Правда, 06. 04. 1934., стр. 8
п
Р. А В Д А ====== 6-IV 34
Ал н >?»1 тт»*е Жор* П*?фср М1Н СЖРСИ> С ЈС С а?Ј8€ СТАЗС М »Еро 12* Је стнгао на цнл послсд и>* Всјнку нагр«ду прсгссдкнка Рспубднке добно је .аутсаХдср" .Роа де Белж\ Комссарн Џокеј иу б« псвелн су нстрагу н >тврди.1н да је Парфрнзн намерно скренуо с пра ве стазе. пошто су се н он н његов •нтренер Корзмканац Фнлипи, били клалк.и на коња ЈРол де Белж". ОбоЈмиа су днсквалнфнковани, али то није вн најман>е поиогло онима којн су се тог дана огрк>мним свотама кладнли на Кулоновог коња. Тог дана мзгубио је, кладећн се на „Еро 12", целу своју стнпендију југословенасн студент К. М., којн је, враћајућн се нз Отеја. покушзо да изврши самоубиство скакањем под ]
дра Ставнског, б»ши дкректор парнског позорншта .Ампир", А|от, извсо је у Остенду, Кану и Паризу кеколико комбннација са својим ко 1њем „Коко Шери" које су му донале близу милнон франака. Ајот Је намеравао да ове тркачке сезоне ор ганкзује једну велику тркачку шталу н купи неколико најбољих двого дишњака у Франц >'ској и Енглсској. По плану којн је био сковао са сво јнм рано премннулнм прнјатељем Сашом Стависким. ти коњи су требало да буду плаћенн фамозним боновима Бајонског кредитног завода А.ти Сашино „самоубиство" и неке одлгке бајонског нстражног судије г. Иадта спречнли су Ајота да оства рн тај свој „генијалнн" план и он се данас „пуким стнцајем околиостн нашзо мећу пунокрвннм варалииама
ТАЈНА АЛИ ОГОРЧЕНА БОРБА ШПИЈУНА РАЗНИХ ДРЖАВА У ЖЕНЕВИ пијунажа у П руштву народа
точкове подземне железнкце. Редовнн посгтиоцн парнски коњ I гргела „Санте", где ће му Трнбу скнх трка знају да на хнподромнма | вероватно обЈ "аснити како треба не добијају увек најбо .Ђн коњн н да проћи кроз многе тешке ситуацнје
мораЈу рачл-нати са сто разних комбинацнја измсКу цокеја, тренера, а често п)-га и између цокеја н сопствсника, али њима су потребне трке као коканноману кокаин н без њих ие могу аамислнти живот. Пре иекн дан видео сам једиу по »нату паоиску гл)-мицу, која се прошле сезоне у Довилу стално виђа.\а у друштву једне бивше крунисане главе, како се у Отеју кладн на пггалу г-ђе Кулнџ са 50.000 фра нака. На примедбу неких пријатех>а да је лудост кладитн се у толнке суме, лепа глумнца је одговорила: „Ништа мн на овом свету не може донетн толнко емоције као кад моје хнљадарке прескачу неку опасну препону!" Али згго не треба мислити да на парискс ХЈГОоароме одлазе само лепе жене, богаташи н снобови. Париске трке нмају н своје наличје, то је пољана, т. з. „пелуз", где се улазн*ие наплаћују свега 5 франака. Већнну посетилаца пелузе сачињавају професнонални коцкари. У Паризу се искључиво бави тркама око 200.000 дица, чиЛовници, мала б>-ржоазија, запосленн н незалосленн раднкпи, келнер«, шофери, вратари н т. д, Мећу том шареном гт%"блнком налазе се обично вајбол« стручњаци за тркачке коње н људи ко и сматрај>' да нм киједна комбинација са овим и.ти оиим коњем не може нзмаћи из вида. Ту прогнозе пљуште као киша н измећу ватрених приста.тица ове или оне штале често пута долази до озбилкннх сукоба н туча.У тој средЈтни еволуисао је после рата и фамозни в Пер ла Сернз". То је био један обичан парискч просјак, којн је, продајућ« „прогноае" на Пелузи, успевао да се сваког дана клаои. Његов најомиљени |Н хиподром бно је Лоншан. Једног лепог дзна Ј1е. р ла Сериз" почео је на том хнподрому да се кладн са 10 франака. Добно је прву трку и његовнх 10 франака донели су иу у пибедн 320! „Пер ла Сериз" нмао 1е сриа н це-ту ту своту пренео на једног коња у другој трци. Коњ је стигао и добит је изнела, према свотн од 10:1, 3200 фрамака. „Пер ла Сериз" је целу ту коту ангажовао у трећој трци н добно, према коти од 5:1, 16.000 франака. Он је тако даље наставио да преноси свој'у добит из трке у трку и. пошто је оног