Правда, 01. 02. 1934., стр. 12

1-11-34

П Р А В Д А

ЈА МАШУ {ПиешгуШ

Поклон СветогаСаве

— Тако... Погледај, како ћу ова*о поцепанж, * Драгица има фнну хаљиннцу н._ Глас јој уиуче) Ни једна реч иије се внше чула, само мспрекидано приг>шено јецање. Нада се тако ражалила да и њој навреше сузе на очи. Благо је уве за руке, помнлова је тако нежно, као да се какав цвет спуштао с грана— Не плачн Радмила, ■ ие иди учител>ици, она би се можда лутила. — Хајдемо и не мисли више на то. Пођи саојој куки и утеши се, јер није твој грах, што си сирота. Красчи, то је велико зло, говорила је увек моја мама, а битн сиромах ни1е никаква срамота. Болемвим погледом погледала је Рада своју добру другарицу ■ послушала је. Пођоше ааједно, држећи се непрестано чврсто аа руке. Успут је Нада о нечему премишљала, док је Рада ишла поред н>е снуждено н оборене главе. Већ су биле скоро испред Радине куће. Још који заједнички корак и Рвда ве ући. Одједном Надежда стаде наспрам своје сироте другарице, па смешеКи се рече јој: — Помисли Радо, кад би ти Свети Сава некако помогао, па сутра кад с« вором пробудиш а поред твог кревета виси нова хаљнннца. Па баш тамаи као по твојој мери. А та се обучеш лепо, па хајд у школу. А учитељица т« видн, па изненађено каже: — Јао, Радмила што ти Је лепа хаљиница! Ко ти је купио? — А ти одговараш: послао ми Свети СаваРада се сва претворила у ухо. Гута сваку реч. Просто се сва предала, н већ аамшшва себе у новој халзиници. — Е, то су само лепе жеље, које се никад не могу испунити. — Не растужуј се више! — молила је Нада. — Сутра ћу доКи рапо тебе па Кемо одатле заједно у исколу. ХоКеш ли? И растале су се. Рада је ушла унутра. Видела је мајку како се мало придигла и више наслоњена, ио што лежи, крпи једну сукљицу. Спремала јој аа сутрашн>и дан. У томе часу, она габорави на сав стид, због свога сиромаштва и намах јој се учини та сукн>ииа у мајчнннм сувон>авим рукама најлепша, најскупоценија одепа на свету Загрли своју мајку и, као најсрећније, најзадовол>није дете, стаде да јој прича, како је школа дивно украшена и опремљена за сутрашн>ицу. — Управител>, вели јој, позвао је све ђачке родител>е да дођу су-ра на славу, а ето ти не можеш, болесна си- И нећеш ме чути мајко, кад будем декламовала. Мајка је била дубоко тронута слушајући је, како растужено ја»дикује и би јој врло жао. Али уместо сваке утешне речи, она се само тихо заплакала. ♦ Свитала је зора, млада и свежа год белим покривачем. После толиких ветровитих дана. снег је пос\о све видике својом белином. Крупне пахуљице падале су одмерено и обилно. Мала Рада беше већ устала. Лепо спремила, све у кући почистила, заложила ватру, донела воду, н остало што је ]ош требало по обичају да види од посла. Мати јој је била будна. Стрепећи, да њено дете не вадоцни даиаши>у велику ђачку свечаност, непрестано је понавл>ала— Хајде Радо, спремај се. Задоинићеш, видиш да је већ дан увелико, а ти си још ту. — Сад Ку мајко, нипгга не брини. А и Наде још нема. Казала ми је да Ке изјутра прво доКи к' мени да заједно пођемо. И веК се Рада заиста почела спре мати. Облачила је дугачке ципеле, које нису биле по н>епој мери. и у које је претходно угурала неколико крпица, како јој не би климатале на ногама. Сад је био ред на брижљиво вакрпљену сукњицу И, баш онда чу се тихо куцање... Иза отшкринутих врата провири Надеждина насмејана главица. — Добро јутро! У рукама је држала непгго повеће. увијено танком белом хартијом. Својим бистрим плавим очима по гледала је у своју другарицу ■ са великим лубопитством рече јој: — Погоди Радмила, шта је у овој Хартији? А Рада, чудно час у и>у гледа, час у белу хартију, која је нешто!

