Правда, 06. 04. 1934., стр. 6

П Р А В Д А

6 • IV - 34

Усноро ће у Вудвн бнтн поднгнут споменнк нњнжевкнну Стјепану МнтровуЉубншн К&о што Је у свој« време писано. роведена Је акција аа поднзаљ« спо менкка ш.ижевнику Стјелану Мнтровићу Љубкшн. О вијс дана боравн у Београду претседннк одЛЈра којн водн акцију, г. Иво Рађеновнћ из Будве. Г. Рађеновић нам је, у невезаном разговору, казао ове појединости које се односе на подизање тог споменика. Још давно пре рата поникла Је идеја подизаља споменика Љубиши. Књижевник који је са толико снаге изнео живот народа са црногорског прнморја, заслуживао је да му народ подигне споменик. Тај осећај ду жности претворио ое у акцију пре тридесет година и лепа свота новца била је прикупљена (око 24000 злат них круна). Иза рата, услед мељања круне у дннар, фонду за поднзање споменика преостало Је свега 6000 динара. Требало је значи почетн из нова са прикупљањем новцз. Успркос привредним тешкоћама са којима се бори наш народ, успелн смо, — вели г. Рађеновић — да сакупимо. што добровољним прилозима, што разним приредбама око 80.000 дннара. Њ. В. Крал> ч Њ. Св. Патријарх, Сенат, Народна ск\*пштина, Академија наука, Београдска општн на многи родољуби из домовнне и Америке помогли су нас својим прндозима. Благодарећи том општем по жртвовању, бронзано књижевниково попрсје, високо метар н по постављено на подножју високо четири метра, красиће књкжевниково родно место Будву. За израду споменика ми смо се иајпре обратили г. Мештровићу. Хтели смо да наш градић украсимо једним његовим делом. На нашу жа лост и изненађење. цена коју је г. Мештровић затражио бнла је за нас неприхватљива. Сада је образован један одбор у који су ушли, поред г. др. Ф. Лазаревића, народног посланика, два позната архитекса г. г. М. Злоксгвић и Ђуровић, и они ће се старати за израду споменика. Тај одбор ће се обратити четворици нашнх познатих вајара: г. г. Пегру Палавичинију, Ристи Стијовићу, Ђорћу Јовановићу и Томи Росанднћу. Према њиховим понудама одбор ће одлучити коме ће бити поверена израда споменика. Тако ће се, још половнном августа ове године, уз велике народне све. чаностн. открити споменик Стјепану Митрову Љубиши. И Београђани ће моћи да учеству ју у овој свечаности и да истодобно посете наше лепе крајеве и море, јер ће бити у ту сврху приређен један излет са повластицама, — завршио је г. Рађеновић. Н. Ђ. шкшишшшииншшшншншшшпшппппппппишипшнипшшш Младн заљубљени пар, тнмназнста н пронупачна лепотица, сзојим бенством узбудио

НАЛИЧЈЕ СТРАНИХ ПРЕДУЗЕЋА КОД НАС Лротнвзкконити род фабрике „ШумаднЈо" Д. Д., чији су главии акционари странци, изазива читаву оуру једног дела престоиичког грађзнства СЕНЗАЦИ0НАЛ.ЛН НАЛАЗ КОМИ СИЈЕ. — ЖИВОТИ РАДНИКА БИЛ И СУ У СТАЛНОЈ ОПАСНОСТИ. л ОБУСТАВА РАДА У ФАБРИЦИ Читаеа буна избила је међу ста- фабрике, која 1е овојим радом тсро-|да Је ова пресуда предата „у иасле новницима из ншосредне близине рисала читав један крај и која }е,' !>е" последи.ем комесару, али да је Студентског дома противу бесправ«о по налазу комисије, претстављала он, место да је потпише и по њој подипнуте фабрике за штављење н право ругло и опасност по животе даље поступи, донео једно решење прераду кожа, чи]и )е влаоник м Шу« радника и имовину суседа, извр ииће о иекаквом пресељењу фабрике за мадија" А. Д. Призори ко;и се ових се приснлно чим »длука о гоме Оуде шивење рукавица, које је, како из. дана одигравају пред фабричком зградом у улици Војводе БогданаЈ _ једннствени су не само за Београд,' рећ-и за целу земљу. Не памти се случај да је иелегалан и неправилал рад једнога фабричног предузећа био повод тако великом огорчењу и револту читавог једног краја, револ* ј ту који је у неколнко махова претии да се излије на прозорска окна бес-, правно подигнуте фабрике. Подигнута у густом насељу, саа&Шк противно законским одредбама, ова је фаб.рика више од године дана својим радом, у буквалном смнслу те речи, терорисала чита« један напре-. дан и леп крај престонице. Главна иепријатност коју је фабри-, ка причињавала грађанству овојии радом био је обилат и густ дим, од кога грађанство није поштеђено чак ни недељом и који је, као облак, кз дана у дан обавијао читав крај, чи. нећ« живот у њему врло тешким. Читавим петицијама обраћали су! се грађани надлежним властима, молећи их да их узму у заштиту оа' ове „фабрике загушљквих гасова"., ПОРАЗАН НАЛАЗ КОМИСИЈЕ КО-

