Правда, 06. 04. 1934., стр. 7

6- IV-34

П Р А В Д Д

' т " ' 1; ТЕЗЗ!К. ПРЕД ВЕЛИКЕ националне свечаности у скопљу Под покровитељством Њ. В. Краља ратници из Јужне Србије спремају се за прославу 20-годишњице ступања у српску војску ми» ПРОДЕФИЛОВАЋЕ СКОПСКИМ УЛИЦАМЛ ПРЕК О 20.000 ЈУЖНОСРБИЈЛНСКИХ бораца за ОСЛОБОЂЕН.Е и УЈЕДИЊЕЊЕ. — НЛ ОВО ВЕЛИКО СЛАВЉЕ ДОЋИ ЋЕ И МНОШТВО НАРОДА из ЈУЖНЕ СРБИЈЕ и ОСТАЛИХ КРАЈЕВ А НЛШЕ ЗЕМЉЕ

Скопље, б април У прву недељу по Ускрсу одржапе се у. Сколљу велико нацнонално славље — прослава 20 годишњице ступања првих регрута »о Јужне Ср

и да тиме докажеио да смо с«, после толиких тешких векова, враги.ти њој да будемо: Једна војска, је. дан народ. једна држава. „Вардарцн, сећат^ ли се аоре ва-

Прва чета, 3 батаљон Вардарск ог пешаднског пука 1914 годлне

биЈе у српску воЈску. Тог данл про дефиловзће скопским улицзма коЈе ће бити испресецане ставолуцима, преко 20.000 јужноорбијанских бора ца ва народно ослобођење и уједи« н>ење. Славље ће бити увелнчано и присуством мноштва народа из Јужне Србије и свих крајева наше аемље. Рачуна се да ће преко 100.000 људи доћи тог дана у Скопље да узму учешћа у прослави оног великог датума наше историје када су синови нашег класичног Југа. одњихани у колевци наше некадање славе н величине, ослобођени роп. лк*х лзуаца, са песиом кренули у београдске касдрне, да из њих са својом ро^еном браћомЈ Р9#е уз ра ме. пођу у тешке окршаје и борбе за коначно ослобођење и уједиње ње целс наше нације. Биће то свет ковина какву Јужна Србија од ослбоћења још није видела. За ово велико славље врше се у читавој Јужној Срб)ф велике прилреме. Рзтници из Јужне Србије. и они који су пре 20 година као први регрути из овог дела наше зем ље ступили у српску војску и они који су, као млаћи, учинили то доц није. — прибирају се и организују у свим местима. Сви још живи први регрути, који су формирали слав не пукове — Вардарски, Битољски, Брегалнички, Косовски и Ибарски, дошли су у везу са организаторима и са највећим одушевљењем се прн јав*ли за учешће на прослави. У свим местима Јужне СрбиЈе оснивни су пододбори зз прославу и они журно врше већ и последње »риетреме око њеног организовања. Инииијатори прославе обратили су се молбом Њ. В. Краљу да се прими њеног покровитељства. Гаје ћи дубоку љубав према народу на Југу, њ. В. Краљ се благоизволео примити тога покровитељства. Овај Краљевски гест побудио је за лрославу још веће одушевљење, па је због тога она узела много шире размере него што се то у почетку аамншљало. Проглас Главног одбора за прославу Главни одбор за прославу, коме на челу стоји г. Илија Сидић. пенсиоиер из Скопља и Један од живих првнх српских регрута из Јужне Ср бије, издао је овај проглас јужносрбијанским ратницима: „Ратни другови! 14 априла навршава се 20 година Како смо ии, први регрути са Вардара, Брегалнице-, Ибра, Косова и Битоља имали част да ступимо у ре дов^ војске ослоботилачке СрбнЈс