крила. Све се више вбуњивала и црвенела као жар у пеКиМајка се подигла из постел>е и наслоннла на слабачке лактове. Жи вим погледом пратила је обе девојчице и бели пакет, — али шта је

тек она могла да каже, шта је било у н>ему. Један тренутак тишине, а ватим Рада одлучно, као да се нагло сетила, пгга је једино могло бнти, рече: —А, па то је сигурно твоја мама спремила да однесеш у школу, аа послужење гостију. Уместо одговора, са Надеждиног лица нестаде осмеха. Разочарана ■ скоро жалосна, одједном некако отпусти руке и велики бели пакет паде доле. Танка бела хартија процепа се, а из н>е провирн плава хаљинииа, баш од правога штофа. — Јух! — узвикну агрануто Ра— Шта је то?1 —Твоја хаљиница, Радо! Зар ниси могла да се сетиш? Узбуђено, обе кроз смех и суае, сагоше се н дрхтавим рукама поднгоше нову, плаву хаљиницу, коју је Надежда измолнла од своје мајке, испричавши јој јучерашњи болни догађај на степеницама у школи. • Кад са сирота мала Рада пред свима гостима појавила и поклониу новој плавој штофаној хал>иницн, сва деца била су запањена. — Откуда јој нова лепа хал>иница? А иаа њихових леђа чуо се Надеждин меки гласиК: — Зар не знате? Донео јој је Свети Сава. Крунослава ЂорђсвићНитра шиновић И г р а ч к е Татица ■ мама У граду сн били, Поклоне су раане За децу купнлн! Радно савршен, Што све вемл>е хвата, Да веселн Владу И шеговог брата. Ф Желевницу лепу Са иного вагона, И што је још важно Два днвна балова. * Било је и много Веселнх лутака, И књижица лепих За сваког дечака. * Дечица су добра Као увек бнла, Позвала су друга, Снротога Мила. * са њнма игра, се поаабава. ■грачке. јадан, Ои сам себн прави. Чика ЈБуба В,

М4 ПМ Р с "" г

Нмена награћене деце На божиКњем конкурсу, као пгго Је прошлога пута речено, учествовао је врло велики број деце- Од њихових одговора као најзанимлжвији објављена су двадесет трн Данас објављујемо имена награђенс деце, а у идуКим бројевима штампаКемо имеиа оне деце, која су се старала да одговоре на питање: „Шта највише волите да будете, кад одрастете?" Награђени су ови мали читаоци: Нада НешиК, ученица првог разреда основне школе, Перлез, Дунавска бановина, Основна школа; Александар Љ. Протић, ученик четвртог разреда основне школе, Београд, Господар Јованова 54; Ма нојло Кузман, ученик основне школе, Мостар, Бијели Брег; Станко Беншиек, ученик основне школе, Београд, Царице милице 11, други спрат; Милан Ватовац, ученик другог разреда основне школе, Београд, Венизелосова 12; Миливој ЈакшиК, ученик основне школе, Сла вонска Пожега, Масарикова 6; Војислав ЧукиК, ученик другог ра»реда гимназије, Краљево. ОбилиКева 12, Александар Милитариу, ученик треКег разреда гимназије, Су ботица, Срески суд; Ружица СтефановиК, ученица четвртог разреда основне школе, Суботица, СударевиКева 32; Љубица СтевановиК, ученик другог разреда гимназије, Скопл>е, Шумадиска 59; Александар ЧитаковиК, ученнк другог разреда основне школе, Ваљево, Браће НедиКа 16; Бранка ЗдравковиК, ученица петог разреда основне шко ле, Осијек, Штросмајерова 71, Деч ји дом; Алфрад Копјар, ученик петог разреда основне школе, Крагујевац, ОбилиКева 34; Радован Је-» кић, ученик треКег разреда основне школе, Доњи Петровац, пошта Путинци, Дунавска бановина; Михаило Дрндаревић, ученик треКег разреда основне школе, Нови Сад, Соколска 5; Јулија Дедакин, ученик треКег разреда основне школе, Београд, Молерова 56; Вишња ЖеравичиК, ученица првог разреда гимназије, Ужице, Липска 29; Иво ПетковиК, ученик првог разреда основне школе, Сплит, Седејева 6; Божидар ПетронијевиК, ученик дру гог разреда основне школе, Београд, Мајке Јевросима 12; Алексан дар ТасиК, ученик првог разреда гимназије, Земун, Преулевица 30 Миленко СтојиК, ученик основне школе, Крагујевац, ПашиКева 5; Бо сил>ка ПеровиК, ученица четвртог разреда гимназије, Подгорица, Вучедолска 5; Иван Ахачип, ученик вог разреда гимназије, Београд, рал>а Александра 60.

Н а Калемег дан у Још зима није прошла. Данн су I жем и здравом ваздуху. И овај мастално хладни и скоро непрестано лишан вози свога братиКа, који је дува оштар ветар- Образи се руме- још мали и не може сам да иде. И не и добија се свежа боја лица. | ви. драга дечице, гледајте у слоСнега у ћеограду до јуче ни- бодним часовима што више да бу-

пр1 Кр

Велосипед за лед

је било и Калемегдан био је чист. Свакога дана пуно малене веселе дечице шета Калемегданом, игра се и забавља на све-

дете на свежем, чистом ваздуху, јер Кете тако бити увек здрави в вссели.

