Правда, 01. 02. 1934., стр. 9
1 - II - 34 ~
МИЛИОНИ НА ЛОМАЧИ У пећима ливнице „Мериур" уииштеио Је даиас за три и по милиоиа динара шверцованих ..у паљача " „иремења" »Меркур" г. СавГ^Л^иика™ о"™ ј ® ити - у,|и " ггг "и. И твко )е јеота парсе вилети шир пг.» : I коифискованих упаљача доспе-
сс видети јуче пре подне једаи необнчан призор. Четири радника, са лопатама у рукама, неуморно су бапали у ужарену пећ на хиљаде хиљада оних „упаљача" који у свакодневном жнвоту заме**>ују шибице. Бацали су их одмереним, уобичајент« покретима. као да се радили о старом комађу метала. нз кога се свакадневно излнвају разни ливенн предметн, а не о сасвим новим »упаљачнма", које су многобројни шегрти г. Лазаревићсве ливнкце посматрали са ретком завишКу и жељом да дограбе макар један, „колико" за успомену. Необавештен посмаграч могао је лако помислити да Је реч о суперпродукцији овог артик ла, који сада, ради одржаља цене, по примеру Американаца, уништава ју самн проиавоћачи. И у том уве-, Ј)ен>у могао би и отићи до пред лив анцом „Меркур" у француској улили бр. 40 вије стајао велики камион св натпиоом Лржавни монопол", нз гога су истоварили сандуцн са и упа љачима". Радило се, наравно, о швер цоеаннм „упаљачнма", које су финан еисхи органи Управе монотола прижугтили, н*и, боље, одузели, од трговаца, грађана, широм целе КраљеЕнне. „Упаљачн", као котсуренинја жи1жицама, не уживају никакве симпа тиЈе Управе монопола. Далеко од тога. Да бн заштитила своје приходе каје црпе од жижица Управа ионопо ла је ударила велмку таксу на „упад»аче", гоја се наллаћује прилнком в>иховог житосања и која нзноси од 70 до »0 дииара по комаду. Ме}*утнм. баш ова велнка такса којом су оптерећетеи упаљачн претворила је овај арткхал у предмет необично водесан за шверцоеан>е н, према томе, у предмет који омогућује лепу вараду уз мали труд. Јер, док се најобнчннји жнгосани „упаљач" не моасе купити »спод 100 динара, дотле се пшерцоваки може добити аа 20 динара, па од неких Говци налазе „ннспирације" за швер цовање, а потрошачи за куповину. И према једннма и према другнма фннансијски органн Управе мотеопода подједкажо су строги. За свахл наћеЈШ нежнгооани „упаљач" казнл и трошкови износе 1200 динаЈра. Та1оо да 1« оотај кога ухвате финансијскн органи да се служи »ежигосанни упаљачем имао више рачуна да је купио златан — али, нарав-но, жиго сан, — „упаљач", него што ое полакомио за привредном добити. Свн конфисковани „упаљачи", са пеле држав«е територије, шаљу се у Београд, где им је судбтта одређетеа, је-р је закон у тнм стварима прецизан н к-атогоричан: сви шзерцован монополски предмети имају
Милионн у пламену тал у велтаснм пећнма лнв«ице „Меркур". Озом тгретапан>у конфисковачтгк „упаљача", гарисуствовала је на-рочита комиоија Управе монопола, кој\ су сачи«>а&али г. г. Павл € Алексић, члан Управе моиопола; киж. Танасије Аритоновнћ, Ђорђе Живжовић, внши кнспектор и Момчило Јеротнћ, члан Месне контроле. Присуствовао је н власник ливнице г. Сав-а Лозанић. Јуче је претопљено у полуге читаво брдо „упаљача". Било кх ј« нешто гере-ко сто хиљада комада. Ако се узме цегна од 20 дкнара, по којоЈ се ценги обич^но продају ови нежигосани упаљачи, онда излази да је јуче гтретопл^епо н ункште-но за два мн.тиона дннара „упаљача". Пошто је завршено са гтретапањеу* „упал>ача и , прнступило се уништавамаље. У овој раалици „кремења". које се, такоће, у ведннара по комаду тр-, лкхо '| ие ? и шверцује али н. наравно ■ - од фкнансиЈ<жих органа редовно заплењује. У пећн лквкише „Меркур" бачегно је јуче 40 кмлограма овог ску поценог артихла. Како у 40 килогра ма нма око милион н по комада кре. мек>а за упаљаче н како се оваки поједкнк комад лродаје по јед-агн динар, то је н вредност данас спаљенот кремења лако утзрдити. Тако су пећи лнвкиие „Меркур" имале дакас )е дан необичан „обед", којн је коштао, ■ни ман>е нн више, но трн н т»о милиона дкнара. Над лицима од којих је конфиоковано овкх сто хиљада „упаљача" изречено је за гареко 100 милиона динара казне. Друга је ствар да ли је толитоо и наилаћено, дали ће икада бити наплаћено. Бр.