ше славе код Смедерева, када сте на својим светлим ножевима изнели већ првим јуришем страшну победу, бацивши освајача у понорс Дунава, под градом Деспота Ђурћа мученика? „Брегалничани, памтите ли Још огњени врх Мачковог Камена, где су ваше чете сагарале у јуначкој борби, дижући од својих младих тела непробојни бедем Србије? „Косовци, чујете ли још грмљавину топова над престоннцом из оннх, када ва*. Је судбина одредила да баш ви осветлале образ, бранећи Краљевски Београд и да у слааи вашег оружја васкосне дух. косовских витеза? „Ибарци, куца ли у вашии срцима још увек она снага налета, којои сте се огласили гроиои са Карађор ћевог Рудника, када сте као крвави горски питомци однели нападача са земље Србије? „Битољци, пламти ли Још у вашим очима пожар напаћеног Битоља, ко ји сте каменог срца гледали, наднрући хвројски на крваве литице Си ве Стене? „Први регрутн Јужне Србије, ево долази дан. када ће нас силна и моћна Југославија, мати свих нас, видети сврстане опет у војничке ре дове, да одамо почаст нашим палим друговима и да покажемо да жквимо још они исти, да смо на нашим огњиштима спремни да увек и протнв сваког бранимо земљу, коју смо и ии стварали. „Ратни другови, чуЈете са Душановог града знак наше војничке тру бе, која нас позива: Збор1 м Авнони ће бацати цвеће на колоне првих регрута. У Главном одбору за прослаиу ради се врло живо да ова велика светковина буде што боље организована и иззедона. Одбор је подељен на следеће секције: Секција за дочек, сз инжењером г. Љубом Маркови* ћем на челу; Секцнја за стан-ове, са г. Петром Крсшћем, граћевннаром, на чеду; Секција за исхра«у, на челу са г. Драг. Хаџи-Петрногићем, претседником Трговачко-ннд^-стрлске коморе у Скопл/у; Секција за саобраћај. са кнжењером г. Николом Дроњком на челу; Здравствена секција, на челу са др. М. Јаковљевнћем, лекарем; Пропаганджтичка сек ција, на челу са г. Душаном Коњевићем, директором Женске гил*назије; Секцкја за приредбе, на челу са г-ћом Загорком Стојановић, претсед ннцом же«ске секциде „Фидак" и Секцша за декорисање града, на че-

лу сл г. АрссниЈем Здравкхувнћем. потпретседником' Скопже о1пштине. Све ове Сскције имају адрећс-нс задатке и раде врло иштенсивно. У томе их помажу и спа оадашња XVмана. национална и културна друштва и корпорацијс. Нс.рочито корисну сарадњу Секцијама пружају скзп ска жснска др>'штаа. Претставнице женскнх друтитсаа, порец осталих за датака, узеле су на себе и набавку цвећа за декорисан>е грааа и за плетење малих венгча и букета, који ће на да« прославе бнти бацани из авиона на колонс првнх регрута у маршу. Цвсће ће се бацати н са свих балкона и прозора кућа у улнцама, којима ће поворка дефиловати. Становннштво чшаве Скопске Црие Горе долази на светковину На овој светковини. поред старнх ратника, узеће учешћа и мноштво на рода ив целе земље, највнше из Јужне Србије. Народни посланик Ср.-за скопског г. Вељко Вељковић изјавио је да ће довести на свечаност све станоаништао Скопске Црне Горе. Скопски Црногорцн долазе листом одевени у жизопионо народпо одело. У на-родном оделу ће бнти и учесницн из осталих крајева Јужне Србије. А све то ће овој озетковими датн врло живописан и дивзјн изглед. Ту ће се истоврслено иоћи видети и иародна ношња из свих крајева Јужне Србије, у авој њеној рас< коши и разноликоети. Што се тиче програма саме оветковЈзне — 001 је врло обимам и ззнимљив. После дефилеа главним ули цама Ско ^пље — глав«и део светковнне ће се одржзтн на прострачој висоравни иза Душановог грааа, где

Г. ИлиЈа Сидић, претседник Главног одбора за прославу ће моћи да стане око 100.000 људи. Ту ће се одржати говори и манифестацнје. По завршеаго! светковмни арви регрути и остали ратници из Јужне Србије приредиће ручак по војннчки, у логору. Љ. Д. ||1ШП!11111111111111111111111111111111!11111111Н1111П111111Ш1|11|111|1!11111111111П1Ш1111 Београпски сајамн Београдсна општина

Б<ре1 алнички пук: стоје — Спнра Кр стић, Харалаипије Л1аџарсвић, Днмнтрије Цветковић, Јоаан АлскснЂ, Јо ван Жатевнћ; седе Крста Шатевнћ, Јован Мансвнћ (1фан с десна)

