Правда, 01. 02. 1934., стр. 5

1-11-34

П Р А В Д А

ПРвДЛвЛЊв г. ДР. ДУШАНА МИШИЋА Финансијсна ситуацнја Францусие

Г. др. Душш Мншкћ ојфжао I« оиноћ м ржлку пгр«лаван>е о фшажгијооо) ситуаиији Ф(раицуске. У свом« пр«ла»ан>у, г. др. Мишкћ Је кзмеђу оствлог рекао: Фратшуска спадв у рад мјписнх оила кој« нграју пресудчу улогу у лзнашн>см маћумародном лруштву, како у поглсду политичком, тако и у погледу призредном н фкнансијском. Нарочнто на по.ђу фннаноијском она је >тек предњачила, и порсл великих искушења кроз која |е про.тазила. Њен став у погледу одржаван>а златнога важеља нзазвао је опште повсрење у француску валуту, која се давас сматра као најстаби.тннја и кајоигуркија левиза. Њене јавнс фмнансије претставл»ају једну од најсолиднијих основа, на којжма Француска засшаа данас свој ггрестиок, како у одиозу према авојим грађаннма, тако н У односу према осталим државама. Ни једна држава није прежнвела последње лве године такве политичке парламентарне драме као Француска, а искључиво ради оаннрања својих јавних финансија. Сем тога, Француска »ије никада била у опаоннјем фиванснјском положају него пгго је ла»ас, и никада њенв финанснјска судбина иије 5ила у већој завнсностн од тога флуидног фактора, кој« се навиза позерење, а који )е данас »ај- ! битнијн услов финансијске онаге поједииих држава. Зато )е од општег интереса >-познати се са ггравкм ста&ем француских јавннх фииажтја, | јер борбе, које су фраицуске владе ' »одиле последњнх година радн сузбн)-ања буцетских дефтагита, пуне су драгоцене поуке. Фраицуске )азие фи »а »сж|< аапале Ву у велике тешкоће, које су мање више погодиле све државе без раз«ске. а које су настале као неминовва последица аветске гризе. Општа по )за опадања буцетскнх прихода испољила се одмах после 1929 годиве и у Француско). Од 1927 године до 1933 године буцетски расходи Фралцуске повећа.ти су се од 39 мндијзрди франака на 53 милнјарде, ијгн за 14 милијардн фракака више. То повећање расхода изазвало је буоетску поремећеност почетком 1932 годнне. Пароле, ко)е су се употребл »авале приликом мајских нзбора 1932 године, биле су највећим де-том веааие за текуће финаиоијске проблеие. За време изборне кампање Ерио је бацио крилатицу: за дефлацију буцета и.та за новчану икфлацију. Француски народ је дао свој глас за левичарске страике очекујуЈуи од н*их, како заштиту својих фнскалних »нтереса, тако и оаиирање )авиих финансија. Картел радикал-сотгија.тиста и социјалиста олмах је узео власт, и са Ериом на челу образоввна је после избора прва картелиспичка влада и све владе које су следовале овој Влади биле су до данас искључиво владе картела. За правилно разумевале оишк фииансијске оитуације Фраицуске, потребно је објачтнити услове под когима су картелистичке владе биле на власти у Француској. Ни једна странка у француској комори иије имала алсо.-п-тну већину, тако да оу владе иогле бити кли коицеитрационе или нацноналне уније или картелистичке, т. ј., у овом последњеМ случају, саста»л»ене од савеза кзмеђу радикал ооција.тиста и социјалиста који су у француској секцији радиичке интервационале, а на чкјем је челу Леои Блум. Партијска конституција Француске коморе обезбеди-та је Леону Блуму пресудну улогу у одржавању картелистичкнх влада на власти. Када његоз-а прупа ускрати поверење влади, она је одмах била у неизбежној кризи. Никада у парламвнтарној историји Француске није имао један социјалистички шеф тако пп^дну улогу у политичком животу Француске какву )е имао Б.тум после мајских избора из 1932 године и какву нгра улогу и дан дањи. Изузев једиво оставке Шотанове владе, — све су влале од месеца маја 1932 годи/не пале захваљујући искључиво ставу сопија.тастичке групе радничке интернапионале. Тако су пале владе Едуарда Ериоа. Пола Боикура. Далдјеа и Алберта Сароа. И све су владе пале на финансијским пројектима за санирање јавких фииансија, изузев влале Ериоа, која је пала на питању плаћања ратних дугова Америци, а.ти која би иесумњкво пала и без тога. с обзиром на природу фкнанси]ских реформи, ко|е су припрема.ти тадашњи министар финаснја и буцета Жермел Мартен и Палмад. Изгледа невероватно да су социјалисти Леона блума стално обарали картелнстичке владе и да су у новим картелистичким владама били увек подршка. О(ни су их примали под свој скут, да би их потом руши.та. Леон Блум и са једном ретком встрајношћу, гвозденом логиком, са сиишљеним паролама и промишљевом демагогијо«. одбаиајући учешће у самим владама, заузео енергичан став гтротив сваке деф.тације буцета јсој « погаћа кнтересе најважкијих Гласача и давао свој глас само за таЈове финанои)ске реформе ко|е су нагмњале монополу, етаткзаци)*, колектквистичмим, уопште социјалнсти«поим те-жњамв. Владе картела Блум Је само утолико помагао уколико су служиле искључкво интересима социЈалистичке идеологије. Чкм тога ни)е било, он )е био против владе, а њеГо»и око 140 гласова долати гласоЧпњћ цеитрум« и деснице који изно6е око 220 и који су уаек спрелши да