ЈА ЈЕ ИЗВРШИЛА ПРЕГЛЕД ФАБРИКЕ

Бесправно подигиута фабрика „Шумадија"

Прокупље, 5 април Бекство једног младог залуубљено« пара нзазвало је велику сензацију не само у Прокупљу, већ и у свнма околним местима. Гимназиста Крст* Антовић, смн пенсиоцера г. Антовића из Прокупља, одбегао Је са младом девојком Мирком Мијалковић. Гимназиста Коста Антовић и г-Пк Мијалковић упознали су се пре годину дана и ово, у први мах обичнојј познанство, прегворило се у праву љубав. Антовић се окоро сваког дана састајао са Мијалковићевом и њих двоје су врло чссто виђани на Хисару и Боровњаку. Али пре три дана, Миркин отац затекао је на капији своје к>'ће са Антовићем. Сав бесан, г .Мијалковић је рекао овојој кћери. Копај себи гроб још вечерас! У мојој кући немаш више места! Млади Антовић отишао )е, посл& тога, у једну кавану где се нашао са својим друговима, али се само није дуго задржавао. Кад је ноћ дубоко освојила. Антовић је ргкао: Збогом, другови, можда се више иикад нећемо бидети! Из каване Антовић је отишао до куће Мирке Мија.тковић и изазва> је напоље, па затим побегао са њом незна«о где. Случај је пријављен властима прок>-иачкот Среза, али се младом за љубљеном пару још није ушло у траг. В. Р. 111111и1111Пи1ШПП1ШттШШ1Ш11Ш !1!П11иП111111(1111111ШШ11ШШ1Ш1!1Ш Пред сућење жени обешеног 10ђа »Шуцбуица« Копомана Валиша

Беч, 5 алрил (Телефонски извештаЈ) Поротил суд осудио Је Јуче три Тлана ШуцбунДа због учествовања у 1>ебруарском радничком устанку на < и 9 месеци ззтвора и трећег на Дае >0Дине затвора. ИДуће недеље поЈавиће се у Лео*сну пред тамошњкм поротним су1Лм као оптужена уДОБа првака Шуц 1унда Коломгна Валиша, који Је био ^а време устанка у Леобену осуђгиј I* смрт и одмах обешен. Г-1>а Ва «иш Је ухалшена заЈедно са ■ ужем, *>к су се налазнли у &е«ству. Б.