Господлше днректоре, У броју „Правде" од 2 аттрила 1934 год. ваш сарадник забележио је са ванредие скупштнне за прирећивање сајма и изложбе у Београду да је било оштрих прнговора од стране неко.тнко говорника што Општнна београдска није послала свога изаслаиика на ту ск>-агштину и тиме показала да не поклања довољно пажжње том пнтању тако важном по прнаредни развитак Београда. Како се по Статуту чл. 5. под а) Кабинет Претсединштва стара по свима пословима којн су у вези са репрезентацијама Оетштине у појединим свечаним прилнкама и како 1е Шеф Кабинета овлашћен од Суда да нарочито води бригу да Суд благовремено обавештава кад н где греба Општииа да буде изасланнком претстављена, то молим Уредништво да поводом поменутог написа да места овој исправци, да не би грађанстсо остало под утиском као да се збиља Суд ове Општине много не ннтересује за одржање сајма н изложбе у Београду. На ванредну скупштину за с*|ам н нзложбу у Београду, одржану у недељу 1 алрила, Претседник Општнне није позван нн усмено преко делогације како се обнчно чнни кад се тражи сарадња Општине Београдске. нити је писмени познв уручен лнчно Претседннку илн неком од чнновника његовог Кабинета, који су овлашће ни да прнмају и отвара-ју Претсед никову пошту и по њој реферншу Претседнику. Захваљујући Взм унапред пр^нмите, господине директоре, уверење иога особнтог поштовања. Др. Радиило Белнћ, шеф Кабинета Претседнича Општкне беотрадске

л АФЕРА НА ПАРИСКИМ ХИПОДРОМИМА ,,Рага" која је донела лрепреденом џонеју 7.000.000 франака У СРЕДИШТУ ПАРИСКИХ ХИПОДРОМСКИХ ПОДВАЛА „БЛИСТАИМЕ АЛЕКСАНДРА СГАВИСКОГ И РОЧИЛД НИЈЕ ПОШТЕБЕН ПРОСЈАК КОЈИ ЈЕ ДОБИО НА ЈЕДНИМ ТРКАМА 7.700.000 ФРАНАКА

ЈеДан победник са п арнских трка у ОтеЈу

Париз, почетком априла | Коњске трке у Паризу од увек су играле једну од лрвих улога у монденском и опортском животу престонице и дивни париски хиподроми, на којима се скоро преко целе годинс такмиче најбоља светска пунокрвна грла и најпознатији францускн, енглески, амерички и лустралискм иокеји, најомиљеинје су позорнице богаташа, безбриионе аристократије, филмскнх и позоришннх звезда и срнх оних жена које по својо1 лепоти и сво}им рзскошн/м тоалетазиа во» де прву реч у парискнм, лпндонскии ! и њујорилскм светскнм и полусветским круговима. Заснћени жквоточ богаташи и блазиранн сннови британске и француске аристократи)е доћу на тркалиште да виде победу боја својнх штала и да на кладио-| ницама наћу мало узбућења; монденске, филмске и позоришне звезде да покажу своје хаљине и наките, а лепотице из полусвета да у једној за њих интересантној средини пронаћу своју будућу жртву. Све то ствара на париским хнподромима необично жнву и интересантну атмосферу, без •које они који су на њу навикли не могу уопште замисллти жизот у Па. риз>'. И заиста, пролетњи и летњи тркачки састанци у Лоншанг, Отеју, Сен-Клуу, Мезон-Ј1афиту, Ш^нтнјиу, Трамблеју и Онгјену (Париз има седам хнподрома за пунокрвиа грла, од којнх два — Отеј ч Аннен —ј служе искључнво за препонске трке, и један хнподром, у Венсену, за полу-крвна грла) пружају дивну слику. Величанствене и изванредно укусне трнбнне, зелене и цветне стазе, рас■ а *:» н • т ^лсте ј * пих Пзр**. н. к •> ћ- с:-тра кгпираги свс лон.т»нске н њујоршке лепотице. лонд >чскк „денди", ко!Н се облаче по реиепту прннца од Велса, дивни коњи из челнких штала лорда Дербиа, Обе Ка•на, леди Гранарад, барона Рочилда,] принцезе Фосињи-Лисанж. Макомбе-. ка, Волтере, Пјерл-Цајт, Марсела Бу. I сака, Жана Стерна..., џокејн светско! I гласа Сибрит, Елиот. Цонстон, Раб, Самбла, Дифорез, Бретес, Кеог, којн долазе на тркалиште у својнм РолсРојлокма и Пакарима. размажен^ I прима-доне Париске публике Сесил Сорел, Мистингет, Алис Филд, Ана бела, ЛисЈсн Боаје, Жаклин ФранселЈ Ивон Прентан, Алис Косеа. Елвир Попеско..., н, на крају, она специалн* >збудљива атмосфера, која влада по свим великим коцкарницама у Монте-Кзрлу, Д овнлу , Бнарнчу, Сен-Жзн де-Лизу, Парн-Плажу. Динару, Болу.~, — све то неодољиво привлачн на цариске хн-подроме оне који од живота могу да траже максимум уживања. Зато се на парискнм хиподромима стално внћао. и то наравно у иајодабраниЈем космополитскои дру штву, алогласни Александар Стависки. „Лепи Саша" имао је и своје тркачке коње, али ти коњи су, због некнх незгода које је Ставнски импо са својим ортацима, трчали под бојама јужно-аиеричког диплоиате г. Дорн и д' Алзуа. Мећутин, Стависки се ннЈе задовољио да буде обични рласник тркачке штале и, као у свим својим другим пословнма, тражио Је начина да без велике муке преко трка доће до крупније зараде. Оч је V томе уепео са својим коњем „Гран Сирис". Ево како: када га је купио, Ставискн |е знао да је „Гран Сирис" одличан коњ и да ће се, према томе, обавештенн свет на тог коња, када год буле трчао, иного клад| н, а Ставнском није ишло у рачун да његов коњ буде „фаворн" и да у случају победе дон^се на кладн-

