Правда, 06. 04. 1934., стр. 12

П Р А В Д А

6-IV 34

Мач за плави чвор ВИШЕ НЕГО ОНО ИГРАЊЕ ПОД ТУЂИМ И.МЕНОМ ЈАВНОСТ ЗГРАЊАВА ЧИЊЕНИЦА ДА ЈОШ НИСУ ПРЕДУЗЕТЕ УВОДНЕ МЕРЕ ПРОТИВ КРИВАЦА

Шта Још чека калиЈа? Један гооподк« оиако нешто )е нап»:ао нашем уредннштоу: „Всома се чуднм што сте толико нестрпљивн... 14страга се не може спровести једноставмо. Да би се тачно увндело ко.тико су плави крнви, треба их опет, нре«о мсра, учђутати на далеки југ и тамо нх натератн да понове игру са исгим протнзннком, како би се до ситнииа видело у колико су погрешнли. Овако се ради са ооаким који се судари са одрелбама закона. Плавнма бн, додуше, взиредно при}ао овај лепи излет у топле крајеве, адн шта да се друго чини кад нм се и онако не може ништа. Ето, како се свет шали на рачун једног зла коме још није ишчупан коре«. Али можда није лако ни онима који врше увиђај. Они имају пред собом то.тнко мкого доказа, да просто не знају где им је глава. А кад завире у провилник ногометног савеза, тек онда не умеју да се снаћу, јер су плави направили ггреступ за каквог једноставно није предвиђена никаква одредба. Они који су стварали тај законик, нису, у нстнни, ни слутили да се сме отићи тако далеко. Међугмм, са нешто добре воље истрага бн могла наћн један члан, који, од прилике, гласи овакоЈ „Друштоо, које хотнмично гтркоси одредбама савеза односно потсавеза, и.ти нх не врши, кажњава се са сто динара; у поиов.Ђеном случају обуставом рала до шест месеци, док трећи пут брисан>ем из чланства". Плавн оу несумњнво хотимично пркосили одредбама кад су, на своју руку и без надлежме дозооле, наступили у Чехословачкој као изабрана чета Србије. Крнвниу су поновили у Халандији, где је, прилнком њиховог изласка на бојно поље, свнрана наша народна молитва. У Бгипту они су се огрешкли о онај део поменутог члана који предвиђа брисање из савеза. Они, који у врховно) лоптачко) упраси воде истрагу, могли би казати да несиају потребне доказе о бесправ ном наступању у Пард>"бицама и Амстердаму, али, док не дође на ред њчхово обелоданивање, савез би морао имати на уму да плави аису иЈфЗ-Зр. само у Каиру као државиа четл Југославије, него и у АлексанДвд}н. Та друга утзкмипа Те управо она која, пред једним неиристраоним Оудом. доноси обуставу рада од пола године. Премда томе, не остаје ни шта оснм одлуке да се плави одмарају до дубоке јесени. Ако би се пак, у међ^времену, истерале на чистину слнчнн догађаји у Чехословачкој и Холанднји, онда би се казна без нкакве муке претворила у дожиЕОЋНУ. Нама, дабоме, није стало да упливишемо на оне који извиђај-у ствар, а.ти налазимо за сходно да узгред на::оменемо следеће: Ако су се плави огрешили о правила, не би морала и истрага савеза, која }е дужна да се строго држи соојих прописа. ТСако смо подробно обавештени, плави се >*порно противе томе да буду кажњени неиграњем. И тако се кривац жестоко погађа са својим суднјом и сам ђаво зна шта све може бити од тог унутрашњег сукоба,' ко и се однграва иза завесе. Међутим, ниоу само по среди ове ( препреке. Сад је искрсла мала незго-' да због тога што претседник сапеза не може да писмено благослови пресуду, пошто је његов потпис саставни део кривице. Најзад, не зна се I поуздано ко.тико њих су уплетени у | це.ту ствар. Ако су они, ко!е ва.т>а казнити, у већини, шта онда?!... Зар . они не би могли једноставно надгласати мањину!? Ствар, као што вилите, ии )е без из вегне гугаљквости. Непријатна )е у толнко више што крнвци уживају велико поверење ловаца на Пуномоћје.... Љубитељи ногомета свакако су бчли неугодно изненађени кад су у полуслужбеном листу плазих прочиталн у недељу благонаклоне изјаве, које )е деловођа за спољне послопе сазеза прикупио од својих верних пријатеља, (едномишљеника и сарадника. Ови су, нанме. отворено рекли да имају пуно поверење у истрагу савеза, али — гле, врага! — баш кад су они тако ватрено браннли испраоност врховне ногометне управе и полагали несумњиве наде у њен град. путовали су из кностранства докази да је претседник тог истог савеза уплетен огромно у кривицу плавнх. Ооо Је неоспорно најубедљивија опомена свим лоптачким друштвима у 2 1љи да пазе коме у будуће да)у свс а овлашћења. Али, да се вратимо у сотез. Тамо, као што сам горе изнео, није угодно. Људи су се забрину.ти огромно. јер нз Египта траже да се врате блнзу сто хиљада динара. Тај новац они захтевају од овдашње врховне лоптачке управе, јер — свакако с правом — сматра)у да Је она крива што су плавн изаели онај подвиг. Али савез не може и не сме ла цлати. Нмје изволљиво чак ни то да узме паре од плавих и да их пошље у своЈе име, јер бн ти>ме признао сауче>сништпо. Ако би пак доставио нозац плавих, онда би међународни савез могло копкати шта се десило са „изв^браиицима". И кад би чуо да нм још није неста.ти влас са главе!... Друга велмка главобоља Је у томе