Најзад је одређена једна стручна комисија. која је имала да утврди! право стање ствари. Комисија је радила три дана на лицу места. Толико је имало неправилности које су с«» записнички морале констатовати. Све ове изласке комисије на лице места околно грађанство искористило је дај прнреди у Београду незапамћену вр- ( сту дел10нстрација. Демонстрације суј биле таквог обима да је неупућениј могао тако помислити да се ради о каквој буни. Долазак комисије чнтав крај је дочекао на ногама, око фа« бричне зграде. Било је преко шест | стотина људи и жена, кој« су викали,] протестовали, претили. Из гомиле | света, која је формално закрчио улн-! цу, чуле су се дирљиве молбе упуће-ј не комнсији. Тако су се чулн узвици:| „Спасите нас пропасти!" — „Немојте дозволити да нас убијају без криви-! це и казне!" — „Спасите нам децу!' ј Људи су показивали огарављеие фа-' саде својих кућа, почађале и осушене воћке, руже и шибље по башта., •иа; кућевласници сс жалили да су км се кирајџије све иселиле, да нм кућ* зјапе празне и да су доведени у очајан положај, јер су у немогућност« да полажу ануитете Уттрави фондо. ј ва; жене су се жалиле да прозоре не могу отворити од дима и чађи, да ј собе не могу прбветрити, да им се деца не могу у баштама играти, да им деца пропадају. У један мах, када је огорчење достигло кулми«ацију,| народ је био продро у само фабрич-, но двориште и хтео да линчује ди-1 ректора фабрике г. Алфреда Албалу. | Сакупљени су саставили на лицу места један протест, који је потписало преко две стотине становника. Оно што Је нађено поразило Је и саму комисију, коју су сачињавали г. г. Ђорђе Бори, инопектор комесаријата Министарства тртовине и ин* дустрије, инж. Новак Поповић, претставник Министарства трговине и индустрије, кнж. Ђока Илић, Рашковић, претставник грађевинског одбора, Брковић, члан шестог кварта, и Лазар Савков, претста-аник Инспекције рада. Читава два табака била су потребна комисији да би у затшоник унела све неправилности на које је наишл« у фабрици ва штављеље кожа, ко»Ја је власништво „ШумадиЈе А. Д. м Пре свега, констатовано је да |е фабрика инсталисана потпуно бесправно. Затим је следовао читав низ поражавајућих констатација. Тако Је констатовано да предузеће по свопо! природи припада реду индустрије важне по интересе за земаљску одбрану и да се као такво не може подизати без претходне дозволе Ми« нистарства, затим да }е подигнуто у најгрубљој протдвностн са грађевиноким прописима као н са пропионма предвиђеним Генералним планом ђео града; да су инсталације нађеие у неисправном стању, да машиие које могу бити опаене по живот радника нису заштићене, да су дубоки шахтови нађени отворени, без поклодша и без ограде, те да, кз тих разлога, и они претстављају сталну опасносг по живот радника заиосленнх у фабрици; да не постоји ручна апотек« за прву помоћ, коју свако предуаећ* мора имати, аа радници раде у скроа нехигијенским прнликама, да фабрика услед овога примитивног и непрописног уређења претставља велику опасност од пожара за околне агрч де. Као поента на крају записника каже се: „Животи радника у великоЈ су опасности". Овзј овој записннк комисија |е пре дала Управи града, на коју је прене та надлежност скоро укинутог Коме. саријата. са предлогом да се пргдузећу „Шумадија" забрани рад у ње« говом одељењу ва штављгње кожа. Затварањ« ове бесправно воднгвуте

саопштена њеним власницима. Ово ће биги у току данашњег или сутрашњег дана. НЕОБЈАШЊИВЕ СТВАРИ Као што се види, комисија Је нз. шла усред града, усред гутг касе. ља, једну монстр фабрику. Али има 1 'една ствар коју комисија, а ни самн| гоађани, нису могли да објаснс И зоиља, сасвим је неразумљичз како је једна оваква фабрика, са милчон« 1 ским годишњим обртом, м~гла да, и поред толиких протеста околног гра. I ђанства, несметано ради више од године дана под сам нос Комесарија-! та, који је, иначе, у гоњењу беоправ-1 ног рада, умео да буде необично; строг и према последњем пнљару н уличном бозаџији. До кога је ту кри. ј вица н ко треба да одговара? Према информацијама које смо до бали изгледа да ће бити образована једна шира анкетна комисија, која ће | имати да детаљније мопита рад овог« предузећа и утврд« одговорност кри вапа. ИзваиредЈно је ннтересантно овде 1 поменути да )е у акткма фирме Шумлдија А. Д ч која се налазе код Комесаријата, нађена и једна пресуда, са овима односним актима, којом је Шумздија А. Д. требало да буде каж њена новчано, а њеи директор г. Алфред Албала н загвором, због бесправног рада н тешке повреде Зако. на о радњама. Установљено је и то|

