшао, јеж буши својом њушком кроз кречни оклоп све док не дође до меког дела пужевог тела, које је нсмоКно да се брани. Јеж често издржљиво, сатима буши и по потреби неколико пута набавља сумпорну киселину. И код других животиња запажене су сличне, веома рафиниране и чисто хемиске манипулацлје ради уништења непријатеља и набавке потребне хране.

Претплата на „Правду" стаЈе: За нашу земљу месечно 20 линара. За иностранство месечно 50 динара.

У трагу за ишчезлим световнма у прошкости Занимљива открића енглеског научника о таЈанственоЈ земљи ЛемЈрији Континент коЈи је потонуо пре 15.000 година

Енглески научник Стенли јГ ардинер вратио се недавно са 1 својом експедицијом са пута по | Индиском Океану, који је трајао више месеца. Гардинер је рражио трагове једне давно | кшчезле вароши, дела старог | континента који је потонуо још пре 15.000 година. Цео научни свет са највећим интересовањем пратио је Гардинерова истраживања. Научник је сада одржао велико пре давање у Лондону, пред плену мом енглеског краљевског географског друштва. Он је, измећу осталог, рекао и ово: — Између Мадагаокара и Цеј лона лежи тај давно потонули континент. Мерењем морског дна и гњурачким истраживањем чланова моје експедиције утврђено је на несумњив начин да је овде реч о сасвим засебном континенту, који је некада постојао у непосредној близини Африке, али је био потпуно одвојен од ње. Стари Грци много и често писали су о једном давно пото нулом свету и из њихових опи са се види да су наслућивали праву истину да се ишчезли континент налази између Мада гаскара и острва на Индиском Океану. Грци су тај континент назвали Лемурија и о њему су вековима кружиле фантастичне легенде међу Грцима. Ми смо савесно вршили мерења и где је било могуће спуштали се и на морско дно да испитамо овај проблем подроб није. На основу свега тога састављене океанографске карте пружају нам доказ да се на мпо ском дну одиста налазе траго еи некадањег континента, окру женог многобројним већим и мањим острвима, који су услед Булканских ерупција и земљо треса још пре много хиљада година потонули у морску дубину. Тај континент је био већи од данашње Аустралије, а према свим знацима судећи, катастро фа континента морала је насту

пити вехементно и одиграти се за неколико часова. Према даљим подацима, које је моја ексзпедиција проверила, Лемурија је била напредна, богата земља са благом кли мом и врло развијеним биљним царством. По неким траговима, које смо открили, култура лемуриског народа била је на ви соком степену и према томе иије искључено да је у Лемурији колевка човечанства, изиор азиске и европске културе. Тешко је, наравно, утврдити, шта је у истини изазвало катастрофу Лемурије. Али је сигурно да је приликом те катстрофе морало платити животом неколико милиона становника тога континента. По.јавила се претпоставка да јс Лемурија исто што и Атлан тида, која се помиње већ код старих Грка и Римљана. Мало је вероватноће да су Алантида, потонули свет између Европе и Америке, и Лемурија исто. Цаљим исграживањима, која ће се на пролеће продужити на Индуском Океану, можда ће нам пружити нова открића о озом тајанственом свету, који је давно ишчезао за лица земљи не кутле. За сада је чињеница да је кон тинент Лемурија заиста постојао пре 15.000 година.

ш1нш1шв11Ш1шшпшшн1Ш1шито

НАДУТОСТ, надимање, неуредна по.јава варења у танком цреву, жучни нападај протисти, тешког дисња, лупања ср ца, нестају употребом нарњне Франи-Јозефове горКе воде. Она умањује навалу крви у мозак, у очи, у плућа, или у грца. Лекарска уверења описују заиста чудновате успехе шго су их постигли Франц-Јозефовом водом код људи, који \јорају много седети.

РОМАН „ПРАВДЕ"

ОД ФЕЈТА БАЛДВИНА • • • 34 Она се одмаче од њега, опру жи се у седишту и затвори очи. Била је то одиста тешка ситуација. Велика вила родитеља симпа тичне Џени налазила се већ у мору сијалица, веселог смеха и луде свирке џаза. Џели је била сдиста дивна, у својој хаљини боје злата. Лери Мичел био је душа вечери. Забавл>ало се, играло и застајкивало пред добрк) снабдевеним бифеом. Роди тељи симпатичне и лепе Џени са очитим задовољством пратили су забављање окупљене мла дости. За време Једног фокстрота Лери је сао-пштио Мери-Лу. — Јесу ли отишли? — Да, они ће вечерас у РђуЈорку. — А Рнчард, сумња ли он нешто? — Не... _ Хтео бих ипак знати шта

ће она учинити... Хтео сам рећи шта намерава госпођа Лоример. — Још не знам ништа, одгор.ори Мери-Лу. Н)ене витке ножице клизале су се лако и грациозно по сјајном паркегу, али је осећала да јој је срце тешко као камен. Мери-Лу је имала великог ус пеха. Неколико младића желели су да играју с њоме. Труднла се да се насмеје и да буде

6ол»е било када бих вае затворио у једно стаклено звоно, до даде он смејући се. Мери-Лу није нишга одгово-