што Је међународни савез потврдио да су Југославшја и Егнпат играли нерешено, иако ово није истнна и што је исти прнмио тужбу против лошег понашања наше државне чете, која није била ни у Каиру ни у Александрнји. Овдвшњн савез мора — хтео или не — јасити у Париз да у Каиру и Александрији није играла његова изабрана чста и молнги да се она иотврда гЛшншги. Али то неће ићи тахо лако, Јер међународни савез неће пристаги да то учинн без Једне истрзге, која унапред мирише на јаку и примерну строгост. Његов став погоршаће уосталом и она жалба на рђаво држање плавнх. Овамо — она<мо тек ствар је мучна. Особито за плаве, који, по свој прилици, неће наступати најмање шест месеци. Они кмају замашзн дут, а морају да врате сто хнљада динара... Напуштају их члзнов>и управе, навнјачн у гомилаада и тако даље... А.ти свак )е ковач своје среће... Ја сам предвидео овакзо исход догађаја и упозоравао на омашке, али нико ни)е хтео да с.туша. Они који су данас највише криви, бнли су чак љуто увређени, а.тн се показало да сам увек био у праву. Ако неког, после тог уопелог пророчанства, занима једно ново, радо < га дајем у следећем облнку: Ако се ' плапи не ратосиљају власти, која им је изашла на врх носа, њихова зла судбнна је залечаћена црннм воском. Њихов прави опас је у томе да се витешки нзједначе у праву са другнма, да се одрекну „вечитих дванаестих", да себн изаберу сасви-м другу управу. да у борбама избеггавају сваку грубост и претерану слободу. Они морају показати да могу успевати и онда кад савез није у њиховим рукама, да могу побеђнваги дозвољеним и равноправним средствима, да могу изгубити јуначки. Они се морају скин>ти са повлашћеног положаја и убедити да су кадрн опстати без подршке особитих права, а под теретом општих дужности.

„Слрннтери", рад војДра X. Ледерера нз Берлина Ако би тако поступили, да|е»м реч да бих био међу првима који би за њих захтевао помиловање, јер бих бно испуњен надом да је иестало једне модре клице, од које су претиле велике опасности наше* ногомету. Зато сад са наклоиошћу гледам једну унутрашњу плаву борбу, у којоЈ од свег срца навијам за победу господе Кнежевића, Жегарца, Поробића, Тошића и још неких. Владнмир Кустуднћ

ЕГИПАТСКА АФЕРА Б. С. Кл

Ф. и. ф. а. ће верифицирати утакмицу Египат — Југославија!