гледа, послужило ШумадиЈи А. Д. за маскирање своје монстр фабрике у Захумској улици. Уосталом, анкета која ће се повести утврдиће право стање ствари. ИМА ИЗГЛЕДА ДА ЈЕ „ШУМАДИЈА" А. Д. ИЗБЕГЛА И ПЛ.\ЋАН>Е НЕКИХ ПОРЕЗА Пошто је утврђено да је у својо) фабрнци за штављење кожа радила бесправно, то има изгледа да је „Шумадија" избегла и плаћање нехих пореза. Повод за ову сумњу лежи у чиње. ници да Пореска управа врши разре» извесних пореза према издатој дозволи за рад, коју јој, у препису, шаље Комесаријат. Како је у фабрици „Шумадија" рађено беоправно, то ни препис доззоле није могао бити достављен Пореској управн. И ову ствар упутиће накнадна анкетд. КО СУ ВЛАСНИЦИ ЈШУМАДИЈЕ" По самом имену многи би, сасвим оправдано уосталом, помис.пили да ј е реч о предузећу чисто догмаћег по рекла, коме су на челу домаћн љу« ди. Истина је, међутим, сасвим обратно. Предузеће је ахционарско и, форме ради, њиме управља<ју наши држављани, браћа Албала али у ства ри оно припада страном капиталу, пошто већину акција имају два инострана Јеврејина, један бечки, други софијски. Бр.

Изјава г. Врховца, претседиииа Матице српсне

У взвештају са суђења поводом спора Матице Хрвагске са г. С. Бановићем стојн да је претс»дннк Матице Хрватске г. Д-р Лукас, позивајући се на неку моју изјаву, рекао поред осталог и ово: „Матнца Хрвагска има седам намештеиика са укупним платама од 12.700.— динара месечно. Цео Управни Одбор Матице Хрватске »ма мању плату од самог секретара Матице Српске". („Правда" од »1-Ш-1934. стр. 5.). Знам да сам )едном са г. претседииком Матице Хрватске говорио о платама чиновника Једне и друте наше Матице, али г. др. Лукас не сећа се добро шта сам том приликом рекао о плати секретара Матице Српске. Секретар Матице Српсже имао је раии-је у принадлежносгиала 6715.— динара, а данас има 4547.— динара, заједно са личним, станарннским ■ породичним додатком. Секретар Матице Српске сем службе у Матици нема и не може имати никакве друге службе. РадивоЈе Врховао« претседник Матице Српске

Крадљивци који су се поновнли за Уснрс

Суботица, 5 зприл Узели су само штоф и 150 динара, а из велике касе нису однели новац У познатој суботичкој иануфактурној радњи Јовић и Миросављевић, која се налази на углу Јелач«ћеве н Гимназијске улице, ноћас с* догодила једна дрска прова.тна крађа. Непознаги крадљивци успели су да кроз прозорче на подруму, који се налази испод саме радње, помоћ> пијуха и другог оруђа, пробију под на радњи и да тако уђу у радњу, ил које су узелн разних еиглеских финих мушктх штофова у вредиости од око 12.000 динара. Сем тога, отво рили су ручну касу у којој су нашлн 150 дннара, па су и ту суму узели. У овој ручној каси налазили с се и кључеви велике Вертхајмове касе, у којој се налазила сума од 28.000 динара. Интересатно је да крадљивци нису хтелн да отварају велику касу иако су имали кључеве те касе, тако да новац из велике касе нису ни од. нели. Шеф кривичне полици)е г. Цанковић повео )е »страгу, али крадљивци до сада нису пронађени. Б. М. ЗД |

К0ЛДРДЦ ■ ТЕЛЕФ. 20-708 само још данас успела тонфилм премијера ПАКАО ЗАРОБЉЕНИКА По ром .ву АхеПе- п:._ Сп иП 9 од славног писиа 06ПУС1 Додатак Факс новости, Додо и гусари и Југословвнски филм репортвр Лулв ВелвЈ Вннтор № Леглев (оиуна Лов

ДИВЉД НДЧКА

е: ј ложв 10. )а столом 15,»деоу 5

«Ко је за Бају изиђе иапоље»