гд»са)у протиа владе картела, сачињааали су већииу у којој су се давиле владе једна за друтом. У то) својо) игри соција.тасти су моралн мало попустити у последње време. Даладје је успео да их поиепа, али је само ма.та део са Реноделом на челу образовао групу неосоци јалиста, док су уз Блума остали око њнх 140 спремни да у свако доба идјтрагом свога шефа. ВладД Шотана одржавала се и имала успеха да остане ка власти искључиво зато, што су се социјалисти ангажовали да неће гласати ни против ње, ни за њу. и то из разлога, што су почели увмђати да ова њихова тзктиха изазива лагаи али акгуран резо.тт у широккм патриотским редовима француског народа и да је постојала опаоност, да дође до диктатуре. Да-нашња француска комора иије у могућности да створи солидну н непоколебљиву пар ламентариу већкну, и у томе је лежала опасност да француски буџет доживи катастрофу. А.ти је здрав разум и национални дух франпуских државника надвладао у великој мерн кобне последаде ове партијске борбе, које увек још у Француској претстављају рак рану. Овај кратак преглед улоге француских социјалиста у данашњем политичком животу западне републике, изнесен је, да се покаже да је проблем саннраља јавних финанскја у Фраицуској био у најтешњој зависности од по.титичке оитуације у самој комори, и да се ннкада није боље илустровала тачност оне класнчне нстнне, да без добре политике нема лобрих финансија. Многи су стручњаци истица.та у Фракцуској, да проб.тем финагнскјски >ч >пште не постоји, — јер Француска располаже са огромним богатсвима и могућностима, — већ постоји само политички проблем, који условљава правилно предузимање финансијских реформи. Г. др. Мишић затим износи кратак историјат рада појединнх влада, које су радиле на санирању франпуског буцета и које су, скоро ове, пале на том питању. У иају 1932, влада г. Ериоа, у којој је мннистар финансија бно г. Жермен Мартен, а увииистар финаиоија г. Палмад, израдила је пројекат за саниран>е буџета, чији |е дефицит до краја године предаићеи »а 10—12 милијарди франака И поред свкх уштеда и повећања прихола, остао )е још непокривен дефицит од б.тизу 5 мнлкјарди франака. Међутнм, в.тада г. Ериоа пала је ка пктању плаћања дуга Америии, а пала би и без тоге. Дошла )е затим влада г. Пола Бонкура, чији )е мкнистар финансија г. Терон преко котсије експерата утврдио да ће буцетски дефишит у 19зЗ изнети 10 н по милијарди франака. Г. Шерон је учинио херојски напор да овај дефнцит санира. Али влада )е •пала на питању смањења редовних чиновничких принадлежности, а и због новкх пореских повећања. Влада г. Далад)еа, са министром финанснја г. Жоржом Бонеом и министром буцета г. Ламуреом, усвојила је прннцип да се буџетска равнотежа не може одједном извршити, нити интегрално спровести. Решено је да се проблем дефицита реши само делнкично, узевши за базу 5 и по милијарди франака. Предложене реформе у том циљу изгласане су у Комори и у Сенату 28 фебруара 1933 год. Изгласан Је финансиоки закон за 1933 годину са признатим званичнкм дефицитом од 3.625 иилиона франака, док је стварни дефицит показиаао 4 милијарде н 841 иилион франака. Али при изради буџетског предлога за 1934. министар финансија и министар буцета кашли су се пред дефицитом од 7.718 милиона франака. Овога пута морало се прИступити санирању. Предвиђеми су нови приходи и нове уштеде. А.ти и влада г. Даладјеа пала )е ка питању оптерећења чкновничких принадлежности. Влада г. Албера Сароа, у ко|о) Је мкнистар финаноија опет био г. Жорж Боне, а министар буџета г. Гвр де, ниЈе се одржала ни месец аанв и била Је оборенв од социјалнста аа предложеним фкнаноијским реформана аа оанирање буџетског дефицита. Влада г. Шотана такоће ое гашла пред санкрањем буџетског дефицитљ од блнзу 8 милијарди франака, али њена оставка спречила је да оствари свој пројекат за оанирање. Тако је Француска и у ову буџетску годину ушла са дванаестинама, а тгитање буџетског дефицита остало је отворено и оно ће бити главни аадатак нове француске владе. Од прве буџетске реформв т месеца јула 1932 године за вреие Ериове владе па до краја прошле годиие спроведене финасијске реформе осигураде су нових прихода и новнх уиггеда у изиосу близу 11 милијарди франака. Да ове реформе нису предузимале француски буџет нашао би се двнас пред једним дефицитом од 15—16 мнлијарди франака, што претставља трећнну француског буџета. Уаимајући у обзкр да )е фраицуски франак ванредно солидан « да Франиуска банка располаже са «ајмоћнијом златном подлогом на овету, поред тога што заиста у Фракцуској постоје још обилне могућности ва спровоћење буџетских уштеда, мора се закључити да )е финасијска ситуапија Фрвнцуске заиста задовољаваЈућа и као тачва можв бити предмет свахог по8ереа>а,