Клко Је закључсн уговор Египатска футбалска федерација пријави.га је утакмнцу Југославнја — Егнпат Ф. и. ф.-н и тражила да се резултат вернфицира. Уговор на основу кога су те утакмнце закључсне гласи: Између: 1. Егнпатске футбалске федерације, коју претстаиља Мохамед Ха»дар -беЈ, потпретсе>шиЛ Египатске фе дераци;е (с Једле стране) 2. Г. Ми.1ана М. Радојевића, 01праваппса послоаа Југославије, претставника Југословеноке федерациЈе и клуба Веоградски спортски клуб 1* друге страие). утврђено је н донесе« је споразум о следећем: Члан 1. Египатска федерација позива репрезентаттжу екнпу Југославије, која прима пет сусрета у Егнтггу са репрсзешативном екипом Египта, као и са међународиом екипом. Члан 2. Претстааник ЈугославнЈе изјављује да је окипа која претоааља његову земљу састављена од лграча Б. с. к-а, поЈачана другим играчима исте народности. Члан 3. Пет сусрета, који су сусре ти одабраиих чета двеју зема.Ђа, одр жаће се: а. 16 фебруара у Каиру. б. 18 фебруара 1934 у Алексдндрији- в. 23 фебруара 1934 у Канру. г. 25 фебруара 1934 (место ће се накнаано назначити). X 2 марта међународии сусрет у Канру нзмеђу Египта и ЈугославиЈе. Ч^ан 4. Египатска федерација обавезук се да плати за ових пет сусрета суму од Е. Л. 1100 (египагскнх фунти хиљаду сто), од којих ће (Е. Ј1. 250) две стотине педесет бити исплаћоно при-шком потписизаља овога уговора, а остатак ће бити рсгулисан на следећи начин: У четири отплате од по Е. Л. 150 свака после сваког сусрета, а остатак од Е. Л. 250 (две стоткне педесет) бнће исплаћен на крају, у руке г. Мнлана Радојеаића. Све трошкове пуповања, транспор та, боравка и повратка аноси екнпа Југославије. Члан 5. Египатска федераци|а аадржааа себи право да врши надзор и управља овнм играма, као и да бира судије за четири оусрета. Мсђутнм, што се тиче судије за међународнч сусрет, њега ће Египа1ска федерација изабрати међу неутралним судијама који се сада налазе у Егииту. Чла« 6. У случаЈу да Југословеиска екнпа из било ко« разлога (изузе* стучаја више силе) буде приморана да одрекие оваЈ уговор, износ од ЕЛ. 250, већ исплаћен од стране Еги патоке федерације као епаис, бић«* овоЈ повраћен и ова ће имати сва права да тражи накнаду изнсладнн« трошкова. Члан 7. Југословенска екипа имаћ« да приспе у Каиро пре 16 фебруара оае годнне.

Егнпатсжа федерацнЈа придржаев себн право да измени датуме састалка, предвиђене у члану 3 н то према околностима. Чл201 & Егнпатска федерациЈа обавезуЈе се да ставн на расположење југослозшске екипе за сваки оусрет пет нарочитнх позивница. Ч^ан 9. Претставник друге странс прнма на себе апсолутну обавезу да екипа неће примнти ннкакве друг«* обавезе изузев ове кода је предмет овог утовора према ма коме другом клубу или другоЈ екипи у Егкпту без прстходног одобрен>а прве стране. Члан 10. Египатока федерациЈа обећаса д4 ћ« учииити што јој Оуде могућно да за југослсхвенску екипу прибавм олакшање у вожн>и на египатским железницама. Састављеко у два примерка, у Каиру, 8 фебруара 1934. Мол. Хајзад. с. р. М. М. Радојевић, с. р 1) Две стране из овога уговори сложиле су с< да се једна шеста игра (незванична међународна, Југослави)а аротив Егнпта) однгра у Александији у недељу 4 марта 1934. 2) Две стране су ое сложиле у вези са горе помеиутом игром да ће укупан износ за свих шест игара би ти Е. Л. 1200 (двамзест стотина фучти) место Е. Л. 1100 (Једаиаест стотина фунти). Др. Свет. ЖивковиЋ, с. р. ПретсеДкнк београдске федераццЈе и Б. с. к-а Мох. Хаиар, с. р. потпрегседник ФедерацИје 1в, фебруар 1934. Као што се н очекнвало г. др. Жиз ковић је потписао уговор и као прет седигик Б. л. п-а. • Ја сам тако мнс.тио од првога дана, касније су ме, као и синоћним писмом нз Каира, увери.тн да је тако, а ево сада и овај документ који коначно и речнто потврђује моје раннје наводе. В. К. Утакмица са Румуннјом одпожена за 29 апрнл Југословснсхи ногометни савсз снј слноћ Је постигао споразум са Р>I мунским савезом да се утакмица Ј>гославввЈа — Румуиија оДложн за 29 авхрил. О овоме Је одмах извсштен секретариЈат Ф. и. ф. е. ПРОГРАМ ТАКМИЧЕЊА ЧЕТЕ КОЊИЧКЕ ШКОЛЕ Футбалоки гим Коњичке школе после лет>их уопеха одиграће серију интересантних утакмнил овим редом: 14 апрнла (субота): 17 час. са резервом С. к. ЈугославиЈе на игралишту С. к. Југоглавије <• Београду. 15 апрнла (недсл>а): 9 час. са гимом војника „Логора Кралсвнћл АндреЈе" на нгралишту Коњичке школе у Земуну.

