Правда, 01. 02. 1934., стр. 11

=: П Р, А в Д А

п

р

Добра опомена ЈКЕ ЈЕДН ° Ј ЧЕ ™ " 3 РУМ ^Ж о К М Е Н ^Р А ЕЗ М „°И ГЛЕ П0СЛУЖИТИ КА0 разлог * а

Ј ПротЈтвннн Је е*оро епремав Треба уметн проценити резултат. Некад се, иаиме, деси да један тим победи срећно н случајно, крнвнцом судије нли уопште незаслужено. Постоји бар сто разлнчитнх начнна да се дође до наопачког исхода. Нешто слично догађа еа гдекад и госту, којег на туђем терену може такође послужити небо. Ако, међутим, домаћа штампа при зна странцу да је бно бољи н да Је беспрекорно нзвојевао победу, онда тај успех већ заслужује пажњу и признање. Резултат постаје факт са којнм треба рачунати. Овај мали увод напрзвљен Је да бн се бацнла пуна светлост на један леп триумф руцунског клуба Орадеа, који је пре некн дан победно у Паризу Расинга са 4:2. Сад би читаоци требало да приме х знању да је Расинг најбољи фран цуски клуб, чнји су свн чланови (били онн из првог тнма или резерве, про фесионалци или аматерн) познати репрезентатнвци. Међу њима има и неколико извапредних странацаСам резултат 4:2 казује доста, али далеко више нам открива к(жтика чувеног стручног листа „Ауто", коЈи Је, после борбе, кграче румунсхе у великом наслову назвао внртуоаима ■ жонглерима. У приказу наводи о њима следеће: -Они су изванредно спретии у владању лоптом н у дуелима. Њихо ве комбинације су тачне ■ изведене реома брзо"! Трећи гол дао Ј« Ранам. Ои Је са Средине игралишта понео лопту, пре дрибловао све препреке и бомбом вабио неодбрањиво. За последњи Гол, коЈи Је получио Кочиш, лево Јсрило, тврди се да Је био величанствел. Предње хвале вал>ало би иеминов но узети као озбиљне опомене да у Букурешт упутимо нашу најбољу ре презентацију. Орадеа вероватно не ће дати више од четири до пет играча, тим Румуније, којн ће се сва како појавити у најбољоЈ форми. јер има, пре сусрета са нама, неколнко тренинг утакмица у земљи и две у иностранству. У Букургшст се мораЈу послати физички јаки и рутинирани нграчи јаког морала, којн би могди одолети навијању пристрасне публике, по грешкама тероризираног судије и претераној оштринн противника. ПРЕД ТЕШКОМ БОРБОМ ОчекуЈе се пораз ттрестоннце Загреб, 31 Јануара Састав овдашње репрезенташгје, која се~у неделуу такмичи са тимом Беог-рад. натлпао )е отпте одобравање. Што није стзвљен Хитрец, сасвим је прнродно, јер се овај славни играч не налази у особитој формн. Ипак се вер>'је да би било добро ако би он упао на по.та сата пред крај. То би подигло морал домаће чете, а он би оигурно дао бар један гол. Велитсо интересовање влада за игру Марјановића, о коме се у задње време најласкавије пткало да је у од.тичној физичкој коидгагији. Радозналост такође изазива Милошевић, који ће на левом крилу добити најтежи посао дана. Он у ства-ри има против себе Јазбеца и Хигла, два далеко најбоља играча Загреба. Ако успе да са њима изађе на крај, онда је ззиста без конкуретгије. При.т.гчзн страх овдашњима задаје лева сграна одбране, јер је Кутест јако остарио, а Белошевић није уопште играч од расе. Ипак се рач%-на да ће Загреб победити. Београду не бн могло помоћи ни а*оо се поправила форма Глазера, јер се не верује да би халфовн госта мог.ти битн на висини. ВЕЛИКИ ЗАДАТАК ЗА ЧЕЛИКА Ризман неће имати лак посао Челих, који се постепено претвара у све ефикаснијег и оиловитијег боксера, имаће приЈшку да покаже све што може пред Хибером. који би само тако избегао опа<зност, ако борбу схвати најозбилуније. Димић није познат такмац, а.тион

Моменат

интернацноналног хокеЈ турннра за Јез еру

залеђеног Бледском

|е иевероватж) борбел и би1е ђаволски оштро. Зато Рнзман иеће имати лах посао. Огризеж е« бори еа ПеЈаковићем. који Је сваки досадашњи меч направно драматичним.

