Правда, 01. 02. 1934., стр. 8

— П Р А В Д А

ПРЕМИЕРА ФРАНЦУСКОГ КЛАСИЧНОГ КОМАДА

Чувени писац трагедија нз класичног седамнаестог францусног столећа Шан Батист Расин на Београдсној позорници ПРВА ПРЕТСТАВА РАСИНОВЕ ЈкТАЛИЈЕ" У РЕЖИЈИ Г. Р. ВЕСНИЋА, А У ПРЕВОДУ ПЕСНИКА Г. СИМЕ ПАНДУРОВИЋА РЕДИТЕЉ Г. ВЕСНИЋ О СВОЈОЈ СЦЕНСКОЈ КОНЦЕПЦИЈИ

Нзјзад ће и београдска сцена бнти место са кога ће се чути ввоики и трагични стихови класичног фран цуског писца из Седамнаестог столећа, Жан Батиста Расина, — место са кога ће на све четири стране гле далишта пошумети стихови мермерно лепи, чедни у својој неокаљаној чистоти, стихови Седамнаестог столећа француског класицизма, које свакн добар Француз и данас одушевљено говори н слуша. То столеће француске културе дало је као једног међу првима Расина, поред

Г. Рад. ВесЕшћ МолиЈера н КорнеЈа. И Расин је и данас, после толиког времена цеи>ен и вољен, а нарочито цењен као узоран писац код кога се може научити свак како се пише н говори чистим језиком, милозвучним француским језиком. Као што је познато, Раснн, рођен 1639, а умро на завршетку Седамнаестог столећа, у го диии 1699, написао је низ трагедија, међу којима су особито биле цењене трагедије „Берениса", „Брита' никус", „Ифигенија", „Федра", а најви ше, можда, међу њима баш трагедн ја властољубиве „Аталије". Ову по-, знату трагедију, која се н данас истиче као пример изванредних стихова, пуних чудесне лепоте, превео је боље рећи, препевао, песник г. Сима Пандуровић. И у његовом пре воду, који је примљен за сценско извођење у Београдском Народном позоришту, није Расинова класична реч ништа од своје лепоте изгубила. Премиера „Аталије" биће у четвртак, 1 фебруара, у новој згради Народног позоришта. На тој пре миери имаћемо прилике да видимо и режију познатога редитеља г. Веснића, и глуму г. Добрице Милутиновића (који се, нажалост, све ређе јавља) и глуму кнтелигентне и изврсне глумице г-ђе Злате Марковац, као и многе друге наше одлич не уметнике из драмског ансамбла. Г-ђа Марковац ће играти насловну улогу, Аталију, а г. Добрица Милутиновић биће у улози првосвештеника Јоада. Остале улоге подељене су овако: Краљевића Јоаса игра г -ђица Бобић, Јозафату г -ђа Каталинић, Саломиту г-ђица Ткићева, девојке из Хора г -ђа Ј1. Петровић и г -ђица Н. Микулић, Агару г -ђица Л. Јовановић, војсковођћу Абнера г. Драгољуб Гошић, Матана, свештени ка бога Бала, г. Никола Поповић, Захарија г. Старчић. Играју, загим, и г. г. Бошковић, Душановић, Бурја, Живановић и др. Декор је дао г. Загородњук. Музика је од Менделсона, а диригује г. Пордес. Премиера у Београдском позоришту даје се после 240 година од прве претставе у Сен-сирском заводу, у коме су госпођице, под управом г -ђе од Маитон, у присуству краљевске породице Луја Четрнаестог, приказале Расинову трагедију, Досад је г. Веснић одржао велмки број проба, а нзрађени су, углав ном, и нови костими и нов декор. Пре но што упитамо г. Веснића о самој режији „Аталије", поставља мо му ово питање због кога су делом у јавности ширене вести како г. Веснић уопште Ојставља позориште. — После вести да сте разрешени