21 априла (субота): 17 час. са резервом Баска на ж-ралишту Коњичке школв у Земуну. 29 анрила (недел>а): 17 час. са С. к. Слогом (Београд) на игралишту Коњичке школе у Земуну. 5 маја (субота): 17 час са гкмои чиновника Хииотекарне банке (Београд) на игралишту Коњичке школе у Земуну. 6 маја (недеља): 15 час. са С к. Митнћем (Београд); 17 час. Б. с. к. — С. к. ЈугославиЈа (пропагандна утакмнца) на игралишту Коњнчке шко ле у Земуну. 12 маја (субота): 17 час. са Чукаричкнм с. к. на игралишту Чукаричког у Београду. 13 маја у Земуну на игралишту Коњичке шхоле утакмица са Б. с. к-ом (резерва). 20 маја (недеља): 17 час. са С. к. ЈедЈннством (Београд) на нгралншту Коњичке школе у Земуну. 26 маја (субота): 17 час. са С. к. Јединсгвом на игралншту С. к. Јединства у Београду. 27 маја (недеља): 17 час. са Руским с. к. (Београд) на игралишту Коњичке школе у Земуну. Коњанике очекују озбиљне нгре са познагијим четамз из Београда. Поред футбалских сусрета први пут ће бити приказана хазена посетиоцима ; утакмица на игралишту Коњичке шко ле, у циљу оснивања екипе С. к. Ајн грахта из Францстала. Н. Ко сноси одговорност за нереде на утанмицама? I НаЈновији инциденти, којм су се де | си.ти на последњим футбалоким утакмицама, приморавају нас, да се позабавимо питањем, о коме се досада безброј пута писало и говорило, питањем организације футбалских у такмица. То нам се питање утолико више намеће што иагледа, да се у •последње време и велитси клубови мало брину о оргаиизацији својих приредаба, тако да смо на последњо) интернационалној утакмиии би.ги сведоци једног жалосног инцидента, који се могао избећн, да се мало више рачуна псеело о органнзаииЈИ. Кадгод се до сада говорило, или писало о овом питању, увек се указивало на то, да одговорност за нереде и инциденте сноси потсавез или Савев. Наше је мишљење, ма да не сматрамо да нема баш никакве одгоаорности потсавеза и Савеза, да кри-вци треба да се траже на другој страни. Главни кривци за све нереде, којн се дешавају на утакмицама су у првоме реду самн клубови, па затим по сетиоци. Довољно је отићи на неку утакмицу ниже-разредних клубова. ■па видетн да сон нереди, »нциде«ти и туче долазе услед велике немарности клубова. Често се добија утисак да редари, тако звани „функционери" намерно изазивају н стварају неред на игралишту. Тн редари, којимз је главиа брига старање о реду на игралишту, уколико нх има код нижеразредних клубова, испод сваке су критике. Није бољи случај ни код велилсих, лигашких клубова. Већина редара, част изузетцима, понашају се према публици тако, да се човек про сто зграњава. На утакмнци „Јутославија" — „Хајдук" би.1и смо сведоци једног ружног и жалосног инцидента, где је Један редар уз страховите псовке гурао и тукао једног младића, којн је покушао да уђе без карте. Сличних испада има безброј, а.ти нису криви само клубови и њнховн редари, криви су и посетиоци. Пре свега, ваљда на свету нема публике, која радије гледа футба.тске утакмице, а тако нерадо плаћа. Услед тога што велики број посетиоца дође да их неко „убаци", стварају се пред вратима гужве, покушава се свим могућим срествима, само да се уђе унутра. Ако сте случајно на капијн, па се успротивите бесплатном улажењу, онда са свих страна полете претње и, за нашу средину, облигатне псовке. Али и она публика, која уђе са картама даје врло често повод инцидентима. Ако су на пример места нумсрисана, онда је бескрајно тешко објаснити да, рецимо, централна и бочна трибина иије свеједно, да онап, којн има број 25 не може седети на 50 и тако даље. Та објашн>ења се обично свршавају жандарском имтервелципом, и.ти тиме што дотични гооподин заузме место које жели, не обазирући се на све протесте од стране редара. Осврћући се на последње инциденте на игрзлиштима, истакли смо шта Је по нашем мншљењу главни уз рок тих немилих и нежеље§«их немира. Нарочнто нам је стало да подоучемо, да главни кривци за то нису савез и.ти потсавез, већ рђава клупсч<а организација и наша недисцип.тинована публика. Д. Виторовић Вести из клубова