дана погодио у Лоншану свих седам трка, његовз чнста добит изнела је багагелу од 1.700.000 јЈ)ранака! „Пер ла Сериз" од једном Је постигао богат и славан. Сви париски и лондонски листови донели су његову слику и опширну биографију. Очекивало се да ће нови богаташи променн ти свој раниЈ *и начин живота, па чак да ће купити и једну тркечку шталу. Али „Пер ла Сериз" није могао да жи8и без своје „пелузе", где Је са пријатељима расправљао о изгле дииа на победу овог нли оног цокеја, и он је даље наставио да својим муштеријама продаје „прогнозе". Наравно. кладио се и даље, али много крупније: на кладионицаиа од 1 000 франака. Једног лепог дана, исто тако у Лоншану, „Пјер ла Сериз" изгубио је на једног коња г-ће Едмон Блан своју последњу банку. На „пелузи" париских хкподрома поникао је. продајући прогнозе, мул тимилионер и директор злогласне париске коцкарнице „Фроликс" Три бу. на кога се сада сумња да Је са својим ортаиииа играо видну улогу у тајанственоЈ афери судије Пренса. Трибу има данас велику шталу полукрвних грла, која само трче у Венсену и стижу, наравно само онда када се на њих клади „газ да Трибу 44 . Стражари париског затвора „Санте", који је данас бившим пословнии пријатељима Алсксандра Стависког заменио луксузне хотеле „Клериџ", „Риц", „Норманди" и „Карлтон", причаЈ 'у да Три
пре него што се од играча постане сопственнк велике тркачке штале. Описујући париске хиподроме, Ја сам, ево, главну пажњу посветио афери Александра Стависког, али читаоци „Правде" не би требало да мн замере што опширније нисам говорио о монденској и спортској стра ни трка, јер данас је немогућно написати ма шта било о животу у францускоЈ престоници и да се тои приликом не спомену Стависки. Ајот, Трибу. Дибари и још нек* чланови те банде који су у току последњих неколико година нгралн врло крупну улогу у друштвеном животу Фракцуске. Да је случајно прошле године коњ Александра Ста внског „Гран Сирис" добио „Гран При де Пари", „лепи Саша" доживео би н ту славу да му лично честита претседник Републике. Ту част, уосталом, за мало није доживео члан Ставинскове мафије ухапшени новннар Дибари, чији је коњ „Фокси" стигао на циљ пети
Пр. Б.
АУТО-МОТО-ЦИКЛ на V. Источном сајму. Доследно досадашњо) иинцијапгеи. Источнн сајам објавио је за ову V. манифестацију излагање АУТО-МОТО-ЦИКЛА. Ове године нарочито ће се истакнути оделење аутомобила за туризам, који су се — како је општенито познато — последњих година си.тно разгранили благодарећи од.тучном побољшању комунккацијоне мреже са стране владе као и усавршењу и обновама ап.тицираикм овом најмодерннјем превозном средству са стране кндустрије. Свакоме је познато да |е та.тијанска »ндустрнја у овој грзни продукције постигла непобитно првенство признато и у иностранству, где је успех италијанских технкчара изазвао живо кнтересовање „и признање. Изложба аута, која на источном сајму располаже својкм нарочито удешенкм оделењем (салоном), налази своје дубоке разлоге у многим могућиости развитка аутомобилизма у јужној Италади, о чему је дао најбољег доказа прошлогодишњи састанак у Бари-у на четвртом сајиу. Судећи по прнјавама које су до сада достављене управи сајма, а-утомобилска индустрија бкће достојно и у великом броју заступаиа тако, да ће се и ове године још једном саста тн све оне велкке „Марке", коЈе су се тако часно афирмисале на мећународним тржиштима. И Фабрике индустријалнкх превозних кола су се гтријавиле за излагање тако, да ће оделење аутомобила пружити ове године могућност потпуне смотре велике про дукцнје Ауто-Мото-Цикла ко|ој ће трговачка опрема Барске кн ститутгије омогућити успех постипиут већ на манифсстацији годкне 1933. На V. сајму, ко|и ће кмати частда буде отворен од Бенита Мусолини, италијанска кндустрија аутомобила биће заступана од својкх најбољих сила.