са дуисности генералног секретара Позоришта у јавности с« мнслило да се повлачите из Позоришта? пи тамо данас г. Веснића. Г. Весннћ одмах то демантује: — Моје повлачење са положаја секретара није било само акт Управе Позоришта, већ и моја жеља, коју сам изразио и усмено и писмено, да се повучем из административних послова и посветим позорнкци. И сматрам, зато, да је овај период нов у моме позгоришном делању, што је био мој сан из оних времена, када сам се, пре 27 година, посветио позоришту. Мене не занима администрац^ја Позоришта — мене занима позориште, које је главно поље рада једног позоришног човека. А, затим, прешло се на Веснићеву режију „Аталије". Ево шта вели редитељ г. Веснић: — Моја је тежња била да ову псеудокласичну трагедију, по речима Боалоа и многих других великих француских књижевника, ремекдело Расиново, прилагодим једној раеалној и психолошкој глумачкој интерпретацији, у складу са захтевима савремене позорнице. Францу ска комедиЈа, која гаји култ Расинове трагедије, нарочито у сјајном рецитовању Расинових стихова, треба да буде сваком редитељу један од идеала, али модерни редитељ треба исто тако да тежи и да уђе у психолошка понирања, да прикаже животне сударе и збивања, која су најважнија у једном уметничком сценском делу. Требало је сачувати стил трагедије и епохе, а дати једно човечанско обличје које треба да буде блиско савременом човеку. Ради тога, са глумцима и сценографом, дато је, мислим, једно хармонично тумачење Расинове трагедије. Да ли сам у томе успео, видећемо. То су главне интенције моје режије, које сам Ја, разуме се, развио и до детаља... Ћ. Зборови Народне странке

Посета бугарских инвалида Београду Изјаве г.г. Гиадова н Поекалева. О Ускрсу посетнће Југославију бугарскв ннвалидн. Апсолутна сагласност ратннх ннвалнда. Софнја, 31. Претставници бугарских ратних инвалида били су љубазни да приме данас нашег дописника у Софији и да даду преко „Правде" за југословенску јавност изјаве: — Уоићени смо посетом наше браће Југословена, рекао је г. Георгије Гиздов, претседник Удруже ња бугарских ратннх инвалида. Они су стварно наша браћа по крви, I патњама, језику и судбини: За време рата они су страдали као и ми. ХоКу да подвучем да они који су највише настрадали у рату међусобно један другоме праштају. Сви смо ми чланови велике међународне орга- | ганизације „Сиамак", која се бори против ратова и ради за учвршће-

1-11-34 ЗАВЕРА УМОБОЛНИХ У ДУШЕВНОЈ БОЛНИЦИ У ВИЛ ЕВРЕЈУ Побуна лудана у једној од највећих душевних болница у Француској ЛУДАЦИ САВЛАДАЛИ ЧУВАРЕ И УПУСТИЛИ СЕ У ТЕШКУ БОРБУ С ПОЛИЦИЈОМ

ПЕРЕ, ПЕГПД И ШТИРКД

крагне и кошуље, мекане и тврде као и сво остало кућевно и кафанско рубљв, по сиижении ценама „ЧИСТОЋА" ТЦ М-Ш ВИЈШЕ ВОИЕ ПЛ 24-566 ФИЛИЈАЛЕ - БЕОГРАД: Пмпићев« 19, Цвра Николе 11 13, Његуше ва 5, Крад>а Петра 85 а, Мутапова 60, Балкапска 20, Мајора Илића 13, Синђелићева бр. 2. (Угао Краља Александра). Узуи Миркова 12, Краља Александра 184, Кн. Милетжиа 91. ЗЕМУН: Крам Петра 14 ПАНЧЕВ01 Јабучка Пут 6. СМЕЛЕРЕВО: Улкаа Краља Петрв 4. ^7253