| днтељ ра.ти подизања уметничког 'воа оперских претстава. Изволите прииигн, Господнне Дирепсторе, уверен>е о иои одличнои поштовању. Управннк Народног позоришта Д. Илић * Кропичар рубрике „Наши дани" нн је критиковао рад Управе Народног позорншта, најмање био тенденциозан и износио ненстнне, већ је, с об зкром да је г. управник Позоришта рекао у једној изјави за поступање : г ђ. Весннћа око његовог комада ' „Његова последња авантура" да је чудно, — само кокстатовао оно што ј Сс радн у Позорншту. Извештај Југословенског турннг клуба о стању времена и снега 29 јануара Бистрица — Бох. Језеро: —14, ведро, 10 см. герашњавог новог снега на подлози од 1 м. старог снега, сму чање идеално. Блед — Језеро: —6, ведро, тнхо, добар онег 65 см., лед употребљив за кл-и-зање 26 см. дебљкне. Крањаса Гора Ратече — Планица: —12, ведро, тихо, добар оно 120 см. ПохорЈе: —2 до —7, ведро, ткхо, 70 до 125 см. доброг снета, смучање ндеално, сањкалнште употребљнво. Копаоник: —16, 20 см. I прашњавог новог скега нл подлоак од 70 см. старог снета, смучање ндеално. Ртањ: —8, снег 40 до 60 сн. према висилш положаја.
мНишки Киртен" сио се у ћелиЈи затвора
Ннш, 31 јануар. У Нншу је Јутрос изазвала велику сензацнЈу вест да се Богдаи Видановић, познат под нменом „Нншки Киртен", обесио у затвору Окруж ног суда, где се налази већ више
Видановић Је био оптужеп за пеколико дела, за коЈа кривичнн закон предвића смртну казну. Он Је оптужен да Је убно радницу фабрике кожа у Нишу Цану Николићеву, за коЈе Је убиство бно у своЈе вре ме онтужен н пуштен доцниЈе на слободу днректор нишке фабрике ко жа Хуго Телчер. Телчер Је пуштен на слободу, пошто се доказало да Је невин. Се.м тога, Видановић Је оптужен да Је убио ЗоЈицу Преметарски и њену кћер, као и да је убио две иладе девоЈке 4 септеибра ове године у околкни Ниша. На суђењу, коЈе Је одржано ту ско ро, Видановић се стално бранио да нема ннкакве везе са овим убиствима, тврдећи да су му сва признања нзнуђена у полициЈи. Због тога Је суђење одложено, да би се позвали све доци коЈи би посведочили о начину његовог саслушавања. Међутнм, Јутрос се сазнало да Је Вндановиђ извршио у затвору само убиство. Док се надзорник затвора налазио негде ван зграде, Видановнћ Је завезао Један канап на прозор ћелнЈе в остао ввсећн.