НОВА Р&1 шПА ГУМЕНА ПОТТТЕТИЦА
6/3 иного »ш; ннкресују рмулта ПОВЕЋАВА ЕЛАСТИЧНОСТ ти париских кон.ск пс трка него питање накита из Бајонског кредитног ХОДА.ОНЕМОРУБУЈЕ зааола и тајиа смрги судије Пренси ,, л „ п11п „ Али Трибу се ни.е обогатио кзо ИСКРИВЉЕЊЕ играч већ као ..6, г иекер", човек кс _ . . ји је примао опкладе на коњским ПсТА.ВАНРсДНО тркама. Када би се неки играч кла- јс то . ША и дио у велику суиу на овог или оног I гАЈпА И коња. Трибу је скоро увех успевао 1 |сљтииА да тај коњ стнгне последњи. За у- «Е4»1ппЛ слуге коЈе су му у том погледу чигп* | ли цокеји Трибу их Је. као прави ДООКД и КОД С1АК0Г џентлмен, краљевски награћивао. 10БУКАРСК0ГКАЈСТ0Р1 На париским хкподромима почеди су своју милионарску каријеру као „букмекерн" и најновији гост париског Сантеа барон де Лисаии де Вентура н Спиркто, који су касиије ту своју делатност проширили на трговнну белим робљем и разним опојним дрогама. НаЈинтимкиЈи пријатељ Алексан-
»уг ос* ЛРОИ1ВОД
РА1МА ГУМЕНАТТОТШИЦА
69105
Странл шпнјуни, разуме се, ремет.иће нам рад, али се морамо старатп да свнм својим протнвнииима уНемо у трат н да знамо бар ко су и гјм се прећу. Шсф мн је наредио да променимо и сво) тајнн знак за распознавање. ПротклншЈи сигурно већ анају за на(шу „бслу пругу'. — Најгорс јс, рече шеф, што имамо посла са двоструким агснтнма. МсНу њнма су и агенти, који служе лве и три државе. Они су и шпијуни и контрашпијуни у нсто време. 1Против њих је занста тешко водитн борбу... Шпијун за трв државе ЦЈеф ме је затим упозорио да се у Жнави всћ неколнко дана налази и један од најопаснијих меНународних шоијуна, неки Алберто Вест. (Морам опст да упозорим читаоце да име гснје право.) Он је родом нз Галиције, али лнчн на правог јужњака из Италије или Шпаније. Тај Албсрто Вест је врло опасан човек. Он на души има безброј убистава и опаснпх злочина. Нема скрупула и не бира средства кад треба доћи до пиља. Њега се морамо внше чуватн него и Да Факте. Он у исто врсмс шпнјунира за три државе... Док смо разговарали о шпијунима у Женеви, дошао је један наш. агснт, такоНе запослен у хотелу. Он нам је саопштио, да је нашег агента Марса нестало без трага. Већ три дана није се појављивао у хотелу. Он је био отишао поверљивом мисијом и вероватио је да је укрстио путеве противничких шпијуиа. Сада смо имали пре свега да пронађемо Марса. Његов нестанак нарочито је отсжавао мој посао. Био је мој најбољи сарадннк и имао важна тајна документа код себе... Као што сам већ рекао, мој шеф ме је нарочито упозорио на опасног страног шпијуна, Галицијанца Алберта Веста. Са њнм сам веК раније имао сусрета, који су значили тешко искуство. Он ми је увек препречавао пут. Тај Алберто јв говорио скоро све европске језике перфектно. Имао је везе са свим дипломатским и војним круговима у Женеви и успео да стекне поверење министара и државника на одговорним положајнма. Мој шеф ми је причао да овај чо век није нимало идеалист и припада оном типу међународних шпијуна, који раде само за новац, из чистог користољубља. За то они у исто време умеју да раде за више го сподара. Ономе ко их најбоље пласлуже најбоље. Ко је тврдица и устеже се да им плати високе хонораре, тај Ке рђаво проКи. Доцније сам успео да сазнам и ближе податке о раду овога човека. Алберто Вест је у истини био шпијун три велике силе и из Женеве слао три разна поверљива извештаја. Сваки је био друкчије стилизован и друге садржине. Ни највештији контрашпијун није могао иа тих извештаја утврдити да их је пи сало једно исто лице. Распитавши се код нашег повере ника у конкурентском хотелу „Карола", сазнао сам да Алберто Вест одржава везе са неколицином хотел ских келнера. Они су били његови повереници. Али Вест је умешао своје прсте и у наш посао, јер сам убрзо сазнао да у нашем хотелу „Сабини", посто ји неки Мор, који је радио аа Веста. Тај Мор ми је од