У прошлу недељу, 28 овог месеца, Југословенска народна странка одржала је 12 зборова и пет конференција у разним местима државе, и то: у Добронцима, срез румски, збор су одржали г. г. др. С. Бачић и Влада Крстић, народни по сланици и инж. ЈБ. Стојковић, члан из Београда. У Бачком Градишту одржали су збор народни посланици г. г. др. Н. Кешељевић, Милош Драговић н Јосип Стажић и члан из Београда г. Д. Вучковић. У Сенти су одржали збор народни посланици г. г. др. Никола Кешељевић и Јосип Стажић и члан из Београда г. ЈБ. Пајчић. У Потиском Св. Николи збор су одржали г. г. Милош Драговић, народни посланик и члан из Београда Д. Вучковић. У Чоки су одржали збор г. г. народни посланици Кеше љевић, Стажић, Драговић н чланови Љ. Пајчић и Д. Вучковић У срезу Глина одржао Је тога дана три збора г. др. Милан Метикош, народнн посланик. У срезу Великоорашком, одржао је два збора народни посла ник г. др. Живан Лукић. # У Кушиље ву, срез ресавски одржао Је збор г. др. Лаза Стевановић, лекар из Београда и члан Главног одбора. У Доброти, Бока Которска, одржао Је велики збор адвокат г. Ђура Драшковић. Сем ових зборова истог даиа одржане су конференциЈе у Панчеву, Црепаји, срез ковачички, Руми, Свила|нцу Ј Вишњици. На свима зборовима и конфереицијама било Је велико учешће и врло велики броЈ говорника мештана. ипшшпшппнпнпшшппшнппшншпиптнпшппшнпнпппнптипи Деманти г. Идена Лондои, » 1 Јдатуар На с»№оћ«о| седшши доњег дсл»а државчи потсетсрета(р »а нностраие посло»е, г. Идеи, дао К отаимртцу изјаву, одгов-арају^и на једиу кнте<рпелаиију у »«зи са кокфлиптш из« мећу Немачке и Аустрије. У сво!0) изјави нагласио је, да иису истигните вести, које « ширу 7 страно) штампи а којима I« еиглеска влада св< учиилла да одгово«ри вустр«)ску вла ду од тфедузетог кор-агка »од Друштва народа. Еигл-еска влада не жели да утиче на унутарње политичЈое одлуке Аучггрије, а н>«н сукоб са Немачком )е ипаж интерна ствар Аустријв и Рајка.

Георги Гиздов, претседник Општег савеза ратннх инвалиДа н>е мира и потпомагање ратних нивалида. За време рата ратници су *:ртвовали све што су имали: и.ма»,а, здравље, живот. На заједничким седницама ми смо констатовали да ни бугарско нити југословенско законодавство не задовољавају онако како би требало потребе својих ратних инвалида. Слободно можемо реКи да смо страдали за време рата, а да страдамо и сада. Радо се одазивамо понуди југос.човенских ратних инвалида да посетимо Југославију. У фебруару месецу сазива се седница нашег управног одбора. Тада ћемо утврдити појединости за нашу посету. Са претставницима Сиамака — претседником г. Недићем, са секретаром г. Дивалом као н претседником београдског Удружења г- Јововићем — потпуно смо се разумели.

Париз, крајем јалуара У једаоо од највећих душсвлих Оол ница у Француској, у Вил Еврију, у којој се налазе хиљаде несрећника, за увек одељених од реалног света, и над чијом би капијом могао сасвим у складу стајати Дантеов стих „Ви, који овамо улазите, нап>стите све наде", догодио се пре неколико дана Један редак догађаЈ. Под необичним окологостима, ко|е још нису објаилњене, у овој душеано«ј бо.гницн избила је изненадна псбу(на. Ову „побуаду" организовала су два л&дака, и то на начин због кота би се могло посумњати у њнхову неурачунљивост. Велики број лудака систематски су се жалили на поступа ње чувара а када ово није помогло. лудаш су одлучнли да своје чуваре иападну. Овај изненадни напад извршен је пре три да«а, непосредни пре ручка, када се у тр>пезариЈи ок>-пило око двадесетак лудака. У дворани су се тада налазила само два чувара. Њих ру лудаци савладали, бацили на земљу, везали и уста •им запушили крлама. После тога, лудаци су ове несреЉие чуваре страх«вито истукли. Изгледа да це ова победа лудацнма дала одважиост и за душевно неуравнотеЖене толико опао^о сал^опоуз дање да су они, у групи, истрчали затим у башту. Оаде су наишли на једног чувара, кога су одмах напали и снажним ударцима оборили и отели му свежањ клуучева. Међу овим кључевима налазио се и кључ главног улаза. Прошло је једва деоет минута н сви ови лудаци нашли су се с оне стране внсоког знда. Лудаци се — како би се то, можда, могло очекивати — иису разбегли, но су остали заЈедио и у великој гомнли кренули у саму варошицу Вил Евре. На друму су орели један аутомобил. Неколико лудака иотречили су се преко друма и ауто је морао стати. Прва брига лудака била Је да шофера избаце из седишта. На ње гово место сео је лудак Рус Борис Рајцер, који је раније бно шофер у Парнзу, али је доцније због симптома дудила интерниран у душевну бол