Бр«, изванрејти бе.тги1скм играч, који не може да се врати у своју отаџбкн>-, Јер тамо још к*»је заведен профеоиона.тиззм, одлучио је даступи у чехословачко поданство. Чехословачка ће га одлично искористити у првенству света.

Љубљана, центар хокеја на леду Југославнје Љубљана, 31. Међународне хокеј-утакмице, опржане 27 н 23 јануара на Б.тедском језеру дале су следеће резултате: пр вн дан, 27 Јануара поподне: Будим пешта — Љубљана („ИлириЈа") 4.1, Бечки Винтерспортклуб — Филахер сгЛ>ртклуб 1:0. Други дан, 28 Јануара пре подне су нграли Будимпешта — Филахер шортклуб са резултатом 1:1, Беч — Љубљана 1:0. Поподне нстог дана Љубљана — Филахер слоргклуб 1:1, и Беч — Будимпешта 1:0. Пехар Је добио победник аустрис« ки Вннтерспортклуб из Беча. На дру гом месту је Будимпешта, а на трећем Споргклуб из Бељака. Наша еки па из Љубљане заузела Је четврто место. ОваЈ занимљиви турнир био Је одлично посећен, као ни једна зимско спортска утачсмица до сада. За време одмора изводилн су своје вешти не у клизању на леду Шваб из Цеља. Смеркељ из Љубљане и Бибер. Присутна публика поздравила је кли заче одушевљено. Као делегат Министарства за физнчко васпитање народа присуствовао је утакмнцама г. проф. Крејчик, док је од стране Југословенског зим ско-спортоког савеза присуствовао г. др. Павлин из Љубљане. Јуче је у Љубљани хокеј репрезен тација Р»>-муније победила комбиновани тим Винтер спорт к.туба из Бе ча и „Илирије" са 1:0. Најбољи код Румуна бно је принц Кантакузан.

1 -11 - 34

„ПриморЈе" др. Бирта, аа „Конху диЈу" Швинт, за „Хашк" Ковач* вић, за „Грађански" Бергер. ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО У СЛ1УЧАЊУ Љубљана, 31. Југословенски зимско-спортски сабсз саопштава: Државно првенство у смучању о* држаће се у Ратече-Планици од 2 до 4 фебруара по овом распореду: 2 фсбруара утакмиие у слалому; 3 фебруара утакмнце у трку# 4 фебруара утакмице у скоковима уз отварање највеће скакаонице у нашоЈ земљи.