Укрштене речи Број 256

Из С к. „ОлнмлнЈе". — За пријатељску ута»смицу против С. к. „Јединство" која Ке се одржати у петак 6 ов. мес. на игралишту С. к. Јединстпо м у 16 час., позивају се следећи играчи: Дошен, Јаковљевић, Лер. Грујић, Рашић, Пзпличек, Инџић. Ђерманопић. Петропић, Тоношевић, Ристић. Мирковић, Станојевић. Јовзновић, Антсоић. Радосављевић. Пршнћ и Обрздовић Поменути играчи морају бити на игралишту тачно у 15 час. н )авити се вођи футбалске секције г. Ј. Вучкоиићу. — Управа. Из С. к. „ХаЈДука". — Позива)/ се сви чланови управе као и играчи да присуствују седшши која ће сс 0 1ржати вечорзс у 7 чзсова > тј€чс у лапани „Седам шваба", )6<лендаЈСкз 29. — Управа.

Водорд:л!о: I) Понизап. 7) нзтг."сте место, 8) жегнско име, 9) аа1срички генерал, по њему се зове једна држаса у Унијн, 10) иаша плЕн ::на, 13) напустим стан, 17) окриви, 18) богиња млздости и бесмртности, 19) река заборава, 20) држаеа у старој Грчкој, 21) женско име (страно), 24) ударио (провкпцијализам), 26) богови љубави, 28) боја, 29) оснипач руског царства (падеж), 31) гори, 32) нападнем, 33) норвешке митске песме, 34) господа (турски), 35) војник турских пешачких трупа. Усправно: 1) Савлађивање, 2) одупре се, 3) наше место, 4) смотра војске, 5) рибари, 6) заповеде, 10) птица, 11) свештеиик (католички). 12) молилац ( страна реч), 14) говорим којешта, 15) други, 16) та.тијански физичар — проналазач. 22) аустрали ски ној. 23) епископ, 24) наш министар, 25) невоља (немачки), 27) прилог, 28) забринутост (л=р), 30) кухињска потреба. 31> кукњава. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БР. 255. Водоравно: 1) Лопар, 5) авиза. б) колос, 7-а) расад, 10) Атос, 11) Цига, 12) елем, 14) бура, 15) топаз, 17) табак, 18) абаси, 19) караш. Усправно: 1) Лагос, 2) овас, 3) азур, 4) ранац, 6) кадет, 7) „Отело", 8) Агора, 9) данак, 13) мањах, 14) бариш, 16) зеба, 17) Тиса. чинмјнишшшиишпшшшшпиишнншшшшшпшигаппшишшг

— НаЈзад ми )е пошло за руком да заборавим адресу стана. Сматрам да је то и за жену добар изговор^, ОПАСНО СРЕДСТВО — Жена прича мужу да Је била код лекара. — Морала сам да му покажем |език н он ми је препнсао средство за јачање... Муж: Наопако! Ваљда тек није средство за јачање језика? ПРИЈАТЕЉИЦЕ — Имам код куће 'едан портре који ме верно приказује у младости. —- Јесте! Ипак су би.ти сјајни ти сликари реиесансе... ШТЕДЉИВИ ШКОТЛАНЂАНИН — Зашто хоћеш баш та> стан? — Зато што улична лампа осветљава салон. У МОНТЕ КАРЛУ Наитре сам се коцкала на рулету и изгубила. Продала сам накит и играла бакара. Опет сам изгубила А после тога сам тражила мужа. И њега сам изрччЗила... ДОБРО ГА ПОЗНАЈЕ — Гослодине, неко вас зове на телефон. — Па зар нисте рекли да се кчпам? — Јесте. али тзј господин гврдн да је то само изговор. - Онда је то неки добар познаник. Ево ме одмах! НИСУ СЕ РАЗУМЕЛИ — Просјак, желеКи да од домаћице добије неко старо одело. рече: — Видите, госпођо, ово одело већ двадесет година неттрестано носин.« — То је лепо! — одврати госнођа. — То нека вам служи као поука да увек купујете добру робу! ИГРАЛИ СЕ БРАКА Деца причају мами да су се у дворншту играли брзка. — Па како сте то игралн? интеЛес^је се мама. — Мирко је био поп па нас |е венчао Затнм смо се свађа.ти и т\клн н на крају избилн н Мвдка, јер није хтео да иас разведе... НЕ ЗНА СЕ ГДЕ ЈЕ — Где је важ муж, гсопођо? — Није код куће. Нећете га нигде наћи, јер кад је отншао од к\ће рекао је да ће целога дана раднти у кавЈцеларији...