гледа око себе. На све сгране'вати. Јер ви сте ме већ учинили видела је цвеће, а нарочито ла- срећним. Ја сам вам, Дезире, ле које су Јој постале мрске- захвалан много. Одредите вреОна се окреиу у намери да ме које ви хоћете... И када бу* рила, толико је била збуњена.'му каже бар половину истиме. 'дете спремни, Дезире... Ја вас — За<р се ви, Дезгоре, одисга И то је бол>е... Ах, али не због чекамне можете одлучити. Па ипак .. ]н>ега који ће ту истину већ зна-| Он је загрли и своје лице ви ме не ггрезирете, сигурам ,ти, него због ње. То ће јој о- принесе лицу младе девојке. сам- Више пута чинило ми се ( лакшати арце. Када буде свеј Али она не рече ништа. да ме волите. Треба да ме во- сазнао омрзнуће је и вероваће — Још ове вечери, заклињао .тите, макар мало... Немогућно дд ј« свака реч коју ома изго- ,је он. Погледајте само Џени и да моја велика љубав ниј« у вара сама лаж. Иско<ристиће о- ј Лерија, колико су они срећни, вама додирнула коју осетљи- вај незнатни трегаутак среће и па и остали... пријатна са свима, стрпљиво од жицу^ је.р ви сте ме, Дезире, све му рећи.-. I Очи им се заклопише. Он говарајући на комплименте на- некада иного волели. Зар је то| — Да, ја вас волим, Лсири! јој љубљаше чело, очи, ружиметљиваца. То Је било у исто ЛИ1КЧ5 тешко да ме опет заво-— рече она без оклевања. Ви часте образе, а онда, нежно и

време најдуже соаре од свих којима је присуствовала. Ричарда Лоримера је избегавала. Али пре вечере, док су играли, он ју је одвео у једну су седну просторију, претворену у зимску башту, која је била поиос породице Вини. На ове стра не дивно зеленило са најлепшим цвећем. Цвеће у лонцима, на поду, између широких прозора, око водоскока и седишта. Ово цвеће ширило }е око себе

лите, Дезире? |сте били толижо добри. Волим страоно, њена дрхтава уста.-. Мери-Лу промуца нешто не.- вас... много. Ах, било је толи- Изнеиадно она уздрхта у заразумљиво и дмже рутку као да «о страшво што оам веровала грл>ају и њене рут<е обухватисе хтела одбранити од неизбеж да сте мртви и што сам вас на- ше његова рамена. Она му ;е не судбине. Она га је толико шла друкчијег, као да сте неко враћала тај жарки страсни поволела! Чинило јој се као да га друго лице. Нисам могла по- љубац и губила се у њему... А је у неку руку ство<рила и оте- чети^ тамо где смо се задржа- затим, са тихим Јецајима, осло ла и ишчепркала из мрака у ко ли, а сада-.. Ја не знам. Јооди се његова запрљаја, дијем је блудео. То ни}е био само Од очаја Мери-Лу губила је же се и отрча у осветл>ену двољубл>ени човек, већ њвна тво- дах. рану. ревина, ротово њено дете. У | — Не знам... Када... бисте ми Ричард Лоример појури за његовој љубаии било Је нешто хтели поклонити.-. само још ма њом, гтресрећан од радости. више од физичке привлачно- ло времена. Једну недељу... ме- Стиже је још на прагу и ухва-

мирис који је опијао и ову про Н ешто што }е мо-ћно, што сец дана... Треба да се објасне ти за руку.

сторију претварало у башту из „Хиљаду и једне ноћи 14 . У овај мали рај Ричард Је увео Мери-Лу и с њом сео на

наређује, што ју је без мило- «еке ствари-.. Има нешто штој — Дезире? повика скн- А засти обухватало- јјш 1нисаЈ .м саолштила, додаде тим тише: — Љубави моја! — Зар је то толико тешко? она сломљена. Хоћете ли то у- — Молим вас! — рече ЛАерипоиови он, када није добио од- чинити мени за вољу? !Лу изненадно хладним гласом. говор. | Ричард је дубоко дисао. Пр- Молим вас, Лсри, заборавите Још мало и све Ке биТи свр- ви гтут признала је да га воли, ово. Био је то... моменат лу* шено. Госпођа Лорнмер донеће али он Ј« врло добро осећао дз дости. Имам ваше обећање а учини некслтико окретТГвећ до 'од-1>"ку. Она Је ту одлуку иож- је узнеи«рена нечим што он Ја ћу одржати своју реч. лази какав г.тупак д« вас одае- Д« А -™. «иЈе схватио. Можда, за времеј _ Али зашто? ... 3зшто? пи . Ј била одлука, она — Мери-Лу дугих година растаика... | та он узне.мирено. — мораће отићи, отићи за у-| Шта Је то што му она има к век. Али она више неће иоћи да саопшти. Он је воли, па ако „ • 5 ада ° "^Р 3 ™ Р е ' _ побећи од своје Јуубзвм. Она и она њега воли, све друго ни- ^ ова ^ 30 И ; весело се аци У кав духовит ^младић' Али, мо- |за то неће имати снаге. Плаш- је взжно. | Њег ва на Р> ч - а рам вам казати да би ипак наг'љнвим погледом Мери-Лу по- — Ја вас не могу примора- (Настдвиће се)

клупу. — Одморите се мало, Дези ре! Играти с вама није баш ни какво задовољство. Једва човек

Дв. — Глупак? бунила се МернЛу. — Извините, хтео сам речи ка