пптшшлилшпиштшншкнишипиаишшииш

тшипш.п.шпш

На размишљање ЈОШ КОЈУ РЕЧ О КОНФЕРЕНЦИЈИ ЛИГАШК ИХ КЛУБОВА

Ксшференцнја претставнкка лигаш ких клубова и потсавеза разишла се без резултата, у ко.тико их је било прокоментарисани су, али, ипак, с об зиром на оно што се на њој десило и говорило, заслужује већу пажњу «о што јој је указзна. Чуло се много стварм, у нашем спорту несвакидашњих, неке тежње доапле су до пу« ног израза, а нарочито егоистичка и материј а.тистичка схватања. До да«ас о тлм моментима, исто тако, вођено је рач>"на али се преко њих прелазило са ман>е темперамента •« уз дубоко поштовање слова и д>-ха правила и правилника. Овог пута материјалми ннтереси „велмких" клу бова били су у центру дискусије, а о „малима" воднло се мало рачуна, ј ер су онн под тнм срећннм положајем што своје мале успехе плаћају малом свотом новаца. Уистину, конференција лигашких клубова више је личила на конференцију професноиалаца но на конфереицију аметерских клубова. Тај наш спортски понос, аматеризам, овде је разголићен у форми која му одузнма све дражи и све лепе епитете. Једно од основник питања конференције, које се провлачило мимо днсвног реда, бнло -е пнт»н>с ^дноса велнких и малих клубова. Није тражен компромис, још мање сарадња, «о је прокопаван непремостив јаз не само за да-нас и с>тра, већ, можда, за дуги низ година. Тај однос стално су подвлачнли делегатн загребач ких клубова, потпомогнути од делегата „Хајдутса", »стичући: — Велики клубови имају велик« расходе, а Југословеноси ногометни савез дужан је да им обезбеди и велике приходе. При томе Савез не би морао да води рачуна о „ма-тим" клубовима, јер они немају тако велелепне трибине н игралишта као ми, а нас та игралишта коппају ве. лике паре. Да расмотримо основаност тих иавода. У прошлој годкни, према извештају блатајника Ј. и. с-а, 10 лигашких клубова од проце«ата за и гра.тишта ззрадили су укупно динара 435.465.96. (Штета је пгто не располажемо са подацима колико су „ма.ти" клубови на истом пољу заради.ти). Пођнмо даље, за утакмицу Југославија—Шпанија угтрава »Југославије" добила је као проценат за игра.тиште 52.058 динара; за утакмицу Југославија—Чехословачка добила је „Конкордија" 10.305 динара, а за утакмицу Јутославија—Швајцарска добио је Б. с. к. 40.4^8 динара. Као што се види наши ве.тики клубови заиста мало зарађују иа (< својим игра.тиштима. „Југославија" на-ј платила је трочасовну кирију за и-

гралншт« ки ман>е ин випе ио лреко педесет хиљада дкнара. Према квалификацијама у овогодишњем државном првемству треба да >-чествује десет клубова. Од њих осам нма велкку репутацију н сигурну публику док дза мала клуба немају ни репутације ни публике. По резоновању претставника »великтас* клубова за њих би њихово учествовање огромна штета, јер материјал«и ефекат државиог прве«ства не одговара њиховим ннтересима. Што су се та два мала клуоа дрзнул* и квалнфикопала за Лигу њихова )е крнвица. Наше је, пак, право да располажемо њнховом судбином и да им ми „кројимо капу". Заборавља се да су ти клубовм засл>*жено ушли V ред „великих" и на тзј нвчин оства* рили своје давнашње жеље. Каказ би онда мали клубови могли да имају идеал? Њнхова права поштују се само кад су у пнтању пуномоћија и они нмају да служе само једино ннтересима „великих клл-бова". Колико није то тачно остављамо другима на размншљање, а мн се задовољавамо само изношен>ем овигх голих факата. Г. др. Бергер стално |е истицао дл се по Загребу говорило да ће „велики" к.тубови нч конференцији битн изненађени. Кад се појавио предло« загребчани су л се изненадили подвлаче ћи да су гласови били основани што најбоље сведочи овај предлог. А кад је изгледало да њихови интереси захтевају да дђое до ванредне скупшткне, онда су предлог пркхватилц и најавтреније брани.ти. То им је изгледа.то као једини начин да се отарасе непотребиог баласта као што су „Сплит" и „Спарта". Заборавнло се на једно: у чем^чвиде загребчаии сигурност да ће скупштина двотрећкнском већином променити систем? Шта ће бити ако скупшгина не донесе решење о измени система па се загребачки клубови нађу у дакзтањој ситуацији? РачЈТгамо иа доследност вођства Б. с. к. који се изјаснио за строго поштовање правила и про тив сазива'ваиредне скуттштине. Ако Б. с. к. на скутгштини б\'де заступао мишљење изнесено на овој конферениији, онда ће скушптинска одлу« ка бити пораскавајућа за Загреб. На то, канда, делегати ззгребачких клубова нису рач>'нали. А.ти је то чињеница ттреко које Ј. н. с. не мооке и не сме прећи. Ми не видимо ни |е дан факат преко кога би мог.ти закључити успешан рад ванредне ск\-п штнне. А ако ситуација пружа, уисти ггу, такву слику онда нема смисласазнвати ванредну склтиитнну и 500 клубова оптерећивати непотребним издацима ради интереса и ћефа, да