века

Поштовани Господине Уредниче, Ради истине и ради испрааност* схватања оаме идеје адравствсиог другарства уопште, а посебно Ср«* оке земл>орадничке задруге у Лаза« рсвцу ,молим Вас да штампате окшЈ мој нашс на члзнак »Ко )е за Биу иека изиђе напол>е и , објлвљсион У Вашем цењеном лнсту „Правда" 20 овог месела на страни 8. Уочљива )е сваком читаоцу тенденциозност чланка г. М. Д., који )« нетачно ирилнком решавања о посеб ној, осмој тачки дневнога реда, при избиру секрствра, блага;ннка За друге, — усаајајуКи дотле једиогла« сјјо рад упрааног, надзорног одбора и дазши разрешницу старој упра<ви. Истина је да је госвор г. Драгомира Ж. Стошића, дипломираног техкичког инжењера, — што је чланко* иисац заборавио рећи, иако је готово свим осталнм говорннцнма дао правс титуле, — нзазвао ве.тику 6уру и растурање скупштине, алм не због гога што је тражио да се уЈ1е« сто данашњег секретара, презаузетог пословима, ангажује за ту дужност г. Мирослав Пауновић, чији ј« отац задрузи „поклонио једно велнко нмање", већ због тога што је, у свом д>жем говору, у који је умешао и она питања за која је скупштлн« већ била дала разрешндце, рекао да би скупштина требало да изабере аа ово место „једног младог, вредног бившег општинског деловођу", не помкњући иу име. Изрази „м-тад и вредан бивши оп* штиноки деловођа", понављани виш« пута, ћзазвали оу револт код слу« шалаца, па и г. др. Стевана Иааннћа« погпретседника Савеза здравственнх задруга и делегата на о®о»ј скушпти* ни, да га опомене да с« држн днев«ог реда, када је већ погазно дату. реч да у скутгштнни ову ствар ие покреће, и да не предлаже „мачку у џаку" ни човека непознатог, на пгга му је говориик дрско оспорио право упадаља у реч због тога пгго )С гост! Овакав поступах говорнихш рево.тгирао је задругаре и г. др. Иванлл ћа, за кога је овакво поступање од стране задругара новина у нашем а« другарсвту уопште а посебно X Здравственој задрузи у Лазаревцу. Није тачно да је гтредлог господи«а дилломираног инжењера прихва* тнла скупштинска већ-ина, већ је тач«о да су неколико несавесних бука» ча, међу којима је и фамилија предлагача и предложенога, надала беспримериу буку, која је онемогућила да се дискуоија по питању избора секретара-благајннка поставн на право место, с обзиром на важност се« кретара-благајника за рад н налредак Задруге. Ја, као оснивач и претседннк Задруте од њенот осннвања до данашњих дана, а тако нсто г. др. Иванић, као и већнна свесних и незаведених задрутара, који су увидели праву суштину ствари, нисмо могли дозволит« да се питање не пречисти, и то по жељи већине, а не по жељн букача. Тачно је да сам позвао скутпштииЈ да избор секретара-благајника решн гласањем уз прози&ло отиску, да Ггн спор ликвидирао избором онога лица који заиста има за собом већину задругара, да тиме, уистину, скупштина оцени ко ће бнти секретар, душа задружнога рада, без обзира на похлоне „великог нмања", јер сам мишљења да је поклон оно што не носи за собом никакав терет. Чнм је прозивка почела скочи.ти су букачи и знкнули „ко је за Бају нека нзађе налоље". Подигла се велика ларма, чак се и претило фнзнчким силама, те је даљи рад скупштине био онемогућен. Сасвнм је природно да сам морао орекинути сваки даљи рад скутптине да би спасао част задрутарству, после чега се, нараено, н сала испразнила. Да ли сам поднео оставку ,лред готово празном салом", чланкошисац може да оде у задругу и исту прочита, па ће му онда свакако битв јасно да оставку ни усмено ни писмено ннсам подмео у скј-пштини, већ само писмену, Задрузи. Као вакључак додајем још и ово: ја бих упутио скромну, другарску молбу млађим интелектуалцима, којн хоће да стварају нове идеје н нове правце у раду Среске здравствене задруте у Лазаревцу, не за^нјају моралност у јеауитске обланде, које никако свесни задругарн не могу да прогутају, нити да их приме у коло идеја оних који су, радећи даномнце на добро задругарства у Лазаревцу уопште, легли у гроб са свешћу да су радили добро и оставили здрав пут којнм здравствено задругарство греба да иде. Молим Вас, господине уредннче, дк прнм«те уверење мог одличног поштоваи>а. Сретеи М. Сгопшћ 'итптлтшшппштпилппмнпшипигмпшнпмппптилтшпшв Завршеи процес против

атеитатора Дуие

Букурешт, 5 апрн* У среду увече завршеи Је велнн! процес против атентатора покоЈног Дуке и чланова „Гвоздене гарде м » ВоЈни државни тужнлап Је нзјачно да остаЈе прн свом ранијем захте^ да се крнвцн наЈстрожнје казв*