почетка био сумњив и био сам уверен да је и он суделовао у тајанственом одвођењу мог одличног сарадника, симпатичног дебељка Марса. Вест је нароито вепгто умео да по ступа са женама и као велики Дон Жуан имао је увек успеха, када је требало жене упослити за шпијунажу. Иначе, овај опасни шпијун нмао Је огромне приходе и живео веома раскошно. Марса је нестало За време разговора са шефом ои ме је отпратио моторним чамцем преко језера — поменуо сам овог Алберта Веста. — Поанајем га... — рече те<Ј>. — То је шпијун великог стила и Ја жалим пгго није у нашоЈ* служби.... — Ја бих га могао наговорити да ради и аа нас, рекох шефу. — Нипошто! Он је сада ангажован аа три друге државе, чији су интереси сасвим опречни са интере сима наших послодаваиа. Оканнмо се бар аа сада тога човека.... Морам прианати да би ми било милије да *>иднм Веста у нашем кру гу, јер сам га се најозбиљније плашио. - Шта ли Ј*е само са Марсом> —
упитао је аабрннуто шеф. — Он се веК три дана није јављао.... Можда вн знате куда је могао Марс отиКн? — Немам појма. По моме налогу није отишао нз хотела. Колико знам, није имао да обави ннкакав важнијн и опаснијн посао, у вези са којим би могао доКи у опасан по ложај. Али ко зна... За време вожње на језеру претресли смо још многе важне стварн. Шеф ми је обеКао повишиуу и специалне награде, ако наша мнснја у Женеви успе. Он рече: — Стварн се веК прнводе крају. Делегације Ке остати још неколико дана овде, а затим се разилазе. Тре ба веК сада организоватн мање групе наших агената, које Ке поКи аа-
„Агент Ц. 50.", главни повереник једне страте државе за шпијунажу у Женеви, нанлази на све веће тешкоће у своме раду. Противнички шпијуни и контрашпијуни улазе у игру, ометајући планове једних, а олакшавајући рад других шпијуна. Сва та огорчена и опасна борба води се подмукло, крншом. Многобројни новннари са свих страна света и не сањају какве се сензације одигра вају у њиховој непосредној близини. У тој борби нестанак неколнцине шпијуна одиста ништа не значн...-
једно са делегацијама из Женеве. Друштво народа завршава своју са дању сесију кроз неколико дана. Шпнјун не сме бнтн ваљубљен нн ожењен ВидеКи да је шеф веома добро ра сположен, усудио сам се да то искористим и упитао га: — Попгго после завршене сесиЈ *е Друштва народа неКе бити толико посла аа нас, зар не? Како би било господине шефе, да ми дате мало отсуства? — Шта? Отсуство? — одмахну одлучно руком шеф. — То је немогуће! Главни посао тек сада почиње. Уосталом, шта Ке вама отсуство? — Па вама Ј*е, господине шефе, добро познато да сам ја ожењен н имам двоје деце... — Знам, анам! Не ваља вам то! Шпијун је човек, који не сме бити никада заљубљен ни ожењен! Ви сви падате у грешку, од које трпе и наш посао и ваша породица... Најзад ми је шеф дозволио да позовем своју жену и децу у Женеву и са њима ту проведем неколико дана на одмору. — Али вас упозоравам, драги пријатељу, рече шеф на краЈ *у, да их не сместите у самој Женевн, веК у некоЈ* вили у околини вароши. Знате како је... Ако противнички шпијуни сазнају аа вашу жену и де цу, раниКе вас тамо где сте најосет љивији. Породица Ј *е одувек била Ахилова пета шпијуна... Када смо се опраштали, шеф Ј *е прешао у други моторни чамац, да би се вратио у своју вилу. Он ме још упита: — Умете ли пливатн? — Пливати? — упитао сам изиенађено. — Умем, али запгго ме то питате? — НеКу да вам кажем. Пре него што стигнете на другу обалу језера, све Ке вам се објаснити... Он одјури са својим чамцем у су протном правцу. Необнчан атентат Одговор на питање упуКено шефу врло брзо сам добио, како ми је то он сам рекао. Ја и управљач моторног чамца били смо још неких 200 метара од обале, када се управ љач уплашено подигао са свога седишта и уавикнуо: — Господинс, господине! Наш чамац је почео да тоне! Не анам са мо како то?... Чамац је сасвим нов
ЗА УСКРС!
