Правда, 01. 02. 1934., стр. 10

10

П Р А В Д А

1 - П - 34

Љубимац цслокупног женсног сзета н најпопуларннјн фнлмснн стс РАМОН НОВАР У великој егзотичној љуба8Но| идили прелуноЈ оријенталског колопита и узбудљивих призора СИН И34ДИЈ Остаг.е улоге: Меџ 6С®^рад Наг

додатак Нов КИКИ М&З у бои ЈШ1ПТИЦД"

Е д и КОМИЧАР КОЈИ

ЗАРАЂУЈЕ ГОДИШЊЕ ОКО 50 МИЛИОНА ДИНАРА

Еди Кантор није довољно познат нлшој публици. Његов први велики филм, по коме Ке најзад бити запаа.ен и запамћен, је „Крал> Арене", којн се сада приказује у београдском биоскопу „Касина". Овај даровнти комичар имао је •3"рну прошлост. Рођен је 31 јануера 1892, у једној радничкој породици у Њујорку. У другој години остао је сироче и пао је на терет снојој баби, која је била необична лнчност, као што се то често налази у бедном праскозорју жнвота славних луди. Еднева баба продавала је свеће, шпенадле и жнжице, које јс носнла са собом у једној великој корпи. У 62-гој години она је још имала снаге да се пење на трећи спрат са својом торбом на лећима. За то време млади Еди је лутао улицама, крао ситие предмете испред дућана и тукао са уличним гаменима. Кад му је било шест годнна, почео је да излази кришом ноћу, дружио се са старијим дечацима, са којима је играо и певао до зоре. Тако је стекао своје музкчко васпитаље. Године 1908, у својој шеснаестој години, појавио се, мршав и блед, на позорници једне дворане, у којој су прнређиване боксерске борбе кзмеђу почетника и аматера. Својим кочоперењем да се и он покаже храбар и борбен боксер, овај бледи младић изазвао је буран смех у сали. Публика је буквално урликала. Добио је пет долара на име награде: прва његова већа зара&а. Пут је био обележен. Каријера је почела. Ангажован је у једном позоришту нижег реда, са платом од 1 5 долара недељно- Ускоро, тру па је крен\ г ла на турнеју. Као што се то дешава многим труттама на турнеји, и ова је пропала и Еди Кантор се нашао баш на бадње веч? без новца и без ангажмана у Шинандоаху (Пенсилванија). Није клонуо духом. .Доцније га налазимо запосленог салону Кареј Велша, у Конеј Ај

ландз'. Клавириста који га Је пратио био је главом Џими Ђурант.

Али Еди ј *е убрзо приметио да келнери у томе локалу, благодарећи бакшишу, зарађују много више не-

ЕДи Кантор го он. Он је дакле постао келнерпевач, што је била веома популарна новина у салонима и пивницама. Наредне године биле^ су за Еди Кантора године стварања. Напорним радом усавршио је своју комичарску личност. Видимо га затим на разним позорницама, чак и у једноЈ* ШарловоЈ - ревиЈи у Лондону. Лансирао је неколико популарних

Је ангажован код

шлагера. Најзад Зигфилда. Двадесет недеља певао Ј *е: и Ох, хав Ши Кулд Јики Јаки Вики Ваки Ву", двадесет недеља напора н искушења пред отменом и тешком публиком на БродвејуПобедио је и остао је годинама у чувеној ревији Зигфилд—Фоли. До терао је дотле да зараНуЈе 5.000 долара недељно. Постао је национални понос. Међутим, чекала га је катастрофа: један финансијски крах однео му је за неколико даиа два милиона долара, које је био успео да заштеди за 20 година напорног рада. Пропао, Еди Кантор је остао доследан самом себи: није клонуо духом. Са још више марљивости и насора наставио је посао. Скоро је истргнуо своје ноге играјући непрестано у позоришту, на филму, пепао је на радиу. писао чланке, сарађивао у ревијама. Није се одмарао ни дању ни ноћу. У наредноЈ* години зарадио је укупно 450.000 долара (близу 26 милиона динара). Данас, Еди Кантор је без сумње напустио позорницу. Задовољан је радом на филму, који га мање замара и доноси му новца колико хоће- Његов уговор са Самјуелом Голдвином даје му 15 °/о од бруто прихода од његових филмова. То износи преко милпон долара. Доду ше. Не сваке године. У студиу сви, почевши од администратора до елек тричара, кзтоу се његовим именом. 1 олико је омиљен и популаран због својих лакрдија. Ожењен је и има пет ћерки.

„Пољубац пред огледалом"

Амерички филм са немачким диалогом. То је једно оригинално дело и спада у ред одабраних филмова. Приказз'је се .сада у биоскопу „Уранија". „Пољубац пред огледалом" је филм психолошког жанра. а снимљен Ј *е према роману Ладислава Фо дора. Филм је обрађен тако, да има карактер неког позоришног комада, а једним делом много потсећа на познати филм и позоришни комад „Суђење Мери Даган" Сензационалан дуел између два адвоката, убедљивост и гвоздена логика браниоца, који успева да човека

Пре кратког времена завршен је кајновији филм Марте Егерт, „Царевић", снимљен по чувеноЈ* истонменоЈ* Калмановој опери, а данас га већ биоскоп „Корзо" износи пред београдску публику. Марта Егерт постала је популарна и код наше публике, нарочито после филмова „Хавајска ружа и ,.Песме моје чежње". Цео њен досадашњи рад на платну претставља скалу постепеног али сталног уздизања, сваки њен нови филм значио је један корак унапред. Заиста, од просечннх оперетних филмова, њене продукције развиле су се у дела првокласне вредности. Она је постала незамењива нарочито у музичким фнлмовима. Једна од најлеп ших глумица, а истоцремено и једна од најталентованијих певачица, она је зхпела да се пласира веома високо и данас сваки њен нови филм значи сигурну и одличну забаву. Оперета „Царевић", благодарећи њој, постала је на филму једно особито лепо дело- Сиже је познат. Ту је приказана романтична љубав између неког царевића и једне мла де новинарке (Марта Егерт). Срели су се случајно, али заљубили су се озбиљно једно у друго. Млада девојка није ни слутила да је то Царевић, кога она тражи да га ин-