ницу, у Вил Еврију. Био је то велики туристички ауто, у коме оу се налазиле две даме, које су, запомажући, хтеле да напусте аутомобил. Једну од ових дама лудаци су, ипак, ухвачилн и напнали је да их прати на њиховом „издету". Разуме се да свих двадесет лудака нису могли стати у аутомобил. Само шесторица ушли су у ауто и заузели седишта поред несрећне даме. Два су се лудака попела на кров аутомобила, један је сео к-рај лудог шофера, а оСтали су продужили пешке. Луди шофер потерао је ауто свом брзином и тако ушао у варош. Због ове вратоломне брзине, она два лудака на крозу аутомобила нису се могли одржати, не1ч) су у великом луку одлетели и пали на земљу. Један од ових несрећника у паду се ухватио за дете које је пролазило и тешко га повредио. Други лудак, ко ј'н је слетео са крова аутомобила пао је зачудо на леђа једног вола, кога Је баш један сељак терао улицом. Овај во се поплашио и побеснео и, са оним лудаком на леђима, појурио низ улиде, сејући на све стране ужае и панику. Ауто са лудацима и оном несрећном дамом налетео је, међутим, на једну продавницу воћа, а затијј је сзом брзином улетео у излог једне радње, где се заглавио. О безглавом бекству л>'дака извештена је полиција и пожарна чета. Лудаци, који су били притешњени У аутомобилу, добили су напад беонила. Они су, пре свега, разбилн прозоре аутомобила извукли се из њега, а затим прешли у радњу, коју с/ немилице почели демолирати. Када је, најзад, пожарна чета дошла пред ову радњу, покушала је да млазевима воде истера лудаке, али са мало успеха. Лудацн су напали једног пожарника и убили га на месту. Пожар ној чети горитекла је у помоћ полиција и жандармерија, и лудаци су тек после дуге и огорчене борбе могли лудаке савладати и вратити у лу дницу. Прилихом озе гужве заглавио је и шофер Бор|(с, кога је једаи лудак за време борбе са полицнјом задавио.

НАЈБОЉЕ НАОЧАРЕ

ОО

Једино ОПТИЧАР МАИДИЋ ПАШИЋЕВА 8. 57283

Александар Паскалев, секретар Иивалидског савеза Слободно јавггв преко н Правде" да су бугарскж н југословенски ннвалидн у пуној сагласности. Квда смо били код првтседника владв г. Мушанова, он нам јв срдачно ■ искрено рекао: „Нзихова Величанства отпочела су дело споразума н аблнжењв. Ванв ■ свнм народним органнвацијама ј« да нвставитв то свето дело". И стварно, на нашим ваједничким конференцијама ми смо се у свему споразумели. Ратовн су фабрике аа инвалиде. Онн морају престати. Бугврски ратнн иалиди помоћи ће сваку акцнју споразум нзмеђу Бугара ■ Југословена. Југословенски ннвалидн ауторитвтивно ■ достојвнствено могу дв св ваувму ва што скорији, прввилиији н срдачнијп споразум између наших народа. Изјава г. Александра Паскалева, секретара Удружења. — Потпуно сам солндарви са ивјавом претседникв г Гиздовв. Мн. ратни инвалндн највише смо настра далн у рату, вато највише желимо мир. Тежимо »а мир васнован на правди, човечностн и поштовања на ционалног достојанства наших брат ских народа. СреКан сам пгго смо св св нвшом браћом и» Југославије потпуно сложили. Пишитв преко „Правди" да смо мн још једном кон стстатовалн како смо браћа у свему: језик, храна, обичаји, иарави, темперамент ■ друго. Са Србима смо се у ратовима страховито борили али по души н крви смо брапа. Ни Грци, ни Румунн, ни Турјји нису нам толико блнски срцу и