ХЕНРИ ХОЋЕ ДА СЕ ОТРЕСЕ КАТАРИНЕ И СВОЈУ ДВОГОДИШЊУ ЋЕРКУ НУДИ НЕМАЧКОМ иАРУ ЗА ЖЕНУ

ШШ, ЈСифиа

Француски крал> Франсоа Први нерадо је гледао брзо и по његовом мишл>ек>у, незаслужено подизање I немачког цара Карла, којн је опет почео да импонује целој Европи. Франсоа је у Карла гледао много опасннјег ривала од ХенЈ)иа Осмог. И стога је млади и жустри француски моиарх смислио једноставан ^ план, да сачува престиж Француске и себи обеабеди реноме нај.моћнијег I владаоца у Европи: прво Ке се, макар и по цени крвавих ратова, обра I чунати са Карлом, па онда, ако устрба и са енглескнм краљем. I Франсоа се није могао у тим пројектованим ратовима ослонити ни на једног савезника, изузев на Млет ке. ,Али на Млетке није смео рачунати, јер су они тада век почели да се хватају у коштац са Турцима и имали су много главобоље како да одбране своју куНу. Карло тражи новаца од Хенриа На папу се француски крал> такође није смео ослонити, јер папа је почео да спроводи смеле планове, да обезбеди владавину Медичиа, да загосподари целом Италијом. А тада је мо^ало доћи до рата са Италијом. Тако је Франсон преостао само још Хенри. С њим очувати, бар аа извесно време, чврст савез и пријатељство, то би било сигурно средство да се Француска дочспа првенства у Европи. Франсоа је почео свв чешНе елати своје делегате на лондонскн двор. То су били стари ласкавци и искусни дипломати, али Хенри и Волзи нису били људи онога кова који се заносе лепи^! фразама и ласкањем. У исто време ■ иемачки цар Је слао своје емисаре у Лондон. Али Карло није био толнко сентименталан као Франсоа. Он није тражио Хенриево пријатељство, он је своје пријатељство нудио енглеском крал>у — за новац. То је била стара школа Максимилијанова, хоја је и овога пута јмала успеха и одзива код Хенриа. Карлови кзаслаиицн тражили су од Аенриа и Волзиа сасвим отворено и веома дрско 15.000 дуката и Хенри је новац дао, не узимајући од немачког цара никакву обавезу ни јемство. Волзи је у то време сјао од прввелике радости. Постигао је оно пгго је желео: да се и француски краљ и немачки цар отимају за пријатељство његовог крал>а... Франпускп прниц Хенри Док је Карло добнјао иоваца од Хенриа, Франсоа је тражио нове прилике да се договори и спријател>и са енглеским краљем. Кад му се родио други син, Франсоа га је крстио Хенрием (не Анрне.м, већ по енглеском: Хенрием Првим) да би и тиме доказао колико је пријатељскн расположен према Хенриу Осмом. Али такви знаци пажње нису могли да трону енгелског краља. Ф^ансоа је био веКи идеалиста од Карла и Хенриа. Волео је уметност, помагао је књижевннке, па је