Ј АЈА •ЖПППП
од фине чоколаде за јело, филована фнним чоколалнич бонбонама и дивно украшена. од фине чоколале за јело, дивно украшени, уметничка израда. у свим велнчинама. ГРОМАИ ИЗБОР - ЈЕФТИНЕ Ц1Н1 ПРЕГЛЕДАЗТЕ И 3 Л О Г Е, јер су цеие роби изложене.
ЗЕЧЕВИ
КРАЉА МИЛАНА БРОЈ 10 и КНЕЗ МИХАИЛОВА БР- ^
и потпуно нсправан... Ннсмо могли допловити до обале. Обојнца смо се, онако V оделу, морали бацитн у воду. — Кад смо приспелн на обалу, чамца је нестало. Тек много доцније расветљен је овај несреКнн случај. То није био случаЈ*, веК једноставно атентат наших противннка. Они су још раније кришом пробушнли моторни чамац мога шефа, уверени да Ке н њега и мене аа време вожње на језеру отерати у сигурну смрт. Такви атентати противннчких аге ната ннсу ннмало ретки. Они се често служе оваквнм злочнначким ма хинацијама, само да би лако и брзо уклонили опасне противнике. Кад сам телефоном саопиггио шефу шта се догодило, он се насмејао и рекао: — Знао сам ја то! г- рече ои. Зато сам вас и питао да лн умете да пливате... Брао пресвуците одело, јер бисте још моглн да нааебете... Шеф је по мом дрхтеКем гласу с оног краја телефонске жице осетио да се ја још налазим у мокром оделу, у коме сам се против своје воље окупао у језеру Трагање ва ншчезлни шпнјуном Кад сам се пресвукао и посетио рањеног Фредерика, са највеКом аа брикутошКу помислим на ншчеалог Марса. Шта ли је с тим мојим сарадником? Куда је отишао? Шта му се десило? Да га нису дрски про тивннчки агенти увукли у клопку и убили? На та питања морао сам што пр« наКи одговор. Прво сам дуго рааговарао са Мар совом пријатељицом нашим женским агентом Виолетом. Био сам још веома љут на њу што није хтела до краја да остане у канабету у салону хотела, када је требало чути важне тајне преговора оне две делегације. Али сада ми је њена помоК била потребна, да би смо лакше пронашлн Марса. Она ми рече да ј'ој" ј *е Марс пред одлазак пре три дана причао како Ке морати да отпутује до Бгрна, где има дас врши један свој важан посао. Није хтео да ми каже какав је то посао. — Да ниЈ*е нека жена по среди? — упита забринуто Виолета, која је била до ушију заљубљена у Марса. — Каква жена! — одмахнуо сам руком. — Немате разлога да будете љубоморни. Марса добро познајем, он је веран у љубави... Одлучили с.мо још истога дана, да Виолета самном отпутује у Бсрн Можда Кемо тамо пронаКн Марса. Загонетна опомепа на вратима После два дана, Виолета и ја вра тили сво се из Берна. Све трагање остало је безуспешно. По свему судеКи, Марс уопште није ни долазио у Берн. У највеКоЈ* нсизвссности, ја сам морао да обављам остале важне по слове по налогу мога шефа. Једнога јутра позвао ме је понова у своју вилу и испратио ме после договора на новом чамцу преко језера. Овога пута чамац није пото нуо, јер је на њега цсле ноКи пааио чувар. Још пре него што сам био код ше фа, пробудивши се у својој соби, са највеКнм изненаНењсм примстио сам на вратима собе изнутра прикуцану цедуљу. Те цедуд>е синоК још ннје било на вратима. Ко је то могао да стави на моја врата? Тоје могло бити само у току ноКи. Али ко? Искочио сам из постеље и прочи тао неколико речи исписаних на цедуљи писаКом машином: „Не тоудите се и не тражите Маоса. Нзега више неКете видети". Саопштно сам то шефу. Он није био толнко уплашен. — То аанчи да је Марс адрав V читав и сигурно им је умакао, па Ке се ускоро појавити међу нама. Такве трикове протиннини увек примењују, када су слаби и када им неки потез није пошао за руком... Мало умирен, опростио сам се н? обали језера са шефом и пошао } хотел.
Потписан нови тпговинсин угопор између Турске и Итапи;е
Анкара, 5 априа Данас Је потписан нови трговин* ски уговор измећу Италије и Турске. Нови уговрр омогућујс знатно проширење досадањих трговинских веза измсћу обе зсмље-