се отворено изразимо, великих клу бова. Ко тпчекуј« успех сазива ванред«е скутптнне? Они клчбови који су изгубили ораво да учествују у Лиги, они клубови којн себе уводе у ред ве.тиккх нако, хвала Богу, ми располажемо са десетином клубова њихове вредности. Само, њихов повратак у потсавезно првенство не наговепгтава неки материјалки успех, а и морални ннје такав да би се са њнм могди поносити. Само био би ред да реЧ | прекине са праксом да гласање служи као једина квалил ско Хацијина „Војводиша" Тајслова »Славија" и други не заслужуЈу да учествују у Лиги, ред би био да се са том судбином помире, са судбкном коју лодноси 600 кл>ЧЗоза без роптања и протеста. рм ЗАГРЕБ, СПЛИТ И ЉУБЉАНА ПРО ТИВ САЗИВА ВАНРЕДЕ СКУПШТИ НЕ Ј. Н. С--А! Загреб, 31. Загребачки лигашкн клубови X. а. т. к., Грађански и „Конкордија", потом „ХаЈдук" иа Сшжта и „При4»орје" из Љубљане одржалн су конференцију и донели овај закључак: Ј<лубови „ХаЈдук" из Сплита, „ПриморЈе" из Љубљане, Хашк из Загреба, Први хрватски грађански спорт клуб из Загреба н Хрватски спорт клуб „Конкордија" из Загреба закључили су Једногласно да се лнгашко првенство за 1934 годину одигра у смислу пропознцн Ја н закључака 15 и 16 редовне годншње главне скупштине Јнс-а, т. Ј. да се и у овоЈ години такмичи десет лигашкнх клубова, с тим да фннанснЈскн услови према „ХаЈдуку" из Сплита остану према прошлогодишњим пропозицнЈама, док сви остали суделуЈућа клубови убиру сав чист приход од нгара на своме игралншту. Потпнсани клубови наЈодлучниЈе су противни било коЈоЈ нзмени одигравања државног првенства за ову годину, а нарочнто се најодлучниЈе протнве евентуалном сазиву ванредне главне скупштине Јнс-а, коЈа би имала да промени досашњн систем, утврђен при главним и редовним годишњим скупштинама Јнс-а. Зато потписани клубови моле Јнс да, споразумно са заинтере сованим клубовима одмах одреди парове и термине, тако да би почетак државног првенства имао по чети 4 односно најкасније 11 мар та ове године. За „Хајдук" инж. Калитерна, за

Ш — Зашто плачеш? — Жена ми је постала вегетари« јанац... НА БАЛУ Две даме разговараЈу: — Не разумем поступак оног црно мањасгог господина. каже Једна. Кад сам ушла био је веома љубазаа према мени, а сад ме уопште не гледа. — Приметио је мене одгоеара дру га. — Тако? Ви се познаЈете* Наравно. То ми је муж... НА ЖУРУ — Оеа госпођица Олгица ваиста је интересантна, каже неко. — Јесте, потврђује једна уседели ца 1 . Има тамне очн, тамну косу, там не обрве, па шта више и тамну прошлост... МОДЕРНА ДЕЦА Ђак првог разреда гнмназије дошао је у дуванџиннцу да купи цигарете. — Зар већ сад да пушиш? пита власннк дуванџинице. — Нећу сад, одговара он, већ после петог часа... УСЛУГА — Направи ми једну услугу. Дај мн адресу свог кројача. — Врло радо, али под једним усло вом: да му не даш моју адресуУ БЕРБЕРНИЦИ — Шта? Па ти пљујеш на сапун којим ћеш ме сапунати! — Па да, одговара шегрт. И то ( само вама, јер ви сте фини господин. Осталима пљујем на браду... У СУДУ — Зовем Бога за сведока! каже оптужени. — Нека сведок уђе. примеђује при затни тужилац. КОД ОБУЋАРА — Цнпеле које сте ми нзправнли страховито шкркпе! Ја нисам хтео такве. — А шта сте хтели за сто динара? љути се обућар. Ваљда 'ципеле са грамофоном? ДЕЧЈА УСТА — Кажи, Ђокице, шта треба да је човек коме на погледу свира музика и пуиају топови? — Треба да је мртаа.-