Кћи Хенриа Осмог, МариЈа

чак ■ к» нностранства доводио еликаре и вајаре и откупљивао од њих њихове радове. Тако је славни италијански еликар Леонардо да Винчи, већ као стар човек, дошао у Француску и Франсоа му је приредио најсрдачнији дочек, рекавши Леонарду да су њих двоје једнаки: један је владалац у држави, други у сликарству. Франсоа је откупио чувенн Леонардов рад „Мона Лизу" ва 4000 златних форината. Та слика се и данас чува у париском музеју Лувр. Правника влатног броката По Волвиевом савету Хенри Осми је у мају 1 520 приредио велике и раскошне свечаности, на које је 1-позвао и Кгурла и Франсоу, варав-

но тако да се њих двоЈИца не сусретну у Лондону. Волзи је говорно краљу: — Потребно је да се приреди „празник златног броката", јер то Не бити достојни, златни оквир високе политике вашег величанства... Хенри се унапред радовао како Ке својим богатством и сјајем фрапирати француског краља и немачког цара. Био је сигуран да Ке ефект бити снажан и да Ке два монарха имати у будуКе виШе снажан и да Ке два монарха имати у будуКе више респекта пред њим. Кад се краљевска брада обрнје Још много пре него што се приредила свечаност „златног броката* у Лондону, Хенри је у веКем дворском друпггву, у коме су се налази-

1520 навукли су се таини облаци на политичко небо Европе. Хеири још увек одржава пријатељске везе са Фраицуском, а.та потајно већ преговара са царем Карлом, како ће поде.тити Француску. Европа на Западу се коље и убија, води б^смислене и свирепе братоубилачке ратове за љубав каприса и гсретеизија славољубивкх владалаца. А за то време Османлија снажно продире у Европу, заузима Београд и Будим и турски по.тумесеи прети да уништи хришћанство. Хенри дефккктивно одлучује да се отресе Катарине

ли ■ многобројни гости са Француског двора рекао, да необично воли и цени Франсоа Првог и за његово пријатељство Ке све жртвовати. Вероватно је да те речи веК нису биле искрено речене, алн Французи су за сада још веровали Хенр*рг. Он је још додао овој својој ивјави: — Све док св не будем сусрео са Франсоом Првнм, нећу бријати своју 6раду_ То је одмах јављено француском краљу и овај је положио исти вавет: неКе своју браду бријати све док не види Хенриа. Томас Волзи је говорио да је све то у интересу мира Европе, а у себи је помишљае на скоре ратове који Ке иКи за тим да се ослаби положај Франпуске у Европи. Његов мир је увек имао јак укус барута... Крал>еви заиста дуже времена нису бријали своје браде. Али једнога дана Хенри је без икакве потребе обријао браду. Када је то чула француска краљица-мајка она је беснела ■ говорила своме : — Какав је то човек који на овакав начин крши свој вавет. То значи да он не жели пријатељство са тобом, сине... Франсоа је увалудно покушавао да увери своју мајку, како савеаи и пријатељство краљева не аависе од једне браде, стара краљица је од дана када је Хенри обријао браду, слутила вло и опомињала свога сина да се чува свог дволичног пријатеља с друге стране каналаМладошења двадесет — вевеста две године Хенри је прво примио посету немачког цара Карла. Карло је са великом пратњом дошао у Кентербери, где су се оба монарха могла повучено и у миру посаветовати о свом ваједничком испаду против Франсоа Првог. Према Карлу енглески краљ је био невероватно љубазан и у тој великодушности је опппао тако далеко, да му је понудио руку своје двогодишње Керчице, принцесе Марије, знајуКи да Карло нема још дуго намере да се жени. — Али, ваше величанство, ивненадио се Карло, па њено величанство, принцеса Марија је још беба. Не уме сигурно још ни да изговара речи... — Нипгга то не чини! Моја Керчица је ваша будуКа жена.. Када одрасте, ви Кете се већ венчати. Хенри се постарао да Карло не види своју будућу супругу. а садању вереницу од свега две године. Принцеса Марија носила је још увек вереничку бурму француског до фена. Та бурма се није смела скидати због отмених француских гостију, који су стално долазили на лондонски двор. Карло је пристао на веридбу, али је у исто време од свога будућег таста затражио још 15.000 дуката. Карло је имао много разлога да оде задовољан кући и да сања о томе, како ће се ва.рачун Хецриев и фран