Ц
Поштовани Господкне Днректоре, У Вашем цењеном листу од 29 ово* ме-сеца изишла је белешка „Наши дани". у којој се говори о коиаду г. Веснића „Његова последња авантура". Како писац чланка тенден ииозно претставља необавештеној пу блнци издавање једног званичног уверења од стране Управе позоришта под иојим потписом и износи раз ке неистине, молии Вас. Г. Директоре, да у кнтересу истине, коју Вн и Ваш лист високо цените, изволите објавити следећу исправку: 1. Писац чланка „Наши дани" тендекциозно је претставио читаоцииа да ја имам некакав сукоб или да водим полемику са г. Веснићем. Г. Веснић води полемику са листом „Време", због неког напкса са којим ја немам никакве везе и који се искључиво гиче г. Веснића као писца. Такође са г. Веснкћем нисам ни у личном ни у пословном сукобу. 2. У целој овој ствари давао сам сгмо обавештења по службеној дуж ностн. Кад је недавно у „Времену" сбјављен један напис о г. Веснићу и о његовом последњем комаду, заинтересовао се један београдски лнст н преко свог сарадника затражио ин формзиије од Управе и од г. Веснића о коиаду „Његова последња авантура" Ограничавајући се само на стварне податке изнео сам само оно како Је било и го: Да Је писац коиада „Његова последња авантура", под потписом Н. Н. Н.. поднео Управи своју драму са спроводним писиои на омоту, у коме моли да је ја лично прочитам, да затнм позовем своје референте и да замолим једног од њкх да место пис ца прочнта комад, изразивши же« љу да тај чнтач буде г. Веснић, за кота вели „д а Је недавно дивно читао нашег г Нушића и да добро чита своје ствари на радиу". Уопгалои, текст писма Је дословно обЈављен у Јелном београдском листу од 28 овог месеца. Пнсмо је заведено у регистар дела и иоже га свако вндеги. Рекао сам, даље, да сам Ја прочитао комад, да ми се учинило по обра ди и сти.ту да Је пнсац сам г. Веснић, да саи иу то одиах и рекао, али ие је ои уверавао да сам у заблуди. Из
Јавио сам да комад нксаи узкмао ни у какву коибилацнју за приказивање, кити сам га давао на реферат. О коиаду нисам више разговарао са г. Веснкћем, нити ми је он давао своЈ , суд о њему, нити сам га Ја тражио, ни усмено ни писиено. Изненадило !ме кад саи у новинаиа прочктао да | Је коиад приказан и да је његов писац г. Веснкћ. | Све што Је горе речеко, апоолутно је ксткна н одговара чињеницама, а изнето Је због тога да не би било какве поиетње и заблуде. 3. Г. Веснић Је тражио такскраном претставкои уверење да нкје давао реферате о коиаду „Његова послед ња авантура" да би се одбранио од напада у јавносгн. То уверење саи му жздао према закону под броЈ 441, и оно садржи тачне чињенипе. Нкгде н никад ја ннсаи тврдио да је г. Веснић давао какво усиено кли пнсиено иишљење о горњеи коиаду. 4. У квалификацију г. Весккћевог поступка ни у критику на њега нисаи улазио, нити саи н једном речи ЈЈвразио какво своЈе мишљење о поступку г. Веснића, оставио сам да он за Јавност то сам објасни, ако сиатра да је потребно, те преиа томе нншта није могло давати повода пнсцу чланка да измисли некакву то божку полемнку између мене и г. 1 Веснића. 5. У поиекутом члакку пнсап се ■ обара на Позориште, тврдећи како се у њему не ради н не решаваЈу ни' какви крупкиЈи проблеии. Ради обавештења изнећу саио следеће. У току ове сезоне, од 1 септембра до краја Јакуара. у Позоришту су урађене ове ствари: а) За 6 месеци повећан бруто прихода од претстава преиа прошлого дишњем у истом вре«ену за око чет врт иилиона; б) установљена ваграда м ваЈОољу драиу; в) установљена Глуиачка шхола уз Народно поаориште у Београду; г) решено питање друге зграде ко Ја се отвара 4 фебруара н почнње рад; д) образован вечерњн хор као до'. пуна сталног хора у опери; ђ) ангажован стручии оперски ре-
Богдан Вндаповнћ
ПРИКДЗУЈЕ ПРЕИИЈЕРУ Д9Х0ВИТЕ И РДСКОШНЕ ШЛДГЕР ОПЕРЕТЕ
ЦАРЕВИЋ
у којоЈ главну улогу игра и пева дивна колоратурна певачица
и симпатични тенор минхенске опере
МАРТА ЕГЕРТ ХАНС ЗЕНКЕР
У осталим улогама:
Ери Бос, Георг Александер, Ото Валбург и Ида Вист Музика: Франц ЛЕХДР Дивни музички шлагеои, хорови, балалаЈке, духовит садржај, прекрасни снимци француске Ривијере и баснословна раскош. ДДНАС У БИ0СК0ПУ „КСРЗО"
57611