Марта Егерт и Ханс Зенкер у филму „Царевић" тервЈ *з 'нше. Царевић исто тако ниЈ *е знао да је његов пут на Ривијеру, где се одржавају маневри, у ствари имао за циљ да се он вери са неком принцезом. Као што то обично бива, незнање доводи до разних забуна, из којих настају нови неспоразуми, нови занимљиви заплети. Драмска адња одиграва се већим делом у рзхком милјеу и садржи хорске песме и балалајке. Упоредо се развија љубавни роман изме1)У принцезе и кнеза Симова. Царевић, кнежеви, један велики кнез, племићи — све то повод је да се радња развија у веома раскошном

декору и ово Је несумњиво Једаш од најраскошнијих оперетних филмова. Поред раскошних ентеријера. и спољни сннмци обилују природним лепотама, јер највећи део фил ма снимљен је у Ници и у другим местима на француској Ривијери. У овој раскошној природној и уметничкој лепоти развија се једна духовита, љупка и занимљнва радња, са низом романтичних љубавних пустоловина, свечане параде, музика, соло — песме и т. д. Марта Егерт доминира у пелокупној овој помпезности, освајајући својом уметношћу и лепотом. Она дивно пева, као и увек- Њен партнер, Ханс Сенкер, тенор Минхеа« ске Опере, на досто Ј ној ' је висини, очарава и својом мушком појавом и својим гласом. Ери Бос достојанствена и симпатична у улози принцезе Доротеје, док Ото Валбург уноси доста веселости. Беспрекорни су Георг А\ександер, Ида Вист, Паул Ото, Антон Поантнер. РежиЈа одлична.

Н О В И ФИЛМОВИ

,.,Син Индије". — Љубитељ п -ромена, Рамон Новаро до сала збкља туче рекорд у разноарсносш сво)нх креација на платну. Он м у својим филмовима не понавља, увек је нов и нзмењао је до оада не само ииогобројна звања н профеоије, већ и разне народностн. Почевши од првос љубавника, он је био примц, студент, обичает радн 'И-к, спортисга, а&ијатичар, иорнар, војник, певач, калућер, а по народности: Американаи, Не-мац. Шпањолац, Хавајац (Паганмн), Јевреј«н (Бен Хзф), Когнез, Француз, Р>чч („Мата Хари"), Мексиканац (то је и у природи). Сада се појављује као Индус у филму „Син Индије", у улозн сина једног нноијског махараџе. То је једна романтична и трагична љубавна историја, пуна орије«талског шарма, раскоши и мистике. Партнерка му је Мерион Крефорд. То је опет једна одлична његова продукција, која појачаза његов рекорд у метаморфозирању. Гостовање г. Радениозића у Снолљу Скопље, 31 јануар. У четвртак, 1 фебруара гостовзће у овдашњем Народном позорипггу г. Душан Раденковић, члан београд ског Народног позоришта. Љ. Д.

ФАНТАСТИЧНИ РОМАН X. ВЕИС Д

О С Т Р в о л, Г" ^ ^ (ЖЕНД ПДНГЕР) Наш ЛаЈтон, Ричард &1рлен Лгила Хчамс Катрии Барк Премијера овог фантастичног и сензационалног Парамунтовог тонфилма биће у петак гмшгпип У К А С И Н И

Акри Гара ■ Маг Лемонис у фклму „Сусретљиве девојчице* 4 који ј *е убио своју жену не само спа се од вешала, већ да га ослободи као невиног. Но та одбрана имала је још и један свој ' специјални узрок и последице: бранилац је у ствари бранио самог себе, бранио се пред законом и пред својом савешћу. Све то ниЈ *е без извесних нзнена^ења, без малих сензација и преокрета-. У томе Ј*е реална вредност овога филма, што је режисер успео да нам га наметне непосредно, као нешто што се тиче нас самих, да увуче нас у таЈ* круг над којим час леб ди вла коб, час се осмехује срећа. Оригиналност идеје је у томе што овде главну улогу у неколико игра огледало, фатално огледало које издајнички открива тајну искоене или лажне женине љубави. У наступу љубоморе муж убија своју жену чије неверсчво открива у огледалу и коју затим налази у наручју њеног љубавника. Ухапшен је. Он детаљно описује драму своме пријатељу и браниоцу, који открива конциденцију и у своме сопственом слз^чају, спреман да пође истим путем. Одлична режиЈ *а и интерпретација, у којој ' се истичу: Нанси Карол, Глорија СтЈуарт, а нарочито ј Франк Морган и Паул Лукас. У свему, један редак филм који за1 служује пажњу.

РАКАМОЏИТ фили

п Е С N Е Љ у Б А В И Од сутра (четвртак) у 3, 5, 1, 9.30 Н ИЈ Д' 4 приказује премијеру филма ПЕСНЕ ЉУБДВИ !&л©дет Колбе? једна од најшармантнијих жена Америке игра главну улогу и пева неколико оаличних песама, а партнери су јој увек симпатични РшрвОЖтшамБШ Лерој

СЛЕДЕЋИ ПРОГРАМ КОД КОЛАРЦА