351Г ЈАПАНСКОГ ДАИПИНГА ЈЕВТИНА ПРО

Пешкире фротир, добројутро, бели и у боји, гарантовано постоЈанн по дин. 6.—; исти це.ти у боји по дин. 7, па за 8, 9, и 10.—. Пешкире ве.тике, фротир, бели са у боји, гарантовано постоЈвни по дин. 13.—: иста цели у боји по д2. М п. за 16, 20,24, 28, 32, 38 и 45 ДИН. Пешкире пикет по дии. 1-50, 8, б, н 7.—; Марамице по дин. 1.50, 2, 8, 4, 5, 6, 7 и 10.—.

Чарале женске свилеле мат тто дкн. 18, 19, 22, 24,32, 35 и 38 сасаим ситно ткан>е. Чарале памучне, кончане, флор и свилене по дии. 6, 8, 10, 12, 14, 16, 18, 20, 24, 29.Чарапе мушке памучие, авилене, кончане, вунене по дин. 2, 3, 4, 5, б, 7, 8, 9, 10, 12, 14, 16 и 16. Камашне мушке марке петао, грао, драп н црне. Камашне женске, фгилп. Шешкре иушке најмодерниЈе н врсте, полуцилкндере и капе пугничке, радничке и бере.

Кошуље мушке у боЈи, фреиш, еа две крагне, по дкн. 29, а4, 38, 44, 48 и 54. Кошуље беле са дуплим грудима, по дкн. '26, 30, 38, 44, 48, 65, 66, 75 и 95.—. Кошуље пуплин енглески, чешкн и фракцуски по дин. 38, 48, 54, 65, 75, 84, 110, 138 и' 145.—. Кошуље од зефира и скаут са крагном по дин. 16, 19 и 24.—. Кошуље спорт оа пришивеном крагиом по дин. 44, 48, 50, 65, 75, 90 и 120.—. Спорт чарапе, оокне и тако двљв.

Кошуље са тврдим прскма беле фрак, по дин. 65, 80 и 95.—. Гаће мушке кратке н дугачке по дкн. 10, 12, 14, 16, 18, 20 и 45.—. Топло рубље шлофијанке, почев од 14 дин. па до 75 највеће. Пнжаме најмодерннЈе од специјалне тканине, гарантовано постојане. Капут и панталоне, по лн«. 90, 100, 120, 140, 160, 180, 200, 220 и 245.—. Шалова, марама, нарамеиице, подве»нце, крагне, кишобрана, пуловера, свитера.

Краватне-машне вунеие спорт, полусвилене и чисто свилене најфнније и најмодерније, по дин. 4, 6, 8, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45 и т. д. ДечЈе камашне са пзнталонама, најбољи фазон, нзјфииији ква.тнтет, све величине, почев од 35 днн. па до 90 највеће. Дечји дуксери, дечје ки.тотне-гаћнце, дечје чарапе, рукавице и т. д. Женски веш, комбинезони, гаћице, почев од 7> дин. па до најфнније ацетат. Спаваћице, прслучићи, по јаса и т. д. 57593

Само

у галантерији „С а ш а" Светомира Ж. Милића — 5 а § а — Теразије бр. 24 до Москвв