Анђео правде

ЕЈ1ИН ПЕЛИН

Једаи француски слортист ваправио је овакав велосипед аа лед. Предњи точак аамењен је кливаљком. Исто тако н поред задњег точка учвошћене су клизаљке. Овај велосипед може да развије велику брзину, само ако је бициклист вешт. Ловац на лавове

љ

Мали Мвлан баш је силаи, сжлан јунак мој. • Ов иад спажа протнв лава креће с« у бој. Сања, снује одјеиује његов метак: бша ■ ва се будв, ва се чудв шта је било с в>вм? књвге „Веселв другари" Гвидо Тарталв

И опет су кренули на пут прија-1 тел>и. Ишли колико су ишли, замркли у једном малом селу. И овде нису имали познатих. Окреташе се овамо-онамо н најзад ваназише крај села једно разграђено сеоско двориште. На сред дворишта била је кућица, слична кокошарнику мала, искривљена, подупрта са два трула дирека, да се не би срушила. Други путник рече: — Да закуцамо овде? — Да аакуцамо... — пристао је и први. Застали су н аакуцали. Иа кућнце је иаишла једна баба, сува, жута, у ритама. — Шта тражите, синко? — Странци смо, бабо, тражимо место да преноћимо— Уђите, синко, изволите! У углу има места за двојицу Ја ћу са својом малом унуком да спавам код водоноше. Рано ујутру баба је нспратила унуку да напасе прасе, а сама је отишла на сеоску чесму за воду. Путници су кренули Кад су ивишли из врата, други путник узе секиру иа дрваре, удари два-три пу та по трулим гредама н бабина се кућица сруши. Први се путник још више зачудио. — Каквог рђавог човека наНох аа друга! — мислио је он. Помислио, али није рекао ништа, јер је дао часну реч да Кути. И пријатељи су продужили пут. Ишли колико су ишли, замркли у једном другом селу. Тамо су се нашли у кући једног доброг човека, гостољубивог и лубазног. Он их је напојио, угостио их и дао им собу да преспавају. Ујутру им дао храну аа пут и испратио их чак до капије- Овде му други путник рече: — Пријатељу, ми смо л>уди из далеких места. Не знамо пут» Пош л>и твоје дете да нам покаже пут донекле. Човек је радо пристао. Позвао је свог јединог петнаестогодишњег сина. Рече му да покаже пут гостима н да их испрати ван села. Шаре на прозору Зими, када је врло хладно, Деда Мраз ишара прозоре дивним леденим гранчицама. Ви можете са мало пажње да нацртате прозоре са леденим шарама из једног потеза. Покушајтв-

Решењемалог ребуса Мали ребус у прошлом броју вначи: Не убн. (Не У би(к).

Дечак је пошао испред гостију, а оии за њиме. Кад су стигли изван села, дечак се зауставио на месту преко велике реке, која је јурила шумно, и рекао: — Кад пођете одавде десно, правим путем — не бојте се. Он ће вас извести тамо где хоћете. Рекавши то, дечак се поклонио и хтео да оде. У том тренутку други путник прпближи му се н гурну га с моста. Дечак паде у воду и удави се. До сада је први путник гле.зао чудне поступке свог друга, зграњавао се, али је ћутао Међутим, кад је видео овај злочин, он се окрену Другу с негодовањем н викну: — Ко си ти, проклети човече? Нисам могао никако да те разумем! У истом часу се лице његовог друга преобразило — постало је »'исто и бескрајно лепо Једна чудновата светлост избијала је из његовог тела и обавила га као светао облак. Он се осме.хну и рекао: —Поклони ми се, јер ја сам анђео правде. Зачуђен и уплашен, човек пзде на колена, поклони се и рече. — Опрости ми, ако грешим. свети Божји изасланиче, али за време нашег друговања ја нисам видео знак правде ни у једном од твојих дела. Напротив, све, шго се извршио, била је неблагодарност, неправда и зло. Онда га анђео покри крилима. и небесни глас одјекну и рече: — Не чуди се, човече! Оио што узимаш као зло, у ствари је добро, а оно, што мислиш да је злочин, само је чување од вла. Чаша, коју сам украо од доброг човека, бнла је отровна. Њу су му поклонили аегови завидљивпи, да би га отоовали. Ја сам је оставио у кући рђавога. Нека се он отрује, јер од њега пате многи л>уди и још би многи страдали. Под бабином куКом било је закопано велико богатство. Да нисам срушио ту трошну колебу баба га не би нашла- Умрла би сиромашна и оставила би у беди своју добру унуку. Сад, кад очисти развалине, она ће наКи богатство и умреКе задовољна што има шта да остави својој унуци. А што сам удавио јединог сина доброга човека, учинио сам то, да би спасао оца од срама и стида. Син би му, да је живео, постао нлјгори човек, највеКи расбојиик, испунио би отровом срце свога доброг оца, а сам би доживео срамну смрт, због рђавог живота. Јер једно добро се не рађа, док се не уништи једно зло. Тако је завршио анКео правде и одлстео на небо. С бугарског Љуб, Божиновнћ

Ч е т к а

Четка се појавила у дванаестом вску. Тада се прво употребљавала само за косу, а тек у петнаестом вску почела је и њена употреба ■ за чишКење одела.