оници 10—15 франака. Да би отстра нио свет да се клади на „Гран Сири са", Стависки је издао нарећење свом оокеју да „вуче" коња и да стално стиже последњи. И тако је једног дана од великог фавориа „Гран Сирис" у очима играча постао обична рага и нико се на њега више није кладио. То Је Стависки и тражио. У пролеће прошле године на једном великом тркачком састанку у Лоншану, „Гран Сирис" је стартовао са Коспом од 30:1 и стигао је на циљ првн за 15 дужина! Тога <дана Александар Стависки кладио се на тог коња са 10.000 франака и зарадио 300.000 франака. Стависки је исту комбинацију извео са својим коњом „Сабин", на коме је зарадио око 200.000 франака. Наравно Да је и пре Стависког било људи, а и данас их има, који су овим путем долазили до крупних зарада. Сви они Југословени који су после рата редовно посећивали париске хиподроме сећају се афере познатог америчког џокеја Мак Циа. који је дуго година бно први џоксј барона Рочнлда. Рочилд је у то време имао у своЈој штали једног трогодишњака кога је био платно блнзу милион франака и који Је био пријављен за све велике класичне трке. Али на велико чућење барона Рочилда, тај коњ, ксЈга је стално јахао у то време најбољи џокеј Мак Џи, стално Је стизао на циљ последњи. Једног дана Рочилду се то досадило. Позвао је к себи Мак Џна: „Шта је то, молим Вас, са коњем који би по свои сјајном пореклу требало да ст ч е на циљ бар трећи или четврти?" „Господине бароне, одговорио је Мак Џи, Ваш кон» ништа не вредн и ј> Вам саветујем да га продате!" Рочилд. који је имао неограничено поверење у свог. џокеја, агнажовао је коња у једну малу трку, после које се сви учесници продају путем лицитације. Знајући да у рукама има одличног коња, кога је раније стално спре чавао да победи. Мак Џи Је неколико дана пре те трке и на дан саме трке ставио на Рочилдовог коња велику суму новаца. али, да иу не би оборио „коту" он се на њега кладио ке само на тркалишту већ н код „букмекера" у Паризу, Лондону, Берлину и Амстердаму. Потпуно на пуштен на кладионнцама. Рочилдов коњ је стигао на циљ први и у победи донео једну баснословну су му. Рочилд је избацно из своје штале несавесног џокеЈа, алн зато је Мак Џи са том својом комбинацијом зар.чио 7.000.000 франака. Данас жи ви у својој раскошноЈ внли у Шантијиу и ретко кад се појави у улозн џокеја. Верни посетиоци парисккх тркалишта сећаЈу се сигурно и афере са коњем „Еро 12" из познате штале г. Анри Кулона. ТаЈ коњ, који је био великн „спецнјалнста" за прелон ске трке, кад год би трчао у Отеју или Ангјеиу увек је односио /аке победе и сматран је као најбоље послератно пунокрвно грло. У алри лу 1922. годнне ако ме није чздало памћење, „Еро 12" стартовао је као велнки „фаворит" у препонској трци у Отеју за велику награду прет седника Реиублике. Јахао га је > то време најбољи светски џокеЈ на препонским тркама Жорж Парферман, који је, иеколико година касније погннуо у Амбјану: Свн стручња ци држали су да ће „Еро 12" однети сигурну победу и на Кулоновог коња кладило се огр^мним сумама.