"Борба оно посланнчног мандата за срез млавснн« У „Правдн* од 24 јалуара тек. год. изатпао ј« допис из Петровца нз Млави а под насловом „Борба око послаиичког иандата за срез млавски". Катоо с« у односноме допису запажа тенденциј« дописника, да гштање посланичког мандата за срез млвжлси, које г. Ж. Ђорић, адв. из Петровца, поставља, престави тако *ао да је г. "Борић у празу, тј «а основу Закона о штампи молим Уредничитво „Правде" да даде места о®оме мом одговору. Тачно је да је г. Ђорнћ издао пла кате упућене пријатељима, у којима износн однос нзмеђу мене и њега у питању посланичког мандата, који тражи да му уступим по уговору. Ја сам иа ове плакате г. Ђорића реагирао такође штампаннм плакатима, утгућеним пријатељима, у којима сам изнео разлоге који ми не допуштају да мандат посланичкн устугшм г. Ђорнћу. Допнсиик »Правде" на мога плаката цитнрао је само један део, тако да чнтаоци могу доћи до закључка да је г. Ђорић у праву што не одговара стварности. У сукобу је са истином тврђење дописиика да се због овога питања у Петровцу „осећа велика политичка ва <иптреност и н да )е плакат г. Ђорића, изазЂаао „сензцију". Жеља г. Ђоркћа за тк>сланичкил> мандатом ииЈе нзаазвла иикакве политичке заопггрености, а плакат иикакве сензаццЈе. Све је ово од стра«е ггријате.ч>а ггравнлно схваћено као маштање н амбицнја једнога човека

душн као што су Срби н уопштг Југословени. На авједннчким саствнцима констатовалн смо да су ратни инвалидн н код побеђених и крд победнлацв не налвае у најбољем стању. Ми у Софији читамо орган југословенскнх ратних инвалида. Исти болови, нств патње, исте бриге меродавннх. Светска привредна криза притнсла јв све. Радимо да ааједннчкнм напорнма спасемо наше народе од дубоке социалне криве. Молкмо да преко „Правде* вахвалитв југословеискнм инвалидима на пажњи њихових претставника коју су нам указали својим доласком у Софију. Исто тако молимо да објавите садржину овог телеграма аахввлностн, коју смо прнмилн иа Дрвгомана: •У моменту када прелавимо границу ваше вемље, где смо тако срдачно примљени, дугујемо вам срдачну благодарност за гостопримство и братство- Живелн братски бугарски инвалиди. Недић, Дивал, ЈовановиК". С. П.

без политичких заслута и народно^ поверења. Дописник „Правде" повео се за г. Ђорићем, па и сам у допису тврди. како је г. Ђорић „увређен сазвао Једиу конференцију на којоЈ је нзнео цео случаЈ". . Познато је да прилнком избора по сланичких гласова четрДесет акадомика ништа више не вреде од гласо* ва четрдесет говедара, и да истина не мора увек бити на страни школованих људи. И у овоме случају истина није н* страни г. Ђорића и дописиика „Прав де", који износи да је одржана нека конференција. Ако је било какове конференциЈе, она је могуће одржана између пет до шест пријатеља г. Ђорића, из Пе тровца, али партијским органнззцнјама од тридесет и четири огиптина у срезу о овој конференцији није ништа познато, а потребно је да се зна и чује шта о озом питању мисле и они са села, који нису без гласа н својнх права. И у моме одговору на плакат г. Ђорића изјавио сам и овом приликом изјављујем да је г. Ђорић овојом неактивнсушћу за време посланичких избора, а и својим радом за време спровођења партијске организације и оттштинских избора, ко1и је рад стајао у сукобу са жељама већине политичких приЈатеља, изгубио право да буде њихов преставкик у парламенту. „Пропаст твоЈа од тебе ИзрШЈљу". Захвалан Уредништву „Правде" Петровац на Млааи, 25 јануаоа Младен МнлошевиК економ и народни послаагитс за срез Млавски

Рад на изграцњн пруге Прнштнна-Куршумлнја

Приштина, 30 јануар Овлашћено предузеће „Батињол а. д.", у чцјој се режији врши изградња новопројектоване железнице, узелоЈе у зак>тп и изградњу њеног другог де ла, крака Приштина — Куршумлија, који ће се наставити од Приштине преко Подујева, Мердара, Лаба аа Куршумлију и ту спојити са већ постојећом железн1гчком пругом КурШ1 '.млија — Прок^пље — Ниш. Железничка траса Пришгина — По дујево већ је припремљена. Услед ве ликог уопона иопред Препо.тца н ту нела, кајнм бн се пр>та ове спојила са Куршумлијом. преко лековите, шу мовите Куршумлијске Бање, ткшјто би овај крак бно несравњено многв тежи за нзградњу и нзиокивао мно« го веће фингнсиске жртве, — одлучено је да прута иде преко Мердара. Најбогатији и најплоднији део ЈУжне Србнје, Лаб са Ма»лим Косово«, добиЈа у економско — трговачко« шромету овом миоп^