цуског краља он Једини ширити по целоЈ - Европи. Погубљење војводе од Бегннгхема У то време одиграла се у Лондону чувена Бегингхемова афера, која је наишла на велики одјек не само у ЕнгелскоЈ - већ и у целој Европи. Војводи од Бегингхема, најстаријем и најбогатијем племићу хтео је Хенри да покаже своју моК у исто време, да застраши и остало енглеско племство, да види како се он никога не боји и како неКе дозвољавати да се енглеско племство меша у његову државну политику. Бекингхем и његови претци увек су радо лили крв за енглеске краљеве и уживали огроман углед у земљи. Извођење војводе пред суд изазвало је у ЕнглескоЈ* велику сензацију. Једна оптужница против Бекингхема била је, да је, тобоже, рекао у веКем друштву и ове речи: — Ако се краљу ма шта деси ■ ако би изумрла дииастија Тудор, моја крв, крв Бекингхема најближа је круни... Ако је воЈ - вода од Бекингхема и рекар ове речи, Хенри га је сувиши строго казнио за то. Процес је био веома кратак- После саслушања сведока, који су сви теретили војводу, Бекингхем је осуђен на смрт и погубљен. Хенри Осми хтео је тиме да докаже да не трпи ни најмању алузију на промену династије у Енглеској и на истицање крвног сродства са енглеском круном. Хладнокрвни Хенри, који је рет*о када имао грижу савести, овога пута се ипак разболео услед претрпљених узбуђења у вези са Бекингхемовим процесом. Кардинал Волзи је видео јасно, да краља морн грнжа савести, али одрубљена глава гордог војводе није се могла више вратити на своја рамена. Хенрн Осми као књижевник Да би растерао грижу савести н отстранио мисли од ратних комбинација Хенри је почео да пише Ј *едну књигу. То је била нека врста црквене расправе, оштра полемика против начела Мартина Лутера и његове реформацнје. У књизи је Хенри на једном месту рекао: „Немачки реформатор увредио је мајку свију нас, свету пркву, а ко њу вређа има да искуси последице тог свог поступка". Хенри је још дуго радио на о« вој књизи, али су га нови догађајл у Европи омели у писању, јер је морао да посвети дуже времена дво боју, који Ј *е већ почео између Карла н Франсоа. У лето 1521 почели су се већ у даљини разазнавати гро мови. Борба, која је до сада текла путем тајне дипломатије, имала је да се претвори у отворену борбу. Нико још тада ниЈ *е слутио, да ће тај {зат између Карла и Франсоа траЈ *ати четири пуне године и да Ке се пророчанство старога Луја Једанаестог у целини испунити- А ЛуЈ* је рекао у своје време: — ОваЈ* дечак (мислио ј *е на Фран соу) св^ Ке покварнти. То сам ја створио. УпустиКе се у пустоловине, које ће Француску скупо коштати. Док се хрншћани кољу мсђу собомОваЈ* рат није извојеван на ратном пољу и ако су у тим борбама учествовали и плавокоси Швајцарци и немачки ветерани и весели Гас коњци, брзоноги Баски, најамници из Велса, Напуља, мрзовољни Фла манци, прости сељаци из Енглеске, Шпанци са невероватном смелошћу и невероватном свнрспошћу, Французи из Пикардије, Бургудније н Провансе и Италијани из Ломбарднје и Напуља. Хришћанска браћа су се немилосрдно клала међу собом, не због неких великих верских или напионалних истина, чак ни за љубав новца и нових те^ риториЈ *а, већ искључиво за то, д« Европа с^зна, који ће од троЈ *ице владаоца постати најмоћниЈ *и н најугледнији у Европи: Хенрн, Франсоа нли Карло? Ову лудост и слабост Еврогл Турци су одлично искористилн. Док је францускн Швајцарац уб*» јао свога брата Француза из п*. кардије, дотле су Османлнје продирале све више на Север, заузв^ ле Београд и Будим а претили већ и капнјама Беча. Али све то није било довољно да уразуми и једноГ од хришћанских владалаца. Кардннал Волги, кој'и је толикђ проповедао о европском миру, стално је наговарао Хенриа да нстраје у међусобном сукобу Хрншћана, а Турци су несметано ил.